Ta se tema razvila u jednu stvarno kvalitetnu diskusiju, bas dobro ovako da joj se produzi zivot. Oni koji bi da se ukljuce obavezno da procitaju clanak koji je barilili postirala:)

Teodora, jel to znači da u usa nema stranog jezika osim „maternjeg”?

ne razumem resistance.
U americi je engleski jezik u opstoj tj zvanicnoj upotrebi, ali nema propisanog zvanicnog jezika. Mislim da su time pokusali da održe ideju „melting pot-a”
Engleski je jezik u upotrebi ali na federalnom nivou nema zvanicnog jezika.
Ako si na ovo mislila.

ja il' se još nisam probudila, il ništa ne razumem...
kakvu ZADNJU KAFU U ZIVOTU draga oceanija, šta pricas, daleko bilo, aj objasni sad, vidis da sam se uznemirila

mislim da sam se ja dotakla te teme. Al ako te nešto posebno zanima javi :)

što se jezika tiče, mislim da se pitanje odnosilo koji se strani jezici obavezni uce u americi: odgovor je nijedan.

mislim da bi bilo dobro da čujemo i od majki u drugim zemljama kakav je sistem obrazovanja, ne samo u americi, srbiji. mene recmo posebno interesuju skandinavske zemlje i to od majki cija djeca već idu u skolu.

teodora, bas me iznenadi kad rece da se u nekim skolama nastava odvija na spanskom? je li to zaista cinjenica ili ti mislis tako?
mala djeca oko mene ne uce ni jedan strani jezik (znam djecu do 4tog razreda), a ovi veci 7 i 8 razred, vidim da uce spanski. da li je obavezan ili ne, nisam sigurna jer ih nikada nisam pitala. U srednjoj čini mi se da je obavezan i to spanski ili francuski.
moje prijateljice djeca su zatrpana domaćim zadacima. ona se non-stop zali kako nije ocekivala da se ovoliko uci, jer je je vjerovala da se u americkim skolama djeca igraju, a ne uce :)

ovaj clanak nije bas informativan al obratite paznju an sliku

http://www.pbs.org/kcet/publicschool/roots_in_history/bilingual.html

wikipedia opet ima dosta info o tome da ne kopiram sad.

U usa: spanski, francuski, kineski I njemacki su strani jezici koji se najcesce nude djeci I koji su sa sire narodne mase. Moja djeca su pocela ucenje stranog jezika u drugom razredu . Osim klasicnog ucenje stranih jezika, u mom okruzenje skole nude totalnu nastavu na francuskom I spanskom, I u tim skolama engleski je drugi jezik. Ovo je naravno sve za javne skole.

Zanima me kao defektologa, a i lično (moja rođena sestra je gluva) kakvo je inkluzivno obrazovanje u vasim zemljama. Ja znam kako je organizovana inkluzija u svetu, ali samo teoretski i interesuju me iskustva majki kao i radnika koji rade sa decom. Moja sestra je zavrsila redovne skole i fakultet ovde u Bg i jako se lepo snasla i deca su je lepo prihvatila. Ona jeste bila integrisana u nas redovni obrazovni sistem ali bez inkluzije. Izvinjavam se na greškama, tipkam sa mobilnog.

blondinka- koliko se ja razumijem i poznajem ovaj sistem, strani jezik je obavezan u skolama, kao sto je obavezna i hemija, fizika, itd.. za tvoje pitanje o forsiranju nekog kobojage talenta kako ga ti zoves, jeste, djeca mogu da uzimaju jače drustvene nauke, prirodne nauke itd a ne samo matematiku I primarni jezik. Mada moje iskustvo I zapazanja su da ono što se ocekuje za prosjecnog studenta nije jako nisko nego klasicno I gotovo kao sto je bilo kad smo i mi isli u skolu (matematika je ok, lektira je obavezna kao I kod nas, lab vjezbe iz predmeta su tu kao sto smo ih I mi imali, itd)

strani jezik nije u americi obavezan, odnosno obavezan je u nekim skolama, nekim skolskim distriktima i nekim programima (ako vam dijete ide po'advanced curriculum' onda je i strani jezik obavezan).

