Pocecu od kraja. I kod mene i mm su odnosi postali zategnuti i ponekad sam razmišljala o tome da bi nam bolje bilo da se razidjemo. To je svakako bilo posledica ocekivanog nasuprot dobijenog. Ocekivala sam da će mnogo vise pomagati i da će biti vise ukljucen, ali se njegov zivot vrlo malo promenio nakon radjanja prvog deteta, za razliku od mog koji nisam prepoznavala ni na sekundu. Kada sam dobila drugu cerku-tog problema nije bilo, ja se nisam razocarala jer nisam ni ocekivala mnogo, a pri tom sam već bila u masini materinstva, pa se ni moj zivot nije promenio koliko kao prvi put. Ustvari, sad kad razmišljam, manji problem je bio mm, već moje odrastanje i odgovornost za koju nikad ,čini mi se, nisi potpuno spreman(kad je prva beba u pitanju).
Što se organizacije i pomoći tiče-lično, nisam pristalica „motanja” drugih ljudi po kuci. ali ako već mislis da ti treba-pre bih odabrala opciju 2.
Nisam razumela da li cerka ne može da krene pre sledećeg septembra ili može, ali vi ne želite. Kod nas se ljubomora starije nije ispoljila bas odmah, već nakon par mesecu u punom jeku. Čini mi se da bi bilo bolje da se ona prilagodi vrticu potpuno pre stizanja bebe, odmori sa vama preko leta, pa nastavi novu skolsku godinu. Da nema 2 velike promene odjednom.
ps Ja sam bila spavalica, koja uvek kasni, gleda na svakom koraku da prevari drustveni sistem, potpuni laik u pogledu svih kucnih poslova, samo sam o muzici, knjigama i drustvu mislila. Pa sam tako zjakava uspela da budem sama sa dve bebe prakticno(razlika 18 mes). Hoću da kažem da covek može mnogo mnogo vise nego sto misli i samo se nadam da nas prilike neće naterati da otkrijemo svoje granice.Pozdrav i sve najbolje

Kao sto znaš imam samo jednog klinju pa ti ne mogu bas 'soliti pamet'.
Ja mislim da ti sebe potcjenjujes, da si mnogo i jača i snalazljivija nego sto mislis i pricas.
Draga moja, znaš kad bih ja mogla da prezivim na kolicini sna koji si ti imala u toj prvoj godini, a ti eto te ziva zdrava.

Što se tiče muskih, slazem se sa Scatha (izvinjavam se ako sam fulila nick). I ja sam ludila na ovog mog, i prva godina nije bas bila najbolja u nasoj vezi, ali su se stvari znatno promijenile.
Sad sa drugim djetetom ćeš već znati kako stvari stoje pa nećeš previse ocekivati. Ja sam isto skontala da je mene vise nerviralo što se on ne trza bas uvijek, a ne sto ja radim.

Samo da ti čestitam od srca na divnim vijestima! Nemoj da se brines, vjeruj da je ovo nešto najljepse što se moglo desiti.

Javicu se poslije sa detaljima iz iskustva. Bilo je haoticno, ali smo svi prezivili u jednom komadu :)

