ja bih to jako jednostavno rijesila:

1. pri sljedecem vidjenju bih joj objasnila da ja druzenje (ili prijateljstvo ako već postoji, i ako nije samo druzenje radi djece) ne smatram „obavezom svakodnevnog vidjanja i dostupnosti”..već uzajamnim postovanjem tudjeg slobodnog vremena i prioriteta...

2. objasnila bih joj da fiksni telefon imam samo za uze clanove porodice (eventualno i da provjerim šta rade djeca kod kuce - ako su mala i neko ih npr.cuva u kuci...te da je moj broj mobilnog moj licni broj na koji me može dobiti...

3. ukoliko ne odgovaram na poziv - ocigledno je da sam zauzeta necim drugim, te da ću se javiti kad budem imala vremena i kad budem raspoložena za razgovor...

4. gledala bih, ukoliko ta osoba ne shvati gornje, da se čim prije odaljim od takve osobe- jer tako navalentna osoba samo može još da ti se pocne pojavljivati na vratima...

Takve osobe me podseta na moju cerku dok je isla u vrtic pa kad upozna nekoga kaže„mama ja imam novu najbolju drugaricu”.
Fiksni nemoj davati,posle ti sledi eto me na kafu,pa postane redovni gost.To mi je tako besposlicarsko,imala sam jednu takvu.Upoznali smo se u parku i ok je bilo,deca istog uzrasta i lepo su se igrali,dok nije pocela zvati od jutra do mraka,pa onda pocne svoje probleme iznositi.Kad sam je pocela izbegavati jer nije jednostavno shvatala da je to vidimo se u parku-kad se vidimo,sad kad se sretnemo nesta rezervisana.
To su ti pacijenti sto bi MM rekao.

Kažeš da ti je dobra prijeteljica a nema tvoj kucni broj ? Inače ni meni nije jasno što se krijes umesto da se javis i kažeš šta imaš?!

heheh vala bas, zašto imaš mobilni ako se ne javljas na njega? :) Ako je toliko uporna, javi joj se, objasni da si zauzeta i rjesen problem.

A zašto ste vi navalile: što se ne javljas, pa što se ne javljas? Neće da se javi, nije raspoložena za pricu i tacka! Ajd kad sam u nekom poslu pa se javim usput i kažem „e zauzeta sam nešto...”, ali ima dana kada prosto nisam raspoložena nizakoga. Tuzna sam, ljuta, besna, odmaram, opustam se uz muzikicu... i ne treba mi niko. A da se javljam i objašnjavam to pokrece niz nekih drugih pitanja i to već pocinje da smara.
Pa valjda svako ima pravo na svoj mir i privatnost?
Drugo cemu price tipa „ako ti je prijateljica...” Ima vise kategorija prijatelja. A svi oni treba da imaju osecaj i meru. Ako se neko dugo ne javlja na tel. posaljes poruku. Osim, ako negde gori.

Da sam na tvom mestu ja bih prvo razmotrila to prijateljstvo. Razmisli šta ti znaci i koliko je po tebi normalno da se vidjate, pricate telefonom i sl. A onda stavi stvari na svoje mesto.

Ja nisam za opciju -sve reci. Tako možeš lako da je povreds. Ako ne možeš da se družiš javi se i reći da si zauzeta. Ako nisi za pricu nemoj ni da se javljas, ne moras nikom da polazes racune. Prijateljica je ocigledno vrlo druzeljibiv i pomalo dosadan tip. Treba joj malo vremena da shvati da ti nisi taj tip, onda će te ili prihvatiti kao takvu, ili otici svojim putem.

U mom slučaju, koje su me prihvatile ostale su prijatejice forever :), i mogu da ih izbrojim na prste jedne ruke. A ovih drugih je bilo mnogo vise, ali one su bile samo u prolazu.

