ja te potpuno razumem. Dobro ne bas potpuno, jer nisam samohrana majka,pa ne mogu da se pravim da znam kako ti je, ali bar kad dodje do odrastanja dece.
Dete će biti onako kako ga ti odgojis. To što se neka deca ne pozdravljaju, ne obracaju ako im se ne obratis ima veze sa kucnim odgojom, ali ima veze i sa detetom. Moj Dimitrije bi ti npr prisao pruzio ruku, ispricao sve do cukun dede, al vasilije bi samo sageo glavu u ne bi te nu pogledao u oci. A isti roditelji ih odgajaju. Doduse oni su još uvek mali.
Ono sto ja primetim kod ljudi u mom okruzenju (iz bivše YU), da svi mnogo rade, prezaduzeni su, po dva posla, s decom nisu skoro nikad, a i kad su kuci nisu s njima. Deca su prepustena sama sebi, video igricama i dvd i blue ray-u i naravno FB. Deca su u sred kuce otudjena od familije. Zeljni su paznje.Al sve je to zivotni stil koji roditelji imaju. Lako se poleti za dva tri dobra auta, skupom kucom, velikim kreditima, pa onda neko drugi kriv sto para nikad dosta.
Oo sto sam ja videla u ovoj zemlji je da pruza jako mnogo ako to umes da iskoristis. Mi se maximalno trudim da decu izlozimo i sportovima i muzejima, pozoristu, biblioteci, provodimo vreme s njima, ulazemo u njih.
Zato nemoj da se poredis sa ljudima koji ne znaju ni šta bi sa svojim zivotom, kako tek da decu usmere.
mislim da ja to nema veze sa geografskim polozajem. Ljudi mogu da donesu dobre i loše odluke, bilo gde u svetu
Srećno.

P.S nadam se da će se jedna divna samohrana majka ovde javiti. lepa uspesna, pametna i pored svega sama odgaja jednog prelepog sina...prepoznace se ona uskoro.

MalaHeroina,

Ne znam šta da ti kažem u vezi odluke gde da živis jer i sama o tome razmišljam ponekad, ali za mene (bar za sada) otpada preseljenje van Amerike, ali ako ti imaš sansu i volju da se selis, što ne probati?!

Što se tiče odgoja deteta, mislim da ti možeš kcerku da odgojis na način na koji ti želiš bez obzira sto je okruzena decom koja su drugacijeg mentalnog sklopa.

Ja sam o tome već razmišljala kad mi je sin bio manji i mislila sam da neću uspeti ni da ga naucim nas jezik ni da ga odgojim kako treba zbog nedovoljno vremena koje imam na raspolaganju, ali da kucnem u drvo sada sa 5 godinica vidim da je naucio dosta toga; kulturan je, kaže hvala/izvini/molim/prijatno/nazdravlje/dobro jutro/dovidjenja u svakom prikladnom momentu (sto nije naucio u vrticu sigurno), vidim da je saosecajan (iz ponasanja prema svojim drugovima u vrticu i prema meni, baki i dedi preko telefona) zna da ceni ono sto ima.
Kada trazi nešto da mu kupim razume ako mu kažem da ne može da ima sve sto pozeli i da se stvari moraju zasluziti (dobro ne bas sve naravno, treba ih pustiti da budu deca isto, sve u svojim granicama), raduje se malim stvarima, nije razmazen i kenjkav (iskljucujem one wining faze :)), ima svoje male obaveze kod kuce i voli da ih obavlja (npr. pospremanje sobe/igracaka, kreveta, izbacivanje smeca svaki drugi dan... Sve su to male sitnice koje cine njegov karakter.
Mi puno pricamo, puno objašnjavam i on stvarno dosta toga uci i prihvata.

Deca se menjaju iz dana u dan i ja sam spremna na to da je moguće da će se i on promeniti ali se nadam da će mu te osnovne kvalitete ostati. Možda nisam skroz upravu, ali mislim da najviše osobina dolazi iz kuce bez obzira koliko vremena imaš da provodis sa detetom.

Bas me zanima šta druge mame misle o ovoj temi, a najviše one koje su se vratile u Srbiju iz inostranstva.

Cuj bez svadje na ovakvoj temi, pa ovde ni benignije ne prolaze olako, a kamo li ovakva:)

Nemam odgovor, to je teska dilema, ali sam htela da kažem da detinjstvo kakvo pamtis ni tamo više ne postoji.

al za tebe mogu da garantujem :)

„šta vam vise znaci materijalno ili duhovno?”

