Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Svadjate li se pred decom?
LeaDiKaprio
(shumska)
22. avgust 2011. u 12.10
Bila sam u poseti prijateljici. Prica mi kako je izgubila zivce pre neko vece i gadjala je muza jastucima, papucama, na kraju je zavitlala važu. Vidi se jasno na zidu mesto udarca. Kaže jedva je pokupila sitne staklice.

Deca (8 i 12 godina) su naravno bila svedoci.

Da li se vi svadjate pred decom?
Snezana
22. avgust 2011. u 13.16
Ne.

Ne bi mi palo na pamet da gadjam muza papucama, vazama i ostalim ni da smo sami a kamoli pred decom.

Bila sam svedok vise puta svadji roditelja moje nekadasnje prijateljice, još kad sam imala možda 7-9 godina. Lete tanjiri po kuci, on nju tuce, ona njega, ma totalna ludnica. Od jedne cure iz razreda je mama ubila tatu puskom, jer ju je tukao, dok su deca gledala.

Uvek sam mislila da imam najbolje roditelje na svetu i zbog toga sam jako sretna, jer jesu najbolji :)
Vagabundo_
((bas_tako))
22. avgust 2011. u 13.56
Desi se mada vrlo retko ali desava se.
Sumnjam da postoji bracni par koji se bar jednom nije posvadjao pred decom i da se takve stvari uvek nekome drugome desavaju,a njima ne...

Šta je sa tobom Lea,kad već pitas red bi bio da i ti koju kazez :)
LeaDiKaprio
(shumska)
22. avgust 2011. u 14.22
Ja se ne svadjam pred decom/prijateljima/rodjacima/komsilukom iz prostog razloga što se ne svadjam sa muzem uopste. Što ne znači da se u svemu slazemo i isto mislimo nego da nasa suprotstavljena mišljenja razmenjujemo bez dreke, urlikanja, ruznih reci, treskanja vratima, gadjanja posudjem.

Možda mi zato postupci ove moje prijateljice nisu jasni uopste: kako je moguće da ljudi ne razmišljaju o deci? Istina je da u tim trenucima se ne razmišlja ni o cemu sem o svadji, ali opet... Na decu to ostavlja dugotrajne posledice.

Cisto sumnjam da će deca zaboraviti tresak važe u zid, ikada.
PustaZelja
(veciti student :))
22. avgust 2011. u 14.23
U sustini, rijetko se svadjamo, a kad se svadjamo, trudimo se da to nije pred djecom, mada desi se i to ponekad.
LeaDiKaprio
(shumska)
22. avgust 2011. u 14.24
Kako se deca ponasaju kada se svadjate pred njima?
Beze li u svoju sobu ili slusaju šta govorite?
cuperak78
(domacica)
22. avgust 2011. u 14.28
u jednom casopisu sam pre neki dan citala da je svadjati se pred decom zdravo. e sad, piše da ta svadja treba da bude normalna, ono... povisenog tona ali nikako nasilnog. znaci, nema bacanja stvari, udaranja i psovanja. i kada već krene prepirka pred decom onda je treba dovesti kraju i na kraju smanjiti tonalitet, kako bi deca naucila da mogu verbalno uvek da rese problem.

nikada mi nije palo na pamet da gadjam muza sa papucom ili sa serpom, to mi ni u onim našim komedijama nikada nije bilo smesno. ali da diskutujemo pred decom, to da. i to su obično banalne stvari, važne stvari, kad deca spavaju ;)
Komunikativna
(Sto mozes danas ne ostavljaj z)
22. avgust 2011. u 14.36
Papuce i važne su za mene sica. Odmah potezem bejzbolku :0)))

Valja deci da nauce kako se barata bejzbolkom...
PustaZelja
(veciti student :))
22. avgust 2011. u 14.47
Eto po novim istrazivanjima, ispada da se mi zdravo svadjamo :)

Ja kad podviknem, to je mome muzu obično znak da je pretjerao i on je prvi koji se povuce. Zna me dobro, zna da sam obično mirne prirode, da ne volim svadju, trac i ostalo...tako da kad bucno reagujem, zna i da mu je bolje da vise ni jedne ne progovara. :)
-Layla-
22. avgust 2011. u 15.03
Zar stvarno mislis da će neko iskreno da ti kaže i da se svadja pred decom?
Neće ti niko priznati da se ruzno svadja, da vristi i urla, a ni da psuje. Svi mi imamo svoje momente kada nas uhvati zuta minuta, ali stvarno treba zastiti decu od toga. Ponekad u afektu covek izgovori stvari zbog kojih mu kasnije bude zao, a deca to ne razumeju.
Mi se ne svadjamo, ja se svadjam sama sa sobom:-) Naše svadje su ustvari moj jednocasovni monolog, a na kraju on da svoj komentar na sve to. Naše svadje nisu strasne, ali jesu dosadne i stitim svoje dete od mog zvocanja. Ima stvari koje bih volela da nauci od mene, ali ovaj detalj može da preskoci.
skoljka
(student)
22. avgust 2011. u 15.08
Samo da kažem blago svima vam koje se ne svadjate s muzem, a još kamo li pred djecom...mi se svadjamo i nekad i pred djecom, na zalost, to je zivot nekada se ne može izbjeci...mi se obično ne gadjamo nicim, mada kad djeca zaspu dodje mi nekad da ga zviznem papucom po glavi, bez zezanja...
Lolypopa
22. avgust 2011. u 15.15
Desava se, nazalost. Iz prostog razloga sto te naše svadje kada se i dese, a retke su, dodju uglavnom iznenada i neplanirano. To je trenutak koji se otme kontroli pa dodje uglavnom do rasprave i povisenog tona. To sto spominjete letece važe, tanjire i td., to već nije svadja već fizicko nasilje, i prevazilazi temu o svadji.
Razlog zbog kojeg smo to sebi dozvolili je verovatno sto su bili mali da bi nešto kapirali, a sada je već drugacije. Nakon nekoliko godina braka i boljeg upoznavanja mojih i njegovih stavova, prohteva, navika... radimo na tome da do svadja ne dolazi uopste, a naročito ne pred decom.

