Pa ja jesam uzivala u trudnoći. Nakon dva pobacaja u vrlo ranoj fazi (6-7 nedelja), moja prva trudnoća je bila skolska. Ostala sam trudna sa 42 godine, radila punom parom, otisla na odmor, preselila se i sve to bez problema. U poslednjem trimestru me je malo mucila kiselina, ali i to sam resavala mlekom ili sargarepom. Jedino sto mi je teško palo je bilo poslednje 3 nedelje, pogotovo sto je moj sincic odlucio da kasni dve pune nedelje, a pocela sam da zadržavam vodu i onda mi je trnula jedna ruka. Tad nisam mogla dobro da spavam, svi su govorili da je to priprema za nespavanje kad beba dodje :-) Da ne bi mi ruka trnula postala sam hiperaktivna, konstantno sam pravila kolace i torte i eksperimentisala po kuhinji... Što se mene tiče, ne bih imala ništa protiv druge, treće itd. trudnoće...

U prvoj trudnoći sam pravo uzivala!Zatrudnila iz prve,skolska trudnoća,svi testovi savrseni,ja aktivna,bez ijedne jedine mucnine,ama milina!Porodjaj normalan,a beba ziva i zdrva sto je naravno najvaznije...

Ovaj put..Opet zatrudnila iz prve,ali prva tri mjeseca propracena mucninama,glavoboljama i sa stalnim krvarenjem(manjim)..Onda hitna,pa ultazvuci,pa pregledi..Poslednje spottting bilo prije 3 nedelje,još se ne vraca,muzda je i kraj tim mukama..Inače ja se trenutno odlično osjecam,opet sam puna energije i uzivam u trudnoći:))Ali ovde stajemo,još ova curica da dodje i to je to...Od mene dosta :)

Poz svima

Uzivati u trudnoći je oximoron. Cast izuzetcima, ali mislim da su žene koje vole biti trudne mazohisti.
Ljubav prema deci je nešto sasvim drugo. Hiljadu puta sam rekla i u prvoj i sad u drugoj trucnoci da nije fer sto i muskarci ne mogu biti trudni...
Trenutno mi trne ruke, ne mogu da spavam a imam oko 6 i po nedelja još ...Sve me boli, ledja, vrat, noge, ...kiselina ubija. Inače obe trudnoće , hvala bogu bez problema. Prvi sincic je kasnijo dve nedelje i to me „ubilo”, no srećna sam sto sam bila indukovana, tj. sigurna epiduralna i izbegnute tantalove muke kroz koje vecina žena prolazi prirodnim porodom...Bojim se i radujem još jednom divnom braci!
Pozdrav svima!
Srna

Iskreno ne mogu reći da i nisam donekle uzivala u trudnoći. Posebno mi nedostaje taj period kad vidim trudnice oko sebe. Naravno da nije uvjek bilo sjajno, bezbroj neprospavanih noći bol ovde, onde, trckaranje u wc non stop, kiselina... Ali to je sve normalno i nisam imala nikakve velike probleme, niti mi je trudnoća bila teska za podneti. Radila sam do 2 nedelje pre termina i mogla sam čini mi se raditi i do zadnjeg dana jer mi nije bilo naporno i dobro sam se osecala.

Sve u svemu sada bi mogla opet proćikroz sve to:)

Ni ja ne znam šta tu ima da se uziva. Kad bih mogla dobiti jednu bebicu bez trudnoće, sigurno se ne bih bunila :-)

Prva i druga trudnoća su mi prošle ok,sa starijim sinom sam se teško porodila,a sa mladjim je brzo prošlo.Sada sam u trecoj trudnoći,evo me u 36-toj nedelji i jedva cekam da se porodim,ovo je katastrofa,ja sam celu trudnoću imala tesku,nema puno hodanja,bolovi u kicmi,kiselina stalno,grcevi u nogama,uh,ne mogu docekati dan kad ću kreniti na porodjaj.Sada je najgore što ne mogu mrdniti iz kuce a da me ne potera u toalet,idem svakih pola sata,sama sebi na zivce idem ,a da ne pricam o nesanici.Bas je ponekad teško.Pozdravcic svima i izdržite,nema nam druge:-).