U USA (znam sigurno za severnu Kaliforniju gde živim) je obavezan strani jezik. Mislim da se pocinje oglavnom oko 6-7 razreda (zavisi od države i distrikta). Moj je muž rođen u San Franciscu i ucio je spanski of petog razreda do kraja srednje skole. Sad se može uziti i kineski mahom. A tačno je, postoje i skole gde se sva nastava održava na spanskom ili kineskom.

U Kaliforniji je difinitivno obavezno ucenje stranog jezika u osnovnim skolama.

Barilli - pa ti si moja komsinice iz Bay Area. Mi smo živeli u San Carlosu a sad smo u San Jose-u. :)
Muž mi je zavrsio srednju skolu u San Mateo (Hillsdale). Bas mi je drago da smo blizu.

Elem, mislim da je Amerika jako osecajna prema deci koja imaju bilo kakvih (fizickih i mentalnih) poteskoca. Znam sigurno da postoje specijalne skole za autisticnu decu, postoje i skole za decu koja su nepokretna ili slepa/gluva.

Ali deca imaju i mogućnosti da se lepo uklope u obične skole gde imaju specijalnu nastavu povremeno i postoje ucitelji ciji je posao da osiguraju da su deca lepo prihvacena i da napreduju.

Što se tiče ljudi i dece sa problemima, Amerika je stvarno prva liga. Svaka zgrada, svaka radnja, svaka masina za vadjenje para iz banke (ATM), skola, svaka organizacija mora po zakonu da omogući normalan boravak ljudima sa problemima (mi to ovde zovemo disabilities, ne znam kako je pravi prevod na nas). Recimo, autobisu su napravljeni tako da ljudi u kolicima mogu sami da se popenju. Svaki WC mora da ima deo za ljude sa kolicima, i tako to. Stvarno super.

Danas bas u frci s vremenom a i ja bih da se ukljucim u ovu temu.

U US sve zavisi od skolskog distrikta, od grada, od države, bilo da je privatna ili državna skola. Privatne skole su prica za sebe i njih neću mijesati ovde.

Što se tiče djece sa posebnim potrebama, tu sam i te kako dobro upucena (u nasoj državi - a razlike među državama su OGROMNE). U državi Washington nema državnih specijalnih skola već su djeca ili intergrisana u razrede sa ostalim neurotipicnim drugarima ili su u posebnim razredima za djecu sa posebnim potrebama ali u običnim skolama.

Ovde je zivot za djecu/ljude koji se razlikuju od norme u svakom slučaju bolji nego bilo gdje na ovom svijetu. Bolje se tretiraju, bolje prilike imaju, zakon stiti njihova prava da budu ravnopravni clanovi drustva, da idu u skole sa ostalima, itd.

To je sve u teoriji idealno ali praksa malo skripi. Ipak, i sa skripom u praksi, ne bih pozeljela ni jedan tren da moje dijete živi igdje drugo nego ovde bas zbog svih tih prava (i svakodnevnog ucestvovanja sa drustvom) o kojima gore rekoh.

Praksa je puna borbe, ima milion i jedna stvarcica u tim skolama koja ne funkcionise, sve ti zavisi sa kim se uhvatis u kostac, ko je 'general ed' ucitelj (al' to ti je slučaj i sa djecom tipicnog razvoja), koliko ko ima iskustva i ocekivanja od nekog ko se razlikuje od mase, itd. To je već ono 'varijacije na temu'. Mi smo se prošle godine borili sa skolom na sve i jednom frontu oko obrazovanja našeg sina (tad isao u Kindergarten).
Bilo je grozno, bilo je naporno, uzelo je strasno mnogo i energije, znanja i novaca da se izborimo za nešto prikladno njegovim sposobnostima. Nije bilo lako ali je bilo ipak moguće! Ovde imaš sansu i vjeru da se izboris za ono u šta ulozis sebe!

