Cudi me da se već nisu pojavili dusebriznici i osuli paljbu sto si se usudila da postavis „ovako nešto”. Naravno da se deci sve lepim rečima i uz puno strpljenja, a koje zahteva beskrajno vreme, može objasniti (sarkazam).

Veoma glupi primeri. Taman posla da mi koji ne tucemo decu stojimo i gledamo kako nam deca buse gume ili se igraju sa uticnicom, sve uz lepo objašnjavanje, sine nemoj.

Batine nisu rešenje, jedina korist je ta sto roditelj izbaci svoju frustraciju. Lako je dete pljusnit a mnogo teze dete naucit necem pametnom.

Imam i sama sina koji je sa svoje skoro dve godine totalno nemoguć. Ali smirena i naoruzana sa strpljenjem ja, smiren i poslusan on. U nasoj kuci nema mesta batinama i nema toga sto on može da uradi a da ja mislim da je zasluzio batine.

Počinje jako da mi smeta što mnogi, ali mnogi ljudi stalno mešaju vaspitne batine sa batinama koje su odraz psihičkog i/ili fizičkog maltretiranja, zlostavljanja, torture, nasilja... nad decom !!!

Te dve totalno različite vrste batina stalno trpaju u isti koš i ,,vazda kojekuda,, tupe o tome. Svako neka vaspitava svoju decu kako misli da treba. Ne može niko da mi zabrani kao ni što može da me natera da puknem po goozi svoje dete. Znači da je sve stvar ličnog razmišljanja.

To je večna rasprava koja nema kraja i svako ima svoje lične i opravdane stavove koje izlaže i po meni svi su upravu. Znači, neka svako svoje dete vaspitava kako misli da treba. Ja ni svojoj majci ne dozvoljavam da mi komentariše način na koji vaspitavam svoje dete a da ću drugom. Toga treba da se drže i ostali, po meni !!!

„Vaspitne batine” ajde da sam čula i ovaj izraz.

Svi roditelji koji tuku decu misle da ih vaspitaju a ne da ih zlostavljaju/maltretiraju. Ali realnost je mnogo drugacije.

Ogroman je broj dece koji dobiju „vaspitne batine”. Takva deca strahuju od roditelja, strah ih je doći kuci sa losom ocenom, ili izgubljenom pernicom, ili pocepanim hlacama. Sasvim svakidasnje stvari koje se deci desavaju su mnogim roditeljima razlog za „vaspitne batine”.

Možda sam ja luda ili imam previse strpljenja ali ja u batinama, pa ni vaspitnim, ne vidim ništa dobro. No slazem se da svako treba da vaspita svoje dete onako kako misli da je najbolje. Nema tu ko šta da se mesa.

Ali ipak postoji i neki zakon koji je napravljen da bi donekle zastitio decu jer to su ziva bica i ne može se sa njima bas kako je kome cef. Npr deca do odredjenog uzrasta ne smeju biti bez nadzora odraslih, kod nas se po zakunu dete ne sme ni udarit. Detetu se mora pruzit obrazovanje osnovne skole itd...

Da draga, kancer, dobro si procitala :-)
Idem odmah da tuzim vrtic sto kuvaju kancer svaki dan :)

-----------------------------

To onda znači da veeeeeeliki broj dece, uključujući i moje jede kancer hranu :-)))

Pa valjda u tim vrtićima postoje i nutricionisti, kao što i postoje, i koji prave dnevni meni za decu. Ne mogu naši nutricionisti, sa podneblja Srbije, praviti meni-način ishrane po načinu i običajima neke druge zemlje.

I opet se vraćamo na već spomenuto, s tim da dodajemo i hranu, da svako vaspitava i hrani svoje dete kako misli da treba :-)))

JA MISLIM da svom detetu ne treba da dajem previše slatkiša i ne dajem joj. Verovatno da ima onih koji se možda ne slažu sa tim (pretežno babe i dede) ali to je moje dete i tu je kraj svake priče, uopše ne ulazim u raspravu sa ostalima.

Situacija od juče: dete je na čuvanju kod babe i dede na par dana (situacija tako nalaže...) Mi dolazimo da obiđemo i poigramo se sa njom pa kući (duša me moja boli što odlazim od nje, ali tako mora ovih dana).
Vreme je za njenu večeru. Na stoku stoji gomila napolitanki i čokoladica, kupila baba, tek stigla iz prodavnice.