Ono sto je meni interesantno je drugo Leino pitanje, kako se deca ponasaju u tomtrenutku?

Moje starije dete (5) ne reaguje nikako. Odnosno, ne reaguje negativno. Kao da je briga, nastavlja da radi sto je radila, kao da nismo tu. I vise je u fazonu -dok se dvoje svadjaju treci koristi. Ona tada često upada u reč, trazi nešto svoje u stilu „tisina moram ja nešto da kažem!” ili „sklonite se ne vidim televizor, ne čujem ništa od vas” i sl.

Milica83
(raspevana)
22. avgust 2011. u 16.14
trenutno se ne svadjamo nikako ali nikad se ne zna, mada ja sam od tih osoba koja bi se po potrebi svadjala i pred 50 ljudi bez problema tako da kod mene je sve moguće.
masha_mali
(svastanesto)
22. avgust 2011. u 23.15
Svadjamo/prepiremo se i desi se da to bude pred decom jer smo uvek s decom!! Kad deca spavaju muž je na poslu tako da su nam smene malo blesave pa nemamo puno vremena da budemo sami. Ne tucemo se nikako a to što tvoja prijateljica radi je izivljavanje. Da je muž na nju nešto bacio gospodja bi se verovatno podigla i zvala miliciju. Ako jedno na drugo tako bacaju kojesta mislim da su bolesni i da nikako nije dobro da to deca gledaju.
Ufff.

Moje dete (5 god) se ponasa kao i dete od Lolypope. Meni je drago sto to naše dete ne vidi samo svadju već je tu i kad se pomirimo.
Ne bi nikad dopustili da dodje do nasilja. Da dodje dotle, razvod 100%. Ja ne bih dopustila da budem nečija vreca za udaranje ili meta za gadjanje. :(
aquas
(profesor)
22. avgust 2011. u 23.40
svaka cast mamama koji su blage prema supruzima, kod nas to ne pali...citanje misli i pogledi mu nisu dovoljni da uradi kako mama kaže, tako da mora da bude temperamenta...uglavnom su to sitnice koje meni znaci a doticni pokusava da zaboravi...djeca su pametna i znaju da tata ne slusa i da je mama ljuta, pa oni bolje slusaju da ne ljute mamu...
efferalgan
(volim uvojke)
23. avgust 2011. u 02.37
Pošto su 80% naših svadja upravo zbog djece, onda se i desavaju pred djecom.

Onih 20% sto ima neki drugi razlog „obavimo” kad smo sami.

SarenaLazaOriginal
23. avgust 2011. u 04.23
Svadjamo se pred djecom, ne često ali se ipak desi da se proderemo na 5 minuta sa zustrom diskusijom (ali bez licnog vrijedanja i koristenja psovki niti ne daj Boze kakvog fizickog obracunavanja).

Mislim da za djecu to ne može nikako biti dobro ali šta da se radi - ne mislim da ih treba ni stiti od svega na ovom svijetu jer treba da vide da se ljudi nekad i svadjaju a da se opet vole.

Mislim da djeca sve preuvelicaju pa tako i svadje - oni ne mogu puno da razlikuju bezazlene diskusije u kojima ima jakih ubjedjenja od emocija sa nekim ljutim prebacivanjima i deranjem. Sve je to njima skoro pa isto.

Zato mislim da bi se trebalo potruditi da se ozbiljnije svadje ne desavaju pred djecom ali da ih ne treba ni po svaku cijenu stititi jer je jednako loše za porodicu da stalno mete probleme pod tebih ili ostavljanje za kasnije (a onda ispliva cinizam i dugotrajno nezadovoljstvo).

E sad, kad bih sama mogla sebe kontrolisati kad mi pukne film i vrisnem na muza koji je za bar 3 brzine sporiji od mene, to bi bio uspjeh. Ovako moja djeca slusaju moju dreku i znam da kcerki uliva nemir i strah al' pokusam joj objasniti da to tako ide u zivotu - malo gore, malo dole, kažemo šta mislimo, ne zatrpavamo osjecanja al' se na kraju balade uvijek volimo. Voljela bih da nije ovako, da može biti skladnije i bez ikakvih trzavica ali eto kod mene izgleda da ne može.
JednaTanja
23. avgust 2011. u 06.03
Povremene razmirice roditelja nisu ništa za decu naspram dugog nedostatka razumevanja i ljubavi između supružnika što deca osećaju. Verbalne rasprave su normalne, predvidive, verovatno i zdrave...ali ponižavanja, ogovaranja (drugog supružnika pred decom), fizička obračunavanja, pogotovo kad su dugotrajna, iz iskustva znam da negativno utiče na decu. Treba biti „umeren” pa i u svađama. Nije dobro ni ono da uvek jedna strana viče a druga ćuti i trpi, i to stvara loš primer za decu. Ubeđena sam da je zdrav razvod u ovakvim situacijama bolji za decu nego konstatno napeta atmosfera.
-afrodita-
(♫)
23. avgust 2011. u 06.35
Ponekad.
Ali nikad se ne bijemo niti se gadjamo.
Moj muž ne voli da se svadja,momentalno ga zaboli glava i danima je smoren.
Kod nas,svadja nema bas nikakav efekat,sem praznjenja moje frustracije.
On nikad prvi ne zapocinje,a ja sam naucila da iskuliram i izbrojim do sto :P,pa su svadje sve redje.
Gala06
(......)
23. avgust 2011. u 08.00
I kod mene kao kod SLO. Desava se, samo bez vredjanja, nazivanja pogrdnim imenima, omalovazavanja, tuce...