To ti dodje„Biti ili imati”
Pitanje je vezano materijalno ili duhovno,onda je sigurno da ta materija ima smisao kao i duh
Gde god živela to dvoje bi trebalo imati ravnotezu!

Imam muza, Amerikanac. Oboje radimo (ne puno), zaradjujemo fino, imamo kucu, auta. Družimo se i sa našim ljudima i sa Amerikancima podjednako i nisam primetila da su 'nasa' dec auopste pristojnjija od americke. Dapace, nasa deca sto su ovde odgajana su uglavnom manje kulturna, barem u mom okruzenju.

Drugo, gde si u Americi? Oko mene ima tona naših ljudi, naše crkve, naše radnje, moji su roditelji ovde, tako da nemam nostalgije previse.

ne bih se mogla vratiti u Srbiju. Srbiju smatram svojom domovinom, ali mislim da mi je zivot ovde (trenutno) bolji. Putovanja svetom, odlaske u muzeje, pozorista ne bih mogla detetu kod nas priustiti.

U principu, mislim da idealizujes nas svet. Kao i u svakom narodu, ima nas ovakvih i onakvih. ne postoji idealna situacija.

Auuu MalaHeroina, gdje me nadje s temom!?
I ja sam u tim mislima već par mjeseci...elem kako ja bar za sad vidim rjesenje problema, evo ovako. Ja i MM živimo u zemlji i nismo ni ja ni on odavde, a povrh svega takođe dolazimo iz razlicitih zemalja sa totalno razliciti jezicima. Pitanje identiteta našeg sina je i meni neka neravnina koju nikako da zaobidjem ili prihvatim.
Do sad smo imali sreće jer možemo da priustimo odlaske u obe zemlje, da se beba poveze sa rodbinom, a i rodbina sa bebom. Od sad je plan da nam bake i dede dolaze u posjetu, a Boze zdravlja, kad naraste mi ga planiramo slati na par sedmica sa bakama ili sa nama, sto u jednu sto u drugu zemlju. Bar preko ljeta i za bozicne praznike.
Mislim takođe da se pitanje identiteta gradi kod kuce i sa roditeljima tj sa mamom u tvom slučaju. ako možeš da priustis pozovi svoje u posjetu, pa onda idite vi tamo. Nakupi se tako dosta u toku godine.
Imam rodicu koja živi u Svedskoj sa djevojcicom od 12 god, takođe je samohrana majka i njena kcerka je boravila po 2 mjeseca svako ljeto na našim prostorima. Ama bas nikakvu razliku ne vidim na njoj i drugim našim curicama koje žive lokalno. a da ne govorim da ona prica 3 jezika i ima odlične rezultate u skoli i putuje non stop. Pokusaj da izvuces najbolje iz oba svijeta...tako ćeš je obogatiti. Jer njen identitet je i sad sadrzan u obe kulture...iskoristi to za njenu dobrobit, daj joj mogućnosti i otvaraj joj vrata... Sve najbolje, znam da je dilema bas poteska i ne radi se o tome gdje je nama bolje i kako je nama bilo, nego kako se svijet razvija, a mi da usmjerimo svoju djecu prema tome, nebitno gdje se nalazimo.

ja sam se vratila 2004,ostala godinu dana i pobegla nazad glavom bez obzira.
vise nemam nikakvu dilemu gde mi je mesto i gde će deca da mi rastu.

biti samohrana majka je jako teško ali izvodljivo...biti samohrana majka u Srbiji je duplo teze ali opet izvodljivo...ja ti ne bih savetovala da se vracas ovamo bez preke potrebe ali ti najbolje znaš svoje razloge...

Izgleda da je 2004 bila neka prelomna godina, i ja sam se „vratila” tada i izdrzala mesec dana:)

E ako sto 2004. godine pobegle, kad je situacija bila još i bolja, tek sad vas ništa ne bi zadrzalo. Postavljacici teme porucujem da dobro razmisli pre nego što se odluci na korak da se vrati, lično ne preporucujem.

Unapred se izvinjavam na skretanje sa teme, ali imam pitanje za nadu 33.
Draga, kad si bila u Amsterdamu? Ja i Repy smo prošlog vikenda bile tamo i bas smo te spominjale, rekoh joj možda je i Nada sada tu negde :-) Kako si se provela? Pozdrav i izvinjavam se još jednom na upadu!

