Potpuno te razumem,nas bebac je haos pravio u autu dok nisam pop...la i promenila stolicu,nije mu odgovarala prva??sad je ok(proveri jel ga možda visina kajseva na ledjima zulja??A ako nemas DVD nazad obavezno kupi-stavi crtani,pojacaj i neobracaj paznju-smirice se.Pusti bebicu da place,ako je suha,sita ništa joj neće biti 10-15min i videces da će se smiriti.Ja sam ludila sa prvim-ona se dere-ja oko nje nosaj mazi i to je preslo u naviku nikad nisam imala pola sata za sebe.Drugo kad sam dobila,ostavim je da se dere i svima sam podvukla NEDIRAJ JE i sad je super,uopste nije kenkava,sama se zaigra kad nije u vrticu,a ja imam malo vremena i za sebe.Duge setnje su spas-izmore se,zaspu kad dodjes kuci i opet imaš malo vremena da uradis šta trebaš.Dok su mi svi govorili da sam sama kriva sto je situacija haos(sa prvim detetom)nisam verovala,ali sam se uverila sa drugim da je greška bila u mojoj losoj organizaciji.Obavezno navece kad deca zaspu zavrsi sve sto imaš po kuci.Izkuliraj ih dok se deru desetak dana i videces da će ti biti lakse-lako nije,ali vredi.

Mrzim komentare tipa cuti i trpi zamisli da nemas nikakvu pomoć, a sto da zamišljam? kad je imam, teško je pa makar imala i još 5 para ruku. Ono najbitnije je da prolazi, tj proćiće, nemzoe vecno trajati :-D (ha i nije neka uteha)i mene to ceka za koji mesec ubitačno mala razlika od 23 meseca.

Šta sam ja to loše rekla? Samo sam joj rekla da je srećna.

Ne znam u cemu je vas problem? Mada i zabole me za vase probleme. Lupajte minuse do ujutru ako želite.

Ok, shvatam strah i paniku...ali opet ostaje kuci sa bebom jer joj starija cerka ide u vrtic. To je posao svake majke i tu nema kukanja. Beba je beba, ona će da place, ona će da vristi, ona će da se smije... Problem nastaje kad? Kad starija cerka dodje popodne iz vrtica pa je ona sama s njima dok muž ne dodje?

Pa stvarno onda ne znam šta da kažem. Neka unajmi ženu i daje joj platu da joj cuva djecu. Sad će drvlje i kamenje.

Hajde da je ona zakukala sto joj je pukla cijev i lipti joj voda po kuci a ona sa dvoje djece, ili ne daj boze uletio joj golub kroz prozor pa sa dvoje male djece treba još da ga istjera iz kuce, ili daleko bilo zapalio joj se tepih pa mora da gasi mokrim peskirom...

ali kukati sto beba place a starija cerka stalno nešto trazi je ono zasta ja dajem minus automatski. A eto vidis njoj nisam dala minus. :)

ako ti je ovo samo los dan ili kratka faza, onda razumijem, nije lako sa malom djecom i vecina majki ima takva „pucanja”.
ali ako se ovako često osjecas, onda ili nisi navikla na obaveze ili ti treba dobra pomoć u organizovanju svakodnevice.

ovo sto ti imaš su IDEALNI uslovi za podizanje djece. ne treba da radis, starije dijete odsutno iz kuce nekoliko sati, muž pomogne koliko može pored posla, mama je tu za sada. uslovi su toliko idealni, da ih nema ni 5% ljudi ovdje u americi.
pokusaj da napravis nekakav raspored poslova koje treba obaviti u nedelji dana, pa da ga uskladis sa vasim rasporedima. sto vise rutine u svakodnevnim, dosadnim poslovima, to će i tebi biti lakse i organizovanije. srećno i uzivaj.