A i kao kod Afro, ni moj muž ne voli da se svadja, to ga smara.
out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
23. avgust 2011. u 08.05
Rijetko kad, izbjegavamo...
I kad zapocnemo neku prepirku, zastanemo i zakazemo drugu rundu kad djeca nisu tu. Nekad nastavimo, nekad ne, u zavisnosti da li je neko od nas dvoje u međuvremenu skuvao kavu za oboje, a samim tim „podpisao primirje”.
Ja sam cool tip, ne volim puno prepirke, kad mi je dosta, okrenem se i isetam iz sobe. MM je zivac, nekad kad rastegne raspravu davi do besvjesti.
Moji su se svadjali nenormalno kad sam bila dijete, dosta puta pred nama. Urezalo mi se u sjecanje, ne bih svoju djecu da izlazem necem sličnom.
saadet
23. avgust 2011. u 08.31
Moja malena ne voli buku i guzvu bilo koje vrste, ako povisimo ton ili diskutujemo o nečemu, ona zapusi usi i kaže da joj smetamo. Ja joj lepo objasnim da to nije svadja već samo pricamo povisenim tonom. Što se svadja tiče, moj dragi kada nanjusi da sam ja u elementu za svadjanje, to bude obično par dana pre nego sto trebam da dobijem, on mi onda ili sve popusti i samo klima glavom - da, da a uopste me ni ne slusa :-))) ili kada vidi da sam spremna da ujedam, pokupi se i izadje sa drugovima na pice, izluftira se i onda i mene prođe. Za neke ozbiljne stvari se ne svadjamo već ozbiljno o tome razgovaramo, ponekad se pokacimo zbog sitnica, ali to je sve prolazno i normalno i nije strasno ako deca ponekad budu svedok neke male svadjice, to su sve normalne stvari u zivotu. Mi takođe nemamo obicaj da se psujemo, jer i inače ne psujemo.
-afrodita-
(♫)
23. avgust 2011. u 09.18
ili kada vidi da sam spremna da ujedam, pokupi se i izadje sa drugovima na pice, izluftira se i onda i mene prođe.

------------

hahah:))

pa taman još i na pice da ode kad sam ja besna!
ne da me ne bi prošlo,nego bi nadrljao kad se vrati,preseo bi mu svaki gutljaj :o
))
scatha
(student)
23. avgust 2011. u 09.39
I nasa deca su uvek sa nama, samim tim prisustvuju našim prepirkama-ponekad i svadjama. Od pre par meseci , kada se prepiremo, govorimo engleski.Deca ne razumeju, pricamo tise i sporije,manje psovki je u opticaju :))))))) i čini mi se da se lakse dogovorimo.a i vezbamo jezik.
Deca dosta dobro to podnose. Ne desava se često, a kad se desi, brzo je gotovo. Starija ponavlja kako se svi koji se vole ponekad svadjaju, a mladja se igra kao i do tad.Pozdrav
ps Jedino me nervira što se u sustini svadjamo oko iste stvari premestene u trenutno okruzenje, a to se izgleda neće promeniti. Reč je o razlikama u pogledu na stvari, sva sreća pa nije nešto sa čim ne mogu da živim
Gala06
(......)
23. avgust 2011. u 10.14

Lea, da li se vi nekada naljutite jedno na drugo?

p.s ovo nije provokacija, majke mi, samo me zanima. Secam se jedne teme o svadji i braku gde si bas pricala kako se nikad niste posvadjali (samo normalno razmenjivali suprotstavljena mišljenja) tokom sto godina braka.
S_Girl
23. avgust 2011. u 10.30
Desi se naravno, da povisimo ton i da dodje do rasprave i kad je malecka tu... ne toliko često... ali se ipak desi. Primetila sam da ona nevoli nimalo povisen ton i da joj to smeta. Rastuzi se i spremna je da place jer zna da povisen ton znači da nešto nije uredu. Iz ovog razloga izbegavam takve rasprave pred njom, ili ako se zanesemo obavezno gledam da je to nekim normalnim tonom da ne prenosimo svoju nervozu na nju.

A ovo za izlazak na pice sa drustvom u pola svadje da bi se situacija smirila, i kod mene to nebi najbolje prošlo. Kad se vrati bilo bi mu 10 puta gore, jer ja se nebi mogla smiriti za to vreme već bi samo vise i vise kuvalo u meni. Nevolim kad se neki problem ignorise, i resavanje se odlaze (sto nekad moj muž radi, da izbegne konflikt), to me strasno iritira. Volim da to resim odma i nastavim dalje.
Rinzo
23. avgust 2011. u 10.32
Nekad nastavimo, nekad ne, u zavisnosti da li je neko od nas dvoje u međuvremenu skuvao kavu za oboje, a samim tim „podpisao primirje” - e ova ti je dobro, nema šta - nazalost moj muž ne pije kafu, tako da bi samo on mogao da podpisuje, kao sto i treba :)

Mi smo se recimo pre bebe ukupno posvadjali recimo 5 puta (4 godine veze i 3 braka), ali vala od kad se ona rodila pa do godinu dana 5 puta nedeljno je mnogo merodavnije. Mada sad se stvar smirila, pa od godinu dana do sad smo se posvadjali samo 2 puta. Njegovi su bili tu, i nijednom se nismo pred njima posvadjali tako ću i da praktikujem od sad pred cerkom, jel ja recimo imam traume od mame i tate i njihovih svadja koje su bile poprilično zustre i uvek pred nama. Doduse ja u zadnje vreme imam novu taktiku svadjanja, pre bi se rasplakala i rastuzila a sad sabrano i bez emocija iznosim svoje mišljenje do te mere da muž, koji inače često ostaje hladan je poceo emotivno da reaguje.
maja3s
(diskutant)
23. avgust 2011. u 10.50
nemam vremena dan se javim

svadjamo se ne psujemo i ne kresemo ništa jedno drugom...sto bi se reklo bucna rasprava...