Rinzo prije svega čestitam!
I ja se slazem sa komentarom iznad, ti mi se cinis mnogo jacom nego sto to o sebi mislis...Imaj u vidu da posto ti se malecka stalno budila po noći velike su sanse da će drugo dijete biti susta suprotnost (spavalica), pa će ti to mnogo olaksati. Ne zezam se, kod mene je bio takv slučaj ( prvo dijete super spavalo uvijek , a drugo se budi i sada sa 16 mjeseci po par puta u toku noći, a znam još puno porodica gdje je uvijek jedno dijete zahtjevnije od drugog...
Ja ti ne mogu savjetovati da ti je bolja jedna ili druga varijanta, jer svi smo mi razliciti, i imamo drugacije odnose sa ljudima i drugacija ocekivanja. Mogu ti reci kako smo mi nama olaksali tih prvih godinu dana ( kad se rodio sin) i kad je meni bilo teško.
Ja sam o sličnim temama često ovde pisala pa izvini ako se ponavljam...
Kod nas je razlika tačno dvije godine. Drugi porodjaj je kod mene bio carski, pa je samim tim oporavak bio malo tezi. Imala sam sreću da je muž uzeo parental leave i prva dva mjeseca bio sa nama. To je meni bilo od velike pomoći, on je izvodio cerkicu napolje svaki dan, dok sam se ja pretezno brinula o bebi...Neke stvari su mi smetale; kao sto je da bi on ostajao dugo napolju sa cerkicom, pa ne bi isla na vrijeme na spavanje...imali smo te nesuglasice oko rutina ( za koje sam ja da se postuju uglavnom a on bi da sve bude tralala)...Ipak iskreno ne znam kako bih bez njega izgurala u početku, jer je beban od početka bio jako zahtjevan u svakom pogledu ( potpuno drugaciji od cerkice).
Poslije toga, cerkicu sam stavila dva dana u vrtic, a ostale dane sam bila sa njima. To mi je bio tezak period jer se njima dvoma rutine nisu poklapale ( taman kad malecki oko 10 treba da spava, cerkicu bih trebala da vodim napolje), ali najteze od svega mi je bilo što se sin često budio po noći a ja ujutru trebam da imam energiju za njih oboje...U tom periodu cerkica je stalno tražila drustvo a braco joj je još bio prilično nezanimljiv.
Zatim smo imali period od 2-3 mjeseca kad bi svekrva ( koja je tad bila u Kanadi, ali srećom u svom stanu) 2 puta nedeljno dolazila na 2 sata ujutru da vodi malecku napolje ili na neki program ( early learning centar, gdje imaju razne aktivnosti za djecu, ili slične organizovane casove). Lico ja ne bih mogla da imam svekrvu i svekra na duže vremena u istoj kuci, jer ona jeste fina žena i misli najbolje za djecu, ali sve uvijek mora da bude po njenom, namece svoje stavove po svaku cijenu, a ja ne mogu da se borim sa tim. Sad su nam bili na mjesec dana i muž i ja smo izludjeli jer nismo imali ni malo privatnosti( pa imaj i to u vidu kad su odnosi sa muzem u pitanju :)). Dok su oni dolazili na tih par sati kad je sin bio beba, navikli su ga od 7-8 mjeseci da se voda za ruke, a kad su se vratili u Srbiju, ja sam ostala kuci sa bebom koja non -stop trazi da se voda za ruke ( ili kuka) i cerkicom koja je non stop tražila da joj se cita, ide napolje i ostalo...Znaci u nasem slučaju je bilo bolje da nam svekar i svekrva nisu nikako pomagali tih 2- 3 mjeseca.
Sve bi čini mi se bilo lakse da je cerkica svaki dan isla u vrtic, ali ona neće, voli da bude sa bracom :)
S'obzirom da sam ja bila hronicno umorna ( po noćiskoro da nisam spavala), muž me je nagovorio da platim pomoć. Nasla sam djevojku koja mi je dolazila ta 3 dana nedeljno 5 sati dnevno (od 9 do 2). Nije mi bilo teško naći pomoć, javilo se puno žena na oglas ( novine. ca), a ja sam imala sreću da sam naisla na super djevojku koja je pristala na part-time ( neko je gore pomenuo da je teško naći part-time, moje iskustvo je da nije,ako se malo bolje plati). Organizovali smo se tako da mi pomogne ujutru sa doruckom, zatim se igra sa cerkicom dok ja stavim bebu na spavanje, ja onda vodim cerkicu da se vidja sa svojim drugarima i na njene aktivnosti do 1h ( kad je vratim kuci da spava), a dok beba spava djevojka mi napravi rucak...Nekad je posaljem po namirnice, stavljala bi sudove u masinu i pospremila bi iza sebe kuhinju, ali nije radila ništa drugo po kuci. Poslije se beban probudi, ja nastavljam sa njim da se igram, kad ga opet uspavam, imam još malo vremena za sebe dok se i cerkica ne probudi. Poslije muž vodi oboje djece u park, mada često sam ja negdje isla sa jednim djetetom, da bi njemu bilo lakse...Ovu pomoć smo placali samo dva mjeseca, jer smo poslije bili u Srbiji na mjesec dana, a od godinu dana, sin spava samo jednom dnevno, pa mi je sad mnogo lakse sa njima ( zajedno idu u park, igraonice, i sl). Sad se puno igraju zajedno. Sa druge strane cerkica je sad starija i često preskoci popodnevno spavanje pa i dalje treba imati puno energije za nju...
Što se odnosa sa muzem tiče, poslije rođenja prvog djeteta nismo imali problema,, ali kad smo dobli drugo, sve je bilo mnogo teze, pa su i nasi odnosi jedno vrijeme bili klimavi. Muž često kaže da je to zbog djece ( stalno ponavlja kako nam je bilo lakse sa jednim djetetom; pa jeste kad je super spavala, jela...a sin sad sve suprotno od nje). Nas problem je i da muž jako loše spava ( mada ne bude ga djeca i nikad on ne ustaje kad se malecki budi), jedno vrijeme je pored posla imao i dva part-time posla, pa mu je smetalo sto sam ocekivala od njega da preuzme neke obaveze i oko djece...Kad je shvatio da ne može toliko posla i još da ne spava, a tu je porodica, odnosi su nam bolji...Muž mora da ima obaveze oko djece, ja bih nekad pukla da ne izadjem napolje sama kad muž dodje sa posla...
Da ne gnjavim vise, a i moram da idem da zavrsavam rucak. Uzmi pomoć koju god mislis da je dobra za vasu porodicu, jer onda će ti biti lakse, a samim tim će i odnosi sa muzem biti uredu...