Meni pa idu na zivce ljudi kao ti, nemoj da se ljutis.
Ako neko nema sekretataricu na telefonu, vrlo je neumesno da ga pusti da zvoni do besvesti i da se ne javlja. Meni je to malo pasivno-agresivno ili neko voli da ga ljudi traže i da se oseca trazenim.
Ili iskljuci telefon, ili prebaci da primi poruke ili se javi i reci zauzeta sam, ne trazi me ,javicu ti se.
Ili slavna zapadnjacka recenica-do not call us, we will call you:)

Evo ni ja se ne javljam na telefon, takoreci nikada ali imam indikator da vidim ko me zove a takođe telefon prima poruke , zvucne ili tekst pa ako je bitno i hitno, javljam se odmah.
Domaći tel-reci joj da se na taj još manje javljas i proveravas i još te je teze naći, sto je za mnoge od nas istina, pa tako ćeš izbeci da joj das broj.
Ali ako se vidjate 2 puta nedeljno sto je puno, utanacite vreme i dogovorite se kako ćete se cuti ako ima promena.

Ih bre Joanna, pa kako sad neumesno da je pusti da zvoni do besvesti a nje neumesno od prijateljice da je toliko uznemirava? Po meni to je uznemiravanje. Dva put nedeljno vidjanje je, kolko sam shvatila, postavljacici teme bilo ok, ali je primetila da je drugarica postala napadna i da je sada zove cesce. To je bas previse. Mogu neki ljudi da budu dragi prijatelji, ali ako to prijateljstvo konzumiras vrlo često kao cokoladu npr. koju svi obozavamo, na kraju može da ti se smuci.

Šta npr. resi žena da se opusti sa muzem... drugarica zove... neka je, neće da se javi... ova zove... oni u sred sexa... ova zove... Zato kažem ako imaš nešto pusti poruku i ne davi. Možda žena uspavljuje dete, možda je sama legla da spava.

sharlota-Zašto se ti ljutis na tu ženu,pa sama kažeš da si tek posle pocela voditi dete u park,sto govori da ti je ona bila jedina opcija za druzenje.Isto,zalis što se niste zblizile jer je i ona „odozdo”.
Možda si previse ocekivala,neznaci ako ste istog porekla da se morate vezeti.

sharlota-Nemoj biti bukvalista,da ti je pravo-nije,inače nebi kritikovala.Ako neko nekoga smara i nelezi mu zašto da mu se javlja?Zelja za prijateljstvo treba biti obostrana.Hitna pomoć se zove dok ti se nejave,a povrsni prijatelji se neuznemiravaju po ceo dan.Vidim da si osetljiva i ne želim da te vredjam,ali tudja privatnost se treba postovati,ako to ne možeš onda je greška u tebi.

tamara, pazi, niti sam pretjerano osjetljiva,niti mi je pretjreano zasmetalo(niti mi nedostaje) to što ja sa zenskom koju sam navela kao primjer ne popijem kafu sa vremena na vrijeme.

takođe,meni ne smete sto ti imaš superotno mišljenje od moga.

ne bih sad' da raspredam markove konake o prijateljstvu i međuljudskim odnosima, jer ocigledno nismo na isitm talasnim duzinama,a mene mrzi da se sada s tobom ubjedjuejm,da li sam osjetljiva ili nisam:)

recimo da u svijetu u kojem ja živim,ljudi ispostuje jedni druge,javljaju se na tel,odgovaraju na poruke, koriste rijeci kao sto su: izvini,zao mi je,ne mogu,ako nisu za nešto raspoloženi:)))doduse ne kidisu ni sa tel pozivima, tj skontaju na vrijeme kada neko „nema vremena”
vidis kako sam ja upalila odamah iz prve:))

pozz

DA;palis,polako ali sigurno.

Ne mora biti da je prijateljica cudna. Neki ljudi se javaljaju na telefon u SVIM okolnostima i njima je neshvatljivo da se neko ne javlja. Mene je jednom muž zvao 10 puta u sat vremena i ostavio 4 poruke. Jeste da sam bila na veceri sa trojicom momaka (od kojih je jedan bio bivši), ali on to radi i u drugacijim situacijama. Mnogo puta smo se zakacili jer ja znam staviti telefon u tasnu i zaboraviti da ga imam.