Ne znam šta ste napali ženu, idealni uslovi, idealni uslovi, ja ne vidim šta je to idealno? Trenutno ima pomoć mame, ali to nije stalno tako. Rekla je da je muž strppljiviji od nje, ali to ne znači da je tu da pomogne, imam utisak da je ona većinu vremena sama sa djecom. Starija ide u vrtic PART TIME, znaci dok se okrenes vrijeme je da neko ode po nju (dodatna obaveza) i onda se nastavlja tantrumanje, vriska, cika, (vjerovatno) ljubomora, sve sto ide uz tako malu razliku i dvogodisnjaka. Znate i same, u najboljem slučaju tu su ljudi da pripomognu, ali 95% rutinskih obaveza je na nama - hranjenje, presvlacenje, kupanje, uspavljivanje, setnje, igranje, zabava... I jeste, majke smo i to se podrazumijeva, ali ne mora da znači da je lako i da u svakom momentu to moramo da volimo, a ovo stisni zube i pichi dalje okaci macku o rep, takvima se najprije odsarafi ruka, eto tako je uspjesna ta taktika.

Čini mi se da se mamica zove tamara - ona ti je dala dobar savjet, gledaj da iskuliras malo tu vrisku i plac, malo se posveti sebi, makar navece kad svi polijegaju ti izadji da se malo izduvas, to je meni puno pomoglo iako mi je debelo oduzimalo od spavanja :). Sat vremena djevno kad sam sama, kad me niko ne treba i kad nije sve na meni - milina. Sa muzem se dogovori oko nekih konkretnih stvari koje može da preuzme na sebe, super sto je strpljiv ali takvi su svi koji vide djecu na par sati dnevno i ne igraju im po zivcima 24/7. Spominjala sam prije komsinicu sa blizancima, baka se samo smije, mamu nešto ne vidim da se smije, mi sve te obaveze puno ozbiljnije dozivljavamo. Dakle, opusteno i raspodijeli poslove koliko god možeš, da se makad psihicki ne osjecas da je sve na tebi. Sretno!

hehe, Milice, imaš plus od mene:)

Au Milice, pa gdje ti ode u krajnost da je žene napadaju, samo joj ukazuju šta da popravi da joj bude lakse i kako da sagleda svoju situaciju. A dobra organizacija jeste pola rijesenog problema, pogotovo kad ostane sama. Niko joj nije rekao da ona nije „svemoguća majka”. Nekako ste mnogo svadljivi na ovome dijelu foruma. Čim se mišljenja razlikuju, odmah se to dozivljava kao povod za rat.

baka se samo smije, mamu nešto ne vidim da se smije, mi sve te obaveze puno ozbiljnije dozivljavamo.
...
ja bih prije rekla da je to stvar iskustva i organizacije u vodjenju kuce i porodice. bake su već preturile sve i svasta preko glave i briga o bebicama im i nije neki big deal, dok nama koji tek ulazimo u zivot i ozbiljne zivotne obaveze i nije bas tako.
Mislim da prije zasnivanja porodice niko ne upozori buduce majke da je podizanje djece ustvari POSAO. Manje uzivanje, a puno vise posao. I to full time i prekovremeni rad i vikendi se rade i sve još nije placeno.
Prije zasnivanja porodice svi imamo samo iluziju i uzivanje sa djecom, a stvarnost i svakodnevica je drugacija. Ali i to sve prođe, djeca brzo porastu i lakse se dise.

Kod mene je razlika 21 mesec i obojica idu u vrtic i odlucila sam se i za treće,biće 23 meseci razlika od drugog.Roditelji mi nisu živi,svekar i svekrva ne žive u istom mestu,muž radi ali je posvecen deci i sama sam s njima.Meni mnogo znaci vrtic,deca su ga super prihvatila.Tih 8 sati bez njih napunim se strpljenjem za drugu polovinu dana, verovatno bih pucala da sam stalno s njima.Stariji je sa 3 godine postao pravi decak sa kojim mogu lepo da komuniciram,obozava brata ali se isto tako i svadjaju,udaraju oko svega i svačega i to mi je i najveci problem-da izigravam sudiju.Kada i ovo najmladje koje tek treba da se rodi napuni 3 god mislim da će biti lakse,a za decu je to super razlika,po godinama će uvek biti bliski i vezani.Poz

jako je teško podizati malu djecu u tudjini naročito ako nemas nikog bliznjeg svog da ti pomogne.nemoj da panicis,prezivjeces kao i mnoge druge tebi slične.