ja samo mogu da ti kažem da bi teško podnijela svekra i svekrvu u istoj kuci. ne možeš im reci šta ti smeta jer ti oni ipak cine uslugu a da trpis ne možeš jer ti smeta. znaci plati, molim te, nemoj da se zaletis i odlucis za prvu opciju jer se sjecam da si postavljala temu ovdje kako znaju da prigovore.još su to muzevljevi roditelji pa ako njemu šta kažeš a i njemu neće biti pravo. uvijek kažem: u se' i u svoje kljuse :)

inače kao sto već znaš rođendan nam je na isti dan i zaista je lijepo sto ti je due date 14tog. ja sam isto to prizeljkivala sa mojom trudnoćom ali ipak nam je beba stogla u julu :)

E moja Rinzo, nije još ni stigla bebica a već panicis :P

Ja evo jutros ne odoh na posao, totalno se slomljeno osjecam, a plus i grlo me nenormalno boli. Ova trudnoća me bas onako posteno iscrpi, nikad se vise nisam osecala umornije i nemocno, kao da me kamion pregazio. Nadam se da će i ovo uskoro proći

Što se tiče spavanja, ja sam još uvjek hronicno ne naspavana i ne mogu nikako da se naspavam. Dodjem kuci s posla i samo bi zalegla. Imam nekad osecaj da po ceo dan zevam, mislim da svima oko sebe smesna izgledam, a na poslu sam najmladja, pomislio bi covjek treba brdo energije da izlazi iz mene.
Ja se oslanjam na to da će druga bebica mnogo bolje spavati jer svi mi kažu da to obično tako bude. Znam da će biti teško na početku, da ću opet kukati kako sam umorna, ali nekako pokusavam da nemislim o tome. Sada mi je samo na mislima kako će lela imati sebi nekoga sa kim će moći da se igra i odrasta. Kada sam planirala ovu bebicu, samo sam na to mislila i sve ostalo mi je onda lakse za svariti.

Što se tiče pomoći, ne znam šta da ti kažem. I ja se oko istog dvoumim. Lelu svakako planiram u obdaniste, samo ne znam kad da je ubacim. Svekrva će verovatno hteti da dodje, a ja iskreno ne znam da li sam za tu opciju. Kao sto kažeš vise volim svoj mir i svoju privatnost, takav sam tip osobe. Ja nevolim ni sa kim da živim sa strane, nisam tip osobe koji može sa 10 ljudi u kuci da živi. Meni je nekad lakse sve sama da radim nego da mi kao neko pomaze a na kraju ja opet isto radim još moram i da trpim pojedine stvari. Oni su stvarno super ljudi, ne mogu se pozaliti iskreno, ali ovo ljeto kada su bili tu ja sam jedva cekala da odu da mogu da se opustim u svojoj kuci. Za mene je to iskreno bilo mucenje. Znam da su i tvoji dolazili pa ti najbolje znaš kako ti je bilo.