Nas sin koji jedva da može da prica ide u isti razred sa djecom tipicnog razvoja, bez stalne pomoći asistenata i sasvim dobro napreduje (čak šta vise, u mnogo cemu je na mnogo visem nivou razvoja od vrsnjaka).

Ja sam zadovoljna ovim skolskim sistemom, volim što se ovde pristup djeci zasniva na uzajamnom postovanju, volim sto djeca imaju mnogo izbora, treba se sa njima i te kako raditi i biti svaki Boziji dan ukljucen u njihove aktivnosti, zadace, itd. Uspjeh djeteta zavisi najviše od ukljucenosti roditelja, dobre okoline a onda od kvaliteta nastave. Ovde se sve svodi na to da organizujes zivot tako da živis u boljim dijelovima grada gdje su skole 'jače' i da si u svakom pogledu ukljucen u svakodnevnicu djecijeg obrazovanja.

Što se tiče stranih jezika, u nasoj državi su obavezni da se skola zavrsi (neki broj casova, ne znam tačno) ali prilika da se uzme još jedan jezik pored osnovnog engleskog dobijas još od prvog razreda. Moji imaju priliku da uzmu spanski i mandarin (kineski) i počet će sledeće godine (kcerka).

Dajanara, ono o cemu ti pišes nije inkluzija, ni integracija te dece t drustvo, već izolacija. Ja se borim protiv diskriminacije i zagovornik sam integracije. Barili, pišem sa moba, kad dodjem kuci pogledacu link

Gala, sva moja deca su u regularnoj ucionici sa svom ostalom decom. Imaju modifikovan nastavni plan i neki od njih odredjene akomodacije. Postoje tzv „alternativne” skole koje su za decu koja su zbog velikih problema u ponasanju izbacena iz skole, a nemaju mogućnost online pohadjanja nastave. Takođe postoje alternativne skole u kojima je nastava pola dana, a druga polovina je terapeutskog karaktera. To su ipak „short term” skole i deca idu tamo samo radi stabilizacije da ne bi izgubili mnogo gradiva.
Ostala deca, bez obzira na probleme, da li fizicke ili mentalne idu u regularni razred. Oni imaju već pomenuti IEP ili 504 plan.
neki skolski distrikti imaju već pomenute autism units u kojoj su većinom deca koja su low functioning na spektru autizma i nemoguće im je pruziti dovoljno paznje u regularnoj ucionici. Te jedinice su ipak u sklopu regularne skole.

ma to su ti lične obozavateljke.:)))
Ne mogu da verujem da na ovako informativnoj temi neko može da udara pluseve i minuse.

dajanara, ja sam ukapirala da si tu negde, ali sam mislila da živis u SF ili okolini. Odavno hoću da te pitam gde živis ali se nekako mimoilazimo na temama. Znači da smo (bili) bas blizu, sto ste se odselili is San Carlosa? Bas divan i miran porodicni gradic sa dobrim skolama. Mi ćemo isto pripadati Hillsdale high ako ostanemo u ovoj kuci, o tom potom.

gala06, slično ovako sto je SLO napisala piše i na mom linku. Međutim!!! da otvorim još jednu dimenziju u ovoj diskusiji. Mnogi roditelji koji se bore kao SLO sa skolskim sistemom da bi njihovo dete dobilo potrebnu podrsku, često, kad saberu sve tutore i svu pomoć i energiju koji ulazu u problem, rese da ih upisu u PRIVATNE skole za decu sa pp, gde je kadar koji radi izuzetno obucen za rad sa tom decom. Recimo neka je u pitanju disleksija, jako često problem koji imaju deca ovde. Postoji u mom kraju jedna privatna skola za decu sa problemom disleksije/disgrafije gde se na divan ova deca obucavaju kako bi sto pre mogla da se vrate u regularnu ucionicu. Naravno to kosta, ali kao sto rekoh, roditelji u regularnoj ucionici ulazu mnogo energije, nekad i novca boreci se sa school districtom da bi deca dobila najbolje usluge. Kad se to sve sabere, ispada da je bolje platiti priv. skolu koja će to da radi na pravi način.

