Нису то моје ћеркице, Нана, онако нашао спот на јутјубу.
Због ријечи пјесме поставио, али Боже мој, немамо сви исти укус.
Хвала из срца.

Samo Srbo ovaj nas Ratko mi nešto ne ide uz tvoj karakter i tvoju pesnicku dusu;)

Замисли само да сам ја ишао нешто на живце нашем Ратку...:-))))

Хвала на лијепим ријечима, а и теби Републико, баш ми огрија душу...

Еј народе, хвала вам још једном свима на лијепим ријечима и жељама.
Трудим се да сачувам ово што јој напишем, или мојој жени, или неке приче из Крајине, Београда, младости, садашњости...
Нема везе што нема неку литерарну вредност, нит сам Андрић нит јурим Нобела, али се јако радо сјећам да сам увијек волио слушати приче старих људи некада када сам био клапац, како је то некада било...а вријеме лети незаустављиво, све се живо мјења, мени је некада мој покојни отац причао о прелима када није било ни касетофона, него момци сједну па запјевају, а и удварање цурама је било скроз другачије, облачили су се просто и скромно...а ја њему о Бијелом Дугмету, Чорби и Левискама...
Ко зна о чему ће мени моје дијете причати за неких 10'15 година, ако ми Бог дозволи да поживим толико да то све и чујем...и биће ми драго што ћемо моћи то заједно да подјелимо.
Бар ја тако размишљам, тако ето...Сањам...

Поздрави свима, свако добро и немојте се свађати, није вриједно, губите и живце и вријеме због ничега...

И да, по једно хиљадити пут од када сам на СЦ-у..ово ми није ник, ја се зовем Србо Галић из села Пеуље поред Грахова.
Мада сам рођен у Њемачкој, тамо ишао у школу и првих пет разреда завршио тамо, тек нешто мало срећног времена провео у Крајини прије оног несрећног рата...могу ја да говорим како сам одувијек живио у граду, како сам образован, школе позавршавао, књиге писао...све је то тако...али ми драже помислити на оних неколико година које проживјеих на ђедовини, прије него што се чула прва пушка...
Да се сјетим да сам и ја некада имао своје Босоного Дјетињство, онако као Бранко...

Немој мод ништа брисати, нека стоји, нема везе...

Поздрав још једном.

Није била лаж него храбрење.

Што си такво дериште, мајку му, мислим, лијепо је то кад остане дијете да живи у теби, али кад је то дијете неваспитано, трпа се преко реда, стално осјећа потребу да се истиче, намеће неке своје форе које другима тј у овом случају мени, АПСОЛУТНО нису занимљиве и смјешне...онда том дјетету у себи кажеш да оћути на трен и пустиш одраслој особи да се појави.

Шта ти је, шта покушаваш ти са мном свих ових година?
Да ме насмијеш?
Твој хумор ми је стран.
Да ме нанервираш?
Честитам, успјела си пар пута док те нисам мало боље укапирао.
Шта још, што сам ти опсесија?
Није ваљда ђаво да идеш по оној народној - ко се свађа тај се воли?
Боме...не мрзим те, али се свим срцем надам да не мислиш да је ово друго у питању.
Не занима ме жено шта пишеш, не разумијем те, страно ми је и изнад свега ми је С М А Р А Ј У Ћ Е.

Не знам више како другачије да ти нацртам...иди леба ти слушај ето те твоје „хитове” на фејсу, пеглај, бави се јогом, ма освоји Маунт Еверест...све је то у реду...само мене З А О Б И Ђ И.

Хвала.

А нема с моје стране ништа гала, то јој и цртам сво ово вријеме.

Искулирам?

Не знам ја баш како се то ради, то је оно скроз игнприсање, јел?

А не знам, није то код мене у селу тако ишло...кад те неко нешто стално при и запиткује...или га позовеш на кафу или га јуриш дреновим штапом, тај се не ломи лако...:-))))

Аааааааа...Републико...аааааааааааа...тек сад погледах овај твој линк...аххххххх...јеботе, да простите...ааааааааа...БУКВАЛНО плачем од смијехааааааааааа...ааааааа...

Хвала...аааааа...ово ми је баш сјело ...аааааааа...ко нудали...аааааа...шамар...

:-)))))))))))

Нормално да је смешно..да си ти мене видела...пчела боц, ја поскочих са столице, испаде цигара преко огарде, курнух коленом столић па просух кафу мало по столу, мало по колену па ме и то успут опржи, држим се једном руком за врат, другом за колено, сузе заблисташе што од боли што од љутине...

ТО је патитека, драге моје даме, а не ово што пишем својој ћери...
Сад ваљда знате праву разлику...

:-)