kad je cerka bila manja znala je da nas prekine recenicom...ne svadjajte se prekinite...a mi bismo je onda poslali u sobu...kad je malo porasla uvjek bi govorili...ne svadjamo se raspravljamo...ili diskutujemo...dok nije svarila...sad je ona ta koja diskutuje i raspravlja se sa nama svaki dan :DDD

nisam vas sve ni procitala ali ovo gadjanje stvarno nema smisla ja nebi zivjela skupa s nekim kad bi se gadjali vazama tanjirima ili šta ja znam...imala sam komsiju kad sam bila mala...tv je letio kroz prozor...svi smo se klanjali te djece...ta djeca su strasno ispastala..mislim da nijedan djecak nije ziv...uglavnom...niko mu nije htijeo doći na rođendan od nas iz komsiluka jer smo se i mi malte ne bojali njegovog tate...ma tuga

čitam pišem još kad stignem :)
JoannaL
23. avgust 2011. u 15.19
Naravno da se ponekad(mada retko kad ste dugo u braku) popreckamo i povisimo tom pred decom(ovo je relativno posto jedno je 18togodisnjak pa neretko on nama podvikne).
Ovo je malo i deo srpskog folklora, da se ne lažemo i deca treba da neguju nas folklor i jezik pa i onaj manje ukusniji.
Takođe je ponekad korisno za njih da vide da smo ljudi od krvi i mesa, nekad nadrndani, ljubomorni, neiskreni,ljuti ili tuzni i takođe još vaznije, za njih da vide kako se te svadje okoncaju.Ako se ja i muž posvadjamo, pazimo da deca vide razresenje te svadje, odnosno da se neko nekome izvini, da poljubi, zagrli i da se od toga konacno donese kakav takav zaljucak.Roditelji ne smeju da napustaju jedno drugog tokom svadje osim ako nije bas glasna i agresivna.
Nikada nismo otisli u krevet ljuti jedno na drugo, tako me mama ucila, i u pravu je:)
Neverovatno je ipak, koliko toga deca primete i koliko detalja uoce. Pre neki dan, podviknula sam muzu da baci djubre(upotrebim reč-molim te-i kad sam ljuta,mada mogu nekada da dodam -molim te dusu, baci ovo J***no djubre-onako kroz zube:))) i cerka je posle dosla da proveri dali sam ok i dali je on bacio djubre, na šta je moj muž spremno odgovorio da jeste i da on i dalje voli mamu i pored toga sto je mama bezobrazna. Katarina se zadovoljila tim odgovorom ali me ipak prekorila zbog psovanja!!!
Uz puno humora i ljubavi, sve je lakse pa i svadje.Daleko smo od savrsenstva ali pazimo da sve objasnimo deci i da budemo iskreni.

Ja sam bacala stvari, priznajem, retko ali desavalo se, međutim nikada kada su deca bila u kuci.Čak ni kada spavaju se ne svadjamo već smo to (nekad davno, mladi i ludi) ponekad uradili kad smo bili sami.Kad vratim film, vise je to bilo zbog uzbudljivog pomirenja:)Ali to je druga tema.
bt
23. avgust 2011. u 18.43
MOj muž je toliko smiren da se ne mogu sa njim ni posvadjati ljudski.Dreknem i pred kcerkom.Zivot nije bajka,ne možemo uvijek biti veseli i raspoloženi.Kod nas je onako sve smireno i sve se rjesava razgovorom,jer sam i ja naucila da do muzevog mozga drekom ne mogu..Ipak ponekada mi dodje da dreknem,kada me njegova smirenost izludi :)Pozdrav
LeaDiKaprio
(shumska)
23. avgust 2011. u 22.46
gala06
Lea, da li se vi nekada naljutite jedno na drugo?
------------------------------------

Apsolutno.
Mislim da je zivot daleko od familije i svega onoga uz šta smo odrasli doprioneo osecaju da u zivotu imamo samo jedno drugo. Kad se stvari tako postave jednostavno nadjes nacina da učinis zivot sto prijatnijim. I za sebe i za one oko tebe.

Plus sto znam iz prve ruke kako izgleda kada se roditelji svadjaju tako da znam onako iz petinih zila da je to predstava koju ne želim za svoju decu.

Svaki i najmanji sukob deca primecuju. Ne moraju da lete case i tanjiri, povisen ton je dovoljan. Sada iz prve ruke znam i to da je potrebna disciplina da se zaustavis kad ti se sjuri krv u glavu. Da li je vredno truda? APSOLUTNO! Pošto znam razliku između jednog i drugog mogu slobodno da kažem da je razlika neopisiva.