Što se tiče muzeva. Mislim da vecina prođe kroz taj period kad se prva beba rodi, novi clan porodice, novo privikavanje, nova obaveza, priotiteti se mjenjaju potpuno, i još kad je beba zahtevna kao ova moja, onda još veci ruzvaj nastaje „zašto place...ti trebaš da znaš zašto...što se stalno budi...ti si je pustila da se uspavljulje na siki...nazvacu ja mamu (svekrvu) da pitam šta treba...ni slučajno...itd...itd...” Prepirke zbog gluposti, potpuno nebitnih stvari ali sticaj okolnosti to tako napravi.

Što se tiče pomoći na to se ne mogu zaliti, mjenjo je pelene, noso do besvjesti (i vise od mene), pomago oko kuce. Ali ja sam tip osobe koji se ne pomiri sa stvarima. Ako mi nešto smeta, ja ću do besvesti to ponavljati dok ne ukopca i ne promeni to. On je tip osobe koji voli miran, stalozen dogovor i da naravno to odgovara i njemu i meni. Ako recimo gleda utakmicu i ja kažem aj usisaj, od tog naravno nema ništa. Al ako ustanemo ujutru i dogovorimo se, da nakon što doruckujemo ja ću uraditi ovo ti ćeš ovo, onda nema problema. I morala sam da se priviknem tome jer sam shvatila da jedino tako može. On će recimo pre uzeti nešto da uradi ako mu ja nekazem „de uradi to”, i mislim da je kod svakoga tako. Na početku sam ga stedila da ne ustaje po noći jer on je radio, a sam ja svakako dojila i ona je uvjek tražila da sisa kad se probudi. Čim sam odlucila da ću da ukinem nocno dojenje tada se i on angazovo. Jednom je on ustajo, jednom ja i sve tako. Sada kada sam ostala u drugom stanju, sam je odlucio da će on da ustaje kad se probudi. Ako ustane po noćii neće da spava par sati onda on nju odvede u drugu prostoriju da ja mogu da spavam. On je sada i uspavljulje i kupa, i meni je odma mnogo lakse.

Ja se neslazem sa tim da se majke trebaju pomiriti sa tim da muzevi neće da pomognu. U pitanju su njihova deca koliko i nasa, i trebaju podjednako da budu deo toga. Rinzo nedaj se i nemoj da se pomirujes sa necim sto tebi ocigledno ne prija i sto ti smeta. Pusti glas da se zna kako se osecas, kao sto je neko rekao ti si mnogo jača nego sto mislis:)

Ovako mislim da ti sa detetom u obdanistu uopste ne treba niko. Sve je stvar organizacije a i moras samo malo da spustis kriterijume da je kuca cakup pakum i da je bas sve na svom mestu.

Razlika između moje dece je 23 meseca i oba puta sam se porodila na carski. Niko mi nije pomagao ni posle prvog niti drugog porodjaja. Kada se cerka rodila sin je već isao dva cela dana u obdaniste. Muž je pomagao non stop a posebno prve dve nedelje jer je imao pravo na bolovanje. Organizovala sam dan tako da su mi samo deca bila bitna i da skuvam rucak. Dok je beba spavala ja nisam rintala po kuci nego bi se igrala sa sinom, ili bi zajedno gledali crtani film, a ponekad bi zajedno i spavali. Kada se beba probudi i nahrani onda odmah u park, prija sinu a prija i bebi a i meni da se malo protegnem Uvece prvo kupaš sina a bebu unesem u kupatilo u bouncy chair da sedi i da nas gleda. Zatim se ona kupa i oboje u krevet. Ja svoju decu nikada nisam uspavljivala. Ovo nam je od prvog dana bila rutina kada se cerka rodila. Moj muž je radio posle podne tako da je obično on kuvao rucak ujutru ili on je sa decom a ja kuvam rucak.

Ja lično ne bi mogla da podnesem nikoga u svojoj kuci ni svoje roditelje ni njegove a posebno u fazi nakon porodjaja kada mi sve smeta. Jeste nekad teško ali se nekajem ni trenutka. Šta mogu uradim a šta ne mogu ostavim za sutra.

Svako dobro ti želim.