Ako jesi doktor ovde u manjoj sredini bi živela ko bubreg u loju! ma ko dva bubrega! Svi ovdasnji dr su se nafatirali a imaju i basnoslovne plate, te dezurstva, te vestacenja sve se to placa. U mom gradu ne znam ni jednog dr koji živi prosecno, bas nijednog, svi su dosta iznad proseka, recimo moj gisha u kuci ima neki budi bog koliko skup podrum vina sa sve nekim fancy rashladnim sistemom, dve rucno radjene saune, da ne pricam da je decu obezbedio pokupovao im stanove i aute u bgd i da ne nabrajam.

Ako si specijalista, možeš da otvoris privatnu ordinaciju. U proceduri je usvajanje zakona po kome će se moći ići i kod privatnog kao i kod državnog lekara pa će to podici posao i privatnim lekarima jer će im država odredjene stvari placati.I ja mislim da je lekarima dosta dobro u Srbiji, pogotovo kod privatnika i da bi tu možda imala sanse za posao.

Sa druge strane, ne bih se slozila da je Srbija bas toliko neperspektivna, bar što se dece tiče u nekom smislu obrazovanja i vaspitanja. Prvo, Srbija ima vrlo jake sportske i muzicke institucije kao i svetski priznate fakultete tipa PMF, Masinstvo, Elektrotehnicki pa i Medicinski fakultet sa kojih su mnogi otisli u inostranstvo i napravili zavidne karijere. Npr. moja prijateljica je doktorirala masinstvo u Italiji ali se ipak vratila u Srbiju i radi u privatnoj firmi za nenormalno dobre pare, bolje nego da je ostala u Italiji.

Ako dete želi da se bavi sportom i ako je talentovano, u Srbiji može da zapocne fenomenalnu karijeru jer ovde su dobri treneri a mala konkurencija i skoro da nema sporta u kome nemamo dobar trenerski kadar. Jedan npr. Vlade Divac ili Nemanja Vidic u Americi bi bili jedan od miliona talentovanih, da ne nabrajam dalje i teško da bi se izdvojili iz gomile. Isto tako i muzicke skole i Akademija su jake,npr.baletsko obrazovanje nam je u svetskom vrhu.O nekih tehnickim fakultetima da i ne pricamo ili npr. da Srbija ima 18 zlatnih medalja sa Matematicke Olimpijade u zadnjih nekoliko godina. MI smo rasadnik talentovanih i obrazovanih ljudi, zato mislim da je ovo naše obrazovanje koliko god bilo obimno, tromo, presiroko i dosadno ipak dobar temelj za buducnost. Ono sto moj klinac zna sa 12 god ne zna ni 30% americke dece sa 18 god. Da ne kažem da se on na engleskom bolje izrazava nego bar 50% americkih osnovnoskolaca.

U Srbiji npr. roditelji često ni ne znaju koje sve stipendije dete može da dobije pa ih malo dece i koristi. Npr. sin mog brata je zahvaljujuci raznim programima EU u Srbiji zavrsio dva priznata kursa stranih jezika sa najvisim diplomama u rangu /IELTS, Servantes Institut/ , kurs za programere, bio na sijaset kreativnih radionica i to sve besplatno, pa druzenja tipa letnji međunarodni kampovi itd. Decko sedne svakog maja, juna za komp i nadje sebi letnju zanimaciju. Tako da to što mi ne koristimo ne znači da nema.

Što se tiče druzenja, a živela sam u Kanadi, u Srbiji je sve opustenije, intezivnije i prisnije i to niko ne može da ospori. Hrana je uzasno skupa pa i garderoba ali eto, ima Segedin:)

Što se podizanja dece tiče, rekoh, moja deca se u Beogradu igraju ispred zgrade.KOd nas je u ulici tako, hrpa dece, pravo detinjstvo kakvo sam ja imala, voze bicikle, rolere, igraju se skrivaca i lastisa.

