Snezana, u pravu si - reč nasilnik i sl. je sasvim sigurno prejaka za 5-godisnjake, ali sam juče iskreno pocela da brinem jer je udarac nogom u stomak ipak (bar meni) mnogo ozbiljniji od nekog benignog cuskanja i gurkanja dece. Igra koju predlazes zvuci super, ali u slučaju ovog malog izgleda nema kriterijuma koga napada, niko nije postedjen, dakle nije slučaj da on samo jedno dete napada pa da mora da bude fin prema njemu.

Svirena, jeste, majka decaka je skroz OK tako da vredi pokusati. Posle ovog našeg dvostrukog „veselog” iskustva ja ću ako treba da pišem peticiju da se 'tag' zabrani u nasoj skoli. Nova direktorka je totalno u anti-bullying fazonu, tako da možda čak to pravilo već vazi, raspitacu se.

BigSur, moj sin jednostavno ne želi da se igra sa njim. Još dok nisam znala da je taj decak „problematičan” pitala sam sina da li bi hteo da se dogovorim sa mamom od decaka da se nekad posle skole igraju zajedno, na šta mi je sin još tada rekao da neće jer taj decak udara drugu decu. Da ume da smisli da mi kaže „samo sam se branio” verovatno bi mi to rekao...

Barilli, slazem se da ne treba raskidati neka jaka prijateljstva zbog toga što se deca ne slazu, ali sam neka poznanstva jako proredila upravo zbog tog razloga, pa kad deci prođe ta faza ko zna - možda ćemo se ponovo druziti. Naravno, ne ucim sina da „vrati” ali on to izgleda još uvek instiktivno radi kad njega neko udari.

Republica, pravila su pravila! I moj sin i taj decak su juče isli na ribanje kod direktorke, mislim da ih ne zanima ko je prvi poceo već su oba ucesnika kriva!

Chian, „rock, paper...” pomaze u situacijama kad recimo oba deteta „prva dodju” do ljuljaske, dakle ako ne mogu da se dogovore ko treba prvi da se ljulja onda igraju igricu i tako odluce (da imaju sitninu verovatno bi bacali novcic).

„Snezana:
Imala sam uciteljica, vaspitacica i profesora kroz skolovanje koju su stvarno znali šta i kako u svakoj situaciji i rado ih se secam. A bilo je i onih koji čim nešto iskrsne pišu 5 km dugo pismo kuci, prete sa ovim ili onim, daju jedinicu za loše ponasanje itd, ali ništa sa tim nisu postigli.”

Snezana, izgleda da je upravo ovo poenta cele price! Malopre sam razgovarala sa tatom od ovog decaka i on mi kaže i da su i on i žena očajni, da im se nikako ne dopada sto im je sin obelezen kao „nasilnik”, da pokusavaju da pronadju razlog ovakvog njegovog ponasanja i da ne znaju šta drugo osim ucitelja može da bude problem i da će najverovatnije traziti da se mali premesti kod neke druge uciteljice, ali i da će probati on i žena da volontiraju u skoli za vreme velikog odmora da bi videli šta malog isprovocira da bude agresivan. Otac kaže da stariji brat apsolutno ne kinji ovog malog ni na koji način, da je ovaj mali uvek bio OK i u predskolskom i u parku sa drugom decom i nikad pre skole ovakve probleme nije imao, ali da mu je uciteljica u predskolskom bila jedna topla, osecajna žena koja je decu stalno mazila. Možda mu upravo to fali kod naše Kindergarten uciteljice koja je prilično hladna i rezervisana žena, izgleda da se ne upusta puno kako da resi problem već samo deli zute i crvene kartone, salje kod direktorke i zove roditelje. Uciteljica je pre par nedelja bila na operaciji kolena i tih 6 radnih dana dok se oporavljala kod kuce ovaj mali nije imao nijedan problem sa ponasanjem u skoli, a promenile su im se 4 zamene za to vreme. Sa ocem deteta sam se još i dogovorila da zakazemo neko zajednicko igranje u parkicu. Iskreno se nadam da će im direktorka izaci u susret i prebaciti dete kod uciteljice koja će mu vise odgovarati.

Upravo o tome se radi, da se nadje uzrok promene ponasanja tog malog. Pricao mi je njegov tata da je juče mali opet dobio 'zuti' karton, pita ga tata zašto a mali odgovara 'zato što sam se blesavio'. Možda je prag naše uciteljice na blesavljenje nizi nego nekoj drugoj, pa kad mali već tog dana dobije zuti karton (po malom najverovatnije nepravedno), onda stres resava time sto lupi neko dete?

Zanimljivo mi je i da čujem kako se ovakve situacije resavaju u Srbiji. Moja mama je bila uciteljica i dobro znam kroz kakve je sve probleme prolazila - neko vreme je bila najmladja među kolegama koje su vodile isti razred, tako da su njoj uvaljivali sve problematične slučajeve u generaciji pre nego sto je skola dobila defektologa. Znam koliko energije i vremena je ulagala u te probleme da bi ih resila u odeljenju, jako retko bi problem prebacivala na skolskog psihologa i pedagoga.

Ima i ovde kao nekih kazni za losije ponasanje (tipa: na pauzi za uzinu ne možeš da ides napolje da se igras, već ostanes sa uciteljicom u ucionici) ali je prvo i osnovno da se radi na ohrabrivanju da se deca lepo ponasaju, i evo kako to izgleda: u Kindergarten-u na početku dana sva deca imaju zelenu karticu za ponasanje. Za prvi ili laksi prekrsaj detetu se promeni kartica na zutu, a za sledeći prekrsaj ili prvi veci prekrsaj kartica se prebaci na crvenu i zovu roditelji i obavestava direktor. Da ne dužim, kad sakupis određeni broj zelenih kartica na kraju radnog dana, možeš da izaberes neku nagradu iz „kovcega sa blagom” i deca se tome vrlo raduju.

Barilli, znam o cemu pricas, i ja sam se iznenadila koliko se vise obraca paznja na ponasanje nego na znanje deteta još od malih nogu. Da se ovaj mali slično ponasao u predskolskom (udarao drugu decu), roditeljima bi bilo savetovano da ga godinu dana kasnije upisu u K, dok ne nauci pravila ponasanja.

Mia_09, nije ni ovo pravilo bas tako nefleksibilno, naime čak i ako dobijes zutu karticu imaš sansu da je u toku dana vratis nazad na zelenu ako popravis svoje ponasanje. Nisam sigurna kako ide vracanje sa crvene kartice. Poenta je u zaista u tome da se na ovakav način ohrabruje lepo ponasanje, a u isto vreme se ne kaznjava ruzno ponasanje metodama npr. time-out ili klecenja na kukuruzu ;-)

Uh, kad se samo setim prica moje mame koje metode kazni je moj deda upraznjavao kad su oni bili deca - tokom zime mu je recimo bilo omiljeno da kaznjeno dete izadje napolje, stavi ruke u sneg i vice „greš-greš” (kao toplo je). Fizicko + psihicko maltretiranje, sve u jednom pakovanju.