Ja: nemojte joj davati toliko slatkiša, pričali smo već na tu temu!
Baba: ma neka je, voli dete, neće joj ništra biti!
Ja(sa dramskom pauzom za razmišljanje): OK !

Mulja moje dete slatkiše sve puca. Ja ćutim, igram se, kuliram i čekam (od jedne večeri sa toliko slatkiša joj neće biti ništa, tako da ne rizikujem nešto loše po nju).

E kada su proradili svi ti slatkiši i dete počelo da skače po celoj kući, trči, penje se, ciči, vrišti (sve u znaku igre), i to traje, traje...bezmalo dva sata, a ja se povukla u trpezariju i pijem kafu a baba na izmaku snage. A dete se tek zaukalo :-))) heheheheh sva se zajapurila. Ja priđem i od svega samo poskidam sa nje višak garderobe da joj ne bude vrućina :-)))
Beše pola 11 uveče (leže inače oko 9, pola 10) a ona skače i dalje. Cika i vriska po kući.

Baba: srećo babina,pa kada ćeš ti spavati? (drži je za ruke a ona skače po krevetu sve joj kosa u vazduhu leti heheheheh)
Ja: sutra baba, ali malo sutra! Lepo sam vam rekla, ali vi valjda bolje znate od mene. Dajte joj i sutra isto toliko slatkiša! Ja sad odoh kući a vi gledajte šta će te.

Mislim da neće više komentarisati ...ma neka je... :-)))

Hahaha, slatko se nasmejah megi. Moja isto takva sveki, mi čim na vrata krocimo vadi sokove, cokolade i sl. i onda kaže pitaj mamu jel smes da jedes cokoladu?! Ja joj kažem kad ste već izvadili onda nemojte vi mene da pitate, sad morate dati. Jao kaže ona, pa ja ne znam šta da radim, kako god radim tebi nije dobro. Jadnica. Hoće baba da ispadne bolja od majke i oca.

Post iznad se odnosi na Ilkk-in komentar osuđivanja, da ne bude zabune!

:-)))

jasno, to za komentar.
batine su apsolutno dopustene u situacijama kad je detetu zivot ugrozen.
i dobro si napravila razliku ozmeđu fizickog nasilja i puckanja po guzi.

hehehe ko od vas nije dobio batine kao mali? Ja sam tačno zapamtila zašto sam dobila batine svaki put. Milion puta mi je mama npr. objasnila što ne smijem to i to da radim, a ja sam to milion i jedan put uradila dok njoj nije pukao film, istukla me i ja sam to fino zapamtila i nije se ponovilo. Uopste ne mislim da je pogrijesila. Mislim da mi je samo docarala ko je roditelj a ko dijete i ko koga mora slusat.

Danasnja dijeca po meni su bas onako solidno razmazena (ukljucuji moje), ne smije ih covijek krivo pogledat a kamoli šta drugo.
E sad ovdje može da piše ko šta hoće, ali iskreno mogu da kažem da ne znam roditelje koji s'vremena na vrijeme ne istuku dijecu po zasluzi.

Snezana

De mi objasni ovaj paradoks:

Imam i sama sina koji je sa svoje skoro dve godine totalno nemoguć. Ali smirena i naoruzana sa strpljenjem ja, smiren i poslusan on.

Konkretno ono iz prve recenice -- nemoguć -- pa onda ono iz druge -- smiren i poslusan on --...

Ma ne bre, nego onako mu kaži „Bravo sine, samo sledeći put se potrudi da te kola odmah zgaze” i potapses ga po ramenu. Normalno je da ćeš da ga pljusnes (ne da ga ubijes od batina)da zapamti za sledeći put

Pusta zeljo ne znam možda sam se pogresno izrazila.

Npr moj sin je u fazi kad kad mu ne dam nešto sto on hoće on se baci na pod i vristi. Ako mu ja pridjem i kažem to ne možeš dobit, ajde daj mami ruku idemo se igrati, ustanem i odem do igracki, on je za 10 sekundi na nogama i smiren dosao da se igra. Moja najbolja prijateljica ima dete istog uzrasta u istoj fazi bacanja. No kad se njena curica baci ona dobije ove „vaspitne batine” znaci ne ubija je od batina ali nekoliko puta po guzi da. E onda njena mala pocne da vristi i place i tako vristi nekad i po 2 sata, bila sam svedok tome mnogo puta. Pa kad je zavrsila sa plakanjem i vristanjem onda opet krene da dobije ono sto je pre dva sata htela i nije dobila.