Mada sa druge strane razumem da nisu svi ljudi isti te da neki neće, ne znaju ili ne žele da nauce kako se komunicira bez dreke. A neki su jednostavno vaspitani u tom fazonu da je „svadja dobra”. Koji god da je razlog, i jedni i drugi ćemo ostaviti deci nešto sto mogu da urade bolje od nas.
masha_mali
(svastanesto)
24. avgust 2011. u 00.09
„Ja se ne svadjam pred decom/prijateljima/rodjacima/komsilukom iz prostog razloga što se ne svadjam sa muzem uopste. Što ne znači da se u svemu slazemo i isto mislimo nego da nasa suprotstavljena mišljenja razmenjujemo bez dreke, urlikanja, ruznih reci, treskanja vratima, gadjanja posudjem. ”

Daj Lea neki primer, pomozi zeno! Kako resavate problem? S kim god sam pricala, svadja se. Ovde sve i jedna žena napisa da se svadja (neki manje, neki vise, neki pred decom a neki ne) a ti UOPSTE NE. Ne mogu da zamislim bracni par koji resava probleme na miran način. Svaka cast! Molim te odaj nam tajnu. (nije zezanje, ozbiljna sam)

Da li si dugo u braku? Jeste li od početka bili tako smireni oboje ili je to doslo s godinama (ako ste dugo u braku)?
saadet
24. avgust 2011. u 03.47
Mi smo oboje temperamentni i znamo iz iskustva još pre nego sto nam se malena rodila, kako reagujemo, zato mi je bolje da kada osetimo da će doći do svadje, jedno od nas dvoje izadje, obično tada imam vremena da relativno razmislim da li uopste ima smisla svadjati se, jer uglavnom su glupe sitnice u pitanju. Ja kad trebam da dobijem, onda uvek nađemneki razlog da zvocam :-) Što se ozbiljnijih stvari tiče, o svemu možemo da razgovaramo bez svadje. Ja uvek pomislim- čemu svadja kad ćemo se opet pomiriti, zašto uzalud trositi energiju i kvariti sebi a i svom detetu dan? Kad to pomislim, već se malo spustim na zemlju. Nekada sam se puno vise nervirala oko sudja, vesa, koliko mi je cisto u kuci...ma uvek se nadje neki razlog, ali otkako imam dete, puno sam smirenija, jer kad pogledam moju malenu, plod naše ljubavi, znam da ništa u zivotu nije vredno kao ona i da je sve prolazno tako da treba uzivati u svakom trenutku. Pre sam znala da se naljutim pa da mom dragom teram inat, ne bih mu tada prala ves ni peglala, pa posle kad se pomirimo samo mi se sakupi još vise posla :-))) Eh, sad su mi mnoge naše svadje smesne a nekada sam se kidala pa sigurno zaradila i koju boru zbog njih :-)))
LeaDiKaprio
(shumska)
24. avgust 2011. u 04.32
masha_mali
„Ja se ne svadjam pred decom/prijateljima/rodjacima/komsilukom iz prostog razloga što se ne svadjam sa muzem uopste. Što ne znači da se u svemu slazemo i isto mislimo nego da nasa suprotstavljena mišljenja razmenjujemo bez dreke, urlikanja, ruznih reci, treskanja vratima, gadjanja posudjem. ”

Daj Lea neki primer, pomozi zeno! Kako resavate problem? S kim god sam pricala, svadja se. Ovde sve i jedna žena napisa da se svadja (neki manje, neki vise, neki pred decom a neki ne) a ti UOPSTE NE. Ne mogu da zamislim bracni par koji resava probleme na miran način. Svaka cast! Molim te odaj nam tajnu. (nije zezanje, ozbiljna sam)
---------------------------------------------------

#1 stvar je da ga bezrezervno volim i da mi je njegovo dobro najbitnije. Sve sto radim u zivotu radim da ugodim ljudima koji su mi dragi, a naravno najviše toga ide na najuzu familiju.

#2 je sam sigurna da je i njegov #1 isti ko i moj.

E, a posle toga je lako.

Bez zezanja, ako sam sigurna da on radi sve najbolje sto ume i sve meni za ljubav kako onda mogu da histerisem ako nešto ne ispadne kako treba? U najkracim crtama kažem svoje mišljenje, on kaže svoje. Neki put prihvatimo jedno mišljenje (bilo da je moje ili njegovo) a neki put svako ostane pri svome samo sto bolje razumemo onog drugog. Jer ako #1 vazi onda je njegov space veoma bitan meni, a moj njemu.

Nakon svih ovih godina iskustvo me je naucilo da svaki i bukvalno SVAKI nesporazum nastaje jer ga nisam razumela, te da sto pre predjem preko svojih predrasuda i pokusam da se postavim na njegovo mesto i u njegovu kozu, brze ga razumem i prođe me ljutnja. Ceo ovaj postupak s godinama postaje jednostavniji jer se sve bolje i bolje poznajemo.
Jassy
(:))
24. avgust 2011. u 10.43
Ja bih vise rekla da se raspravljamo, nego svadjamo, bar 2 puta sedmicno. Sami smo vidjeli kad sutimo i trpimo da nije nikako dobro za vezu. Ovako svako kaže šta ima da kaže na sve sto smeta jedno drugome, raspravimo, i vratimo se na normalno.
Nekad su djeca tu nekad ne ali ona isto tako vide da se 5 minuta kasnije pomirimo i poljubimo i idemo dalje.
Nebacamo nikakve stvari na jedno drugo.

Lično mislim da je svadja zdrava za svaku vezu, problem je onda kad ta svadja postaje fizicka svadja i to djeca sve gledaju i naravno uce od roditelja.