svirena, hvala bogu da nisu sve države kao Kalifornija jer se ovde jako malo ulaze u skolstvo srazmerno bogatstvu države

Ova Blondi kad nema temu, fino ukrade :-) Nisam sve citala (moracu cekati godisnji za to :-)), ali sam primjetila da neko rece da u Britaniji u državnim skolama svi uce strani jezik od prvog osnovne tj. od 5. godine.

Ono sto je meni najcudnije je da uglavnom uce francuski i nakon svih godina ga ne znaju ni beknuti! To mi je jedna od većih misterija britanskog skolskog sistema - uz klasicni problem nerazumijevanja uloge zagrada u matematici ('normalni' ljudi iznad 16 godina).

Gala, ne vidim kako dete koje je potpuno slepo ili gluvo može da ide u potpuno običnu skolu sa običnom decom. Ili kako dete koje je na jako niskom stepenu autisticnog spektra može tek tako da se uklopi.

Nizam upoznata sa decom koja imaju jako izrazen Down sindrom i u kakve skole oni idu.

Naravno da deca koja imaju odredjene probleme treba da se obrazuju zajedno sa običnom decom, ako je moguće. Ali mislim da inkluzija treba i može da postoji SAMO ako će omogućiti bolji kvalitet zivota deci. Ako će dete kaskati sa većinom celi svoj zivot samo da bi na silu bilo ukljuceno, to ne podržavam.

I htedoh još da dodam da iako sam joj ja ranije isto objašnjavala u vezi osoba sa posebnim potrebama ona je malo zazirala prošle godine od njega kada nisu bili u istom razredu ali ove godine kada su u istom razredu uopste više ne, jako joj je drag i gleda uvek da mu pomogne. Mislim pomogla bi mu ona i ranije ali se uvek distancirala ali sada uopste ne, posmatra ga ravnom svoj ostaloj deci, ne znam da li sam se dobro izrazila ali jako je dobro sto su u istom razredu i deca sa posebnim potrebama a ne u posebnim, pozitivno je obostrano.

Dajanara, ti kao da si pala sa Marsa, totalno si neobavestena i puna predrasuda. Strasno.

Moja sestra je gluva, pa eto isla je u skolu sa ostalom decom.

Strasno si netakticna za nekog ko ima gluvu sestru, gala.

Svirena, vrlo je cudno da takvo drustvo kao sto je americko ima tako malo samilosti prema drugima. Još se još iscudjavam cinjenici da su sirom Amerike protestvovali da se izglasa zakon o zdravstvenom osiguranju za sve gradjane Amerike. Pre će biti da prihvataju inkluziju jer moraju a deci sa posebnim potrebama sigurno da je lakse kad nisu getoizirana kao kod nas. Treba da vidite skolu za decu sa posebnim potrebama koja je otvorena u mom gradu, samo jedna stvar je meni tuzna, sto nema i druge dece, prosto meni to iskljucenje retardirane dece iz drustva deluje otuzno.
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Foto-Otvoren-Inkluzivni-centar-skole-Milan-Petrovic.html

Sudeci kako si napisala dajanari iznad komentarisem. Ljudi koji su imali neki problem/poteskocu/iskusenje u zivotu imaju mogućnost da se izdignu duhovno sto vidim da je tebe mimoislo.