Nadji nekog da ti pomogne, ne dozivljava svako situaciju sa dvoje male djece isto. Ako ti je dosla zuta minuta gledaj da ti neko pomogne. Starije u vrticu full time. Znam da finansijski možda nije lako, ali pokusaj.

Moj ti je predlog da rodis još jedno dete:)
kada sam rodila prvo dete,moja organizacija je bila jako losa,trudila sam se mnogo toga da postignem u toku dana a malo toga stizala,stalno mi je manjkalo vremena,kada sam posle 23 meseca rodila drugo dete,bila sam kao ti sada a kada sam opet posle 23 meseca rodila blizance,nastalo je ludilo:):):)bila sam neko vreme na korak do nervnog sloma,svekrvina pomoć prva 2 meseca je bila samo u vidu pranja sudova,sve ostalo sam morala sama(muž radi do 17h)
mnogo toga sto sam pre radila više ne radim...ne peglam,ne cistim svakodnevno kucu,ne trudim se da je sve na svom mestu,navikla sma se na haos i uopste mi ne smeta,ne presvlacim decu čim se umazu,puno smo napolju(to sam i pre radila)i mnogo se bolje osecam i uopste nisam nervozna kao pre,mnogi kažu da sam postala kao spricer i bas se tako i osecam:)
možda si samo previse obaveza sebi zadala...opusti se malo...

Hahha Iksa, mada mislim da tebi i nije do smejanja, ali mislim da u ovom slučaju ne vazi izreka „klin se klinom izbija”

Milice,smejem se vise nego ikad veruj mi:)

Kod nas je razlika 24 meseca, malecka je sada napunila godinu i tek je sada malo lakse.
Starija ti je sad u onoj uzasnoj fazi druge godine, pa dosla beba sto ju je još vise uzdrmalo, bebu verovatno još muce grcevi, tebe je stigao umor i haos sto imaš dvoje dece...
Ja nisam imal pomoć oko cuvanja obe su bile sa mnom po ceo dan, bilo je dana kada sam ja plakala zajedno sa njima jer sam se prosto pogubila. Ali, vremenom se naucis i sve postaje lakse.
Ja sam od pomoći imala ženu koja je dolazila jednom nedeljno da sredi kucu, pa bar sa tim nisam morala da se zezam. Uvece ih stavljamo da spavaju u 9 i to ih muž uspava, pa ja skuvam rucak za dva dana i odvojim sat za sebe. Ako možeš uradi sto vise stvari oko kuce, tipa spremanje kuvanje, ves, dok ti je starija u vrticu, a mladja spava, u nabavku idi kada ih muž cuva, pa ćeš tu ugrabiti i malo vremena za sebe da odmoris mozak i usi. Kuvaj hranu što se brzo sprema i zamrzavaj sve sto možeš.
Za dranje u kolima vidi da li možeš da natempiras bebino spavanje tako da bude umorna pa da ti u njima spava.
I , zapamti da će uskoro sve biti lakse, a beba je samo sad beba i ljubi je i mazi sto vise možeš.

Skoljkice (tepam ti jer sam u istoj situaciji, pa saosjecam s tobom...)
I ja sam upravo u veoma sličnoj situaciji... ne razumijem ove žene sto te izkritikivase, kao da se dvoje djece podize jednom rukom... mislim stvarno... ne stajem od jutra do mraka, a imam i pomoć u kuci od 4 sata mjesecno i npr nabavljam hranu preko interneta itd...
dodje i meni zuta minuta... i te kako...
al eto opet i prođe... drzi se, nisi sama...