Lično bih od svih tvojih opcija uzela samo ženu da mi cisti kucu i kuva. Šta god te oslobodi da se posvetis djeci je zakon!
-----------------------------

Slazem se sa ovim komentarom. Ja obe podizem sama od početka, nije uvek lako, ali ne bih svoj mir menjala nizasta na svetu. Što se muza tiče, mislim da je vise pomagao sa prvim detetom nego sa drugim.

zaboravih što se tiče neke intime, privatnosti i odnosa sa muzem, ma idi begaj, dok nam dete nije prespavalo celu noc živeli smo ko brat i sestra, u tim momentima mi je mnogo vise bila bitnija pomoć oko deteta nego neka intima sa suprugom. ma kom uopste na pamet pada neka romantika i sex kad jedva dnevno sklopis 3-4h u kontinuitetu? secam se da je mm bio rođendan tačno akd je bebac napunio mesec dana, i skockamo se mi d aodemo negde na veceru, joj ljudi moji, nama se toliko spavalo da smo je samo narucili i poneli kuci da jedemo.

Rinzo za mene i moju organizaciju već znaš. Samo da kažem da je ovo sto je Milica napisala ko da sam ja što se tiče organizacije oko bebe prvih par mjeseci kad mi je mama bila tu. Ja sam dosta pumpala mlijeko tako da su mi dosta mogli pomoći i muž i mama oko hranjenja. Muž je dezurao do 2am, onda ja do 6am, onda odnesem mami i tako je bilo sve dok mama nije otisla, a i beba malo ustalila ritam.
Što se tiče odnosa muza i mene, lakse smo podnijeli dolazak druge bebe. Iako između nas uvijek ima nesuglasica (o kojima sam ovdje nasiroko diskutovala), ne može to da se poredi sa konstantnim svadjama koje smo imali posle prve bebe. Čak smo neki dan otisli na nas prvi 'date' posle ne znam ni ja koliko. Ostavili djecu s mojom sestrom i njenim deckom i furaj u slobodu:). Super nam je bilo, skoro kao nekad, bas smo se opustili i to nas je drzalo dobra 2,3 dana posle:) Sad smo odlucili tako bar jednom mjesecno...a to nismo radili posle prve bebe, ne bi znala zašto...

Koju ćeš opciju izabrati zavisi od tvojih odnosa sa svekrvom.Sa dve bebe će ti glava biti na hiljadu strana. Moje iskustvo je da prvo i osnovno sto moras da naucis je da naređuješ :-). Kad nas je frka obično bila ujutru i ja sam mogla na svekrvu i muza da dreknem i kažem 'ti sad to uradi a ti to a ja ću ovo'. Morate se dobro dogovoriti ko će šta da radi. Ne pali ono, puna nas je kuca, snaci ćemo se. Cisticemo, kuvati itd.

Mi smo morali u kriznim mesecima da platimo ženu da dodje da nam generalno pocisti kucu. Pa mi jedno 3-4 nedelje pokusamo da održimo nivo, pa kad potonemo, opet platimo ženu i tako u krug.

Jedno vreme smo placali i dostavu hrane kuci i nekog da nam sređuje dvoriste.

Ja bih na tvom mestu, ako si dobra sa sveki, poslala cerku u vrtic (ako želi da ide), ja se skoncentrisala na bebu i cerku, sveki na kuvanje i unuku, muž na finansije, cerku i bebu, cistacica na kupatilo i kuhinju, svekar nek se skoncentrise na usisivac, prljav ves i odvodjenje/dovodjenje unuke iz vrtica itd. Verujem da bi i njima bilo lako ako tačno znaju šta se od njih ocekuje.

Takođe, verujem da će ti drugi put celo iskustvo sa bebom biti mnogo lakse jer znaš šta se dogodja.

Srećno!!!