Ali to je problem tvojih prijatelja i ako je njima dobro, to je njihovo. Ako mislis da njihovo ponasanje utice da njihovu djecu i prenosi se na tebe i tvoju djecu, prestani da se družiš sa njima.
acinica
(vaspitač)
24. avgust 2011. u 11.03
Ja kad bi mog čo'eka gađala papučom ili nekom drugim predmetom tu bi bio kraj...elem,naravno da se posvađamo pred decom,ali bez teških psovki...a o 'gađanju' ni ne pomislimo...deci nije prijatno al' nije li sve to 'život';)))))
maja3s
(diskutant)
24. avgust 2011. u 11.39
lea, psiholozi kažu s onim s kojim se ne svadjas i ne prepires nije ti ni stalo do njih...
logicno je jer šta me briga za nekoga ko me se netice šta radi i kako mu je..njegova stvar ;-)
masha_mali
(svastanesto)
24. avgust 2011. u 12.58
„Nakon svih ovih godina iskustvo me je naucilo da svaki i bukvalno SVAKI nesporazum nastaje jer ga nisam razumela, te da sto pre predjem preko svojih predrasuda i pokusam da se postavim na njegovo mesto i u njegovu kozu, brze ga razumem i prođe me ljutnja. Ceo ovaj postupak s godinama postaje jednostavniji jer se sve bolje i bolje poznajemo.” - svidja mi se ovo. Mislim da smo na putu i mi da budemo kao vi;)
Nisam primetila da se manje svadjamo kako godine prolaze ali sam primetila da se brze pomirimo :)

Majo,
Na moje pitanje 'zar ti covece ne smeta sto sam ljuta, sto me sekiras toliko, šta je s tobom?' moj muž će na to: 'Bar znam da ti je još uvek stalo do nas'
Dakle, i on tako misli.
LeaDiKaprio
(shumska)
24. avgust 2011. u 13.33
maja3s
lea, psiholozi kažu s onim s kojim se ne svadjas i ne prepires nije ti ni stalo do njih...
logicno je jer šta me briga za nekoga ko me se netice šta radi i kako mu je..njegova stvar ;-)
---------------------------

Kažu oni mnogo toga, pitanje je u šta od toga sto oni kažu biras da verujes a u šta ne.
LeaDiKaprioPoruka negativno ocenjena. Pokaži

LeaDiKaprio
(shumska)
24. avgust 2011. u 13.39
masha_mali
Na moje pitanje 'zar ti covece ne smeta sto sam ljuta, sto me sekiras toliko, šta je s tobom?' moj muž će na to: 'Bar znam da ti je još uvek stalo do nas'
Dakle, i on tako misli.
-----------------------------------------

I, koliko se može videti, bar 95% ljudi koji su ovde ostavili komentar tako misli. Nije ni cudo što se gotovo svi svadjaju, jer svadju smatraju za dokaz ljubavi.

Oni koji prate moje pisanje kroz SC mogli su da primete da sam prilično svadljiva osoba i da lajem na sav glas. Zašto? Zato sto je meni svadja oblik komunikacije sa onima za koje i ne marim bas puno.

Ja ljubav svakako ne pokazujem niti dokazujem svadjom.

I ne mogu da se nacudim koliko je ljudi naselo na tu budalastu pricu.
BabyDoll_SW
24. avgust 2011. u 19.25
Ne razumem kako se neka „svadja” kasnije (kad deca odu na spavanje ili šta?).

Pa kad bih mogla da se suzdržim da ne odreagujem odmah, to ne bi ni bila svadja, već razgovor, jer bi me za ih par sati prošla ljutina :-))

Inače, MM se nikada ne svadja. Izgleda mi da se svadjam samo ja ;-). Njega uglavnom odmah zaboli glava i nekako je sav pogodjen situacijom, te to lebdi u vazduhu duže nego sto ja želim.

Inacem to bacanje papuca, vaza isl mi je onako malo teatralno pros...nje...:-///

Tashka
24. avgust 2011. u 19.57
Meni se čini Lea da se ti ovdje na diskusijama svadjas jer ti je jednostavno potrebno da to malo iz sebe istreses posto si uvijek tako smirena sa muzem. Daj se nekad s njim malo posvadjaj da i mi dushom dahnemo ovdje na forumu ;o)

Ja uopste nisam tako smirena, dodje mi zhuta minuta s vremena na vrijeme. I taj fazon da se ja postavim na njegovo mjesto, da ga razumijem i njegov stav ma bjazi. Eto nek se on za promjenu postavi na moje mjesto i sagleda stvari iz mog ugla i nema vise svadja jer sam ja naravno uvijek u pravu.
hana-banana
(.)
25. avgust 2011. u 09.57
Meni je malo nerealno da se dvoje ljudi nikada ne svadja ma koliko „stavljali sreću ovog drugog na prvo mjesto”. Svako ima los dan, probudi se mrgudan, neispavan, a ako sve omane tu su stari dobri hormoni da uzburkaju stvari :)

Malo mi je i nezdrav taj odnos prema sredini - svoje najblize volim toliko da se sa njima nikada ne svadjam, a svi ostali su mi tudji i njih ujedam kako stignem - čemu ucimo djecu kad se tako ponasamo? Da su samo mama, tata i djeca važna, po ostalima možemo da opalimo kako volimo?

Kod nas su nekada prije bile dramaticne svadje, voznje do mog ili njegovog stana u pola noćii ostale gluposti, poletilo je i par neletecih objekata (nikada u pravcu nekoga), a sada smo smirili strasti pa koliko možemo pricamo, kad udare hormoni uglavnom ja zvocam (i to za stvari koje do juče nisam ni primjecivala - znam da je to grozno), a nekada on kako ja kažem „tihuje” - cuti kao zaliven i to je najgore, kad se ne mogu ljudski ni isvadjati sa njim. Ali, otkad smo dobili bebu nemamo vremena za te pasivno-agresivne budalastine, valjda vidi covjek da bi tihovao do iduce godine prije nego sto ja primjetim pa ni ne pokusava.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
25. avgust 2011. u 12.23
Ni ja sa nikad ne svadjam s muzem - uvijek se on svadja sa mnom :-)))))))))))
masha_mali
(svastanesto)
25. avgust 2011. u 12.32
Mislim Lea da si promasila to što je Maja htela da kaže.
Ne mislim da je htela s tim da kaže da ko se voli - vise se i svadja, ili da dokazuje svoju ljubav na taj način.
Kad nekog volis a on napravi neku glupost, uvredi te (namerno ili ne namerno) hvala Bogu da te to uvredi/povredi pa reagujes na neki način. Neko reaguje tako što se izlaje, neko zaplace, neko eto i baca stvari (ko par sto si opisala).
Ja bih volela da se manje svadjamo ali da ne reagujemo nikako na neke gluposti, i ja bih pomislila da nešto nije u redu.
Volela bih i da se možemo kontrolisati pred decom ali ne mogu, emocije su jače od razuma.
LeaDiKaprio
(shumska)
25. avgust 2011. u 14.08
Emocije su jače od razuma ali ne znači da se ne mogu kontrolisati. Neko više neko manje. I kao sto malom detetu od 2 godine ne možeš objasniti da se ne dere i ne bacaka po patosu, slično je i sa nama odraslima.