Otkud to da se dijete zove razmazenom zato što ne voli da ide u vrtic. Nema tu ništa loše niti neobično - sva djeca najviše vole da su s mamama i tatama.

skoljkice, mislim da je najbolje da ne trazis niciju pomoć,mamu posalji kuci i suoci se sa situacijom.
jednom kada se nadjes u poziciji da se organizujes i da se nosis sa situacijom,vidjeces da će sve biti pod kontrolom.

realno, ti imaš super uslove za podizanje djece, muž ima strpljenja za djecu, starije dijete ide u vrtic,imaš prostora da skoknes na kafu,pedikir,bioskop dva puta sedmicne.

skoljkice,pa ti si na konju, uzivaj kad ti je bog dao.

cinjenica je da nasi zivoti vise nikada neće biti kao sto su bili prije radjanja djece,i to treba da prihvatimo.
neke stvari mogu da cekaju,a nekih stvari se moramo i odreci na neko određeno vrijeme.

srećno

nego, skoljka, jel može muž da te odmeni sa decom na par sati, dva tri puta nedeljno, da malo izadjes i „izduvas” se?
nama je sad ilmi u terrible two's i to stvarno ume da bude terrible naročito kad mu je dosadno.
uglavnom probamo sto vise da ga umorimo napolju, a spas je sto još spava po 2 sata, a muž na poslu tako da se i ja odmorim.
pomoć nemamo nikakvu spolja, cekam sad da krene u vrtic do kraja godine (treba da nam jave kad tačno može, zbog mesta).

a skoljkicina deca ispadose i razmazena i placljiva..svasta nekakvih budalastih komentara za decu i osobe koju i ne poznajete..
nego da vidim bebu koja nije placljiva.
jedino ako su neke mame odmah uvalile decu mamama i svekrvama pa ih i ne vide, te i ne znaju kakva su im deca.

ne brini, skoljkice, sto rece tvoj muž, još samo neku godinu (30 i kusur godina ;=).
cekam da ovaj moj zavrsi srednju skolu pa čim krene na fakultet, izbacujem ga iz kuce i pravac poduzi odmor. :=)

Au, ako ovako nastavimo, pomislice ljudi(koji vire iza zavese) da smo svi iz T&M poludele, nacisto!

Kad već pomenuste terrible two`s, evo i moja, s vremena na vreme, ima takve ispade.

Lakse je odgajati vise dece. Najgore je samo jedno...

________________
kakva glupost.

Ovo mi se svidja - rodi još jedno.

Totalno je upravu. Ja sam bila smotana kad sam rodila prvo, i nisam noćimaspavala i non stop sam radila ko konj a ništa nisam stizala. Sto sam vise radila, to sam manje stizala.

Kad je doslo drugo, bolje sam se organizovala.

Evo akobogda idemo i na treće, mislim da će sa trećim sve ići mnogo lakse :)

Republika-potpisujem,ponekad i pola sata spavanja skrene razmislanje u pozitivan smer.

Skoljka, meni je jasno tvoje osecanje, teško je kada vise od 30 godine provedes jednim stilom zivota, onako kako želiš, nesputano, a onda moras da odrastes i postanes model ponasanja, uvek pripravna na skoro sve decije prohteve i potrebe. Ja se često tako osecam, ali znaš šta pomaze, da skroz spustis kriterijume. Ti nisi super mama, super mame ne postoje, u stvari postoje da nas ovde nerviraju i tebe, mene, i ostale naprave lude i nesposobne. Radi na sto brzoj samostalnosti dece, videla si kako je bilo sa starijom, ispravljaj u hodu sa mladjom.
Kada se vracas na posao, mislim da će ti tad biti lakse?
Sto cesce ih izbodi, ako treba dok je lepo vreme, po celi dan, sresces nekog, razmeniti neku reč, znam ja kako je to kad po ceo dan pricas sa detetom od dve ipo godine.
Dojenje te dodatno iscpljuje, ja sam sto puta rekla da meni to nikakvo zadovoljstvo nije pricinjavalo, iskljucivo sam dojila zbog bebe, meni je bilo prenaporno, pa se nadam da će biti lakse za par meseci kad krene da rucka.
Stariju posalji punu smenu u vrtic, a spavaj kad beba spava za to vreme, pomaze, mani se ciscenja, lickanja i ostalih stvari po kuci, unajmi ženu da ti to odradi ako si u mogućnosti.
A najbitnije je da izdvojis neko vece za provod, bilo sa muzem, bilo sa drugaricom, koje će te malo vratiti među ljude.