Po meni, najbolje bi bilo da dodjes i probaš. Jer, evo vidis, i ovi sto su probali i odustali ipak su PROBALI, verovatno je bilo onih koji su kao i ja imali stav da ostanu ovde /ja sam ipak zestoki patriota:)/ a oni su ipak odlucili da se vrate u Kanadu, Australiju, zato mislim da je najbolje pokusati. Mene lično je Kanada strasno nervirala iako je tamo bar 20 puta bolje živeti nego u Srbiji ali mene Kanada ubi :)

Što se tiče samohranih majki, beneficija nemas ali nije ni toliko strasno, pa evo, ja sam primer, prezivela sam od 2000-te na ovamo i podigla normalno, zdravo i napredno dete. Zivot u braku nije nikakva garancija da će dete biti uspesno u zivotu nego zalaganje roditelja, u kom god statusu oni bili.

naravno da je najljepse zvijeti tamo gdje smo rođeni i odrasli- znaci usvom nekom prirodnom stanistu.
velika je istina,na koju svi zaboravljamo,da smo svi manje vise zbog nečega otisli, tj od nečega pobjegli.

sjeverna amerika je daleko od obacane zemlje, i ovdje je kao i svugdje u zivotu; nešto je splet okolnosti,nešto puka sreća, a oboje u kombinaciji sa dosta truda i ulaganja.

elem,kakvo će dijete biti,da li će se znati lijepo pozdraviti,da li će biti pricljivo,komunikativno,samouvjereno,materijalisticki ili duhovno nastrojeno zavisi od nas,kako ih uputmo i sl.
moj posao je takav da srećem razne ljudi,raznih zanimanja,raznih godina i sa razlicitih drusvenih ljestvica,i moje skromno mišljenje o kanadjanima je da su vrlo otvoreni,komuniativni, spremni da pomognu ako mogu,i vrlo su lojalni prijatelji,istina je mnogo su bucniji od nas.
što se odnosa na poslu tiče, danas je takav zivot da je posao borba i konkurencija,stalna trka i usavrsavanje.
ali kontam ovdje će odrasti i skolovace se tako da će od malih nogu da mu budu usadjene neke stvari koje će mu biti od velike koristi u zivotu.

ja bih se vjerovatno bez razmišljanja vratila recimo u beograd ili novi sad,pod uslovom da imam jako puno novca i da imam neki konkretan network ljudi.
poslije ovoliko god,osjecam da polako blijedim u sjecanjima ljudi, rat je poremetio neki normalan tok i razvoj prijateljstava, tako da on odole porprima oblike lijepe uspomene.

ono za čim ceznem, i sto mi,kako starim,tjera sve vise suze na oci je moj rodni grad,moj zavicaj- sve ostalo dole dozivljavam kao turista.

lično mi je vaznije duhovno od materijalnog, ne patim od savremenih snobovskih-odnosno skorojevickih bolesti.
ali bez materijalnog nema ni duhovog.

DOLE SU OGROMNI TROSKOVI ZIVOTA U ODNOSU NA PROSJECNA,ILI MALO IZNAD PROSJECNIH,PRIMANJA !!!- a možda smo mi ovdje postali razmazeni robovi materijalnog,tj torismo novce na prave gluposti:(

Saadet, bila sam 24.25 (ponedeljak, utorak).
E i ja sam se sjetila vas, znaš koliko mi je pomogla vasa pomoć.
Grad me odusevio, mnogo je lijep,kakva arhitektura.
Onaj voz je fantastican, za cas do centra
a jeftino.
Grad ima neku opustenost, nema onog ludila i frke velikh gradova, iako je pun turista.
Slijedeci put se javljam i idemo na kaficu:))
Hvala još jednom:))

Ako te ne popusti ta kriza evo šta bih ja uradila.Uzela 2 meseca neplaceno,otisla dole i lepo se raspitala kolika je plata za tvoje zanimanje i to bi mi bio dozvoljeni budzet.Zatim,odbila od toga,kiriju za stan,vrtic,komunalije,hranu i živela ostatak meseca.Videla bi kakav zivot imaš,a kakav bi imala.Verujem da bi odustala od povratka.

Meni se čini da ovde postoji određen broj mamica koje su ocito vrlo neupucene u prilike u Srbiji. Nije mi namera da branim stanje u ovoj mojoj zemlji niti da ikome apelujem da se vrati ali zaista postoje neke zablude koje su ocigledno ili pogresno intrepretirani novinski clanci ili proizvoljno tumacenje stvari. Bubbi, pogotovo sam to primetila u tvom tekstu pa ću ga uzeti za primer, unapred se izvinjavam zbog toga jer nije ništa lično, samo ću objasniti stvari koje si ti pobrojala jer mislim da se radi o pogresnoj informisanosti.

