Odgovor je očaj živi.. ako trebam da biram drugaricu, odabrala bih ipak onu sa njenim „rant”-om„ . :) ”

Nisam ih dzabe rodila...kako dzabe kad smo na Dejvis kup u Beogradu usli među prvima jer imamo djecu :-)

Ovi drugi su cekali 45 minuta da udju.

hi hi hi

Dobra si effi! :0)))

Ne znam kako je u ostalim inostranim zemljama, ali u Austriji nemaju majke prioritet u redovima. Jedino im se ustupi mesto u prevozu.

Takva fama oko reda postoji samo kod nas. Svuda gde idem, idem sa decom i to mi je nešto najnormalnije. Ne maltretiram svekrvu, majku, komsinicu itd. Kada sam ih znala roditi, onda znam sve sa njima, bez icije pomoći.

Na odmoru smo radili pasos starijem detetu i sluzbenica nas je pozvala prekoreda. Meni je bilo totalno cudno i pored toga sto mi je bilo drago, osecala sam se neprijatno.

A u mom svetu, prvi tekst je toliko glupkasto i priprosto zajedljiv i ogorcen da sam odmah pretpostavila da ga je iz svog uzarenog pera mogla iznedriti samo napaljena & ambiciozna klinkica. A kad sam je izguglala vidim da sam i u pravu.

A ne vidim ni šta je u odgovoru „strasno” - žena je napisala daleko odmereniji tekst i bez predrasuda, generalizacija i postapalica tipa „novokomponovane mame”. Molim, šta to uopste znaci? Devojcica koja se busa u prsa da je novinar (khm khm, ta profesija jse stvarno maksimalno srozala, nema ko danas nije „novinar” ) trebala bi imati malo zreliji i objektivniji recnik. Ovako, zvuci samo kao isfrustrirana siparica koja trazi način da se probije u mainstream medije (Kurir, anyone? ) necim sto bi trebalo da podseca na beskompromisnost. Kao da ljudi nisu izmislili beskompromisnost pre par stotina godina, ili bar toliko davno da je danas potpuno deplasirana.

A u okviru teme, vrlo često sam razmišljala o tome kako mi se u Srbiji uvek ( a u Kanadi nikad, ali zaista i bukvalno - NIKAD) desava da me ljudi propustaju u redu ako se (neplanirano i neizrezirano, keve mi) zadesim u njemu sa bebom ili malim detetom. To me je zapravo toliko dirnulo, ta iskrena paznja naših ljudi prema mami i bebi, da i danas mislim o tome sa puno ljubavi. Nikada to nisam ocekivala, naročito ne u nasoj zemlji u kojoj je kultura u ophodjenju sa drugima i ponasanju na javnom mestu odavno ugrozena kategorija. Od pasoske kontrole na koju ceka cetrdeset ljudi i ja srećom ne moram, zamisli bezobrazluka, da stojim pola sata sa bebom, kolicima, rucnim prtljagom, bebinom tasnom i migrenom nakon puta od preko 20 sati... preko ljubaznih sluzbenika na aerodromu koji su pritrcali da pomognu da izguram sve to plus kolica sa koferima napolje kad su shvatili da sam sama (zamisli, drznula se da putuje sama, alo bre, umesto da je ostala kod kuce... kad već muž, mama ili svekrva ne mogu da idu sa njom ne treba da ide ni ona) pa do epskih redova u supermarketu na +40 a klima iz nekog razloga ne radi a ja, zamisli, pi*ka mi materina bezobrazna, moram da udjem da kupim pelene i to ni manje ni vise sa bebom u kolicima, jer sam ostala sama u kuci a na poslednjoj peleni... I uopste, gde god sam se zadesila ljudi su me gledali milo i toplo, propustali me da prođem, nudili mi da sednem, pridržavali mi vrata... boze, kao neko ostrvce u moru gadosti, na kom se još uvek praktikuje civilizovanost u ophodjenju sa ljudima i jedna opsta kultura kojoj su nas ucili u skoli - ustupi mesto onome kome je teško da stoji, pridrzi vrata, primakni stolicu... well, bar su nas ovome ucili, ne mogu da verujem da se nastavni plan i program pretvorio u svoju sustu suprotnost u samo 10 godina koliko ovu ogorcenu devojku deli od mene.