Zaista mi je smesno i simpaticno sto ja ne vidim razlog za bacakanje po patosu a još uvek me se ubeđuje da ima.

Uopste nije sporono da nesporazumi nastaju. Kljucno pitanje, kao sto i sama zakljucujes je STA RADITI SA TIME. Strasno mi je interesantno sto je sve iz arsenala manje-vise prihvatljivo, samo mirna opcija nije. Zar to nije fascinantno? Da gadjam muza peglom, da mu jbem kevu, jurim ga sa nozem u zubima, da zvocam, peezdim - sve je to OK, sve je to „normalno”. A ako mirno porazgovaram sa njim - e, to već ne može! To već NIJE NORMALNO! Hahahahaha, znaci ako ga jurim da ga prekoljem ja ga volim, a ako se postavim u njegov polozaj i pokusam da ga razumem - to je znak ne-ljubavi.

Znaci u redu je da se dizemo u pola noćii bacamo stvari jedno drugom kroz prozor, idemo kod mame ili trcimo za onim drugim za kolima, da razbudimo ceo komsiluk i da se svadjamo do duboko u noć?To je sve znak ljubavi?

Ljudi moji, moram da postavim jedno goruce pitanje: ko je ovde lud???
LeaDiKaprio
(shumska)
25. avgust 2011. u 14.24
@hana-banana
Meni je malo nerealno da se dvoje ljudi nikada ne svadja ma koliko „stavljali sreću ovog drugog na prvo mjesto”.
--------------------------
Ovo je razumljivo ako je tvoja realnost drugacija. Ljudi nazivaju „normalnim” ono sto sami cine, a „nenormalnim” ono sto im nije navika. Prema tome, time sto svako ovde kaže šta je „normalno” zapravo govori o svom nacinu zivota.

@hana-banana
Svako ima los dan, probudi se mrgudan, neispavan, a ako sve omane tu su stari dobri hormoni da uzburkaju stvari :)
---------------------------
Aha. I?
Da li to znači da treba da se svadjas s muzem??? Samo zato što si ustala na levu nogu??

@hana-banana
Malo mi je i nezdrav taj odnos prema sredini - svoje najblize volim toliko da se sa njima nikada ne svadjam, a svi ostali su mi tudji i njih ujedam kako stignem - čemu ucimo djecu kad se tako ponasamo? Da su samo mama, tata i djeca važna, po ostalima možemo da opalimo kako volimo?
----------------------------
A šta, tebi mama, tata i deca nisu najvazniji, imaš nekog vaznijeg?

@hana-banana
Kod nas su nekada prije bile dramaticne svadje, voznje do mog ili njegovog stana u pola noćii ostale gluposti, poletilo je i par neletecih objekata (nikada u pravcu nekoga),
----------------------------
Vidis, draga hana-banana, mene bi ovakav odnos sa partnerom učinio uzasno nesrecnom. Prvo sto ja nisam osoba koja se dere na nekoga i baca bilo šta na bilo koga, a drugo jer bi crkla od tuge da mene voljena osoba tako tretira.

Mene kad uhvati ludilo mene muž ne dira... A vazi i obrnuto. Vidim da je ljut i iznerviran i cekam da ga prođe da vidim šta je bilo. Svako ima svoj ritam, nekad pomaze setnja, nekad kafa, nekad spavanje, meni po nekad pomaze razgovor (njemu retko). Znaci može da se desi da krecimo kupatilo i da ga uhvate lutke, što se mene tiče može slobodno da se istog momenta pokupi i da ode u setnju ili na spavanje.

Pri cemu je ono poverenje o kojem sam pricala veoma bitno jer znam da neće otici da bi se izvlacio nego se nasekirao. Isto vazi i za mene, mogu da ustanem i da odem u bilo kojoj situaciji. Vraticu se nazad na posao kad se smirim.

Jedno drugom smo najvazniji. Kad krenes odatle sve ostalo izgleda logicno.

Znam ljude koji bi ovakve stvari koristili da se izvuku i ostave sve na onom drugom, ali u tom slučaju moguće je da je svadja i jurenje sa morotrnom testerom zaista jedino rešenje.
maja3s
(diskutant)
25. avgust 2011. u 16.40
al ti zeno Lea imaš vremena auuu..pa toliki postovi...eto samo kratko da ti napisem...meni bas i nije stalo do tebe pa me mrzi da ti opet objašnjavam i da se prepucavam s tobom :)) šta mislim već sam gore napisala

za sve ostale diskutantkinje,

mi se extra svadjamo kad nema sexa :DDD
onda se palimo na sitnice i pozar plane za cas ;-)
dovoljno je da me nije zagrlio čim je legao u krevet...tako smo se neki dan posvadjali i ništa od sexa :((( kako mi je krivo bilo poslje...ali dobro zato smo se pomirili sljedeceg jutra :DDD
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
25. avgust 2011. u 21.40
Za dame koje su mi dale plus što se ne svadjam... Nisam se zezala, istrosila sam ja svadjalacku energiju još u prvom braku. Letjele su tu serpe, lonci, poklopci, dzezve, telefoni... Čitavo malo bogatstvo potrosili na posudje i male kucne aparate - ma ljubav do neba! :-)))))))))))))))))))))))))))

U cijeloj ovoj prici meni su najnejasniji ovi što se mire kroz seks. Ja se rijetko ljutim, ali da me neko dirne kad sam bijesna... Jedino da je mazohista :-)
hana-banana
(.)
25. avgust 2011. u 23.20
Nije sporno da su mi oni najvazniji, ali ne mogu kao ti da kažem da me je bas briga za ostale i da se sa njima svadjam.
Jednom davno mi je jedan tibetanski ucitelj rekao da se tako stvara paranoja - kad gledaš samo svoju nukleus porodicu kao svoje voljene a sve ostale kao neprijatelje, a u stvari svi smo povezani.

