Čini mi se da tvoji post-vacation blues poticu od nezadovoljstva zivotom u koji si se vratila posle odmora. Mislim da sada imaš nekoliko mogućnosti šta da radis u vezi toga. U principu pitanje je da li hoćeš da učinis nešto tim povodom ili ćeš da se pravis kao da ništa nije bilo i sve zaboravis tj. pocistis pod tepih.

Znaci ubedi sebe da je sve to bezveze, da si razmazena, ovakva, onakva, a zrvanj svakodnevice će već da samelje ostatak.

Ili: razmisli (najbolje da stavis na papir) šta ti to smeta. Da li imaš puno obaveza? Nisi se još privikla na USA? Nedostaju ti oni odande? Problemi sa decom? Muzem? Itd, itd.

Vidis, kad sve to nabrojis onda kreni od početka spiska. Koliko ti smeta to što imaš puno obaveza, na skali od 1 do 10? Zatim se koncentrisi prvo na ono sa spiska sto je 9 ili 10 da još detaljnije proucis problem i kako da ga resis.

Ovaj postupak je fantastican iz mnogo razloga, nabrojacu samo neke. Prvi i ocigledan razlog je sto postoji ogromna razlika između UTISKA i CINJENICE. Tvoj utisak može da bude da tebi zivot ne odgovara u USA, a cinjenica može biti da je tako jer imaš problem sa muzem. Ovo sve govorim hipoteticki, da se razumemo! Znaci ideja koja ti je pala na pamet bez dublje analize problema (da se vratite u rodni kraj) bila bi katastrofa jer bi ti problem (muza) povela sa sobom.

Drugi takođe ocigledan razlog je da ne možeš da resavas problem a da ne znaš koji je zapravo problem. Kao kada odes kod lekara i kažeš mu „Loše se osecam” - da li ti on prepise s vrata pilule ili te pita da detaljnije objasnis problem?

Dalje, mnoge probleme kad nazoves imenom i izbazdaris ih koliko te zapravo uznemiravaju ispostavi se da i nisu toliko strasni. Ovo je veoma, veoma česta pojava.

I na kraju - najveca zver koje se covek plasi je NEPOZNATO. Ti si sebe trenutno postavila u tu situaciju. Imaš PROBLEM. Koji? Koliki? Kako da ga resis? Nemas pojma. STRASNO. Tvoj mozak se stalno vraca nazad na cinjenicu da imaš problem i pravi ga sve većim i većim.
(Ovo inače nisi samo ti, nego je ljudska vrsta tako napravljena).

Recimo da hoćeš da odes iz Beograda u Nis i da ti neka „vidovita Zorka” kaže da put neće ići glatko i da će biti problema. Zamisli sebe da razmišljas o tome - nivo panike pocinje da se dize, zar ne? Šta ti sve može pasti na pamet da može da bude problem... Taj strah od nepoznatog bi te verovatno naterao da ili odes vozom ili da potpuno odustanes od puta.

A taj problem mogao bi zapravo biti da bi ti pukla guma ili da bi primila autostopera koji ti se ispovraca u auto. Ili još gore: nekoga ko mrzi USA pa ti celim putem prica kako su Ameri g'na. Kad znaš oblik i velicinu problema mogla bi da nadjes rešenja, ali sa problemom bez lica i kontura da vidis koliki je sve izgleda vece i gore.

silni neki kvazi psiholozi na ovom sajtu.
pa svi pate od post vacation bluesa, ako im je bilo lepo, bilo gde da idemo na odmor, kamoli kod svojih.
to je sasvim normalna pojava i nema potrebe da se analizira.

i mi idemo (opet..po treci put ove godine, tako se desilo) sledeće nedelje..muž me non stop davi sa pljeskavicom koju mora da uzme u duffu čim sletimo. :=)
a ilmi jedva ceka da se igra sa svojim rodjakama.

Svi smo drugaciji, alo, žene, šta ste se uspalile?

I sve smo ocigledno na svoj način procitale o cemu se ovde radi.

Sve u svemu, ko god se po bilo kom osnovu identifikuje sa posao-kuca kuca-poso, taj ima ozbiljan probelem. I cista je slučajnost sto je nezadovoljstvo izbilo posle odmora, prema tome ne radi se o odmoru a posebno se ne radi o povratku u otadzbinu. To nebi bio povratak u otadzbinu nego beg od problema.

Prema tome kao sto vidite ne gledamo na stvar isto ama bas nikako.

„Svi to imamo”
E pa nemamo. Meni svakodnevica nikad nije tako tuzna kad se vratim s odmora. Stavise, nije tuzna uopste. Obozavam da odem na odmor, da posetim drage ljude, da se vidim sa starim drustvom i da se opustim kako se samo tamo možeš opustiti.

I onda dodjem kuci i nastavim zivot gde sam stigla. Kakav holiday blues? Kakvi bakraci?

banana, ne znam zašto te toliko uznemiravaju moji komentari?

može biti zato što ih ne razumes?

kao prvo, nikada nisam rekla da u mom zivotu nema stresa i nemilih dogadjaja. stavise, kad bi znala kroz šta sam sve u zivotu prošla ako ima i zrnca ljudskosti u tebi postidela bi se svog komentara.

drugo, sustina mojih postova je izgleda izvan tvoje moći kapiranja: moja sudbina i moj zivot, moje raspoloženje, brak i odnos sa ljudima oko mene - sve je u mojim rukama. sve što se u mom zivotu desava zavisi iskljucivo od mene. OK, recimo 90% je direktno i samo pod mojim uticajem, znaci dovoljno da kormilo svog zivota cvrsto držim u svojim rukama.

i na kraju - jeste, ja imam savrsen zivot (zar ga ti nemas?? zašto? volis da živis u mizeriji?). ali ne zato što me ništa u zivotu nije potkacilo (naprotiv!!). ne radi se o tome šta mi se u zivotu desava nego šta ja radim sa time. neki ljudi ostanu na nogama i kada izgube sve sto imaju a neki cmizdre i padaju u depresiju zbog povratka s odmora.

najlakse je biti cmizdra i tapsati po ramenu druge cmizdre teseci se međusobno da smo „svi takvi”.

e pa NISMO!!!

moguće je da su namere iza tvojih postova da se qrcis i ponosis cimegod, ali nismo svi takvi. razlog zašto ja govorim da stvari mogu biti drugacije je jer i među danasnjim cmizdrama ima ljudi kojima će to valjanje u blatu negativnih emocija jednog dana dosaditi. ja verujem da nosim baklju tim izgubljenim dusama koji su spremni za nešto drugacije.

a ti ako ti je po volji vrati se u brlog i placi. ko ti brani.

Jao Lea kako ti se samo da sve to da pišes, uh...jel ti dosadno?
A naravno da se svi posle odmora osjecamo bar malo 'down', al to brzo prođe. Mene je kad sam bila mladja drzalo i poduže, a sad nemam vremena da mislim...

Nije pitanje da li je meni dosadno da pišem nego kako tebi nije dosadno da čitaš? Ne samo da ima onih koji se zgrazavaju a gutaju svako slovo, nego još i pamte i citiraju ono sto sam i sama zaboravila da sam rekla.

I dosta vise o tome da se „svi” osecamo down posle odmora - da bih dokazala da ovo nije tačno dovoljno je da nađemsamo jednog koji nije down pa da te uteram u laz, draga moja.

A znam takviih pregrst, ne samo jednog.

Tvoje je pravo da mislis o meni šta god ti je volja.