Nemam vremena bas za ovoliko pisanja, ali moram da podelim naše iskustvo jer znam da svako cije dete zestoko pati od zatvora oberucke prima svaku novu ideju i uglavnom opsednuto iscitava sve čega se dokopa na tu temu. Oni koji nemaju ovaj problem u zivotu mogu slobodno da preskoce pricu koja sledi jer se tiče samo i jedino - kakenja:)) Ponekad se u ovoj borbi coveku učini da nema šta nije probao i da je situacija beznadezna, ali možda nekom ulije nadu - mi smo konacno dobili bitku nakon godinu i po teskog mucenja. To stvarno može da razume samo neko ko je prosao kroz to, svakom drugom prica o tako upornom zatvoru sigurno deluje kao da mu jednostavno nismo dali dovoljno suvih sljiva ili dete nije dovoljno aktivno ili tako neka prizemna stvar...

Evo kako je to teklo: dete je zapatilo zatvor sa 11 meseci i od onda pa sve do pre mesec dana a sad ima 2,5 godine, u nasoj kuci je vanredno stanje svaki put kad treba kakiti. Zatvor je prvo bio jako uporan a potom kad je stolica konacno krenula bila je uzasno suva i tvrda pa je to sve islo uz vrisku i krvarenje. Nekoliko puta smo se zaista uplasili da će dete dobiti nervni slom od traume i bolova. Lekari su nas uveravali da je to najnormalnija pojava u detinjstvu i da će se sve ubrzo samo od sebe rešiti.

Savetovali su nam da dajemo laktulozu i cepice - cepici nikada nisu pomagali jer je na zalost on poceo da od straha zadržava stolicu, sto je vremenom dovelo do proširenja creva na samom kraju. To je dodatno zakomplikovalo stvar - ne samo da je stolica suva i tvrda i neredovna već je sad i suvise siroka pa i kad on jadan više ne može da je zadržava, ona ne može da izadje a kad izadje to je redovno uz krvarenje guze, pa se čak desavalo i da unutrasnji deo rektuma izlazi napolje, sav u ranama. Taj se horor ne može opisati. Lakutloza ga je samo u jako velikim dozama dovodila do proliva, ali naravno ne možeš ni drzati dete mesecima na vestacki izazvanom prolivu a ni na laktulozi.

Nema šta nismo probali. Vlaknasto voce, povrce i zitarice - mislim da je sigurno bar 4-5 meseci mislio da sva hrana ima ukus suve sljive :( Hranu koja podmazuje creva. Hranu koja uvlaci vodu u creva. Velike kolicine tecnosti. Bio bi po nedelju-dve na rezimu ishrane koji bi svakom drugom detetu proizveo teski proliv, a njegova stolica je i dalje bila neverovatno suva i tvrda. Probali smo i eliminacionu dijetu da vidimo da slučajno nešto ne izaziva zatvor - ispostavilo se da nisu mlecni proizvodi, nije meso, nisu jaja, nije ni jedno voce ili povrce koje jede, ni jedna zitarica. Da sve to proverimo trebali su meseci i niko nam nije verovao da dete i pored svega toga ima problem. Isli smo od lekara do lekara, i uvek slusali istu pricu - proćiće, proćiće. Dete je u međuvremenu zapatilo hemoroide i nenormalan strah od vrsenja velike nuzde. Kakenje se pretvorilo u totalnu histeriju cele porodice. Kako on krene da crveni u licu i da se izbezumljuje od straha, tako ja trcim po nosu, muž pusta mlaku vodu u kadu, stavljamo nosu u kadu, dete na nosu, da mlaka voda opusti misice kojima on zadržava stolicu pa time samo pravi još veci problem. Place on, placemo mi. Jednom prilikom smo zavrsili i na klistiranju, to je bio uzas za sebe. Posle ne znam koliko dana, taj suvi cep koji se stvorio je izleteo kao metak, pocepao guzu, a za njim litre i litre ... ma strasno. Na preporuku pedijatra smo mu davali mineralni gel mesecima uz svaki obrok. Problem sa ovim gelom je sto otezava apsorpciju hranljivih materija a samo delimicno pomaze, tj stolica se malo smeksa i lakse klizi napolje ali naravno creva koja su oducila da vrse svoju funkciju postaju sve lenja i sve manje sposobna da pomeraju celu tu masu ka izlazu... i to samo produbljuje problem.

I dok su nam u Kanadi govorili kako to nije ništa, u Srbiji su nam lekari savetovali čak i neke radikalne mere i plasili nas raznim mogućnostima, Hirsprungovom bolescu, deformacijama creva, da će kroz par godina morati da nosi onu kesu, da tu mora operacija i tome slično... Mi smo se totalno bili izbezumili. Specijalista na jednoj klinici u BG nam je preporucio PEG 4000 - u Americi je to Miralax, u Australiji Movicol, u Kanadi Laxaday. Savetovao nam je da mu to dajemo par meseci dok ne izgubi strah od vrsenja nuzde i dok se ne povrati elasticnost creva kako bi prirodno praznjenje opet bilo moguće. Prednost ovoga nad gelom koji smo mu ranije davali, jer što ne utice na apsorpciju hranljivih materija. Par meseci je to funkcionisalo, ali na zalost čim samo jednom zaboravimo da mu damo dozu, već sutradan nastaje horor. Kada je doslo vreme da prestanemo da mu to dajemo, jednostavno se sve vratilo na isto.

Onda sam sasvim slučajno u razgovoru sa covekom za kog do tada nisam ni znala da je nutricionista, čula da se u njegovoj praksi pokazalo da ove tri stvari u kombinaciji resava i najteze slučajeve: riblje ulje jednom dnevno, probiotik u vodi dva ili tri puta dnevno, molasa u mleku pred spavanje. Ja sam mu ranije davala probiotike - bez efekta. Riblje ulje do tada nisam davala, nekako se u svim drugim sredstvima i eksperimentima sa hranom toga nisam ni latila...a molasa mi stvarno nikad nije pala na pamet niti sam je ikad u zivotu imala u kuci. Već posle dve nedelje učinak je bio ocigledan, a posle mesec dana smo se odvazili opet da probamo da prestanemo sa laksativom. Evo za koji dan će mesec dana od prestanka, a dete je kao preporođeno. Kao motivaciju za svakodnevno obavljanje velike nuzde (odnosno da ne zadržava stolicu) uveli smo potkrepljenje u vidu njegovih omiljenih stikera pa je i to pomoglo, jer sada svako vece sedne na wc sve nestrpljivo birajuci koji će stiker da zalepi na zid kad čujemo „buc”:))) Ako nekad i preskocimo nešto od ova tri „pomagala” ne nastaje nikakva drama, tako da ćemo ovih dana da izbacimo molasu. Riblje ulje i probiotike nema smisla izbacivati sada, iako ja verujem da Ništa osim vode ne treba uzimati svakog dana. Sve u svemu posle mnogo mucenja konacno se nazire svetlo na kraju tunela a moje dete konacno više ne urla dok kaki... nama je pao kamen sa srca posle svega, a njemu, mogu tek da mislim njemu...kako mu je bilo to samo on zna.

Eto, pa možda nekog ohrabri, možda nekom da ideju, ne znam... a ako još neko ima ovako ekstremno iskustvo sa zatvorom - pišite kako ste ga resavali i na kraju resili, i sami znate koliko to može znaciti nekom ko više ne zna šta da pokusa ali je rešen da ne odustaje.

Pozdrav i srećno kakenje svim bebama ...:)