No treba se reći da ne funkcionisu sve metode odgoja na svu decu.

Praktikujes „vaspitne” batine kad mislis da je to zadnji izlaz i ok, to je tvoj izbor. Ali ima ljudi koji su za takve situacije nasli druga rešenja i kao sto ti ne želiš da neko drugi osuđuje tebe ne trebaš ni ti druge.

Može se o ovoj temi diskutovati bez da napadamo jedni druge.

----------------------------------------------------------------
Samo na kratko da se javim...

A šta sam ja dosada pricala nego to isto?

Problem je sto ti iz mog izlaganja zapamtis samo ono sto tebi zapadne za oko i izvlacis iz konteksta mog izlaganja. Ako već komentarises procitaj sve jednako!

Bravo sine, samo sledeći put se potrudi da te kola odmah zgaze„ i potapses ga po ramenu. Normalno je da ćeš da ga pljusnes (ne da ga ubijes od batina)da zapamti za sledeći put
---------------

slazem se i ja sa mashom malom. to što ga pljusnes nije da to ne bi ponovio, nego je tvoja reakcija na strah koji si dozivela.
stavise, batine i te kako mogu da izazovu kontrareakciju i da se kod deteta javi prkos (zato deca koju roditelji tuku često upadaju u neku glupe neprilike sa roditeljima, iz cistog prkosa).
batine su pokazatelj da je neko frustriran roditelj koji trazi najbrze rešenje.
ako dete zahvaljujuci batinama treba da shvati ko je roditelj a ko dete, onda je taj roditelj debelo omanuo.

inače, ja nikad nisam dobila batine, ni moj brat, niti smo pravili gluposti jer smo naucili da postujemo roditelje na drugi način, a moje su roditelje obozavali i deca iz komsiluka, od poznanika, itd koja su redovno dobijali batine, jer su moji bili puni strpljenja i ljubavi i znali su kako detetu da pristupe na drugi način a ne kroz batine.

a ja svog sina ni u snu ne bi udarila. to divno stvorenje...ma ne dolazi u obzir..
lepo kupite vrecu za treniranje boksa, pa kad ste isfrustrirane udarajte u nju.
ili se pobijte sa muzem, on makar može da vam vrati kad mu se smuci a i neću osetiti bog zna kako na sebi.
”

smirene mame (posto ocigledno sve ijedna sto je povisila ton je divljakusa, valjda spadam u tu vrstu)...interesujeme šta radite kad dijete zna (posto se nadate da nije debil) da nešto ne smije da radi...i gleda vas u pravo u oci smijulji se i ti mu već napominjes da to ne smije da radi zato i zato (znaci objasnis)...i on opet nastavlja...kako ga odvratite smirenim tonom?

ma svirena, te „vaspitne” batine koriste i muzevi nasilnici za svoje žene i decu i isto koriste izgovor tipa: ja rekao a oni me nisu poslusali pa da nauce.
recimo situacija: muž rekao ženi da neće jelo od juče, ona ipak donese i postavi, on je prebije (vaspitne batine) i ona ti nikad više ne uradi. jel to ne uradi iz postovanja ili straha? pa zna se. da li to znači da je mnogo srećna i zadovoljna sto živi u sredini gde uvek mora da se plasi prebijanja? malo teze.

a ti kalina nešto pricas o inatu kod deteta. pa pobogu, šta ocekujes od srpskog deteta kad ima = prirodi inat koji se javi kod sve dece bez obzira na nacionalnost + genetski inat karakteristican za nas srbe ( a to je osobina koja postoji već stotinama godina, da ne mislis da ćeš da je isteras batinama)?
razmisli o tome kad se kod nas srba ne javlja inat na odredjenu situaciju: kad se sa nama razgovara lepo..čim nas neko uslovljava i hoće da nas natera silom, mi odgovaramo inatom. primeni to na svoju decu..znaci, lepim.