Meni je prva trudnoća bila savrsenstvo, ja sam bila od tih sto uziva...a posle sok i blaga depresija, bas me stiglo. Druga trudnoća suprotnost, jedva cekala da se porodim, a posle mi je sve palo lakse osim sto sad imam dvoje, pa je opet teško da poludim...sve u svemu, ja bas ne uzivam preterano u bebi fazi, a ni todler posebno, uzasno je naporno...i drago mi je sto nisam pocela ranije s djecom tako da mogu reći da sam imala zivota prije...

Bogami, posle 7 ranih pobacaja kad je konacno nastupila uspesna trudnoća (u drugom IVF pokusaju) ja JESAM uzivala. Koliko sam se namucila pre trudnoće toliko mi je trudnoća bila laka k'o perce. Svako jutro i svaki dan mi je bilo predivno, imala sam nešto malo mucnine u početku i to je to. Non-stop sam lunjala po gradu, vozikala se pa, možda zato beba sada voli da se vozi autom ;) Samo malo sam bila umorna recimo poslednje dve nedelje. Ljano, i ja sam pred kraj trudnoće imala visak plodove vode, ali ovi moji lekari se nisu oko toga uzbudjivali, verovatno zato što je amnio bio OK. (porodjaj carskim rezom je bio zastrasujuci, ali na kraju nebitno).

„i dalje mi nije jsano: šta je lijep osjecaj u tih 9 mjeseci?”

Jel' ovo ozbiljno pitanje? Ne znam, možda sam ja davno bila trudna, možda sam tip „casa je pola puna” ili sam se istrenirala da brzo zaboravljam ruzne stvari, ali neprijatnosti tipa mucnine, nadutosti, umora, čestih BH kontrakcija i još kojecega se kao kroz maglu secam, ali se zato i dan danas secam lepih trenutaka - recimo osecaja SrećE zato što ću postati MAMA, onda ultrazvuka kad sam prvi put 'videla' moju cerku, a tek kad god bih osetila da se mrda. Pošto mi je prva trudnoća nekako proletela, u drugoj trudnoći sam pokusavala da nekako „zaustavljam vreme” da bih sto vise uzivala.

Verujem da trudnoća nekome može da bude teska, ali su meni obe trudnoće bile prilično lake i zaista sam uzivala, uzivala. Bila sam jako srećna i divno sam se osecala. Tokom obe trudnoće sam nastavila da živim normalno (nisam imala neke prevelike mucnine, niti tegobe), nisam se puno ugojila, bila dosta aktivna (naročito u drugoj trudnoći sa malim detetom pored sebe ;)), nosila usku garderobu i zaista se lepo osecala.
Sto Hana rece- naporniji mi je bio prvi period sa bebom (najviše zbog nespavanja), nego obe trudnoće.

Moja je bila dugo zeljena i dugo iscekivana trudnoća i mislila sam da ne postoji ništa sto će mi pokvariti uzivanje. tako je i bilo u početku. Nisam imala mucnine, bila sam relativno aktivna, bez nekih tegoba i bolova, a onda dodje leto i treci trimestar.
Pa sam pocela da oticem, pa me bole ledja, pa onih 10ak sladoleda dnevno mi nikako nije islo na korist, em trudna em se još debljam i nepotrebno. Sve me boli, ne mogu da spavam,ne mogu da se namestim, gusi me, vruce mi, ledja me bole...I tama se namestim, moram da ustanem-pishki mi se, a kad odem u toalet 3 kapi, i onda sve lepo is početka. Jedno 10ak puta u toku noći
Muci me zgaravica, rasplakala me knjiga o treningu spartanskih vojnika (?????), svaki put kad kihnem pr...nem (da izvinete al stvarno je bilo tako), a svaki put kad se nasmejem skoro da se upishkim. Narasle mi stope, narastao mi nos, a depiliranje intimnih delova...avantura za pricu :)
Najzanimljivije od svega mi je bilo iscekivanje onog „pregnancy glow” sve sam se pitala kad će to doći na red-kod mene izgleda nije dosao.
A onda dodje bebac, i pregnacny glow i srećna mama...i evo sad da se nisam dobro zamislila ne bih se gore navedenog ni setila :)
Vredniji su od svega...i opet bih :)

