imam i ja jednog takvog,tj imala sam. Sad je malo stariji i nosimo se sa drugacijim problemima.
Ti si mama i nema rasprave. Daj mu upustvo, kaži šta treba da uradi, ako je potrebno objasni i zašto to trazis od njega (npr, pokupi igracke da neko ne stane ne povredi se ili da slomi igracku, molim te)
Ako kaže neću, a ako je imalo kao moj vasilije prva je „neću” nema rasprave i svadje.
ponovi i daj mu neko realno vreme za koje treba da pocne. Recimo 3 sekunde nije realno vreme, ali 10 jeste. Ili kaži da ćeš da izborjis do 10 (kod nas je trenutno samo 5 na snazi) i ako to ne uradi reci my šta je posledica. Neće dobiti nešto, icice na kaznu, time out (znam da ima onih koji su protiv ove metode)nce gledati crtani ili šta god već. Poenta je da si dosledna i da ne popustas. Takođe moras da budes konstantna i da ne posustajes. Mora da zna da za svako ne postoje posledice.
Moj vasilije i sad kaže „neću” ja ne raspravljam, kažem imam 5 sekundi i okrenem ledja. bez galame i svadje. Moja pravila nisu neka ludacka, ne tražim da peru sudje ili iznesu smece, ali sam ja roditelj i on to treba da zna. Svadjanjem se spustas na njegov nivo, i dajes mu mesta za manupulaciju.
pravi discilunu zanimljivom, a njemu treba da bude dosadna da te ne bi konstantno provociroa.
Znam da će se javiti još mnogi sa još boljim savetima, ali izbegavanje svadje, rasprave i jednostavno upustvo za ono sto treba da se uradi je za sad jako funkcionalno.

Dobra tema, još samo da se 'priberem' pa da pocnem da kuliram (a sve je teze i teze).

Za početak pokusaj da sto manje objašnjavas i raspravljas.
Ako već moras, onda se spusti na njegov nivo(cucni), uhvati za ruke ili ramena i kaži mu to smirenim, ali jasnim glasom...

Stavi mu do znanja da u situacijama gde besni nije ti zanimljiv, ignorises ga (narvno, i dalje ga držiš ga na oku, al' da on to ne primeti:), da kada se smiri, može da ti se obrati.
Onda se udalji.

Ako si nešto nameravala da uradis, uradi :) i ne zaboravi, ti si boss ;)

Konkretno za dogadjaj u apoteci;
„Lepo si to odradio sine,sad mama ide a ti morash sve da vratish kako je bilo.Vracam se kad zavrshish.” I krenesh.;0)
-------------------------------

Evo ti mali text:
„Mnoge nepozeljne reci nalaze se u recniku gotovo svakog deteta koje prolazi kroz odredjenu razvojnu fazu

Ne brinite, nije vase dete jedino koje svima govori ”neću„ i to nije odraz njegovog lošeg vaspitanja. Faza odbijanja, negiranja i nepozeljnih reci ima nekoliko.

Prva se javlja izmedu 1,5 i 2 godine starosti deteta. Zahvaljujuci tome sto vase dete još nije sasvim vesto u verbalnom izrazavanju u ovom uzrastu nema nepozeljnih reci, ali ima mnogih neverbalnih oblika negativizma. Sigurno znate kako to izgleda. Gleda vas pravo u oci, dobro razume sve sto mu kazete, upija svaki vas pokret ili grimasu lica - ali ma šta vi radili ili govorili ono neće ni da jede, ni da spava niti da se kupa. Odbija čak i radnje koje mu obično prijaju. Odbija da se igra, da ide u setnju sa bakom. Tacnije, sve sto predlozite biva odbijeno.

Ubrzo ćete i sami shvatiti da ako neke aktivnosti ne predlozite one imaju daleko vece sanse da budu izvrsene. Pojedini decji psihoanaliticari tvrde da kad dete ”dodje„ do 21. meseca života njegovo NE (neću, ne može, ne dam) ima sasvim kratkorocno dejstvo. Dete će bez obzira sto govori NE, već posle nekoliko minuta postupiti u smislu DA. Roditelji se ove teze retko sete, jer su u trenutku detetove negacije toliko besni da hoće da iskoce iz sopstvene koze. Ipak, proverite! Osim strpljenja u ovakvoj situaciji vam mnogo drugog i ne preostaje. Iskustvo pokazuje da decaci u ovom uzrastu cesce negiraju zapovesti majke, tetke, vaspitacice u vrticu, bake - sa NE odgovaraju svim ženama iz svog najblizeg okruzenja (sto su u bliskijem kontaktu to je ovo NE snaznije). Devojcice granicu strpljenja proveravju na svojim tatama i ostalim muskim likovima iz svoje okoline.