Ne kontam ulogu batina (vaspitna batina-to bi mu doslo ko neki oksimoron), ne razumem kakve veze ima izazivanje fizicke boli i staha sa vaspitanjem?
Moj stric je vaspitavao moju bracu batinama dok jednog dana,nije uhvatio jednog od njegovih sinova kako pusi u garazi. Dotican je imao jedva 10 godina.Kad je video oca kako ide prema njemu i sprema se da ga „vaspita” ,ustao je, mrtav-ladan rekao ocu-Ajde cale da to odradimo, pa da dopusim cigaretu!!
Toliko o vaspitanju batinama. To vise opisuje nedostatak kontrole i visak frustracija kod roditelja nego sto ima veze sa bilo kakvim vaspitnim merama.

Aaa vidi, ima i produzetak teme ;))

Dakle, ja sam majka starog kova, podržavam batine u pedagoske svrhe :D, ali iskrena da budem, ne sjecam se kada sam zadnji put morala posegnuti za tom metodom. Pravila prihvatljivog ponasanja su davno naucena (oko 2-3 godine) i obično rijecima možemo ispraviti sve manje probleme.

Imam vrlo blizak odnos sa djecom, izgradjen na obostranom povjerenju ali nikada nema sumnje ko je vodja ili glavni i odgovorni u porodici (mama i tata). Ljubavi, grljenja i ljubljenja dajemo i primamo u neogranicenim kolicinama, ali isto tako i konstruktivnu kritiku kada je neophodno.

Ja ne razumijem te izraze tipa „dijete mi prolazi kroz fazu kada grize, cupa, vristi, i ujeda sve oko sebe”. Faza je kada bebe imaju grceve u stomaku, ili kada im izrastaju zubici. Faza nije agresivnost i nekontrolisana neposlusnost. Ako im vi kao roditelji ne postavite granice oni će normalno biti izgubljeni i vrlo nesretni u takvom okruzenju.

Djeca su puno zdravija i sretnija kada znaju da su roditelji tu da ih usmjeravaju i određuju granice a ne da izigravaju nespretne filozofe :D

„smirene mame (posto ocigledno sve ijedna sto je povisila ton je divljakusa, valjda spadam u tu vrstu)...interesujeme šta radite kad dijete zna (posto se nadate da nije debil) da nešto ne smije da radi...i gleda vas u pravo u oci smijulji se i ti mu već napominjes da to ne smije da radi zato i zato (znaci objasnis)...i on opet nastavlja...kako ga odvratite smirenim tonom?”

Kao sto već rekoh, sasvim smireno stavim ga u timeout...ako smo napolju uvedem ga u kucu a ako kuca nije blizu nađemneko mesto gde ću da ga stavim da sedi/stoji za kaznu. I uvek smirenim ali ozbiljnim tonom glasa.

naravno kad ti svojim stavom i ponasanjem maltretiras drugo ljudsko biće. nije to neki tvoj stav koji nikoga ne povredjuje, nego upravo suprotno. ti fizicki zlostavljas zivu osobu zbog svojih stavova..

-------------------------

A TI DRAGA, BRZO DOĐI I SPASI MOJE DETE OD MENE, MAJKE ZLOSTAVLJAČICE!!!

Ja o klin, ti o ploču i to je ta večna rasprava :-)))

Nekako mi se čini da ti nemaš baš neki velik broj godina. Zvučiš mlado i nezrelo.

BL BEHAR, pa gde si ti bila sve ovo vreme :-)))

Potpisujem svaku tvoju reč.

Čisto informativno, ja kao majka-zlostavljačica svoga deteta sam 2 puta (ukupno),,izdegenjačila,, (simpatičan naziv hehehhhe) svoje dete.
Prvi put pre 6-7 meseci kada mi je posle duuuuugog niza objašnjavanja i spuštanja na njen nivo svesti (brojno koliko puta-ne znam), napravila takvu scenu na sred prodavnice (zbog tamo nekog šestog po redu slatkiša koji je zajunila da ,,pupi,,) da sam poželela da se zemlja otvori i da propadnem od srama. Ležala je na podu, bacakala se i vrištala, plakala. Pokušavanje da je postavim na noge je iz više puta bilo neuspešno jer je ona rešila da histeriše i da se bacaka po podu. Naravno da je prvo bilo objašnjavanje rečima(po ko zna koji put) i kada nije više postojao kraj toj situaciji, uzela sam svoje dete u naručje jer neće da stoji, vratila korpu sa namirnicama i otišla kući. Njarenje i otimanje se nastavilo sve do kuće kao i objašnjavanje rečima. E onda je došlo do prekida filma.