htedoh reci vristi mi se mnogo redje :)
eto, još mi izgleda nedostaje odmora :)

Ti si iscrpljena od nespavanja. Imaš malu bebicu od 3,5 mjeseca koja doji. Bebica je na siki dugo jer to voli pa dok podrigne, prođe vrijeme i skoro je sljedece hranjenje. Uz sve to imaš i starije djete koje je bilo jedinac i naravno da ste je razmazili a sad je dosla prinova a time i njena reakcija u smislu vristanja i slično. Imaš majku koja uskoro odlazi i jedino sto ti ja savjetujem je da stariju kcer obavezno das svaki dan obdaniste i to puno radno vrijeme a ti da se organizujes s bebicom. Iskoristi da spavas dok beba spava a što se tiče kuvanja pokusaj da napravis za dva dana ili da ti muž pomogne. Tebi obavezno treba odmor i spavanje. Od toga kreće svo nezadovoljstvo, neorganizovana si jer si neispavana a to znači da si usporena. Ovo ti pišem iz licnog iskustva a stara sam i imam djecu možda stariju od tebe. Prvu kcer kad sam rodila bilo je problema sa nekom infekcijom koja je vladala u bolnici i bebe su umirale. Ona je imala taj virus ali na sreću nije obolila. Dok smo to saznali svi smo izludili. Kasnije nam ništa za nju teško nije bilo a to znači da smo je razmazili do besvjesti. Dodju bake nosaju je i svi se razidju a meni ostaje noc i nosanje i ljuljane u rukama ali mora u mraku. Tako je uspavam i polako spustim u krevetic pa još ljuljam jogi da ucvrsti san i samo što se okrenem i napravim korak ona pocne da vristi. Opet ljuljanje i tako 2,5 godine. Pocela raditi kad je imala 7 mjeseci jer se tada imalo malo trudnickog pa se radilo po 4 sata ali sam ja to pretvorila i tako ispalo da sam pocela raditi. Šta reci, odem na posao i sjednem za stol i zaspim sjedeci. Od mene nikakve koristi na poslu jer sam hronicno neispavana. Moja mama je nju cuvala i naravno nosala dok je kod nje. Djete sam ujutro nosila mami i vracala kad krenem s posla. Ma zivci su mi totalno otisli, pocela sam se svadjati s muzem, za sve mi je on bio kriv. Djete nije htejlo njemu u ruke jer je vristala i tražila samo mene. Dotle je doslo da sam dobijala neke napade drhtavice i nesvjesti da me je muž vukao u hitnu gdje su mi u venu davali apaurine. Svaku treću noc ja bih zavrsila u hitnoj i jednom mi doktorica kaže da mi je jedini lijek da rodim drugo djete. tad sam izletjela van i vristala na hodniku od muke jer na pomen djete ja dobijem napad. Sutradan odem pedijatru i pitam da li mogu ostaviti djete da place a da joj ništa ne bude i ispricam svu situaciju. Ona mi kaže da slobodno je pustim da place, da joj ništa neće biti da prestanem da je nosim. Stavim je u krevetic ona vristi, uzas, dva sata je plakala i zaspala. Slijedeci dan isto vristanje ali promukla i sve dok nije izgubila glas i onda mi bude zao pa je uzmem i stavim pored sebe i tako zaspi ali bar ne place i ne trazi na ruke. Sutradan opet ja legnem s njom i od umora ja zaspim a ona prejase preko mene i svrlja po stanu, Vidim da ni to ne ide nego bas mora krevetac i nek place. Opet krenem s tim i opet plac ali ne popustam. Izadjem vani da odmorim usi a muž dezura pa se vratim i tako 4 dana i prestane. Od tada je spavala bez problema i bez budjenja u noćia zaboravih da napisem da sam je upisala u obdaniste jer sam htjela da izbjegnem mamu i njeno ljuljanje. Tek tada sam rijesila sve probleme a kad je ona imala 4 godine rodila se druga kcer. Nju niko nije smjeo podici iz kreveta. Svi su smjeli doći i gledati je ali s rukama na ledjima. Sve greške koje sam napravila na prvom djetetu, sve sam ispravila na drugom. Ona se nije čula, samo je jela i spavala. Njoj sam ukinula noćniobrok s mjesec dana starosti i opet je mjesecno dobijala po 1 kg. Stariju sam hranila svaka 3 sata, izmišljali gluposti i nije napredovala kao mladja. Djeca napreduju kad imaju dobar san a kad stalno place, budno je, nema nekog napretka. Znaci razmisli o svemu i donesi odluku te se drzi ritma. Bebicu pokusaj da uredovis da jede na određeno vrijeme i da je sto manje nosate. Stariju u obdaniste a kad dodje kuci onda ćeš biti i ti odmornija pa se s njom možeš maziti i poigrati. Po kuci uradi što se mora i ne mora sve da bude pod konac. Najvaznije je da sacuvas zivce jer će ti trebati kad doju u pubertet:) Eto, to ti je savjet od jedne stare žene koja još nije baka a pregtmila sam i pubertet i sad smo sami jer su se djeca osamostalila a nas dvoje, uz posao, nabavili dva psa pa ih setamo jer nam nedosataju (djeca) obaveze:)
Sretno ti i ne obracaj paznju na svakakve komentare.