Prvo, korumpiranost. Srbija jeste korumpirana, ne bas do guse /do guse je termin koji bih ipak zadrzala za zemlje Latinske Amerike ili sever Afrike/ ali npr. ja do sada nikad nikoga nisam podmitila ni za šta. Dakle, prezivela sam prilicni broj godina u Srbiji bez mita. Inače, nivo korumpiranosti kod je na gotovo istom ili čak i manjem nivou kao i u Grckoj, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Italiji.Uglavnom su sve te zemlje clanice EU, dakle ni to nije neki parametar. Dakle, ne kažem da korupcije nema ali isto tako kažem da nije „do guse” jer ja radim posao na koji sam dosla zahvaljujuci javljanju na oglas u Politici, rodila sam dete bez da sam platila ista lekaru i ništa mu nije nedostajalo, lecimo se bez da smo ikada ikome ista platili, detetu ne placam dodatne casove da bi imao bolje ocene...ne znam gde da nađemprimer korupcije. Prosto, ja nikada nikoga nisam potplatila nikoga.

Drugo, što se doticne turisticke agencije tiče, molim te da pazljivije čitaš tekstove. Da ne dužim, ta agencija nije clan YUTE sto znači da fakticki ne podleze pravilima našeg poslovanja i to je svaki putnik prihvatio kad je potpisao ugovor o putovanju. Drugo, vlasnici agencije su Egipcani koji su nudiili vrlo jeftine aranzmane u Egiptu - dakle, kao putnik, uplacujes aranzman u agenciji ciji su vlasnici državljani zemlje koja je u gradjanskom ratu i nadas se da to što su jefitiniji i 50% od drugih je samo tvoja licna sreća a ne prevara. Treće, kada covek sa bebom od 20 meseci ode na 14 dana u zemlju gde je pre dva meseca vojnim pucem preuzeta vlast i gde se sudi presedniku i gde besne ulicni sukobi, pa ne znam šta bih drugo moglo da mu se kaže osim da ga se posalje na posmatranje, zar ne? A to je bio jedan od putnika i ne samo oni, bilo je još porodica sa malom decom. Dakle, nije njih država poslala nego su sami prihvatili da idu preko sumnjive agencije a država se ogradila udruzenjem YUTA - ko nije u udruzenju, sumnjiv je. To sto putnici lako nasedaju, ne može država da stoji ispred vrata agencije i odgovara ih od toga. I četvrto, kao i kod prethodnih gresaka neobavestenih putnika za Egipat i Tunis koji su isli preko sumnjivih agencija, država Srbija je poslala ljude iz ambasade da rese problem sa hotelima a zatim poslala po svoje državljane BESPLATNO dva aviona JAT-a i svi su sinoć stigli u Beograd. Ovo nije prvi put da JAT evakuise srpske državljanje iz Afrike za dzabe.

Treće, koliko je doktorskih diploma kupljeno? Koliko lekara sa kupljenim diplomama uopste radi? Mislim da je preterivanje u pitanju sigurno znaš npr. koliko je laznih lekarskih diploma u Americi, koliko prevara, koliko laznih osiguranja, banaka? Ne znam zašto predstavljate Srbiju kao zemlju u kojoj stalno neko nekoga vara kada se to isto desava i u Americi. Pa ja čitam svaki dan inostrane vesti - lažni lekar operisao, lažni pedijatar sa tudjim imenom i diplomom radio 20 god u elitnoj bolnici bla bla. Da ne govorimo o prevarama banaka za kredite, kartice, razna osiguravajuca drustva itd. i sve to u nekoj Americi, Kanadi. Opet, ne kažem da toga nema kod nas, ima, ali toga ima svugde. Kakva je to sada bespotrebna satanizacija Srbije? Evo, ja ovde vodim decu već 13 god na pregled kod državnih lekara i još ih niko nije ubio. I ja sam prezivela ovde, ni mene niko nije ubio. Koliko pacijenata godisnje umire u Americi a koliko u Srbiji? To sto pacijenti umiru zbog greške pojedinog lekara nije zbog stanja u Srbiji nego zbog tog lekara i to se desava i u najrazvijenijim zemljama sveta da lekaru umre pacijent njegovom greškom. Samo sto u Americi, ako imaš dobro osiguranje, za to porodica dobije odstetu a ako nemas zdravstveno osiguranje, onda nikada ni ne stignes do lekara nego umres u kartonskoj kutiji na nekom hladnom plocniku. Dakle, „Pit, i to je Amerika ” :)