vecina dece ometene u razvoju ili sa fizickim invaliditetom ima medicaid, tj državno osiguranje ili bar socijalnu pomoć. Još ako se dete kvalifikuje na osnovu svoje dijagnoze za pomoć odbora za ometene u razvoju, niti ti roditelji niti ta deca moraju da brinu o finanskijskom aspektu lecenja. jako je teško doći na tzv Developmental Disability Waiver listu, ali kad uspes, pomoć može da iznosi i do 50 000 doll godisnje, sve u zavisnosti od problema.
Za one koji ne mogu na listu postoje raznorazni programi finansirani od pomenutog odmora, extra pomoć u kuci, pomoć za kupovinu nekih neophodnih stvari, itd. Recimo pre neki dan su finansirali izgradnju ograde oko detetove kuce,jer dete voli da trci, a i da bezi. Placeno oko 8000 doll.
Sve to postoji, ali je naravno teško doći do toga. Americki državni sistem mnogo nudi, samo je stvarno umece zivljenja znati da do toga dodjes i da to iskoristis.
Sad da skrenem sa teme, ali zaista ne vidim kako je moguće ovde upste biti gladan.A znam ih toliko bukvalno bez hrane. Pored toliko crkvi, dobrotvornih ustavnova koja poklanjaju konzerviranu hranu, hranu koja može da stoji, narodnih kuhinja. Ponekad je u pitanju nedostatak informacija, a ponekad samo lenjost :(

svirena, info o protestima sam gledala u vestima povodom usvajanja zakona kad je receno da 30 miliona Amerikanaca nema osnovno zdravstveno osiguranje i da im niko neće pomoći makar umirali na ulici a da isti ti koji rade i trebalo bi da odvajaju kroz porez na zaradu protestvuju protiv toga. nemam ja pretenziju da pametujem o Americi već govorim koja je slika stvorena o americkom drustvu u zapadnoj Evropi a i na istoku.
pod inkluzijom sam mislila da se ljudi ponasaju normalnije prema osobama sa pp jer postoje zakoni koji im garantuju ljudska prava kao što se postuju i prava gej populacije i dr manjina. u Srbiji se još gejevi ne setaju normalno i svako malo je neki pretucen a na osobe sa pp gledaju sa sazaljenjem i okrecu se za njima.
izvinjavam se ako sam nejasna, zurim.

moram da se ukljucim u ovaj hvalospev: teogopa, apsolutno se slazem da se americki sistem jako trudi da pomogne. poslednjih godina sistem se uporno trudi da uoci i „izleci” sve sa autisticnog spetra. dosta njih su vrlo bistra deca samo totalno drugacijeg senzibiliteta od tipicnog sports/games/team work americkog deteta. i problem je sto vecina tih žena (možda i tu lezi problem) nema kapaciteta da pomogne, jednostavno one uopste ne razumeju analiticki mozak. takođe sve te vrste pomoći su vrlo propisane, tj prate spreadsheet sto sa pametnom decom ne ide.

i tu lezi problem, jednostavno oni toliko hoće da pomognu da ne mogu da puste tj ne možeš da nemas iep. u isto vreme neka deca u istom razredu ne znaju ništa ali ona nemaju iep. mene je zapanjilo da se skola ne bavi ucenjem već vise poslusnoscu tj treniranjem, ispostuj naredbu - zavrsi zadatak. ceo taj sistem sistematski unistava atipicnu ali vrlo pametnu decu koja su u stvari izvor pronalazaka i novih stvari. koliko znam edison je bio izbacen a uverena sam da se ni tesla ni ajnstajn ne bi dobro proveli u danasnjem americkom skolstvu.

Teodora,
Ne da si promasila ovaj put, već si na drugoj planeti!!!!!! (obično se ne kosim sa tvojim mišljenjem ali ovaj put moje znanje ove teme je totalno na drugom spektrumu od tvog mišljenja/iskustva).

