uglavnom se druzmo nocu :P

Kod nas kao u Australiji :-)

Ja radim tokom sedmice, muž vikendom, tako da smo tu negdje oko ponoci nadalje :-)))))

Jassy, znaš kakav...Nikakav!!! MM i ja smo tako radili skoro 5 godina. Postali smo fenomanalni biznis partneri. Skoro da smo se totalno emotivno diskonektovali. Jedva da smo nešto malo komunicirali, s tim sto su njemu i vikendi bili radni, mnogo često. Komunikacija se svela na „jeli u tooliko i toliko, kakili, piskili, kupi, donesi, pokupi, spremi, pripremi...” razmena na vratima kao u hokeju sa podnosenjem izvestaja :)
AL nasa deca su bila blizu godinama, bilo je em uzasno skupo da ih dajemo u vrtic (ja bih bukvalno samo za to radila), a i nisam imala srca. Evo već vise od godinu dana smo ista smena i naravno da je situacija mnogo bolja.
Radnim danima nađemjako malo vremena za bilo šta. Popijemo kafu i rucamo kad dodjemo kuci po podne. Petkom imamo family night kad je hladno, a kad je toplo skitamo. Ili idemo negde ili nam neko dodje. Vikende obično provedemo zajedno, cela familija. mi nemamo bake blizu, deca su uvek s nama i svuda idu s nama. Jednom u „nekoliko” zamolimo ili platimo nekom da ih cuva, izadjemo sami. nama je dobro sto nasa deca idu rano na spavanje, čak i vikendom, tako da nama ostane malo vremena da provedemo zajedno.
Evo bas smo se vratili sa godisnjeg, proveli smo 28 dana zajedno, skoro non stop. Napunili smo baterije do sledećeg odmora :) (nadam se za koji mesec ponovo)

Izvini sto miniram temu. Htela sam Skoljku da pitam da li ikako (znam da si umorna, i zauzeta) mogu da ti postavim par pitanja preko email-a posto imaš sličnu situaciju kao ja?

MI dosta vremena provodimo zajedno.On radi do 5pm.Kada dodje kuci,uobicajno...Kupanje,jelo,odmora se uz igranje sa kcerkom.On je okupa i spremi za krevet.Ona je u krevetu do 8pm,tako da nakon toga imamo vrijeme za filmove,serije,goste,šta god hoćemo.KAda su moji tu(puno putuju)redovno izadjemo sami ili odemo u goste.Takođe nama nekoliko puta sedmicno drustvo naidje na partiju karti ili kockica.Ovo nam je oboma odmor za dusu.ON vikendima ne radi,tako da obozavamo izaci na dorucak zajedno(sve troje) i onda najcesce za doruckom odlucujemo gdje dalje.Nedelja je dan za potpuni odmor,crkvu i skup sa familijom.Ovako nije uvijek bilo,na početku braka smo oboje radili po dva posla,ali nismo imali djecu pa je opet bilo ok.POzdrav!!

Nelogicno - ali i nama je najgore bilo sa jednim detetom. Nikad nismo imali vremena ni za šta. A sad sa dvoje sve stizemo: i da se družimo sa decom, i da pravimo izlete i da budemo sami, čak smo i imali romanticno putovanje u Rim bez dece (6 dana).

Šta će tek biti ako doce treće ;-)

Samo kad pomislim koje smo budale bile sa prvim detetom i koliko smo bili u frci bez ikakvog razloga...