Isto tako, ne znam na šta tačno mislis kada kaže da ono od pre ne postoji i da je ovde samo rad, rad, rad. Tačno je da živimo pet puta gore od vas tamo, tačno je da se mnogo radi i malo zaradjuje ali Srbija nije koncetracioni logor u kome bAS niko nema leba da jede, gde se deca samo drogiraju i piju a mi radimo u ugljenokopima i plantazama za 1 dolar dnevno. NIje tačno da su se ljudi otudjili, mozad su se otudjili od ljudi koji žive napolju i ne dolaze često, možda ih je pred tobom sramota da pokazu da dosta toga nemaju ali to ne znači da su se međusobno otudjili. Pa procitaj moj komentar, gde ti tu vidis otudjenost? Ljudi žive ovde izuzetno teško ali ima mnogo vise ljudi izuzetno teško živi u Americi, tako da uporedba nema veze sa ovom pricom. Pa neće Heroina doći u Srbiju da radi kao cistacica u javnom wc-u koja radi sest dana nedeljno za 150 eura nego žena dolazi iz druge price, sa drugom perspektivom.

Izvinjavam se sto sam uzela tvoj tekst za primer, ništa nemam lično protiv tebe i potpuno razumem koliko ti je bilo teško i da si dozivela izuzetnu neprijatnost u Srbiji ali ne moraju se stvari generalizovati. I moj muž je izgubio oca u ratu sa 17 god i sam gradio zivot sa majkom iz početka, i moj sin je ostao bez oca sa 5 godina sam sa mnom koja sam bila podstanar u Beogradu ali nasi zivoti uopste nisu ni strasni ni otudjenosti ni jadni kako to možda izgleda nekome sa strane. Moja deca nemaju iPod ali ga ni druga deca nemaju pa ga ni ne žele. Ima nešto i u tome da kada manje želiš i manje ti je dostupno, možda si i manje nesrecan u toj zelji, šta znam.

Kao sto rekoh, da sam na Heroininom mestu, pet puta bih razmislila i možda probala, mada ni to nisam sigurna. Ali da je Srbija ponocni film strave i uzasa iz dvoraca Transilvanije gde svi umiru na operacionom stolu iako su dali stotine eura za lecenje, pa ne bih se bas slozila.

Evo nas ovde nekoliko, još smo živi i zdravi, još se mrdamo :)

Još jednom, izvini na licnom obracanju, nije licni obracun nego samo sam htela da kažem da ima ovde i dosta zabluda o zivotu u Srbiji.

e, dobra si stvarno! jedva procitah sve :-) a ja se gore izvinjavala za duzinu mog posta...

Mislim da su moja deca, odrastajuci ovde u Americi postala mnogo bolja nego da su odrasla u Srbiji,

________________

Nadjka, a zašto? Da nije možda zbog toga jer si ti njih Americi vaspitavala tako što si ih zakljucavala na terasu na -30, sat vremena, jer nisu htela da ti kažu „izvini” ?
I ti nasla ovde nešto da pricas o „nenormalnima” u Srbiji.

MalaHeroina... Meni se čini da ti živis u Americi a srce ti je u Srbiji. Nema goreg.

Pitam se zašto se ne družiš sa Amerima? To je prva i osnovna stvar koja te sprečava da situaciju pogledas sa vise strana. Iz iskustva znam da se u 100 nasumice izabranih ljudi koji žive u dijaspori ne može naći ni 5 koji će zivot tu gde jesu (van Srbije) opisati u pozitivnom svetlu. Razlozi su veoma kompleksni ali recimo da su ljudi razocarani jer su previse ocekivali. Ovde rade a tamo u Srbiji kao nebi radili. OK, možda nebi ni radili ali nebi ni živeli istim kvalitetom zivota.

Amerika i Srbija to ti je kao najsavremeniji kompjuter i dzepni digitron. Ono sto ovih 95 od 100 ljudi rade je da koriste kompjuter za osnovne racunske operacije i onda je normalno da se zale sto je nepraktican, glomazan, dva sata mu treba da se ukljuci... A kad bi poceli da koriste racunar potpuno videli bi da se digitron ne može uporediti sa njime.

Slična je situacija i u Australiji, ni 100 naših ljudi ovde nebi dali drugaciji odgovor (bar 95 bi pljuvali po ovoj zemlji). Oni cukaju + i - u kompjuter i psuju na sav glas kako ne valja.