Vecina djece ometane u razvoje NEMA medicaid niti bilo kakvu vrstu socijalne pomoći. To ti tvrdim cvrsto a sad u ovom trenu nemam vremena da idem traziti statistiku. Čak šta vise, po tome je ova zemlja poznata - sto osiguranje ne pokriva većinu troskova i sto pored toga sto imamo djecu koja se po nečemu razlikuju od svijeta, na istu tu djecu trosimo bar 3-4 puta vise nego obično (pa toliko često vidis na Dateline, 20/20, 60 Minutes, koliko porodice kao moja trose na njegu i brigu djece sa posebnim potrebama - te cifre idu od $15-$50K godisnje iz sopstvenog dzepa).

Sve, ali ama bas sve je finansijski iscrpljujuce kad imaš dijete sa posebnim potrebama u Americi.

Jedino oni koji su na rubu siromastva imaju priliku za kakvu 'pomoć'. Ipak, takva nije vecina.

Obična srednja klasa i te kako plati iz svog dzepa bar 80% njege i brige za dijete sa posebnim potrebama (ostalo eto kao trebalo bi da plati zdravstveno osiguranje).

U nasem slučaju, placali smo po $30K godisnje SAMO za medicinske usluge (ništa obrazovno) nakon što osiguranje plati svoj dio. I dan danas, nakon 8 godina platimo po $20K SAMO na zdravstvo (meds, co-pay, therapies, etc) da ne pricam šta se još doda za ostale 'obrazovne' usluge.
Evo sam nekoliko sitnih primjera
Moje dijete ne može u daycare (niti Boys and Girls club) već imamo Au Pair (al' to ni brojim ni u kakav trosak jer imam još dvoje djece pa ne stavljam ovo na njega)
Njegovo plivanje za semestar kosta $670 a kcerkino $140
Njegovo skijanje kosta $530 za 7 casova a cerkino $220,
Jahanje konja (kao terapija jer nema nikakv osjecaj tijela u prostoru) nije pokrivena sa osiguranjem (kažu eksperimentalna terapija već 20 godina) pa i to kosta $120 po satu (nedeljno).
Nakon 7 godine starosti osiguranje ne placa govornu terapiju jer je 'neurodevelopmental' a ne 'rehab' (a i to kosta $120 po satu a nama treba 2 puta nedeljno najmanje).
Pa na to dodas physical and occupational therapy a ni to osiguranje ne pokriva nakon 7. godine (ako nije rehab već dijete ima neurodevelopmental dijagnozu) - i to je $120 po satu (nedeljno).

Izvini, al' sam ja super, super, super osjetljiva na ovu temu - ljudi koji nemaju (hvala Bogu) potrebu za ekstenzivno koristenje zdravstvenog sistema, kunu se u njega (a ja ti na zalost mogu vise reci koliko ljekari ne znaju nego koliko znaju).
Isto tako, oni koji nemaju potrebu za socijalnu pomoć misle da ima toliko nacina da se do pomoći dodje - tek kad krenes tim putem (a to sam procesljala u nasoj državi uzduz i poprijeko, ulozila bar 1000 sati u to u zadnjih 8 godina) vidis da od te 'pomoći' nema ništa.

„Još ako se dete kvalifikuje na osnovu svoje dijagnoze za pomoć odbora za ometene u razvoju, niti ti roditelji niti ta deca moraju da brinu o finanskijskom aspektu lecenja (WOOOOOW - koji promasaj - ima takvih slučajeva, ali to nije ni 10% te populacije - već u nasoj državi je oko 3% (to već potvrdjeno, ne moram da tražim statistiku jutros).

”Jako je teško doći na tzv Developmental Disability Waiver listu„ (u nasoj državi, evo mi na toj listi već 8 godina bez pomaka a sad je lista zaledjena na ko zna koje vrijeme zbog problema sa budzetom), ali kad uspes, pomoć može da iznosi i do 50 000 doll godisnje”. (WOOOWWWWWW - voljela bih znati samo jednu, jedinu porodicu koja od države dobija toliko novaca za ove potrobe), sve u zavisnosti od problema.