Inače, telefonsko skrivanje nije nimalo lijepo. Ja sam svojim prijateljima odmah po porodu :-) javila kad mogu, a kad ne mogu da me zovu. Svi koji imaju djecu znaju šta znaci kad ih hranis, presvlacis, uspavljujes, a i ostali su se brzo navikli da nisam uvijek pored telefona. Sad imam problem sto uglavnom ja njih zovem i ne stignem one sa suprotnim bioritmom :-)

Ima i jedna sto je stalno depresivna, pa sam ponekad njen 'stalker'. Kad se ucuti, znam da nije u redu i onda moram da je tražim i preko muza. Da je ovakva bila prije 20 godina kad smo se upoznale, mislila bih da me ne voli :-) Neki dan sam joj bas govorila kako samo ja imam problem da su prijatelji tu samo kad mi trebaju. Ponekad tako i izmislim da mi nešto treba samo da je povucem malo iz apatije.

jer ona samo želi da je ova ne zove svaki cas!
Sad sto žena hoće malo mira a da ne povredi prijatejicu, ispade da je detinjasta i nezrela te igra igre. Bezveze.
----------

kako god ga okrenes i šta god bila svrha, to opet nije način..nikakav mir se ne postize time što se ne javljas, jer će onda ta osoba (za koju znaš kakva je) da te zivka non stop i samo se još vise nerviras.

ovako, javis se prvi put ili drugi put na telefon ili posaljes poruku i kažeš da ne volis bas toliko pricanje telefonom, itd.

ustvari, ne javljati se na telefon je sto uvredljivije nego javiti se i reći da ne želiš da pricas tog trenutka ili ne želiš toliko često da pricas telefon (sve ovo upakujes na jedan lep način).

E, da se i ja jednom složim sa Ilkom! :)

I meni je to nejavljanje nekulturno, ma koliko osoba bila navalentna.
Moj dragi je imao obicaj to da radi i to se još vajka: „Kako ne vidi da neću da mu se javim!”, dok njemu nije nešto zatrebalo, a osoba se ne javlja na telefon. E onda je bilo: „Sto mi se makar ne javi da akze da ne može!” Cekala sam da mu se samo kaže :)

Pitanje je: kako postati drugarica sa ovom Isidorom :d
????
obozavam ovakve frendove

Zezajte vi, ali dvije moje najbolje prijateljice su takve. Nakon nejavljanja se iskupljuju poklonima za rođendan i sl. pa se narod cudi sto meni, velikoj, toliko kupuju i placaju vecere. Lice mi na one muzeve sto te prevare pa kupuju nakit :-), ali zato se odmah nacrtaju kad mi treba neka pomoć.

Svako ima neke svoje probleme i nije uvijek raspoložen za pricu. I ja kad sam se razvodila, nisam bas bila neko drustvo, ali sam cekala neki laksi dan da se javim onima za koje sam znala da su stvarno zabrinuti od mene.

Nisam ni ostale ignorisala nego sam ih postepeno iskljucila iz svog zivota. Nije posteno covjeka zavlaciti ni u vezi ni u prijateljstvu. Ako nema otvorenosti, ništa ne vrijedi.

ha ha Isidora, stvar je u tome da se ja nisam uopste zezala :))

Neću kusur hoću Isidoru za frendicu!