Pa naravno da ne valja... Kad si sam sebe zakucao u zatvor, ogranicio si se na naše ljude, družiš se sa našima, pricas naski, sve naše nase naše, a nisi u Srbiji. Logicno je da ti je loše jer ti tu nije Srbija, to ti je Amerika. Koliko razumem ti nebi zelela da ti dete bude mala Amerikanka. U tom slučaju je zaista najbolje da se vratis u Srbiju.

Blondi, imaš plus.

Inače, skolstvo u Srbiji je propalo nacisto. Sage o tome da su „nasi fakulteti poznati i priznati u svetu” bile su pod znakom pitanja još pre 15-20 godina, a sada su potpuno besmislene.

Prosveta u Srbiji je urnisana malim platama, nedostakom kadra koji se pokrivao uciteljima i nastavnicima skupljenim s koca i konopca. Strajkovi, nemotivisanost, pogresni ljudi na pogresnom mestu - sve je to uticalo na katastrofalni pad nivoa skolovanja. Kad se na to doda nemotivisanost dece da uce (gde u Srbiji može perspektivu da vidi obrazovan covek?) dobije se masina za stancovanje diploma bez pokrica.

U danasnje vreme savremene tehnike potpuno je besmisleno govoriti da obrazovne institucije siromasne zemlje mogu da drže korak sa svetom. Pare su bitan cinilac, iako naše komunisticko proleterskim idejama zatrovano detinjstvo vristi u nama na sav glas.

Drugim rečima: koliko para toliko muzike.

Lea, na sve ovo mogu samo da ti kažem onu nasu staru narodsku - „Putuj, igumane, i ne zali manastire!” :)

teodora, meni je takvih ljudi zao. jbs ti takav zivot.

Mi za te sto pljuju po zemlji u kojoj žive i samo hvale sve is starog kraja al im ne pada na pamet da se vrate kažemo : Srbiju hvali al na zapad dupe uvali.

Neko spomenu naše koji su se rodili i odrasli u inostranstvu, eto ja se udala za jednog. Sa svojih 36 godina malo brka padeze, kaže uciteljac umjesto ucitelj al sve u svemu super covjek , skroz normalan ;o)

evo ja sma neki dan odvela dijete na pregled u beogradu,u djecijoj poluklinici, niko nije tražio mito,niko nije tražio da platim pregled niti manju intervenciju iako smo ponudili da to i učinimo,naravno-na kartoteci sam dala djeciji pasos,dakle bilo je ocigledno „da nismo odavle”

doktorica me je odusevila,prava nasa nekadasnja doktorica:)

Najprije da primjetim da se lakse udati na zapadu (posebno ako si 'pod manom' tj. razvedena, starija, sa djetetom, itd :-)))), ali koliko vidim Mala Heroina ne bi da se udaje nego da se vraca kuci.

Elem, kad god se pocne pricati o ovakvim temama i pljuvati po Srbiji, ja se sjetim da ni ja nikad nikome nisam dala mito niti mi je ko tražio. O faksu se svasta pricalo, ali nikad mi niko nije zakinuo moju desetku jer nisam imala prebijene u dzepu. Jedan doktor je jednom bio bezobrazan i moja mama mu je rekla da mu ona ne bi dala ni dinara NI DA IMA i problem je odmah bio rijesen. Izgleda da takvi uzimaju od koga mogu, a često im se daje i da ne pitaju.

Ima, naravno, i pravih ljekara i ljudi, ali o njima se najmanje piše. Prošle godine je moj tata pokusao u Srpskoj da da nekom doktoru nešto. Covjek se uvrijedio i besplatno otisao 20 km da vidi moju 90+ godina staru i teško bolesnu baku. Čak joj je dao i lijekove dzabe i mnogo toplih rijeci za sve koji su se brinuli o njoj.

A za temu mogu reci samo da nismo svi isti. Neki i nemaju jako korijenje, pa mogu uspijevati gdje ih bacis, dok drugi uvijek gledaju iza sebe. Mi smo u septembru bili na duzem odmoru i sasvim je bilo jasno koliko je nas sin uzivao sa bakom, dedom, tetkama, strinama, rodjacima i rodicama. Na Balkanu, ipak, ima malo vise emocija - i dobrih i loših.