Teodora, znam da radis pri državnoj ustanovi/agenciji ali to je veoma, veoma mali procenat stanovnistva, i to najnizi finansijski sloj koji možda nešto i dobije (iako me sokira to da neko dobije $50K) ali ovo sto ti tvrdis, u to sam 100% sigurna da nije tačno. Nije tačno jer znam porodice koje bi se selile bilo gdje u Americi samo da olaksaju put svom djetetu - al' nema te države koja ovako sakom i kapom podržava nasu demografiju (srednju klasu), sa bilo kojim znanjem, nije pitanje znanje već što se trebaju sve žive kockice sloziti a ponajvise ona da su ti primanja niska.

I sve ostalo sto si rekla u tvojoj poruci ovaj put, ni sa jednom stavkom se ne slazem. Obično to nije slučaj, obično nam se mišljenja ne razlikuju toliko ali ovaj put, kao da smo na dvije razlicite planete.

htedoh reci 1000 doll godisnje, tzv fss funds

vidis u tome je problem sto su norme dobre ali samo do odredjenog stepena. recimo najbolji fakulteti u americi gledaju i onaj deo gde je dete „special” tj gde je odudarilo od norme.
gde god hoćeš da budes na vrhu moras da odudaras od onog sto su drugi radili.

http://globalpublicsquare.blogs.cnn.com/2011/06/05/rebellion-of-the-innovation-mom/

ah i srećno sa borbom sa skolom.

ciba, kako je tvoj sinak, napisi malo, kako se borite sa sistemom. Koji je razred, ima li promene. Ja sam shvatila da sam zbog prošle god i Kindergartena mog sina toliko zivaca pogubila da bi trebalo da idem na neku terapiju, da se malo povratim. Sad su stvari malo bolje, u prvom razredu, ali dete je i dalje drugacije od njihove „norme”

barili, dobro je hvala na pitanju. prošle godine smo presli u malu privatnu skolu a ove godine mu je uciteljica stvarno divna, konacno neko ko razume kad mu pricas. nema prituzbi i zivkanja tako da smo se konacno opustili. a mi bar jednom nedeljno zahvalimo bogu sto smo se izvukli u poslednji cas iz one ludnice od državne skole. skola koju smo nasli je vrlo mala i prisna a opet vrlo insistira na dobrom obrazovanju tako da nam totalno odgovara. meni dodje da izljubim direktora svaki put kad ga vidim kad pomislim koje nas je ludnice spasao.

super je da vi opstajete u državnoj. ja mislim da su svu decu koja su imala aide ili neku pomoć u kindergartenu u toj nasoj bivšoj skoli poslali u specijalne u prvom razredu. totalno okrutno po mom mišljnju.
mislim da je najveca frka u ovim početnim razredima, posle kad krenu u 3-4 puste ih na miru a i deca odrastu šta li.
u ovoj novoj skoli, ima mama ciji je sin isto preporucen za specijalnu skolu a dete je testirano kao super pametno. znam malog i decko se totalno ok ponasa u ucionici. žena se rasplakala kad mi je pricala a videla me tad prvi put. ko nije imao sličan problem ne može ni da pretpostavi koje su to muke. a zali boze, sve bez razloga, deca okej samo sa drugacijim senzibilitetom.

elem ako ti trebaju info ili da razmenis iskustva moj mail je [email protected].

Hvala ciba, prepoznajem sebe jako u tome sto pricas (pogotovo zivkanje i mailovanje-covece za svaku sitnicu su ga slali kod direktora, dete od 5 godina, ej) sad na tu uciteljicu gledam kao na hitlera i molim boga da mi cerka ne zapadne kod nje ako ostanemo u toj skoli

Sigurno ću ti se javiti na mail, ja sam bas usamljena u tom pogledu i nemam s kim da razmenim iskustva, osim ovde malo na TiM. Teodora me razume i kao roditelj deteta sličnog profila, ali i kao neko ko vidi sistem iznutra i shvata koje su mu mane. Prošle godine sam isla na konsultacije sa educational advocate (ipak mi nisu bile potrebne njene usluge kasnije) ali žena je postala privatnik koji radi sa roditeljima i decom, posto je prethodno radila za school district! Videvsi kako se malo pomoći pruza toj deci i saosecajuci sa njima i sa roditeljima, krenula je u privatne vode da radi kao ed. advocate, i posto zna sistem iznutra, idealna je za tu ulogu!

