Moja je naucila nakon što je jednom sama dotakla vrata od rerne koja su bila vruca. Sreća samo je dotakla i brze bolje sklonila ruku pa se nije opekla ali to joj je bilo dovoljno da shvati znacenje reci „pec”. Sada joj nepada napamet da dira rernu niti bilo šta drugo sto je vruce. Sve dok se nije sama uvjerila, to što smo stalno govorili „pec” nije joj ništa znacilo.

Prvo sam objašnjavala rečima i isto glumila kao da sam se opekla. Shvatala je da je to nešto što ne sme da se dira i shvatala je reč ,,pec,, ali ne bas u potpunosti jer nije dozivela a i ti beli ,,dugmici,, koje mama svaki dan vrti tamo-vamo su bas tako na dohvat ruke... :-))) cista decija radoznalost

Kada sam uvidela da zaobilazi sporet ali da ga kibicuje stalno, pogotovo dugmice da upali, pa onda u prolazu prevuce ruku preko vrata od rerne, onda sam jednom prilikom kada sam koristila rernu sacekala da se dovoljno ohladi ali da ipak bude, za nju topla (prvo sam proverila svojom rukom) i pozvala je da stavi ruku. Dotrcala je kao vetar sva srećna sto će moći da dira :-))) ali kada sam joj prislonila rukicu i kada ju je trgla nazad, a oci kao krofne od iznenadjenja, moj komentar je bio: ahaa, jel vidis sad kako je pec, pec. Hajde da stavimo još jednom rukicu, jel hoćeš? Neeeeee, neće Nadja vise :-)))

I stvarno nije vise. Ok je to što mi njima objašnjavamo ali mali su, za njih je sve nepoznanica i poneke stvari im treba pustiti da sami probaju, naravno da bude bezbedno.

Moj sin isto ide i vice pec na rernu, na kamin,na solju kafe itd. Ali obavezno mora malo prstom da dotakne da proba. No imam osecaj da tačno zna kad je pec pec a kad i nije toliko. Npr sa kaminom se igra kad ne gori vatra,popne se na njega, slaze svoje igrace na njega itd. Ali kad vidi vatru da gori samo mu pridje i pokaze prstom na njega i vice pec,ne dira. Rerna je visoko, ne može da je upali, a staklo se ne grije kad radi. Ringle klasicne nemam, nemaju ni dugmad, samo nacrtane tipke koje on niti vidi niti može da dohvati, a kad ne koristim kliknem na kljuc za svaki slučaj. Kad dodje kod babe, i jedne i druge, koje imaju klasicne peci u kuhinji, e tu mu je ipak vise zanimljivo pa voli da okrece dugmice. Vise puta je mojoj mami rucak zagoreo jer je on nalozio ringlu u prolazu, ali i kod nje kad vidi svetlo u rerni zna da radi i samo vice pec, ne dira. Nismo ništa specialno ucili, osim kad je vruce kažemo pec i stvarno oko toga nemamo problem. Ali pazimo šta kupujemo od takvih stvari da su sto vise prilagodjene maloj deci.

I ja sam uglavnom sve ogradila,zastitila, sklonila, jedino su joj TA pec i dugmici od masine za sudove na raspolaganju.

Lakse mi je bilo, kada je bila manja i tek prohodala, tako da uradim nego poceo dan da joj vicem NE, NEEEE, PEC, PEC.
Sada moje dete ima dve i po godine i mnogo je lakse neke stvari da joj objasnim, ali kada je bila manja nije htela da me slusa.

Sporet i rerna su mi ugradni, rerna se nalazi gore (viseca), a dugmice na sporetu ne može ni da pipne jer su na istoj strani gde i ringle.

Masinu za sudove palim nocu ili kad ona nije kod kuce, jer ne želim ni da razmišljam, ona obozava da dira dugmice i otvara vrata od masine, ma koliko joj govorila NE, NE, čim okrenem ledja ona se docepa toga.

Pec je pipnula, opekla se i više ne prilazi.

Moje dete je jednom uslo u masinu za ves, a samo sam se okrenula da uzmem nešto.
Ta masina nam se pokvarila pa smo kupili novu sa poklopcem gore.

Na uticnice sam stavila zastitne poklopce.

Što se tiče sporeta i rerne, njih sam ugradila još kada smo se uselili u novi stan, pre 5 godina. Da nisam to uradila, tj da imam klasican sporet sa rernom, ja bih postupila kao Megi. Sigurno bi me poslusala i ne bi vise pipala rernu, a za dugmice na sporetu nisam sigurna da ih više ne bi dirala:)) Koliko god da joj branim da prilazi masini, ona to ipak uradi.