Ti i ja, Layla, pijemo kafu ujutro u isto vreme, izgleda :)

Osim vesa i ruku, već pomenutih, obavezno preskocim saht na ulici i neverovatno dobro pamtim potpuno nevažne stvari - skoro sve telefone u svom tel. imeniku znam napamet, sve svoje brojke /br.LK, br.pasosa, JMBG i slične gluposti/, preterano mnogo istorijskih i geografskih podataka koji ama bas ničemu ne služe itd. Međutim, ja pamtim „sliku” a ne matematicki izraz ili opis dogadjaja, dakle to bi bilo „fotografsko” pamcenje. Npr. kada izadjem na ispit i pojavi se ispitno pitanje, ja tačno znam na kojoj je stranici bilo, odakle pocinje i bukvalno ga „prepisujem” iz glave. Eto, to je ujedno i objašnjenje zašto deluje da se pravim mnogo pametna, u stvari ja imam taj „problem” da ne mogu da kontrolisem to bespotrebno gomilanje podataka u mojoj glavi. I samoj meni je cudno kako npr. neko sada kaže dohrana, ja odmah vidim „u ocima” kutiju Bebeleca sve sa uputstvom o doziranju -kod mene u glavi su sve same slike, vrlo detaljne :)

Sa druge strane, ne pamtim imena i to mi strasno smeta jer lica nikada ne zaboravljam i onda kada sretnem nekoga na ulici, prosto me sramota što ne mogu da se setim kako se zove. Totalna kontradiktornost :)

Deca su nasledila to fotografsko pamcenje i npr. nastavnicima u skoli je dugo trebalo da razumeju zato stariji sin o svemu govori tako opsirno, ljubi ga majka :) Prosto, decko ima sliku u glavi i ta slika nema sazeto izdanje :) Mladji ista stvar - može da preprica sve detalje nekog crtanog filma, tipa boje pantalonica petog patuljka :), slaze puzzle za odrasle itd.

Inače, to pamcenje može prilično da opterecuje jer podaci stoje, stalno iskacu i ne zna covek šta da radi sa njima.

Jao, i ja isto nepodnosim klovnove!!!! Uzasavaju me...
Inače, moj „compulsive disorder” je to što non stop ispiram i susim tanjiric od sapuna ( ja koristim tecni, a muž klasican radi ekcema, pa se non stop umaze...), i da, tubu od paste za zube non stop namotavam, znaci ospem se kad je neko iscedi na sredini.

Jedina navika mi je da ujutru popijem kafu. Bas sam smor :o(

Mogu da čitam između redova:) i lako ocenim coveka u par minuta,skoro ne mora ni da progovori,a ja otprilike znam šta misli,to je kao neko sesto čulo,to su deca nasledila od mene;)

Uzasno se plasim skakavaca i balona (iracionalan strah totalno), a ne podnosim zvuk grickalice za nokte. Još kad čujem nekog na poslu da to radi, majke mi bih odmah ustala i opalila mu shamar. Uzas!!!
Mislim da i meni OCD nije potpuno nepoznat, ali s decom sam se valjda „oporavila.”
Dobra sam u proceni licnosti i karaktera, valjda profesionalni hazard. Još mi se nije desilo da omanem.

Od nedavno su i moji decaci shvatili definiciju „cistog” po maminom recniku. Sad kad srede svoju sobu(jednom u godini dana), onda je zaista sređena. Mladji je definitivno perfekcionista, ljubi ga majka :) Teško je naterati ga da nešto uradi, ali kad krene, ne staje dok ne bude perfektno :)

mogu ti reći da sam se bojala da imam momka iliju dok nisam pocela kolica da guram.
ziva istina!

evo šta sve mrzim:
mrzim kada neko nosi najlon carape i cipele od skaja (odmah se oznojim i nemam koncentraciju za razgovor), kad ne mogu da se popnem na solju u javnom wc-u (pa moram da stojim kao muskarac), kad mi konobar s vlaznim truleksom ocisti sto (odmah mi se povraca), kada osetim miris mokrace odrasle osobe bilo gde (dobijem temperaturu).
ništa, ali ništa ne mrzim nego kad neko alavo jede, a primorana sam da sedim za istim stolom, onda ne mogu da jedem i ako umirem od gladi.
dlaku bilo gde da vidim, i moju ne podnosim, nego je sa papirom kupim s poda (moj sin isto, kada vidi dlaku bilo gde zove me da je sklonim).
kada me neko za nekoga pita: jao, pa odakle im pare/koliko placaju odmor, stan,garderobu, decu.. i sl.
zavirivanje u bilo koji segment tudjeg zivota me odmah tera na distancu.