ma problem je u tome sto, kad si kuci non stop, sve nekako odlazes. Bar ja tako radim ako se zadesi da sam slobodna radnim danom. Sve mislim ma imam kad, ma posle ću, i onda prođe dan, ja još uvek na prvom koraku. Ne impliciram da ti nećeš da radis, niti da si ne daj Boze lenja, ali zaista se tako desi. Vreme za cas proleti, a ti nemas pojma gde je dan prosao. Ovako kad znam da moram na posao u 4-5, ja do 1 sve moram da zavrsim, do 3 da sam okupana, spremna da krenem.
Možda treba da napravis plan. Čim ustanem prvo to i to, od tad do tad. Posle toga kako padne. Samim tim će i deca imati organizovaniji dan, znati šta da ocekuju i manje te „vuci za rukav”
Dobro beba je još mala, ali i njoj treba rutina, zar ne?
Srećno svakako :)
p.s izvinjavam se zbog gresaka, progutanih slova i sl. Kao da sam nogom pisala :)

Ja bih ti predlozila sledeće:
- stariju curku stavi u vrtic na puno vreme, maximum koliko može tamo da bude
- za vreme kad je kod kuce, napravi raspored svih aktivnosti (kad su joj obroci, igranje, kad mazenje, kad spavanje)
- promeni joj sediste u autu (moja je isto tako vristala dok nismo zamenili autosediste, prosto joj Chicco nije odgovarao) i ponesi neke igracke koje će stajati samo u autu, tako da ih se do sledeće voznje pozeli, ili ekran pa pusti crtace a može i oboje
- kad ti beba spava i ti lezi, nema veze sto nećeš zaspati svaki put, ali lezi da odmoris i opustis se malo
- dnevne obaveze organizuj drugacije - na primer, bebu u lezaljku ili ljuljalicu i uzmi pa peglaj (dok je beba budna) i pricaj joj dok peglas kako tata ima super plavu kosulju, to ste mu kupili na putovanju u bla bla bla... i sad bas peglas tatinu kragnu da ne ide izguzvan i sve joj tako pricaj šta radis... moja je ovo obozavala, mogla je biti mirna i po sat i po i na kraju zaspati valjda se smori od mene, ha ha ha
- posto dojis pij puno tecnosti
- zaboravi na ciscenje kuce i prasinu, uglavnom je niko osim tebe i ne vidi (ja sam ovo shvatila kad je beba napunila 9 meseci tek, na zalost)
- kuvaj za 2-3 dana (ja sam mesecima samo corbice sa mesom i povrcem - ja to zovem obrokom tri u jedan, i tako em smo se hranili zdravije em nisam morala da kuvam svaki dan, mesecima ne jedemo već pohovano i peceno, sve kuvano i zdravo, pa evo i kile idu polako nizbrdo na vagi)