Ma ovdje bi ti dosad 'otisla' 9 puta, a ne samo dva! :-))))

Posebno je zgodno što se i svekrve slabo pitaju, a kod nas i strine i tetke imaju nešto da kažu. Za zaove da i ne govorim :-)

Hahahahaha, Isidora :)

Mala Heroina, u potpunosti te shvatam za to oko braka. I meni je tako bilo, a nisam imala dijete. Ko nije imao los brak ne zna koliko je sloboda poslije toga slatka. Ja sam dugo vremena izbjegavala i ozbiljne i neozbiljne momke. Čim spomene brak, meni kao da je rekao da će me strpati u zatvor.

Inače, slazem se sa Precious oko ove probe od 6 mjeseci. Za tako kratko vrijeme se ne može ništa vidjeti. Glupo mi je i kad takvi 'povratnici' kukaju zbog korumpiranosti, neprofesionalnosti i sl. kad je to oduvijek postojalo na Balkanu.

Pošto ti u Srbiji imaš roditelje i krov nad glavom, mislim da vrijedi pokusati s tim da unaprijed imaš na umu da će ti opasti zivotni standard, ali ćeš dobiti na stvarima koje se ne mogu kupiti novcem.

Pozdrav i za tebe Majo :-)

Precizna, preterujes. Čak i kad si u pravu, potoji način na koji to možeš da kažeš, a da ne uvredis/povredis nekog.

Mala, možeš i iz sledećeg ugla da razmotris situaciju: koliko si ti spremna da uradis/promenis nešto u svom zivotu bez obzira da li je to Srbija ili Amerika?

Inače, ja sebi zameram milion stvari... Da sam hrabrija (ili sebičnija, možda? imam spec porodicnu situaciju i potrebna sam majci i bratu), promenila bih grad, nasla bolji posao i samim tim jedan deo problema bih svela na nizi nivo, da nisam lenja (mada, i slebodno vreme mi je problem) isla bih na fitnes, cesce se druzila sa prijateljima...svasta nešto.
Postoji nebrojeno mnogo nacina da ispunis svoj zivot, da ti budes zadovoljnija, a samim tim i dete. Pišem tebi, a ovo se i na mene odnosi. Uvek nađemizgovor sto nešto nisam...Mnogo sam pametna kad drugima držim predavanja.

Inače, ne smatram da je mnogo bitno prisustvo muskarca u zivotu žene. Da, ako je ona spremna na to. Ali ako nije, a čini mi se da ti nisi,ne treba forsirati.

ako poradis malo na onom „jadji” s BiPa što ne može da ima djece, možda čak razmijenite emailove:)))vidim da si mu skocila u krilo, velis, ako upali, upali:)) e jadna vama majka!

Neko se hranom lepim stvarima, neko zlobom.

MalaHeroina, reci ću ti samo ovo - ti si spoznala ljubav deteta i toplinu porodice, a broj njenih clanova je nebitan. Sve dalje da objasnis nekome ko to ne može da ima, uzaludan je posao.

A lepotu i pamet ti nikada neće oprostiti.

Samo će i dalje psihijatrijske sofe puniti tipovi koji zaviruju u tudje krevete, tudje zivote i tudje ljubavi. To su oni koji svoju ličnu nesrecu lece tako što upiru prstom u druge.

Ko zakljucava 2 godisnje dijete na balkonu po zimi?! Je li ovo neka zezancija od prije pa ja ne znam i sekriram se bezveze, ili je ovo ozbiljno?

Happy nemoj ništa da se sekirs, nije ništa strasno, dete bude vani samo pola sata :(( uhh

Gala njena deca su kao jelke, tanki, visoki i lepo vaspitani.

Mislim stvarno...Imam dosta familije koji su po Srbiji i Bosni, ostali sa decom moga godista, niko nije postao ni narkoman ni kriminalac. Čak su zavrsili i „visoke” skole u nikakvim uslovima, gde su roditelji odvajali zadnji dinar da bi im priustili skolovanje.

A Amerika inače poznata po malom broju narkomana i kriminala, zatvori prazni, socijalni slučajevi ne postoje a droge i drogerasa nema ni na vidiku...bla bla bla

Ah ima nas svakakvih.
Možda njena deca i jesu kako ona kaže fino vaspitana i neka su hvala Bogu ziva i zdrava. Ali da u Srbiji odrasta samo olos mi je bas zasmetalo. Da ne pricam o dvogodisnjaku na hladnoci napolju, suze mi idu kad tako šta procitam.