btw, ne smetaju mi neke stvari koje prakticno svima smetaju: kada neko podrigne ili je jeo beli luk (da budem iskrena ne znam ni kakav je zadah onda, pa mi nije jasno sto ljudi o tome pricaju stalno, uglavnom nasi).
mada, da budem još iskrenija, jedna drugarica sto je sa mnom sedela u srednjoj mi je jednom molecivo rekla da ne jedem beli luk pre skole, dok sam se ja cudila kako ona zna šta jedem, i sve gledam da nemam na sebi ljusku od cena hahah, a ja onako ispecem jaja i iseckam beli luk odgore, ma milina, ali 'ajde da joj udovoljim prestadoh.
tad sam i prestala da doruckujem mislim.

ima tu još kojecega, ali bolje da prestanem.

hehheh a pricamo i strahovima?

Uhhh čitam sad knjigu Poslednja Kashmirska Ruzha.
I sad Britanska Indija tacnije Bengal i inspektor SY ispituje sada 5 misterioznih ubistava zhena oficira a jedna od zajednickih veza medj'zhenama je da su ubijene od čega su se najvishe plashile tj imale fobiju.

Tako da ja vishe ne pricam o mojem strahu.Imam jedan polovicno na putu je da je iskorenim.

Hahah Blondi i ostale cure koje se plashe insekata pored mene bi stcku dobile.Tako i moj sin kad je video svojim ocima kako ubijam misha i josh ga jurim on kazhe: „MamaN ovo je potpuno pogreshna slika! Zhene bezhe od misheva a ne jure ga da ga skembaju. ”
Invazija skakavaca na Hvaru ja i sin ih spashavamo jer su krupni braonkasi i udaraju u uskim ulicama o zid zgrada i lome nogice.Mi ih uhvatimo rukama i pushtamo na otvoreno.Kad vidimo puzheve po ulici i kishne gliste isto ih sklanjama sa puta.Leptire obozhvam i heheh danjske i nocne. A tek slepog misha i Cuka kao i zhabice...;0))

Jao Teogopa de me nadje sa grickalicom!!! Pre par godina vozim se na posao metroom, a preko puta neka indijka digla nogu na sediste,pa one orlovske kandze krenula da sređuje. Mislim da sam opsovala i promenila voz. Znaci uzas!

Strahovi...mrzim insekte. Sve. I buamare, kolko god bile slatke, me plase.

Evo malo ja ;-)...

Secate se onog vremena kad se mleko prokuvavalo? E tada se na mleko navlacio kajmak. Sve dok nismo presli na famozne pasterizovane kravice, meni su su morali da cede mleko kroz cediljku da ne bi slučajno naisla na parcence kajmaka, jer sam bila u stanju da se ispovracam! Kajmak sam inače volela, ali tu kombinaciju tecnosti sa nekim krumuljicama nisam mogla da podnesem! Takođe, milk-shake jedem kasikom, a ne pijem ;-)

imala sam kao mala seriju decijih knjiga na cijim su koricama oko naslova majke.basne bili nacrtani likovi iz raznih prica. Secam se da je u jednom uglu stajao neko cudan kao dzin, kisele face. Uvek sam govorila „on tako izgleda jer je progutao kajmak s'mleka” ;-)

Plasim se bolesti i veliki sam germofob. Malo sam oladila od kad sam se udala za MM, koji je mnogo opusteniji po tom pitanju. Ne volim kad mi dodju njegovi, pa pocnu da spremaju hranu bez da su prdhodno oprali ruke...uh...znam da zvucim odvratno, ali je tako. Pravi sam Adrian Monk ;-)

Gadim se insekata

Uzasno se jezim kad neko zagrebe voljuskom po tanjiru!!! Uh...

Hahaha, BD, i meni je svanulo kad je pasterizovana kravica postala standard...toliko sam duboko u podsvest potisnula taj kajmak sa mleka da ga se nisam ni setila:)

Isto dlake, totalno sam gadljiva na njih, ja kad vidim svoju plavu dlaku na podu, gotovo neprimetnu, ne mogu da je dodirnem.

I još nešto, kad me u gostima nateraju da se izujem /ja živim u krajevima gde teraju i dalje, nemojte da se cudite:)/ ne znam šta mi je gadljivije - da obujem njihove papuce ili da svojim carapama dodirujem tudji pod. Bez veze ali meni se gadi.