ljana, nisam razumela da li si imala jednu ili dve trudnoće?

kako kažeš,trudnoća ti je bila naporno i teško iskustvo ali sve nešto mislim da možda sledeća bude -lagana ! pogotovo u poredjenju sa kako ti je prošla ta prva

Evo i ja sam od onih koji su „uzivali” doduse prva 3meseca imala sam takve grozne mucnine, neopisivo nešto, ne možeš da se zabavljas ni internetom ni tv,ni knjiga ama bas ništa! kao morzh neki sam se vukla po kuci a kad se setim samo kako od nekih tv kanala bilo mi je još gore pa kad su prošle mucnine nisam se mogla nacuditi kako eto stavila sam taj i taj kanal a meni ništa :))

inače, i ledja su me uzasno bolela pa smo brzo kupovali nove krevete (a od novog još gore bude isprva haha) i neugodno spavanje zbog stomaka (a ja spavam na stomaku) međutim, ovo su bile sporedne neugodne stvari .
Tako da, zaista je individualno, i moguće je da sledeća trudnoća ti bude sasvim drugacija verovatno telo upali neke procese brze i laganije ..

u cemu je poenta ove teme? ljana, nije valjda da mislis da je svačija trudnoća ista i da je svima na nos izasla pa te nervira pitanje? pokusavam da shvatim razlog postavljanja, zaista mi nije jasno, bez uvrede.

u trudnoći je nivo estrogena u naglom porastu-estrogen je prirodni 'antidepresiv' i kod nekih trudnica (a bila sam jedna od tih) taj nivo je izuzetno visok i dovodi do osjecaja nevjerovatne sreće i ispunjenosti. nakon poroda (često se radi o satima) taj nivo naglo opada, nivo drugog hormona, serotonina raste i dolazi do onoga sto nazivamo 'postporodjajna depresija' ili u blazem obliku 'baby blues'.

prosto ne mogu da vjerujem da si zivjela u 'oblaku' pa nisi znala da nije svačiji organizam isti niti da se isti fizioloski procesi podnose razlicito. ja sam zaista uzivala u trudnoći i za mene ta recenica ima i te kako smisla. nisam imala nikakve tegobe, radila sam do posljednjeg dana, isla na koncerte (massive attack u 8. mjesecu do ponoci), nisam imala mucninu, nisam morala da lezim. dakle, svako razlicito podnosi i mislim da tvoje gorko iskustvo nije u vecini. nivoe hormona sam pomenula jer oni doprinose opstem stanju trudnice i način na koji 'dozivljava' trudnoću.

ljana-da nisi trudna? :)

Ja razumem Lijana, zašto se ti vracas na ovu temu! Ja zaista mogu da te razumem, jer je moja trudnoća obelezen jednim UZASNIM strahom koji je trajao 8 meseci. I bas tako što kažeš...daj samo još jednu nedelju, pa još jednu, pa samo da preguramo (čitaj prezivimo) obe.

