Manu,naravno da će biti efekta ako ga ostaviš da plače (to ti je jedina opcija)...par dana po mojoj proceni :) najviše 5 i gotovo...ja sam se jedva nakanila da moju Anđelinu 'odvojim' od noćnog dojenja pre 3 meseca kada je imala 19 meseci...bilo je 'lako'...2 dana plakanja i gotovo...lakše nego što sam mislila...

Manu, potpuno te razumem. Moja je obozavala da sisa, i budila se nocu i po 6-7 puta da sisa, ma svakih sat vremena... bila sam umorna i nervozna. Jedino sto ja nisam radila, pa mi je bilo možda malo lakse nego tebi, ali opet nisam mogla da funksionisem preko dana. A ta potreba nije bila nutritivne prirode nego emotivne-navika.
Resili smo to kada je imala 8 meseci tako što sam ja presla da spavam u gostinjsku sobu dok se beba ne odvikne od nocnog sisanja. Beba oseca miris majke i majcino mleko kada je u blizini, pa zato. MM je spavao sa njom, i prve noćikada se probudila i tražila da sisa a mene nije bilo, plakala je a MM ju je dva sata nosio, ljuljao, tesio je, pevao joj, pa je zaspala. (Ne verujem da je dobro pustiti bebu samu da place u krevecu). Nismo mogli da verujemo, ali nije se budila do pola sedam ujutro(valjda se umorila od plakanja) i tada sam joj dala da sisa.
Druge noći ista prica. Tek treće noćije krenulo na bolje, malo je kmekala pa zaspala. I to je to.
Mi nismo mogli da verujemo kako je super ispalo, a pripremili smo se psihicki na muke, plakanja, vristanja, još smo i upozorili komsiluk(da ne zovu miliciju).

Jao kad se setim tog perioda, ta nocna budjenja su kod nas bas dugo trajala i moja malena je stalno bila gladna ( i dan danas posle 5 god. obozava da jede). Sve sam zivo probala, htela sam da je dohranjujem posto sam mislila da će duže spavati, ali nije htela ni da cuje za flasicu, koje su to muke bile da je naucim, dojila sam je skoro godinu dana. Probala sam i da je ostavim da place ali mi nije uspelo, nisam imala ni srca ni strpljenja. Moj dragi mi je bio najveca pomoć, ustajao je da mi je stavi na grudi jer je bilo trenutaka da stvarno nisam imala snage. I morala sam da uzmem neplaceno na poslu, nisam mogla nikako da se naspavam. Neka deca spavaju lakse i duže a neka su jako aktivna, moras da izdržiš, proćiće. Mada, tebi je naravno teze i to što imaš dvoje! Probaj da ga ostavis da place, možda upali. Srećno!

Nema ko nije prosao kroz to, manu. Ja sam imala slučaj prvog deteta koje je super spavalo, a onda mi se rodilo drugo, koje je održavalao isti raspored budjenja kao i tvoj mladji sin. Ovo kad si rekla, da mu napravi formulu a on se opet uspavao mi se isto desavalo.

U principu posle 6 mes. nisam davala mleko nocu, jer je pocela sa cvrstom hranom i znala sam da nije od gladi. I dan danas, sa 2 god, ona se budi ili u snu kenjka (dovoljno da se ja propudim) i ne mogu posle da zaspem.

Procitaj izdvojenu temu „dilema oko dojenja i dohranjivanja” gde je nas 5-6 sa decom koja su vrsnjaci (rodj. aavg/sept 2009) razmejivalo iskustva oko spavanja, jela, ranog razvoja itd. Mnogim mamama je valjala i kasnije, posle nas, pa je zato još uvek izdvojena

Razumem te ovo za spavanje/ nespavanje, ja sam isto looda ako ne odspavam bar 7 sati u komadu, a neko može da funkcionise i sa 4h

Mi smo to resili „cold turkey” šta se kaže ovde na zapadu...
Jedno vece sam jednostavno odlucila da nema vise sike posle vecere i kad ga stavim na spavanje--jer se situacija sa 5.5 meseci samo pogorsavala umesto poboljsavala. Budio ser svakih 1.5 sat i ja odmah siku i tako ga uspavljivala.
Ništa, umesto sike, samo sam ga uzela da ga malo smirim , ohrabrim, poljubim i sl. ali ne siku. Razljutio se strasno tada i ja i dalje smirenog glasa, nezno ga samo spustila u krevetac i izasla iz sobe--posto mi se čini da sam samo pravila situaciju gorom mojim prisustvom--i on je plakao 2 minuta iz sve snage što se kaže- ali na moje iznenadjenje brzo se smirio i zaspao.
Kad se probudio opet, nakon sat i po, ista stvar--nema sike---on se razljutio ali opet zaspao vrlo brzo...i eto...
Od sutradan mi je već spavao na duže intervale--i uskoro za tim celu noć.Valjda ukapirao kad se probudi da neće dobiti siku bez obzira plakao ili ne, i naucio sam da se vrati nazad u san.
Uf...srećno...znam da je „heartbreaking” kad slusaj dete da place, ali ništa, ti budi tu da mu das do znanja da si dalje tu, da je voljen, bezbedan i sl...ali, nema sike nocu...

Manu mi smo bili u još goroj situaciji,ja sam spavala po dva sata kada zbrojis sve,bebac se budio u proseku 5puta...sisa malo i za pola sata evo ga opet.Formulu nije hteo ni da pomirisi do prve godine.
Još gore mm je bio uzasno bolestan i dr su mu preporucili noćnisan kao izuzetno važan da bi se oporavio,sto je mene gotovo ubijalo,jer čim mali kmekne ja skacem i uzimam ga ,da ne bi probudio muza.
U savetovalistu su mi rekli da beba odmah mora da predje u svoju sobu da spava,nikako vise sa nama,jer mene oseti i samo mi kod mene..tako smo uradili,nakon par dana je dosla baba u posetu i ona je spavala sa njim u drugoj sobi,formula je bila spremnak topla, uvek čim pocne da se malo komesa,baba mu brzo da tako da utone u san odmah nazad...i tako ,odvikao se od dojenja nocu..bez puno muke.
Ja sam gotovo bila na granici zivaca za tih godinu dana,za 24 spava po 2 sata..
Samo mislim da je jako vazano da se potrudis da sto ranije ides na spavanje uvece,da necekas jako kasno...kad su meni govorili ja se smejala...e sada mi je doslo u glavu da su bili u pravu.