Najlosije sto u ovakvim prilikama mozete da učinite jeste da ”nasednete„ na provokaciju: pocnete da vicete ili objašnjavate. Najgori izlaz u ovakvoj situaciji je krenete sa smišljanjem raznih igrara kako bi namamili dete da učini ovo ili ono sto ste mu naredili. Učinite li to jednom, cinicete to i ubuduce. Verovatno se pitate zašto je loše ovako postupiti? Zato sto dete to od vas upravo i ocekuje. Uvlaci vas u svoju igru i dobija novu zabavu. Dok ga vi ubedujete da ono treba da spava i pri tom igrate malu predstavu sa ostalim clanovima porodice vase andjelce će se divno zabavljati, dobiti na vremenu (tj .odloziti sam odlazak na spavanje) i ubrzo steci utisak da je ono pravi gospodar situacije a ne vi. Zato se radije ponasajte kao da je sve u redu. Ignorisite odbijanje. Pokazite da ste čuli, klimnite glavom kao znak da ste razumeli ali sve radite kao da je dete pristalo.

I dok su neke aktivnosti fleksibilne, kada su ritam spavanja i jela u pitanju ili vreme uzimanja leka - tu sa detetom ne može biti pogadjanja i dogovaranja. Detetu to od prvog dana mora da bude jasno.

Izmedu druge i treće godine dete govori NE (Neću, ne dam...) ne toliko da bi proveravalo vase reakcije ili testiralo granice izdrzljivosti (uostalom, ono ih je do sada već dobro upoznalo i tačno zna šta može da ”upali„ a šta ne), već iz obesti. Roditelji koji su uspeli da na koliko-toliko bezbolan način prevazidu prvu fazu negativizma svog deteta sad imaju daleko vece sanse i manje posla u vodenju bitke sa svakom sledećom fazom negiranja.”

Izvor: yumama.com

slazem se s mnogim mamama ovde.
Kod mene je upalilo kad sam pocela s upozorenjima, (nekim realnim) i najavim posledice ako neće da me poslusa --sve ovo smireno--ne cekam dok sam već na rubu zivaca--nego, smireno , i ako --a desice se da ne poslusa sigurno--onda implementiras svoju disciplinsku meru šta si već odredila--kod mene je bio „time out”, ili uzimanje omiljene igracke (na jedan dan---ili par sati---sama oceni- i sl...
ALI isto tako je VRLO važno da nagradis poslusno ponasanje! Kombinacija ove metode mi je mnogo pomogla, ali kljuc je da budes konsistenta! Nemoj jedan da da se pridržavas pravila a drugi dan da ignorises...ovo je dalo mojoj cerci do znanja da se ne zezam, već da sam ozbiljna sa svojim pretnjama, ali isto tako mnogo je volela kad bih je pohvalila sto me slusa, sto sklanja svoje igracke, sto dodje za sto da jede kad je vreme rucku --da ne moram da zovem 15 puta...i sl...i tako smo razvile jedan uzajaman odnos i poverenje, lepo ponasanje se nagradi a neposlusnost kazni.

srećno

p.s. pazi da ne preteras sa „NE” ne ovo, ne ono, ne smes to, itd...ipak su deca deca, tako da budi i ti realna, i sacuvaj „NE” za važne stvari

Meni su te negativne faze bile mnogo slatke. Možda zato što stvari nisu izmakle kontroli. A nisu izmakle kontroli jer sam u svakom trenutku i ja i dete bili svesni ko je mama i ko je dete. Hahahahaha, neću, neću NEćU da idem na spavanje, dobro ne moras, ljubi majka. I sledeći trenutak je da idemo prema sobi, mazimo se, golicamo i presvlacimo u pidzamu.

Nema rasprave, KAKVA RASPRAVA??? Dobro srećo, ne moras da jedes, ne volis sargarepu. Koliko pile ne volis sargarepu? Puno? Jako puno? A volis li da se setamo? Volis? Evo idemo samo još ova dva zalogaja da pojedes (sargarepe, normalno).

Ja sam roditelj i znam to malo pace kako dise.