Da sam znala šta me ceka, znala sam...makar donekle. Da li bih ponovo prošla kroz to-prošla bih bez razmišljanja. Ali da sam uzivala, ne znam šta da kažem. Uzivala sam u trenutcima nadajuci se da ću docekati moju devojcicu, uzivala sam kad se mrda i sutira po stomaku jer sam znala da je tada dobro, uzivala sam kad je gledam na UZ, jer sam znala da eto u OVOM trenutku je dobro, srce kuca itd. Nisu mi uopste teško pale mucnine, iako sam ih imala, jer sam se ubedila da je to dobar znak i da je njoj dobro. Imala sam i jake gorusice, al mi ni to nije smetalo, jer sam znala da njoj to ne smeta. Pa Boze moj-izdrzacu 8 meseci gorusica i par meseci mucnina, nije smak sveta.

Ali, oko 300 inekcija Lovenoxa od kojih mi je u početku stomak bio MODAR (!!!) jer su mi dali kombinovano sa aspirinom, pa onda naticanje ruku od 14.te nedelje i bolovi u zglobovima da ne mogu ni olovku da držim, pa tahikardije, i na kraju i pritisak, e to mi nije tako lako palo. Zašto? Zato sto sam znala da SVE to može nju da ugrozi. Pred kraj trudnoće sam pocinjala dan sa panikom da ću dobiti tromb i zapusiti placentu, a zavrsavala ga sa panikom da mi je doza Lovenoxa velika i da ćemo iskrvariti na porodjaju obe. Pred kraju su me 4 puta stavljali u bolnicu i odlucivali hoće li da indukuju ili neće, i na kraju 3 puta flat-line na porodjaju.

I dok je mm na kraju samo govorio da spasavaju mene (to se setih jer je skoro bila tema apropo muskaraca i odnosa prema trudnoći), ja sam samo kao papagaj ponavljala „ Radite šta znate, al ja se kuci ne vracam sa slikom”

Dakle sve te „inconvenience” koje navodim, i koje su u krajnjem slučaju prošle po porodjaju, su potpuno bezazlene u poredjenju da tim strahom koji je vladao 8 meseci.

Hehe...valjda zato nije bilo ni P od postpartalne depresije :-))). Nije mi ne oporavak od cr teško pao. Niti mi je smetao ili smeta ovaj umor. Sve je dobilo neki novi smisao ,ali meni je SVA-NU-LO posle trudnoće.

Kao sto rekoh, ja razumem zašto se vracas na ovu temu i na tvoju trudnoću, ali isto tako razumemo zašto te/nas neko ko to nije tako doziveo ne razume...;-)kao sto rekoh, ja sam unapred znala da neće biti easy ride (bar za neke stvari), i opet bi kroz to prošla, al ta kolicina visemesecnoc straha se ne zaboravlja tek tako :-)

Ljana, ako će te utjesiti :-), ja i dalje ne vidim ništa lijepo u samoj trudnoći. Moja nije bila teska, nisam imala mucnine, ali jesam stalno brinula da li je beba u redu.

Kao kod Babydoll, svanulo mi je poslije trudnoće i ja npr. ne shvatam kako žene onda mogu pasti u depresiju.

Izgleda da sve to kontrolisu hormoni, a ja ih nemam :-)

Ljana, tebe znam kao jednu od diskutantkinja koja cita i poruke drugih i koja ne namece svoje stavove drugima. Zato me iznenadjuje tvoje obracenje meni.
Kao prvo, sve tvoje poruke su iscudjavanje (osim ove gde kažeš da nemas hormone). Pa i sam naslov ove teme je iscudjavanje.
Drugo, ne želim da se spustam na tvoj jezicki izbor, pa čak i upotrebu slova q. Moje dve poruke su samo obisale moje iskustvo kao trudnice i porodilje. Ništa vise, ništa manje.
Ako je cinjenica da je smrtnost novorođencadi u Holandiji velika velicanje Holandije, onda priznajem, u mojoj poruci sam 'velicala' Holandiju. Onda nam definicija 'velicanja' nije ista - ovo bih pre nazvala nešto čega pametan stidi, budala se time ponosi.
Ne znam da li sam od onih žena koje mogu da se porode na njivi i onda nastave do oru, kako si ti slikovito i verovatno iz isskustva opisala, i njivu i oranje sam videla samo iz kola, u prolazu... Nisam od robusnih žena, naprotiv, ali prošla sam i fizicki i psihicki kroz velike napore, pa sam izgleda ocvrsnula u svakom pogledu. Otisli smo nakon 5 sati kuci, jer je takva praksa ovde, tu nije bilo izgora. Na posao se nisam vratila nakon nepuna tri meseca zato što sam zelela, već zato što sam morala - holandski zakon i moj poslodavac mi nisu pruzili puno mogućnosti (evo još jednog 'velicanja' Holandije). Srce mi se paralo kad sam ostavila sina u jaslicama.
Moja poruka nije bila napad na tvoju licnost, pa mi nije jasno zašto mi se na ovakav agresivan način obracas. Postavila si temu jer si htela da cujes mišljenje žena koje imaju drugacije, pozitivnije iskustvo, ne razumem razloge za vredjanje.
Svako dobro tebi i tvojoj devojcici!