Lavice, šta je CPS u tvojoj prici, ja znam da to znaci Child Protective Services, ali sigurno nisi to mislila

Aha, možda Chicago Public Schools?

SLO, kako su deca prihvatila tvog sina?

Dajanara, znam da sam zvucala grubo, ali nisam imala nameru da te uvredim. Međutim, ostajem pri svom i opet bi ti isto rekla jer je istina. Jedino bi izbacila „kao da si pala sa Marsa”- to je nepotrebno.

Rekla sam da si neobavestena- jesi.
Rekla sam da imaš predrasude- imaš.

Evo ti primer:
Kažeš: Gala, ne vidim kako dete koje je potpuno slepo ili gluvo može da ide u potpuno običnu skolu sa običnom decom.

Ajde objasni mi zašto ne bi moglo?

Razumem ja da nemas iskustva, ni dodira sa decom koja su drugacija, dobro, evo ovo ti je prilika da naucis nešto više o njima i njihovim mogućnostima. Ako te zanima, pitaj ili googlaj i iznenadices se.

Priznajem da sam jako osetljiva na diskriminaciju.
Ne zbog sestre, ona se odavno izborila za svoje mesto u drustvu. Zavrsila je skole, fakultet, ima posao, a sto je još ima ispunjen zivot i porodicu. Ta žena vodi kvalitetniji zivot od 80% nehendikepiranih koje znam.
Međutim, postoje mnoga deca sa hendikepom koja hoće, žele i mogu ali vrata su im zatvorena upravo zbog ljudi koji imaju stavove slične tvojem, upravo zbog neznanja.
Da ti nabrojim neke od argumenata koje sam lično čula od ljudi koji su potiv integracije dece sa pp u obrazovni sistem i drustvo uopste:

-pa ne znam kako mogu oni da idu u skolu

-oni su totalno nesposobni

-neću moje dete da se mesa i druzi sa takvom decom ( izjava roditelja deteta tipicnog razvoja)

-nisam za to da idu u normalnu skolu jer bojim se da će deca koja nemaju problem ispastati i bit će im dosadno na casu(drugi roditelj).

-Ja volim B.N ali ne mogu da napisem da je sposobno za redovnu(regularnu) skolu jer zezace ga deca, mislim da će mu biti bolje u specijalnoj( Izjava psihologa pri upisu u osnovnu skolu)

-Nisam za takvu vrstu inkluzije, pa pobogu ne mogu ja u razredu koji ima 30 ucenika da posvetim vreme detetu sa pp. Neizvodljivo( uciteljica)

-ta deca ne znaju ništa, ne znaju ni srpski ni matematiku( izjava defektologa kojeg bije glas da je dobar strucnjak i protiv diskriminacije)

To su jedni od primera.

A mnogo toga bi mogla da ti napisem o diskriminaciji na radnom mestu, o tome koliko je teško hendikepiranima da nadju posao, ali to nije tema.

A onu Resistance neću ni da komentarisem, bolje joj ide razmišljanje šta ceda obuce sutra za posao nego lupetanje gluposti.

Pošto vidim da se dosta pominju TAs kao pomoć za inkluziju, za one koje zanima a imaju vremena da čitaju
http://www.ioe.ac.uk/DISS_Strand_2_Wave_2_Report.pdf
meni je ovaj rad bio potpuno iznenadjenje. Bila sam na predavanju autora ovog izvestaja i mislim a će njihovo istrazivanje potpuno promeniti način na koji (bar ovde u UK) koristimo 'pomoćnike' u razredu kao i način saradnje između njih i nastavnika.