Izdegenjačila sam je :-))) (e dobrog li naziva) par puta po goozi i stavila u ćošak, u kome je poduže stajala.
Nikad više nismo imali ni slične scene. Dok sam objašnjavala rečima nije vredelo. Par puckanja po goozi preko pelena, hulahopki i trenerke je urodilo plodom.

Drugi put je dobila po goozi pre 3-4 meseca (što se tiče objašnjavanja ista stvar kao iz predhodnog izlaganja, znači rečima do besvesti) ali ovo je mnogo ozbiljnije stvar.

Jednostavno je, u jednom momentu, otvorila ogromnu tešku kapiju i istrčala napolje. Ja na drugom kraju dvorišta, prostirem veš. Kapija je uvek zaključana ali eto tada nije bila.
Drage moje, čitavu večnost je trajalo moje trčanje do kapij, urlikanje njenog imena i da stane, ulica prometna a kapija drvena, ogromna i ,,neprovidna,,-ništa ne vidim a svakog momenta očekujem škripu guma i vrisak mog deteta. sve crne misli, očaj, tuga, strah...su mi kao fleševi proletali kroz glavu...I sad se naježim i stresem. Konačno sam otvorila kapiju a ona srećom stala na parkingu kod našeg auta.
E, tada je dobila više od par puta po goozici. Plače ona, plačem ja. Znate šta drage moje, neka sam ja nju izdegenjačila ako je to jedini način da shvati.
BOLJE DA PLAČE ONA NEGO JA ZA NJOM, baš zato što je neizmerno volim !!! Moj život bi stao bez nje !!!

I da, te batine je dobila izmeđuostalog i zbog mog straha. Bila sam prestravljena i izbezumnjena. Samo ću reći da sam sutradan ujutru, posle samo dve nedelje od predhodnog ciklusa, opet dobila. Stres je uradio svoje.

I nikada više nije nikom istrčala i nigde. Sada kada kažem ne, stani, stane. Pre toga kada smo se objašnjavale rečima do besvesti, nastavljala je da trči.

Inače, sve ostalo je kao što reče Behar :-)))

Ne primenjujem batine kao vaspitni niti bilo kakav drugi metod. Izvedu me iz takta milion puta, ali se svaki put zaustavim i izbrojim u sebi do 3 ili do 5, i odlucim šta da primenim, neku vrstu zabrane ili drugo. Mišljenja sam da batine nikakav dobar efekat ne mogu da donesu, a i misao mi je takva da ne bih mogla da podnesem samu sebe i srce bi mi se danima cepalo kada bih udarila dete, koje nije i ne može biti krivo jer je malo i ne razume, ali će vremenom nauciti. Tako da u mom slučaju, batine ne, nikad i nikako. I nije uopste bitno šta je dete uradilo. Ne postoji opravdanje da se udari dete, batine mogu biti samo izraz nervoze roditelja, ili odraz nekog njihov pogresnog stanja. Deca nisu i ne mogu biti kriva.

Joooj Bože, jel čitaš ti nekad svoje postove pre nego ih pustiš u ,,etar,,

Kada porasteš, samo će ti se reći :-)))

Živa ti meni i vesela vazda bila i ljubni svoje maleno dete umesto mene .

Pozdravčić

Gledam po svojoj deci, jer se ne bih usudila da donosim zakljucke o tudjoj...
Najmladje nisam nikad cusnula. Valjda sto je bila najmladja, stalno nešto bolesljiva, znala je da se podvuce pod kozu,pa sam verovatno bila najslabija prema njoj. Na uzas svih divnih i majki za primer, ja eto priznajem da sam prema jednom detetu bila slabija.

Kako su rasli, sa njom sam nekako imala najviše problema. Ovi sto su dobijali po neku vaspitnu povremeno, mnogo su brze kapirali. Kod nje je uvek sve bilo proces koji je trajao. I uvek je bila, kako se to moderno kaže sada, u nekoj fazi. Ostali nisu nikad imali faze sutiranja, negacija, ujedanja, bacanja po podu...Samo je ona imala.

Sad kad su odrasli, ona je najneodgovornija, najneozbiljnija, boli je uvo za sve. Dok su ostali sa 22 godine zavrsavali već fakultete, ona sada sa 21-om još uvek razmišlja 'šta će biti kad poraste'. Menja fakultete, menja gradove, menja programe...