Već sam se mnogo puta uverila kako ovakvu kategoricnost u (negativnim) stavovima, pljuvanje vatre i ekstremnu zajedljivost - sebi dopustaju samo oni koji još nisu živeli dovoljno da bi znali da nijedna bezbriga ne traje zauvek, a da samo on, i to iz pukog neznanja, tako smelo govori otrovnim jezikom mrznje, bez trunke stida a sa tonom nepristalog ponosa... jezikom koji želi da primeni iste kriterijume na sve i svakog, ne priznaje bolest, onemocalost, muku i nevolju, prosto, ne smatra da su dostojne postojanja i osorno veruje da mu se one nikada neće desiti.

Sve dok mu se ne dese.

„mene cudi da ovo ne vazi za kanadu i ameriku”

ovo nije tačno, bas su juče nas i još jednu porodicu sa kolicima i malim detetom na americkoj „security” kontroli na aerodromu pustili preko reda i to ne „obični ljudi” nego je dosla sluzbenica i stavila nas u „priority” liniju... sto će reci, to im je zvanicna politika, da se ljudima sa malom decom, trudnicama i onima sa nekim nedostatkom izadje u susret.

Kao shto kazhe Vesna ni u NL prednost nemaju majke sa decom u redovima kao ni na aerodromu.Isti slučaj i u Nemackoj i Shvajcarskoj.

Dok u Becu,kod nas Italiji,Shpaniji to cine.Prozovu prvo majke sa decom.moguće je to izvestii i u NL vidim neke majke se snalaze pa pridju i pitaju da li mogu pre svih.Ali bila sam i svedok gde su ladno odbijene od strane sluzhbenica .Tu sam reagovala i rekla da mogu pre mene.Isto tako mi se desilo da sam ustupila par puta da prodju pre mene ali su odbile majke.

I zašto SC automatski menja je-bo-te u je-bo-ga?????

wtf?

Vanderbilt, možeš da psujes nekog neodredjenog „ga” ali „te” je već previse lično :)))

Mene ovaj blog ne tangira ama bas nimalo, nit je radjala niti nosala, uspavljivala, ustajala nocu, pa mi ona neće odredjivati ni da li sam ja dzabe radjala, a vrhunac provokacije je reći da neko radja samo da bi imao posvlastice u redovima :). Treba je obavijestiti da u vecini zemalja vise nema redova za te stvari koje ona nabraja, sve se radi online.

U Kanadi niko nikome ne ustupa mjesto ni za šta, niti to ocekujem. Milioni ljudi imaju djecu i žive zivote bez ikakvih povlastica. Isto i sa trudnoćom, osim ako nije nešto pipavo, nije bolest, šta ima ko da mi ustaje.

hehe ova tema me podsjeti na nešto što se desilo davno kad sam tek dosla u dansku

isla sam na kurs jezika...i onda smo trebali nešto da radimo u ucionici tako da smo trebali raskloniti skolske klupe...na kursu je bilo stranaca iz raznih zemalja među kojima i jedna ruskinja ...uciteljica nam rece da rasklonimo stolove...i mi svi dvoje po dvoje da uradimo kao sto je rekla...a ruskinja stoji i ništa ne radi...kad uciteljica pita ruskinju sto ona ne pomjera stolove sa nama ostalima...a ruskinja će ti na to DZENTLIMENI CE TO ODRADITI...a na to će uciteljica kroz podsmjeh...ovo je danska i ovdje vlada ravnopravnost među POLOVIM :)))

naravno da se Latila stola ;-)