Jedna moja skolska drugarica je imala strah od započete recenice i to definitivno spada u najcudniju fobiju koju sam u zivotu srela mada to primecuju samo ljudi koji se sa njom druže cesce i bliskije. Npr. kada pocne razgovor, svaki put kada dodje na nju red da nešto kaže ona napravi neprirodno dugu stanku pre nego pocne recenice ili „procisti grlo” pre toga. Možda ni ja ne bih ukapirala da je u pitanju strah da mi ona sama to nije pojasnila. Neverovatno.

Smeta mi kada spiker na televiziji stalno ponavlja aaaaaaaa, znate ono kada neki ljudi nakon svake pete reci ubacuju to kao „postapalicu”. Ja sam, sasvim neprirodno, pre par godina usvojila postapalicu „znaci” koja me zivu izjede jer ne mogu da je se resim nikako.

Kada neko pocne recenicu sa „brate”, dodje mi...ma svasta mi dodje.

Da dodam što se tiče gadljivosti – tudji i javni WC-i. Jao, ja bih se najradije okupala u alkoholu kad izadjem iz tudjeg WC-a. I nema sanse da obrisem ruke tudjim peskirom. Samo ja i moja mama imamo ciste WC-e. :)))

Znam da u stvari nije tako, ali dzaba kad se meni gadi.

Ja moram da uhvatim vrata da se ne zatvore. Ako neko udje u zgradu ili sobu par koraka ispred mene ja ću ubrzat samo da uhvatim vrata prije nego što se zatvore. I ako ih uhvatim prije nego sto zalupe kao imacu dobar dan. Totalno suludo al jače od mene. Mrzim miseve i pacove, fuj fuj fuj. Vise volim vidjet zmiju nego pacova.
Blondi, kod mene u gostinjskom kupatilu kutija maramica za dezinfekciju (moja svekriva non stop brise) i pored „ukrasnih” peskira imam i rolnu papirnih peskira za upotrebu tako da niko ne mora ni da pipne moje peskire ;o)

LOL, Blondi i ja mogu malte ne čitav dan da istrpim!

A i djecu sam istrenirala da ne diraju ništa u javnim WC-ima, pa ako bas moram da ih odvedem u neki, sin uvuce ruke u rukave i ne vadi ih dok ne izadjemo :)

Pitanje: da li da otorim novi topic? U vezi izuvanja i papuca...interesuje me šta mislite o tome...

Dajanara, lepo me nasmeja, i podseti na muza ;)

ne podnosim zvuk rezanja noktiju grickalicom. imam kolegu koji to redovno radi u svojoj kancelariji svaki dan, i iako je od mene udaljen, vrata su otvorena i ja hoću da iskocim iz koze. jednaka reakcija kao kod ljudi koji su osjetljivi na skripanje stiropora od staklo. još ti nokti frcaju na sve strane, i u tu kancelariju ulazim samo kad moram a ako još slučajno moram i da sjednem, donosim svoju stolicu (pod izgovorom 'zbog kicme'). to obavljanje higijenskih navika u javnosti me je oduvijek uzasavalo.

kajmak na mlijeku-smrtni neprijatelj br. 1. ratove sam vodila sa roditeljima (ocem pogotovo), koji kao pravi Krajisnik nije mogao da shvati kako neko ne može da voli 'ono sto je generacije odhranilo'. uh,bljak, bljak:-)

paprike-kao u punjenim paprikama. i umrijecu nikad ih neću probati. fuj. inače, paprike u svakom drugom obliku obozavam-svjeze, sataras, you name it:-) A iz punjenih-nikad! dzaba je majka pokusavala da me ubijedi da one zapecene u rerni, pa punjene krompirom i prelivene vrhnjem i zapecene nisu kao kuhane, to je meni sve isto i 'kuvano', ruznog okusa.

kao dijete nisam htjela da jedem buraniju/mahune ako se svi koncici pod mikroskopom ne odstrane. paradajz probala prvi put prije 5 godina, bio mi je uvijek ljigav i bezličan. sad ga tamanim i nadoknadjujem propusteno:-)

mogla bih o hrani i mojim izbiranjima knjigu da napisem, ali nema smisla. sad svaki put kad kcerki kažem 'ma jedi, vidi kako je fino i zdravo, moras da narastes' a ona fino odgurne tanjir sa dinstanim kupusom, sama sebe opomenem 'odakle ti pravo':-)

Znate kako kaže John Nash: „Rationality is a form of conformity” - pa da se tjesimo time :).

Meni je dugo bio problematičan dinstani ili kuvani luk. Svjez - bez problema, ali kad mi onako poluziv krcne pod zubom, hoću da crknem.