I sto je najgore, nema ni u petogodisnjem planu da ode od nas;) Kaže, bar do 30-te;)

„Jednostavno je, u jednom momentu, otvorila ogromnu tešku kapiju i istrčala napolje. Ja na drugom kraju dvorišta, prostirem veš. Kapija je uvek zaključana ali eto tada nije bila. ”

Dakle, kako si sebe kaznila zbog otkljucane kapije?

Vikala si da stane, jurila za njom a ona ništa. Pa ne možeš racunti uvek na to da će kapija biti zakljucana. Trebala si dete nauciti kako se ponasati na ulici kad izadje iz dvorista.

Uplasila si se za detetov zivot i umesto da ju zagrlis i budes srećna što se ništa nije desilo ti ju udaris?! Interesantno.
Iz besa ili straha si udarila dete; svoja osecanja si istresla na taj način. Moglo se to rešiti i bez batina.
Strpljenje je vrlina!

Ne znam zašto ovde pojedinci misle ako neko ne udara decu da su deca razmazena. Ta ne dopustimo im da nam skacu na glavi! Jednostavno ima drugi način da se deca kaznjavaju ali mnogi izaberu laksi a to je udariti. Meni još ni jednom nije bila prva reakcija da podignem ruku kad dete napravi neku glupost. Jednostavno to nije način na koji ja odgajam moju decu. Deca nisu razmazena, slusaju ali nisu ni mali vojnici. Pustam ih da budu deca ali ih ne pustam da budu nekulturni, bezobrazni, razmazeni i divljaci. Sve ima svoje granice. Postoje faze ali isto tako i faze kontrolisem ako utice na okolinu. Nema bacanja po trgovinama, vristanja po kuci/napolju, izvoljevanja, udaranja druge dece i odraslih, grizenja, psovanja, itd.. To smo sve postigli s timeout ili oduzimanjem igracaka, gledanja tv-a, zabrane da se ide napolje itd... Kako oni rastu tako i ja ucim od njih. Pre nego sto ću roditi prvo dete nisam ni pomislila da neću udariti dete jer je to jedini način odgoja sto sam znala. Međutim kad se dete rodilo i pocelo da raste, rasla sam i ja s tim detetom. On ucio od mene a ja od njega. Najlepse sto mi se desilo u zivotu. Promenila su me deca 100% i veliki sam protivnik batina.

Drage moje, nemojte odmah tako sigurno osudjivati nekog, bez da proverite .

U zgradi u kojoj živimo je prodavnica koja ima dvorisna vrata za utovar robe kada im stigne. Mi smo u prizemlju, bas preko puta tih vrata. Svi stanari su ok i bas smo svi u dobrim komsijskim odnosima i navikli su da je kapija zakljucana sto zbog mog deteta sto vikendom pod obavezno jer je u blizini neka diskoteka. Moje dete inače još uvek nema sanse da dohvati bravu te ogromne kapije jer je mala ali su radnici koji su istovarali robu zaboravili da je zatvore i u beton ,,ubodu,, onu metalnu sipku tako da je kapija samo bila pritvorena a ja tog momenta iz daljina nisam videla jer smo tek izasli na dvoriste. Moje dete je jednostavno uhvatilo za tu metalnu rucicu od sipke koja je bila u njenoj visini, otvorila kapiju i istrcala napolje!!!

I tako...

Ma daj Megi, kome objašnjavas? Bezveze arcis vreme. Nema toga sto ćeš ti reci, ma koliko da je argumentovano i ispravno, sto će onaj suprotnog mišljenja, ko nije bio u tvojoj kozi, prihvatiti. Jeste, sve se plasim da će majke kad im je dete zivotno ugrozeno (njegovom akcijom) smireno da objašnjavaju. Sve su pametne na rečima, a da vidimo iskreno na delu.

U idealnom svetu majke nemaju nikakvih zivotnih problema, finansijski su obezbedjene, imaju pomoćnice za domaćinstvo, beskraj vremena i ljubavi i strpljenja pa mogu nasiroko da dave decu pricama. Nešto se, valjda, uci i iskustvom. I onda, kao, dve vaspitne po guzi su strahota. A niko ne pominje da verbalno maltretiranje može da bude daleko gori vid
ugnjetavanja i gazenja deteta. To se, naravno, ne racuna, ne ostavlja modrice po telu. Ali ostavlja na dusi.

Ma daj Megi, kome objašnjavas? Bezveze arcis vreme.