Želim sve da vas pozdravim.Ovo sto ću da napisem nije kukanje vise je opis trenutnog stanja.Nalazim se na preispitivanju ko su mi prijatelji i sada sam čini mi se polako probrala i odlucila da se od nekih distanciram.Veoma cenim iskrenost i inteligenciju ali se pokazalo da ljudi nisu dorasli ni jednom a ni drugom i sve moje laži su upravo nastale jer me ljudi teraju da lažem.Na primer ja kažem šta radim oni se zgade i osuđuju onda im ja sledeći put krijem ali sobzirom da žele da te poseduju i ljubopitljivost je jača od njih prinudjena sam da im dam neki odgovor i ja ga lažem.
Svesna sam da je uvek greška u meni samoj jer sam verovatno loše postavila odnose ali često u poslednje vreme mi se desava da bas ništa neradim a odjednom se nađemu neobranom polozaju i shvatim da imam „blisku” drugaricu koju ne želim.
Ustajem u pola 5 bavim se sama sa svojim detetom jer moj suprug mnogo radi.Zbog finansija ja se trudim da mi nabavka prođe sto jeftinije a da obuhvati sve potrebne i raznovrsne namirnice ali to traje jer obilazim velike markete pijeace i skoro ceo grad.Onda se vracam kuci da kuvam ,inače uzivam u kuvanju zapravo ja uzivam u svemu sto radim za moju kucu čak i kada se takmicim sa besparicom.I taman mi ostane malo vremena da proverim domaći pa da rucam i da idem na posao .Dolazim kuci u 22 i 30 i tako 29 dana mesecno imam jedan ili dva dana mesecno slobodna.Meni je sve to ok i ja i moja porodica smo se uskladili.Napravila sam plan i disciplinovano se toga držim.Za prijatelje nemam bas puno vremena ali smatram da mi je to potrebno bila bih manje zadovoljna sto nemam kada.Radim sa ljudima i ceo dan sam izlozena energetskim vampirima koji me crpe a nemam naviku da drugima kukam a vise nemam ni vremena da se oporavim nekim zdravim odmorom.Međutim pocelo je da se desava nešto neobično.Neke stare prijateljice za koje sam i ranije imala osecaj da su sebične i posesivne ali sam imala vremena pa i zivaca krenule su da me bukvalno muce osudjivanjem : ti nikada nemas vremena.Onda ja jednom mesecno napravim neko vreme i za njih i dozivim totalno razocarenje jer ja sedim i slusam njihove glupe price i kukanja : Onda je pogledao prema njoj a ona je pogledala kao da misli - a šta ti mislis šta on sada misli ?Tiha jeza.Kada kažem svoje pravo mišljenje dobijem odgovor da sam surova i da one to nežele da cuju.I tako sam resila da mi one netrebaju u zivotu jer mi nisu prijatelji i razmena energije se odvija iskljucivo jednosmerno.Međutim toj odluci je prethodilo nešto još zanimljivije .Na poslu su me zaskocile dve koleginice jedna me non stop zove na telefon i ne prihvata da ne mogu i da nemam vremena.A druga je naglo otisla i dalje toliko naglo da sam ostala zatecena i nisam uspela da se snadjem na vreme.Naime, odmah je dosla kod mene kuci sa sve muzem i svojom decom (3 komada ) i tako je nametnula porodicno druzenje koje ja ne praktikujem inače jer ja i moj suprug imamo jedan sjajan odnos pun kompromisa i trudimo se da jedno drugo ne gusimo i tako funcionisemo evo već 16 godina.Dala sam joj na znanje da ja to nevolim ali ona je i dalje to upraznjavala pa čak i gore.Poceo je njen muž i sam da dolazi.Jedno jutro je dosao i poceo da me dira po nogama (inače mu je to način pozdravljanja iako ja dajem znake neprijatnosti).Bitna informacija je i ta da su oni iz prigradskog mesta i još mi se i rugaju kako sam ja gradska dama ...Onda je pocelo nagovaranje da ja dodjem kod njih pa sam ja jednom i otisla i tamo sedela sa njenom svekrvom i muzem i svekrom i potrosila 1000 dinara i izgubila ceo dan.Ubuduce sam joj otvoreno rekla da ja neću dolaziti kod nje jer mi to neodgovara ali pozivi su bili neumorni kada ćeš kada ćeš??? E da to jutro kada je on sam dosao bilo mi je veoma neprijatno i na kraju sam ga morala zamoliti da ide jer ja moram da se spremam za posao.A bilo je tu i ej ajde kada si u gradu kupi nam to i to pa sam nailazila na epitete njoj je sve teško jer sam odbila.Onda ej mi smo bas u gradu u nabavci stizemo kod tebe.Naravno nerazumevanje sto sam ja bas zauzeta, ali ja vodim svoj svakodnevni zivot ne mogu sada da sve ostavim i da cekam kada će oni doći u nabavku.Sem toga šta je sa mojim zivotom pre njih ?
Pocela sam da upadam u depresiju.A onda sam se jednom trgla i rekla e pa ne mogu vise ovako.Ali kao sto rekoh ljudska inteligencija je cudo pa to nikako ne mogu (NEćE) da shvate i sada sam pocela da ih izbegavam.Nejavljam se na telefon i znam da nemam izbora ali se jako opterecujem i grize me savest.
Iako sam svesna cele moje situacije želim da čujem i vase mišljenje.

Želim da kažem da ja još uvek obilazim stranicu i tema neće skoro zastareti.