Ne znam da li mogu da savetujem, obzirom da nemam dvoje dece razlicitog uzrasta, ali da li je u pitanju nedostatak organizacije? Ne shvataj ovo kao ikakav „insult” ali ja sam bila u haosu prvih mesec dana kad su se p&v rodili. Imala sam pomoć od muza prvih 15ak dana, i nikog vise. Ja kuvala, spremala, a on je bio od dosta pomoći sa bebama, presvlacenje, olacenje, kupanje, itd. Onda sam jedno vece sela, napisala raspored kako kad i šta. i od tada, super!
Ja sve stavim na papir, ali sve...onda vidis najbolje kako da rasporedis vreme. Npr kuvanje: spremi 2-3 velika rucka vikendom, i kao sto je Sgirl rekla,probudite se u subotu, i raspodelite obaveze za spremanje kuce.
Imaj u vidu da će K već umeti sama da se igra i zabavi, a da će bebac dosta i spavati...
Inače, opcija 2 meni zvuci bolje. Probaj da se raspotas oko nanny sharing možda?
Xo

Ja ni nemam ništa protiv svoje svekrve pa opet ne bih izabrala tu opciju da je ona tu da mi pomaze kad dodje beba. Svekrva mi je od pomoći, fina je žena, al' brate sto smo razlicite u karakteru, kao ulje i voda. Ona spora da sporija ne može biti, ja kao da sam iz tornada sad ispala. Ima tu milion i jedan razlog zašto bi mi bilo teze sa njom. Da ne pricam o tome kako se moj muž opusti kad dodje tako neko 'nas' od pomoći. On se odmah osloni na tu pomoć i većinu prepusta drugima.
Sa placenom pomoći je totalno drugacije. Placenu pomoć ja koristim kako meni odgovara a ostalo je na nama dvoma da podijelimo.
Jednostavno, NAJLAKSE je platiti, čak i kad je novac upitan, kad nije svejedno dodati u njega još nekoliko stotina nedeljno, ja sam mišljenja da je to NAJBOLJE potresen novac.
Sve potpisujem sto kaže Svirka (Svirena)! Kao da za mene piše na ovoj temi.

Rinzo,
pre svega od srca čestitam na trudnoći! Ubeđena sam da će situacija biti mnogo bolja nego sa prvim detetom. Iskustvo je najbolja skola! Imam jedno dete i ne mogu da dajem savete kao druge mame, ali moj glas ide definitivno za opciju placanja žene sa strane sa motom 'cist racun - duga ljubav'. Međutim, sve zavisi od tebe i tvog karakatera. Moja relacija i sa svekrvom i mamom je izuzetno dobra, međutim, na njihove ponude da dodju da pomognu nakon rođenja bebe sam rezolutno odbila. Jednostavno, podsvesno ne mogu da se opustim i prepustim da neko drugi (čak i moja rođena majka) radi u kuci i osecam se obaveznom da ja stalno skacem oko onih koji su mi gosti. Možda je razlog tome cinjenica da sam jako dugo živela sama i svoju nezavisnost i privatnost cuvam kao svetinju. Nekoliko mojih poznanica su dovodile ili majku ili svekrvu, ali čini mi se da su ili jedna ili druga strana na kraju price bile isfrustrirane.
Meni je dosta pomagao muž, koji je nakon rođenja bebe srećom bio kod kuce. Mogla sam vise da odmaram i spavam, ali ja jednostavno ne mogu da spavam preko dana, ma koliko bila umorna. Iz ove perspektive mi je jedino zao sto sam sebe mucila izmlazavanjem nakon što sam podojila bebu. To je bio savet koji sam dobila iz centra za brigu o deci i roditeljima, jer sam morala da 'skupljam' mleko za period nakon što se vratim na posao (a to je bilo nepuna 3 meseca nakon porodjaja). Ne znam da li je 30 cc koje sam mogla da ispumpam nakon dojenja bilo vredno mog nespavanja, a pocelo je kad je moj sincic imao samo 3 nedelje. (Zbog toga sam odgledala kompletan Australian Open uzivo).

obozavam junsku djecicu ;)

nego Rinzo ja nešto razmišljala i kako bi bilo da uzmes ženu a da ta dva mjeseca privikavanja na vrtic bude i ta žena i vrtic u isto vrijeme. znaci njoj kažeš do novembra i onda ako ide sa vrticem ti ćeš se za dva mjeseca uhodati i napraviti neku rutinu. evo već možeš da pocnes da stedis :) zaista se može ustedjeti. kako bi rekao Homer Simpson, pocni od sminke, gardarobe... :) sala mala. Srećno trudnice i uzivajte, vidjecete da je sve mnogo lakse kad dodje nego kad se ovako lupa glava i zamišljaju neprospavane noći:)