Ja NIKADA i bukvalno NIKADA nisam imala problema sa decom koja skacu i deru se po prodavnici, placu da im kupim ovo ili ono, treskaju se o zemlju, vriste, razbacuju kutije po apoteci. A zašto? Zato što se uvek znalo ko kosi a ko vodu nosi. Nikada nije bilo pitanje koliko ih mama voli i zagrljaja i poljubaca uvek je na pretek. Ali jao njima kad je mama ljuta... Niko ne voli kad je mama ljuta zato se mama nesme naljutiti. A mamu ljuti kad se dere po prodavnici.

Da li me je srce bolelo kad sam se pravila ljuta? You bet your @rse da jeste. Celog svog roditeljskog zivota želim da ne moram da budem vise kost na kojoj će deca da ostre svoje zube.

Imali smo raznih ceremonija i pokusaja pre kupanja,nazalost bezuspesnih po meni.Zadnja opcija je bila da mu kažem pola sata pre,pa imaš još 20min,pa 10 i ja idem pustiti vodu u kadu,on naravno uvek nesta novo izmisli,ali odem po njega i odnesem ga u kupatilo i pitam ga:-hoćeš li se sam skidati ili da te ja skidam?Pocne se on i derati,ali ga ja skinem i stavim u kadu,kad je shvatio da nema izbora prihvatio je i sad pita koliko još minuta?

Hehehehe ima jedna jako primitivna metoda nas primitivnih mamica...

Namlatis se guze par puta, poslije toga nije potrebno ni vikati, ni derati se, ni plakati ni citati „strucnu” literaturu...;) Cudo jedno kako nasa mladuncad vrlo brzo skontaju kako se treba ponasati, ruckati za stolom, hodati pravilno, itd...

Lea kad procita ovaj savjet ima da dozivi nervni slom! :lol:

„Cudo jedno kako nasa mladuncad vrlo brzo skontaju kako se treba ponasati, ruckati za stolom, hodati pravilno, itd... ”

A sve iz straha od maminih batina.

No nije to najgore. Najgore je sto je mama sva ponosna kako je dobro vaspitala decu. I sto će deca i kao odrasli da pamte te batine. Uvek me cudi kako je nekim ljudima svejedno kako će ih se deca secati. Upravo deca koja su dobijala batine umesto vaspitanja, kao odrasli ljudi često pricaju tu pricu: ni mene nisu stedeli pa šta mi fali?

Fali uglavnom svasta, samo je teško priznati i sebi a kamo li drugima.

Probaj da mu uvedes ritam spavanja tj da mu uvedes rutinu. Neka svaki dan ili makar vikendom samo ima svoje vreme za igranje, vreme za jelo i vreme za spavanje. I ponavljaj u nedogled. Nema veze ako neće da spava, neka lezi makar sat vremena svaki dan. Najavi mu to.

Inače, što se batina tiče - za one koji su zagovornici toga da je batina iz raja izasla, neka razmisle da li na taj način bude agresiju u detetu i plasiraju mu način ponasanja?! To je samo i jedino cin agresije tj. po kratkom postupku metodom zastrasivanja izazivanje poslusne reakcije...
Zagovornici batina imaju samo nedostatak ideje i strpljenja da vaspitaju svoje dete. Zato sutra imamo decu koja iz vrtica dolaze izgrebana i u modricama jer se suocavaju sa onima koji su dobijali batine svakodnevno.

Dragaja moja draga!
Nedavno sam se i sama zalila ovdje kako mi cerka priredjuje nevidjene tantrume, ništa neće, ma uzas živi. Sto god sam pokusavala bivalo je gore, ma šta da ti kažem kad sama znaš. Sad posle par mjeseci vidim kako stvari idu na bolje...sve je razumnija, mogu da joj objasnim vise, poslusnija je, nije preko noćipostala andjeo, ali daleko od onog sto je bila. Znači da te utjesim prolazi, samo treba iz te faze izaci normalan, iskulirati koliko se može, a onda ćeš vidjeti kako ćete zajedno uzivati u vasem vremenu zajedno...

Iako ne pamtim kad sam ih zadnji put izbila, ali eto tako nekako to stoji uz mene, i kad se spomene batina misli se na efferalgan :)
__________
Kad se pomene batina misli se na ono u kolima kad te iznervirala sluzbenica, pred more:))

Ma de samo ja, svi su zapamtili. Zakuvalo se na onoj tvojoj temi o toj sluzbenici, a ti već otputovala:P

Ilka... jesi li to ti Afrodita?