- organizuj se sa mamom dok je još tu da pricuva bebu, pa ti dotle otidji i prosetaj sama, uhvati malo vazduha, ili neka mama popodne pricuva malu bebu a ti pokloni sat vremena na samo sa starijim detetom da oseti da si ti i samo njena mama (obično im to fali - paznja jer si preokupirana bebom - najviše dojenjem).
- starijoj daj igracke koje dobije beba na poklon i reci joj da su to sve njene igracke a ne bebine i tako joj daj na vaznosti, nije bitno sto nisu za njen uzrast, ali možda je ljubomorna sto beba dobija puno stvari, garderobice igracaka, a ona je premala da shvati da to jednostavno tako ide i da je ona bila isto beba sa svim tim...
- a možeš i da zamolis mamu da nekad nešto skuva ili slično, ali ja bih mamu u tvom slučaju vise organizovala da provodi vreme sa unucima a ti i muž sami na veceru, za 2 sata im se neće ništa desiti bez tebe, ili makar prosetajte sami po naselju

Jam Mimoza, rasplakali ste me...

Divni ste! Eto, samo to da kažem :-)

Draga Skoljka,
Ako se dobro sjecam, ti već ne spavas godinama, jer ti starije nije dobro spaval I plus asad imaš malu bebu I još I dojis. To znači da sit i već godinama hronicno neispavana, a to ko nije prosao( tako dugo, u takvim intervalima), ne može da razumije koliko to utice na psihu.

Ja se sad zezam ( posto mi se malo vratio smisao za humor nakon skoro dvije godine:) da razumijem zašto Ameri koriste „sleep deprivation” kao jednu od tehnika „interogacije”- bilo je dana kad bih dusu dala samo da sam mogla da odem negdje gdje ću da spavam danima, sedmicama,…

Sad nam je mnogo, mnogo bolje I to je sve pocelo kad sam/smo iskreno receno odhebali sve savjete, knjige, itd I odlucili da pratimo neki nas ritam ( nisam supermama, nismo perfektna porodica, mm nije savrsen, I sada nam je savrseno, kad smo to prihvatili :) Ljude koji te ocjenjuju I osuđuju izbjegavaj, jer to tu toksicni ljudi koji ti samo dodaju sol na ranu, I toga se moras kloniti kao djavo krsta.

Mislim da se ti, u stvari, toliko pokusavas organizovati po knjigama I savjetima drugih, da je efekat upravo suprotan. Samo ti znaš kako je tebi, I kakva je tvoja porodica. To jedino prati, pusti sve ostalo.Iskreno, nama je svanulo kad sam shvatila I odlucila da će nam svaki dan imati svoju rutinu ( sto je kontra svim savjetima da ti dani trebaju imati istu rutinu, pogotovo za djecu koja loše spavaju). Npr, ljetos smo nekad vecerali u 7 ,nekad u 8:30, zavisi koliko dugo smo bili na bazenu. Mala nekad ide u krevet u 8, nekad u 10.