Drago mi je ako imaš takav brak da stvarno mozete tako oboje da se iskontrolisete. Ja ga nemam. Ne znam da ni da li bi zeljela da ga imam sudeci po nekim nus-pojavama koje ispoljavas jedna od kojih je vrsenje autopsije nad svakim postom koji komentarise tvoj.
Možda se zato muž sa tobom ne svadja, zna da ga ceka 16 sati analize svakog slovceta, pogleda i boje glasa, pa ko veli bolje klimati glavom i vikati „da, draga” :). Sorry, nisam mogla da odolim, ali ozbiljno uzivaj u idili koju ste stvorili.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
26. avgust 2011. u 08.26
Moja baba bi se slozila sa ovim sa Tibeta - valjda jer su oboje sa planine :-) Ljubav prema ljudima pocinje u porodici, ali tu ne bi trebalo da se i zavrsava.

Samokontrola treba da postoji, ali ne tolika da ugusi osjecanja jer se nezadovoljstvo i nesporazumi guraju pod tepih.
LeaDiKaprio
(shumska)
27. avgust 2011. u 09.11
hana-banana, svaka cast tibetanskom svesteniku. verovatno je u pravu u vecini slučajeva.

mnogo su mi zanimljivi pokusaji (takoreci NASRTANJA) ljudi koji u velikom broju slučajeva žive u zajednici sa neprijateljem da pronadju zašto su bracni mirnodopski uslovi nezdravi.

svadja je zdrava a mir je nezdrav (?!)

jedini način da se komunuicira ljubav je kroz dranje i svadju?!?!

svaka budala može da pocne da se dere kad se iznervira i da prica ne obracajuci paznju šta će da kaže. svadja uznemirava celu porodicu, decu pogotovu. kakav je to izraz ljubavi???? pa jedino one prema samom sebi, jer kad mi se svadja ima da zapodenem kavgu i da se svadjam, pa ko god da je kolateralna steta u toj mojoj potrebi da istresem svoju frustraciju.

a vidis, hana-banana, ja kontrolisanje te potrebe za svadjom zarad mira u kuci vidim kao ultimativni znak ljubavi. lako je posvadjati se, to može svako. teško je naći razlog da se uzdržiš od reci koje su izrecene u besu, teško je naći način da razumes onu drugu stranu.

i šta se svadjom uopste dobija? oslobadjanje od stresa. ne verujem da je iko ikada resio problem dranjem i bacanjem tanjira, problem se resi kad se POSLE dranja sedne i razgovara.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
27. avgust 2011. u 17.42
Lea, slučajevi gdje se ljudi zatvaraju u uski porodicni krug su nezdravi koliko i oni gdje se ljudi stalno svadjaju. Oni obično znace da dominantni partner svjesno ili nesvjesno stvara paranoicnu situaciju da bi sto vise vezao ostale clanove porodice za sebe. MI protiv svijeta nikako ne može biti zdravo za djecu.

Samo ti znaš da li je tvoj brak takav i da li si uopste u braku.
JoannaL
28. avgust 2011. u 10.19
Izem ti brak ako ja moram da kontrolisem svoja osecanja.99% vremena u zivotu i 20 godina braka i ja i moj muž kompletno živimo onako kako se i osecamo-srećno! Tu i tamo kao sto rekoh mi se posvadjamo ali to je normalna rasprava koja se odmah rascisti i idemo dalje.
Nije normalno ako moram da se kontrolisem, to ionako na poslu svi radimo, ali brak i kuca je zivot i uzivanje , a ne kontrolisanje emocija.Ja sam jaka licnost , i nekad budem bucna ali udata sam za jakog muskarca koji lako to podnese i smiri me odmah.Niko se preterano ne kotrolise ali nemamo neke ekstreme u zivotu, sve je u granicama normale.
JoannaL
29. avgust 2011. u 16.06
Lea mislim da razumem šta hoćeš da kažeš, samo ja ne pricam i ekstremima kao bes , histerija i bucne svadje.Ja pricam o normalnim sukobima, nazovi to povremenim raspravama o nečemu, los PMS ili kako hoćeš, ali ne mogu da verujem da ih niko nema ili da je to merilo za dobar brak.
Ti , ako se ne varam nemas sitnu decicu da te saplicu, kažeš imaš dobar brak, ne znam kolika su ti deca, i dali su odrasla ali dok su deca mala i mi mladji i taze u braku, prilagodjavanje nikada nije totalno glatko.
Primer u tvom prvom postu na temu je ekstreman i nije normalan, to nikako nije ok pred decom ni u kakvom obliku.
Nijedna krajnost nije ok, pa ni kompletno gusenje emocija, nekad je ok reci svom supruzniku da ti ide na zivce , naravno vika, dreka nije ok, a nikada pred decom.
Vanderbilt
(whatever)
02. septembar 2011. u 23.49
Lea, a šta ti znaci to „shumska” ?
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.