Ljana,
Opet me cudi da ne čitaš dobro moje poruke! Kao sto rekoh, ne spadas u tu kategoriju diskutanktinja.
Ja se ponosim svojim poreklom, kao i cinjenicom da sam kao izbeglica iz Sarajeva dosla pre 19 i po godina dosla ovde i dokle samm stigla. Makadamskog porekla nemam, ali to u ovom kontekstu nije ni važno. Price o 'gradskoj deci' mi poznate, to je svojevremeno u Sarajevu bilo u modi, meni lično nije nikad bilo važno ko je odakle i kakvog je porekla, imena i prezimena. Na zalost, drugima to jeste važno, pa sam i morala da odem od tamo... Dobro, to nije važno.
Pošto ocigledno nisi dobro procitala moju poruku, ponavljam - moja trudnoća je bila skolska (sigurno kad se uzmu moje godine u obzir), radila sam dok sam morala, srećom imala sam još dana od odmora pa sam prestala da radim nešto više od mesec dana pre termina. Porodjaj sam po sebi nije bio tezak, ali posto je moj sincic kasnio dve nedelje, imala sam indukciju i to u najjacoj meri. Dobila sam epidural pa je sve u svemu brzo prošlo - od trenutka prikljucenja na infuziju do samog rođenja oko 8 sati. Beba je bila teska 3020gr - za mamu moje konstitucije prosecna, ne mala. Otisli smo kuci 5 sati nakon porodjaja, ja još nisam mogla samostalno da hodam (zbog epidurala), ali sam se relativno brzo oporavila. Dan nakon porodjaja sam mogla da sedim, rana je dobro zarastala i posle 4 dana nisam imala bolove. Na bolovanju sam bila punih 12 sedmica nakon što se beba rodila (znaci nepuna 3 meseca). Izbora, kao sto rekoh, nisam imala. Teško mi je bilo da sincica tako malog ostavim u obdaniste - to sam i gore napisala, nadam se da sad nema nesporazuma.
Moja poenta je da smo ovde na forumu da podelimo iskustva. Moje je ovakvo kakvo sam ga opisala. Druga iskustva, kao npr. početak dojenja u mom slučaj nisu tako pozitivna. Dve žene strucnjaci za laktaciju su samo gledale da naplate svoje sate, davale mi kontradiktorne savete (evo da opet 'velicam' Holandiju), pa sam se vise oslonila na savete dve mame ovde sa foruma sa kojima sam stupila u kontakt. Meni je zao sto si ti imala takve muke u trudnoći, cinjenica da ti je beba bila jako velika, sigurno nije pomogla. Nije za poredjenje, ali i ja od malih nogu svakodnevno muku mucim sa jednim 'zdravstvenim' problemom (ako tako može da se nazove) i ne mogu da se nacudim da ima ljudi kojima to nije problem. Volela bih da sam u njihovoj kozi...
Izvinjavam se na duzini posta, valjda neće biti problem da ga iscitas kako treba.