OCD stvari nemam, valjda sto na poslu svasta vidjam pa gledam da se oslobodim i ovo malo stvari koje imam. Znam djevojku koja grize unutrasnju stranu obraza i definitivno najcudnija stvar koju sam čula je: „Ja jedva cekam da ujutru ustanem jer znam da je izrasla svjeza kozica”.

Kod mene niko, ali niko ne ulazi obuven, ako ima problem sa tim slobodno neka ne ulazi. Meni nema smisla da on/a seta okolo i raznosi sve moguće bacile koji su se skupili na djonovima cipela i da posle mi hodamo po tome, dijete se valja...
MM ima problem sa javnim wc-ima, meni to ne predstavlja problem, čak mi je malo cudno da ljudi misle da su oni toliki cistunci u odnosu na druge. Za divno cudo, za sve ove godine nisam pokupila nikakvu bolestinu.

Jedino sto me bas nervira kod ljudi je znoj i oni dugacki nokti na nogama, kao da ih gaje bogte, fuj!

Neko me podsjetio gore, pa da dodam i za sebe, provjeravanje da li je kuca zakljucana i ugasena pec ili grijanje. Nekad se vratim iz već upaljenog auta da provjerim, navece se ustanem iz kreveta, itd...
Kad negdje odem na duže, makar i na pola dana, sjedim k'o na iglama jer se plasim da će nam se zapaliti kuca ili neko u nju provaliti.

koja je to fora u našim mozgovima sa linijama po ulicama??
pazi koliko nas je sa maltene istim geometrijskim opsesijama :D

što se ostalih stvari tiče, meni manje vise ništa ne smeta. i stvari koje su mi nekad smetale, maltene više ne obracam paznju. ni tudji ni bilo kakvi wci, ni vrata, ni prozori, ni podrigivanja, zvakanja, mumlanja, stenjanja, prdenja, podrigivanja, ni paste za zube, ni cetke pune kose, ni otvoreni poklopci od sampona/kupki, ni beli lukac (mmm), ni mirisi, ukusi, ama ništa. ne volim haos po kuci, ali ne smeta mi ni ako nije sve cakum pakum. ili ni blizu cakum pakum :D
neke stvari su mi nepristojne/nevaspitane kad drugi rade/ostavljaju za sobom, al ne smetaju mi.

uzasno sam se plasila insekata, dok nisam imala decu čitave histerije sam oko toga pravila. dodatno su bile pojacane leti kad odemo na more, a kuca nam sa 3 strane okruzena sumom... nocu kad se pogase svetla - šta da vam pricam...
nikad neću zaboraviti jednu noć,ostavila solju kafe na noćnomstocicu. spavam bre i u snu čujem taj specifican zvuk skakavaca (bila neka opsta najezda to leto). onih povecih. otvorim oko, uverim se prvo da sam pokrivena carsavom skroz do ociju, kad mu vidim guzicu kako viri iz moje kafe..
UHHHHHHHHHHHHHHH
muka mi je samo kad pomislim na to

no i to sam izlecila kad sam videla da potpuno bezrazlozno moja cerka pocinje da kopira mene. a to je pocela da radi kad realno nije ni bila svesna zašto se plasi buba, prosto je prenela na sebe moje strahove.
od tad se maximalno kontrolisem

Da dodam još za bube, ja uopste nisam na njih gadljiva, možda na velike paukove, ali ostalo, sve mi je OK hehehe. Imamo cvrcka negdje u kuci, usao nekovece, svako malo se javi, ali ne smeta mi. ;)
Nije ga macor još nasao, on obično lovi bube po kuci i onda ih smota i pojede.

jao zaboravih da napisem još

Kada sam se udavala zaboravila sam da ponesem ličnu kartu kod maticara, pa smo morali da cekamo da neko otrci mojoj kuci i donese je.

U Americi sam zaboravila ličnu kartu(koju sam slučajno ponela tj. zaboravila da je ostavim u BG), novcanik i još par stvarcica, pa su mi avionom poslali:)

Ranije sam imala svakakve čudne navike, potrebe i fobije, ali na sreću to me napustilo.
Npr. neke stvari sam morala da uradim tačno 3 puta, hranu sam obavezno morala da pomirišem pre nego je probam (moja mama šizela od toga)...