Otkako sam uvela ovu „ne-rutinu”, ona bolje spava ( mnogo, mnogo,mnogo bolje), I ja I mm smo dosli sebi. Progledali, što se kaže. Sad smo opusteni, I organizujemo se svaki dan po potrebama I zeljama :)

Kuham corbe većinom za klopu.Zdravo I prakticno. Ljeti, sada većinom veceramo razev ljeb, sir I salatu od paradajza, paprika, itd, šta već ima. Svi to volimo, ukljucujici malecku. Ne pada mi na pamet da nešto peglam. Mm svoje kosulje I odijela nosi na hemijsko. Ljeti, svu garderobu kupujem po recimo MEC-u, znaci lagani materijali, koje možeš prati do iznemoglosti, ne guzvaju se nikad, a izgledaju super ( znaci možeš uzeti sportske stvari ali isto tako ljetne suknje , haljine, itd).

Nemam tri tone igracaka u kuci, to ima u vrticu-manje krsa po kuci. Ima puno knjiga, I puno smo vani. Kad treba da joj okupiram paznju da ja nešto uradim, a ona bas se zaljepi za mene, ja lijepo ukljucim TV-treehouse I spremim šta treba, ili šta li već. Znaci , opet kontra svih savjeta, moja mala gleda TV ponekad-skandal ! :) LOL

I na kraju, shvatila sam da su naše mame sve postizale upravo zato što nisu citale sto knjiga ne temu, I sto nisu pokusavale da budu supermame, nego jednostavno da se prilagode zivotnim okolnostima. Isto tako, moras sebi dati 5-10 minuta pause svakih recimo sat-dva-tri, kako možeš.
Ako si odrasla u porodici pusaca ( kao vecina nas 70-ih godina ), ili si nekad bila pusac (ja jesam) onda ćeš se sjetit svih „push”-pauza I kafa koje su naše mama pile, ili smo mi pili. Znaci, das sebi oduska svaki dan po 5-10 minuta par puta dnevno. Bez pusenja , naravno :) Ja sad ukljucim weather network I gledam prognozu za cijelu Sjevernu Ameriku , :), taman da dahnem dusom . I onda dalje.

Najbitnije, uzivaj u svojoj porodici, i pusti da sve mora biti po pravilima.
Drzi se, ne daj se deprimirati od strane drugih I sretno!

Eto Skoljkice, već si na dobrom putu. Dobro je što se zalis kada ti nije dobro, to je zdravo. Ni ja nisam u fazonu cuti i trpi, žena treba da bude zadovoljna jer kao takva najbolje funkcionise i biće bolja supruga i majka. Moras da naucis da se opustis, ne mora da bude sve onako kako ti zamislis. Deca jesu samo deca. Najvaznije je su deca zdrava, to je najvece bogatstvo. To plakanje, vristanje, hoće ruca-neće ruca, to ćeš da zaboravis. A ono sto ćeš da pamtis uvek su vasi zajednicki momenti. Nemoj molim te da gubis vreme nervirajuci se oko gluposti, dobila si puno super prakticnih saveta, primeni ih, a onda sedni i nauci da se opustis malo. Imaš muza koji je dobar otac, a sigurna sam i partner, imaš pomoć, mogućnost da posaljes dete u obdaniste, momente koje provodis sa drugaricama. Skončetirisi se na dobre stvari, ono sto ti smeta ti samo trosi energiju dok ti lupaš glavu kako da promenis ono sto trenutno ne možeš. Promeni zato ono sto možeš i nauci da spavas! Odmor je mnogo važan, moras da se naspavas konacno. I vodi racuna o sebi. Iskuliraj malo stvari. Polako, to je proces. Ali kada naucis, biće ti mnogo bolje.

izvini na greškama, kucam i radim istovremeno:)

moram da obratim paznju na sljedece...

lijepo je imati djecu ...a opet treba u toj djeci i uzivati...znam da će svakaod vas reći da je sama birala a nmozda i nije ako se trudnoća desila ali bolje je i ljepse i lakse za ženu napraviti razliku...jeste skuplje ..jer ne mozete iskoristiti garderobicu za svu djecu jedno za drugim

kod mene je razlika bila 27 mjeseci pa je iopet bilo cupavo jedan kratak period zato i saceka 6 godina za ljedece :))