Vidjamo se, ali malo vremena provodimo zajedno. Trenutno radimo na tome da to popravimo :) Sa jednim djetetom je sve bilo mnogo lakse, dobro je spavala, puno vremena smo imali za nas, a sad ovaj malecki se budi po noći ja sa njima dvoma po čitav dan, kad muž dodje kuci odvede ih u park, ja odem po namirnice ili bilo gdje sat-dva da se odmorim, zajedno ih kupamo, ali ja ih stavljam na spavanje, poslije malo cackam po internetu, a on za to vrijeme radi svoje part-time poslove, od kojih inače još nema novcane koristi :) Shvatio je da mora da se rijesi jednog posla jer je suvise opterecen,to ga čini nervoznim, i on se budi po noći( ali ne zbog djece jer spavamo u odvojenim sobama, vise zbog tih svojih problema...). Odnos nam je do skoro bio bas klimav, a sad je mnogo bolje odkako se on rijesio jednog part-time posla i radimo na tome da se vise posvetimo samo nama dvoma. Npr. ranije smo se vikendima obavezno druzili sa prijateljima i prije i poslije podne, a sad smo to smanjili;odustali smo od nekoliko odlazaka na vikendice i izlete ovog ljeta jer ja ne mogu da ustajem rano ujutru da bi izbjegli guzvu, treba mi da se naspavam barem vikendom...:) Sa druge strane, cerkica je prestala da trazi da se vidja non stop sa njenim drugarima, jer sad ima i bracu, nekad se bas lijepo igraju, pa je onda lakse što se toga tiče ( ranije sam svaki dan morala da ugovaram vidjanja sa njenim drugarima). Biće bolje, ja sam uvijek optimista :)

Evo malocas se posvadjah sa muzem preko telefona ko sto skoro nismo. Obaveze pritisle, covek ne stigne ni da isprati sve sto treba i onda varnica kresne kad ne treba ni kako ne treba i eto pozara. Óstadosmo oboje tuzni polse tog razgovora i uznemireni. Valjda to tako mora. A i ponocne aktivnosti nam nisu bile sjanjne neko vreme. Ja preumorna pa ne mogu ni da se podignem a on od umora pa ko rz brzotrz. Iako oboje radimo preko dana (on vodi decu u obdaniste, ja ih dovodim) nama nije svejedno lako da nađemovrme za nas. A i kad ove male smestimo (3,5 god i 2 za one koji ne isprate svacju situaciju) onda nam nasa momcina od 19 godina okupira vece svojim igrankama. Ako ti je za utehu deca rastu i vreme i snaga za lične stvari se vracaju, polako ali sigurno. Nije bitno šta radis bitno je da je osecaj da to radite kao tim. Da l sredjuejte bastu, 'pijete kafu ili slazete kocke sa decom taj osecaj da smo tim je ono sto nas održava. Sadje i razlaz u vremenima su onda prolazne oluje.

:))) Isidora, bas sam se nasmijala:))
Ja se divim vama ženama koje pored male djece imate energije za sve te stvari od prije...Tara odusevljavas me, tusiranje zajedno do 2 ujutro, a joj kad je to bilo kod mene, možda prije 15-ak god:( zalosno, zalosno...

Moja cerkica ima svoj krevetic kod babe i dede koji su 10 minuta od nas kolima. Kad baba ima slobodan dan, ja spakujem ceru uvece i lepo ode na „sleepover” kod babe. I sa muzem provodim kvalitetno vreme, sem ako se pre toga ne posvadjamo ili ako već nismo u svadji. Onda vlada „ silent treatment”, i oboje cekamo ko će prvi da pridje:)

Ujutro sva vesela odem da provedem vreme sa cerkom dok ne krenem na posao ( radim popodne). A muž uvece dovede malecku kuci.

Kad smo svi kuci, cerkica zaspe oko 11 (i kao beba je tako navikla), pa mi skupa gledamo TV još jedno sat-dva dok se od silnog gledanja TV-a ne umorimo da se ni na sprat od umora ne možemo popeti. I tako...nadje se malo vremena ipak, ali nije to to. Sad hoću da organizujem „romantic getaway” sa dragim suprugom, i ceru ostavim 2-3 dana sa babom i dedom. To bi bio onda pravi „reunion”. Imam osecaj da bi se gledali kao neki neznanci u hotelskoj sobi, onako sami..i eventualno goli :)))