--------------------------------------------

S obzirom da sam već dobila etiketu majke zlostavljacice svoga deteta koja je bila neodgovorna i lično ostavila otvorenu kapiju...

Da, stvarno, kome ja objašnjavam ?!!!

Samo mi nije jasno, zašto od svih majki-vaspitne batine uporno ,,ganjaju,, bas mene hehehehehheehehheheheheh ;-)

,,...barikade su drhtale, Gavros je pevao...,, hehehhhe

Megi, ja ne vidim ništa, ali ništa toliko strasno u tome sto je tvoje dete otvorilo kapiju i istrcalo napolje. Jeli saobracaj toliko strasan tamo? I ja bih se uplasila, sigurno ali nije to tolika drama.
A ove sto pišu da si ti kriva sto ti je dete istrcalo napolje i pazi ovaj biser- kako si ti sebe kaznila?- wow...
Isto ko sto mene ne potresa sve i svasta i ne mislim stalno na najgore, tako ne osuđujem sebe sa sve i svasta.Dete istrci na ulicu, pojede sto nije za jelo, padne ,udari se.Nije ni dete krivo , ni majka, to se desava.
Najomiljenije mi je ono-bolje da dete place ,nego da majka place. Morbidnije ništa nisam čula u mom zivotu!

Krenuli smo u popodnevnu setnju. Malisa na biciklu i ja, ostatak familije je zaspao. Mislim da mu je bilo 5 ili 6 godina. Vozio je bicikli nekoliko koraka ispred mene.

Kako se primicemo T raskrsnici malisa je možda 5 metara ispred. Na semaforu se upravo menja svetlo. On zna da treba da me saceka, da ne sme sam da prelazi put, a zna i sve o semaforu.

Iako se upalilo crveno svetlo ja vidim da on ne silazi sa bicikla nego je nakon što je usporio krenuo da prelazi. NA CRVENO!!! Na nesrecu samo je jedna žena sa preke strane koja stoji uhvatisi se za glavu i ja koja trcim da ga stignem. Kola stoje na raskrsnici i naravno niko se ne pomera da nebi zgazili dete na biciklu. Jedino kamion, koji ulazi u raskrsnicu i kojem se upalilo zeleno tako da ne mora da prikoci i koji direktno ide na malog.

Ja sam mu odavno viknula (kad sam videla njegovu nameru) da ne prelazi. U delicu sekunde sam se pitala da li da bilo šta kažem jer se dete može prepasti i stati na sred raskrsnice kao glineni golub za kamion koji nailazi. Mnogo kasnije sam saznala da je dobro da sam viknula jer ga je to nateralo da zabrza preko sto je brze mogao.

Znaci kada se kamion nezmanjenom brzinom priblizio raskrsnici vozaci (koji ne mrdaju) su poceli da trube i kamion je usporio i malisa je uspeo da predje put.

Žena koja se sve vreme drzala za glavu zamalo ga je izmlatila na licu mesta. Kome god sam ispricala ovu pricu pitali su me da li je mali dobio batine - ali vise u smislu da li sam ga istukla ili sam ga odrala od batina.

Ja nisam videla potrebu.

Da li je to ponovio? Nikada vise.

10 godina nakon dogadjaja ispricao mi je šta se desilo. Meni nije bilo jasno zašto je prelazio na crveno. On kaže nije gledao svetlo nego je čuo onaj zvuk za gluve i bez provere je krenuo da predje. A taj zvuk je bio znak da je zeleno ali ne za pravo nego za one koje prelaze levo...