Insekata se bojim umereno, nešto između straha i neprijatnosti. Sećam se jednog događaja sa insektom: imala sam možda 15 god i bila sam sa drugaricama na Dunavu na gradskoj plaži, sedele na peškirima a nedaleko od nas nekoliko derana naših godina isto sedeli na njihovim peškirima. I tako oni skontaju da je zadirkivanje oblik udavranja i počnu da nas zezaju po malo dok se jedan nije dosetio da nam na peškir baci neku bubu koju je po travi negde našao. Buba bila neka velika dužine kažiprsta sa sve onim oklopom, kad je vidiš da se smrzneš a još kad ti odjednom padne pored tebe na peškir, da se šlogiraš. I pade ona igrom slučaja tačno pored mene, uz nogu. Mi poskakale, isprepadale se, oni se kikoći i kerebeče sa njihovih peškira. I meni pukne film, gledam kako da im se odužimo, gledam u onu bubu, jeza me obuzima od nje, al smognem hrabrosti, progutam knedlu i uzmem je onako sa dva prsta od gore, okrenem se , potrčim prema njima i bacim je direktno međ njih. Jao, majko moje, da ste vi videli to vrištanje, i skakanje i bežanje od strane velikih frajera, bili su gori od nas, hahhaha, smejem se i danas kad se setim. Od tad su nas zaobilazili u širokom luku na plaži.

Jedino što mi je od tih ‚‚poremećaja‚‚ :) ostalo je proveravanje šporeta, pegle... ali mislim da je to zato što to isključivanje radim toliko mehanički da mizak uopšte ne pamti tu radnju pa posle bude jesam li ili nisam.

A breskve obožavam, i ćelave i maljave. Ali recimo gadi mi se na želatinaste stvari.

Layla, mislim da mi žene to u nanosekundi sve skockamo u svojoj glavi, odredimo geometrijski red kretanja, vreme prolaznosti između mimo prolazecih sugradjana
nema sanse da iko ista primeti :D

Interesantno je da sto vise čitam komentare, još vise u stvari pronalazim svojih osobina...cudne smo mi zivotinjke...
Jaoooooo, flomaster po kartonu, viljuska po tanjiru, znaci vristim dok kucam ovo!

Tashka, ako je Arizona u pitanju, će trpim...:) Obladi-obla-da, eto asociralo me na tu pesmu od The Beatles...Jo-jo left his home in Tuscon, Arizona for some California grass..Get back, Get back :))) Skrenuh ja sam teme, izvin'te me, nešto sam u Bitlozi /sto bi rekla moja svekrva/ fazonu ovih dana :)

Nego, čitam i primecujem da se kod vecine vas na poslu kolege redovno nokte seku grickalicama. Nije da nemam godina i nije da nisam promenila poslova ali još to nisam dozivela - ili je deficit grickalica u Srbiji ili to kod nas rade necim drugim necujno :)

UZASNO se plasim paukova - svih dimenzija i oblika :) Druge bube mi se gade, i to je nešto drugacije, ali kad vidim pauka makar onog najsitnijeg - ja hoću da umrem.
Oni kucni, sa malim glavama i dugackim, tankim nogama me posebno plase. Evo, i dok ovo kucam osecam kako mi se koza jezi :)

Ne volim kada mi se zacepi nokat, i onda onako kad prođem po nekoj garderobi (specijalno najlon carapama) osetim i čujem kako je zaparao! Uuuuuuhhhhhhhhh! Od toga ludim... Zato turpiju vucem svuda sa sobom!
Takođe, ne mogu da podnesem kada neko jede meso, koje ima koske pa onako „cokce” te koske... Secam se da je mama to uvek radila kada je jela pileci paprikas, i muž to radi kada jede pileca krilca. BLJAK, sama pomisao razvlacenja kostiju po ustima me tera da se ispovracam :) Isto vazi i kad ja sama spremam meso, na kojem ima dosta masnoce... bas sinoć neki komad govedine, oko njega sve one debele, bele naslage... zivot mi se smucio. U toj situaciji uvek zovem muza ta skloni svu masnocu, i onda uskacem ja kad je ostala samo krtina :)

Moj najgori tik od svega je cedjenje bubuljica... strasna stvar! Gde god na sebi vidim tackicu - malu, veliku, zutu, crnu... prsti sami idu i moram da se obracunam sa istom :) Nekada ne mogu uopste da se skoncentrisem na razgovor sa muzem! Ako recimo na licu ima bubuljicu... tačno vidim da ga ništa ne slusam, i moram ga zaustaviti da je iscedim, pa tek onda mogu da pratim šta prica. Ludo, znam, ali šta ću...

Mirisem hranu pre konzumiranja, kickam zanoktice na palcevima kaziprstima, neko gore je to pomenuo, pa vidim da nisam jedina.

U svom ili bilo kom drugom kupatila ne mogu bosa da hodam, nekako mi bez veze osecaj.

ovo mi prvo pada na pamet, mada vidim da nisam strasna :)