dete istrci na ulicu jer je radoznalo normalno zdravo dete koje nema iskustvo sa tim šta se desava kada se istrci na ulicu...batinama ćeš mu dokazati megi samo to da ne sme da izadje ali ne i šta bi se desilo da izadje ponovo...moras joj objasniti...mišljenja sam da se idarcima i nanosenjem boli kod dece samo otupljuju neka čula ali ne sprečavaju nove reakcije koje eto često budu i opasne...razumam te kada kažeš da si se izgubila dok si trcala za njom i noge nisi osecala isto sam bila često u situaciji da se tako osecam...moj dvoipogodisnjak je brz kao munja a radoznao uzasno...želi da me oponasa u svakom smislu čak i kada stavljam rucak da se kuva i ukljucujum sporet...on posle toga uzima neku drugu posudu i kreće ka sporetu zeleci da ga ukljuci ne razmišljajuci da li će se opeci i da ne sme da prilazi sporetu...a skenira svaki moj pokret...resila sam tako što su mi uticnice zasticene,blokatori na vratima,sklonjene lomljive i opasne stvari i tako što sam se sa nekim sudovima,knjigama nakitom i jednim dvd plejerom oprostila na vreme...:-) prilagodila sam situaciju njemu...bacanje po prodavnici-isto kao i ti uzmem ga u narucje osecaj srama i stida sam prevazisla odavno i dok se otima provucem karticu platim i uzmem namirnice..dodjemo kuci neće i dalje da stoji ostavim ga u njegovoj sobi baca se po podu a ja odem i spakujem šta smo kupili...ne zna za tajm aut mislim da je još mali zna za sistem nagradjivanja i za sada funkcionise...to je moj način...videcemo u dogledno vreme kako će se taj nas odnos razvijati :-) salim se malo u svakom slučaju za mene je batina-batina nešto odvratno ruzno i ponizavajuce pogotovo kada ti bol nanosi neko koga volis i mislim da možda kratkorocno ima efekta dugorocno gledano ne funkcionise čak se i vraca u mnogo ruznijem obliku/ja lično, za sada, sve i da razni pedijatri i psiholozi otkriju naprasno da je batina iz raja izasla ne bih mogla da udarim svog sina.

Ja bas ne volim da osuđujem tudje nacine odgoja...Samo iznosim moje mišljenje po pitanju ove teme,tako da se niko ne vrijedja.

Prvo nisam za batine iz par razloga.Kako da udarim djete jer me nije poslusalo,a da joj posle smireno objasnim da ne smije udariti sestru ako je poslusa?Kako da je zaustavim da udari tudje djete?KAko da joj na kraju dana objasnim da ne smije udariti mene,ako joj nešto nije pravo?JA stavrno nisam od onih majki koje odgajaju djecu po knjizi.Zna se šta se može,a šta ne.Vjerujem u upozorenje,cvrst stav,kaznu i pohvalu.Miran razgovor dolazi nakon kazne,gdje joj objasnim zašto je do toga doslo.Ja znam i da dreknem kada mi prekipi.Nije lako odgajati djecu i praviti ljude od njih.Ja samo mislim da batina,pa čak i to puckanje po guzi ne funkcionise,ali možda nisam upravu.I naravno ne mislim da su majke koje povremeno udare djete po guzi monstrumi koje ne vole svoju djecu.Boze sacuvaj..Svi imamo drugacije nacine odgoja i pravimo svakodnevne greške.

Poz svima..

ja uopste nisam flegmatik (cas stavise, rekla bih da sam na suprotnom kraju skale), a opet ne bijem dijete. pa nije valjda batina jedina kazna koje se mozete sjetiti? oduzmes nešto sto voli, izuzmes/odtsranis iz aktivnosti plus ignorisanje, jednolicnost u obracanju (ima i da se podvikne). posto ne vristim i ne sijevam gromove po kuci, kad podviknem to znači da je presla granicu i ovako mala se ukopa u mjestu, i ostavlja ako je uzela nešto što ne treba. a ko želi da vristi, urla, i vaspitno bije, izvol'te. i naravno, prvo skoci pa reci hop:-))))

Pa dobro bre BEHEPA, pa ja se upljuvah objašnjavajući šta su to vaspitno/pedagoške batine, izginuh ovde sa nekima a ti se sve vreme skrivala sa tim doktorom psihologom Milivojević i čekala kraj :-))))))

E jesi mudrica :-)))

Kako čovek lepo sve objašnjava, svaka mu je kao u Njegoša. To što on priča, to pokušavam da objasnim ali ispade da ja makljam svakodnevno svoje dete, užas živi, a o vređanju da ne pričam.

Prolih krv ovde, na ovoj temi ;-)

Pogrešno shvaćena, dirnuli u moje majčinstvo a strepim nad njom 24h dnevno, napravili monstruma od mene... za vređanje marim ja, to je njihova lična nekultura i nevaspitanje...

I kada se sve to skupi, ja se upljuvala objašnjavajući nešto što neki ne mogu da shvate. Ali kao što rekoh-više puta, svako ima pravo na svoje mišljenje, svako vaspitava svoje dete kako misli da treba i ja to uvek poštujem.

:-)))