Nisam ja ni komentarisala to što se tuce sa drugom djecom ... lako ćemo to. Nego da ti prvo rijesis ovo...

citiram:
takođe i prema meni, sestri i MM se ponasa slično, čim nije nešto kako je zamislio pocinje sa verbalnom agresijom, „ti si *ovno, tebe ne volim, ubicu te” isl., a onda sledi udaranje pesnicama

Mislim da je mnogo važno otkriti uzrok tog njegovog ponasanja! Gde je to video i naucio takve ruzne reci?? Batine mogu samo da pogorsaju situaciju, ali je važno da kad mu govoris to cinis na strog način, kratko i jasno. Ja bih posetila decijeg psihologa ili pedagoga, mislim da je dobro da se sa nekim posavetujes. On je zbog nečega isfrustriran ili ga nešto muci čim se tako ponasa, nije to samo od sebe. Srećno!

Da li on ide u vrtic,u setnje,unosili li dovoljno vitamina u organiza,sve to može biti uzrok-ipak psilog mi je veliki korak.Meni su u vrticu govorili da deca imaju te neke svoje periode;3,5godina.Resi se to,samo sto nama roditeljima u tom periodu sve to izgleda grozno.

Ne gresis! Upravo je to način da ga smiris (sto si i sama uvidela i cudi me da si odustala od toga). Jak i dug zagrljaj (dok ne pocne da se otima), pusti mu neku glasnu muziku i pocni da pevas, preusmeri mu paznju na nešto drugo, predlozi mu da idete napolje. Ja mislim da je to faza i da će proćii važno je da to ne resavas agresijom.
Srećno!

Mislim da ne treba da odustajes jer se upravo takav pristup savetuje od strane psihologa. Citala sam razne knjige na temu decijeg vaspitanja, naročito decaka. Vaspitanje decaka i devojcice je nebo i zemlja. Da ne dužim, period oko 3-4 godine i pubertet je najizrazeniji kod decaka, a najstresniji za roditelje. Njima nedostaje hormon (u uzrastu oko 4. godine) serotonin (za razliku od devojcica) takozvani hormon sreće, koji treba da ih smiruje i ciji nedostatak ih u stresnim situacijama dovodi do takvog ponasanja. Kod nekog manje, kod nekog vise je ta agresija izrazena. Kod nekoga kada su tako mali (sto je mnogo bolje), kod nekoga u pubertetu. U svakom slučaju savetuju se pristupi iz mog prethodnog posta. To je faza i sa njim je sve u redu, samo mu pomozi da to prevazidje. Što se tiče psovanja i ruznih reci, to je sve normalno i pokupi to sa svih strana, ja mom kažem da može da psuje u svojoj sobi kada je sam da ga niko ne cuje. Uradio je to nekoliko puta, posle mu je postalo smesno, krene da psuje najstrasnije, pa krene da se smeje sam sebi i na kraju je odustao. Decaci se vaspitavaju do sedme godine (kako kažu knjige, ja nemam iskustvo), posle je kasno.

Pozdrav.

Ja sam za old school metodu, disciplina, disciplina, disciplina. Ne samo prema djetetu već i sami prema sebi.

Te izraze koje vi spominjete su naucili od vas, nemojte se zavaravati. Psovanje u tako mladom uzrastu je samo kopija onoga sto roditelji ili bliza okolina rade kada se suoce sa problemom. Na taj način vi rjesavate probleme, tako i djecu ucite.

Slijedeci problem je odnos koji dozvoljavate tako mladom djetetu, ocigledno mu manjkaju granice (koje su mu i te kako neophodne) i koje vi kao roditelji treba da uspostavite.

Vi ste piloti, on je u ovom uzrastu samo putnik, ne može biti obratno...

ma da, udri malo i nemocno dete jer, ti ćeš se bolje osecati?!ono neće njemu ćeš dati primer da se sve resava na taj način pa će i on to primeniti na tebi kad god bude mogao...prvi korak ka resavanju nekog problema je da se nadje uzrok i razlog...ako je imitiranje tog decaka pokusaj da mu objasnis da je to loše, zanima me odakle mu te reci gde ih je čuo?i moj voli drustvo većih decaka i lepo vidim kako ih oponasa u svakoj sekundi i to je negde i normalno.ali znam da moram da mu objasnim šta je dobro a šta loše i da moram da budem autoritet u njegovim ocima uporna i istrajna a ne zlostavljac.često mi se srce cepa kada moram da mu odbiojem neki nevini deciji zahtev tipa da mu se kupi lutkica koja je inače bezvezno preskupa ili da ostane na igralistu ikada je vreme za povratak kuci...pokusava da se opire da pobegne da me verbalno pobedi ponavljajuci da hoće i dalje da se ljulja ili igra ali ostanem dosledna i jaka i isteram svoje...ako neće da ide ponesem ga...na kraju dodjemo kuci i kao da ništa nije bilo nastavljamo rutinu koju imamo.moj sin inače jak malo gleda tv mislim da je stetan uticaj na decu izuzetno izrazen pogledala sam par crtaca koji su aktuelni i zgrozila se nasiljem koje se propagira u istim.ja bih ti savetovala smiren ton, ignorisanje agresije i ako ne pomaze onda uporno sankcionisanje u smislu ajm auta.a nikako ti ne savetujem batine jer ćeš samo pokazati da su batine ok čim mama to radi znaci, tako se resavaju konflikti.moj savet, naglasavam ne mora biti da sam u pravu ali ja sam izabrala ovaj način vaspitanja deteta.

Šta ja radim kad poludi, evo ovako, smireno kažem da ne može tako da se ponasa, da ne sme mamu da udara a ako nastavlja s epizodom onda mu uzimam omiljenu dudlicu i kao bacam je i kažem da se neće vratiti da mu je pobegla. On vrlo brzo shvati i kaže „Izvini mama, neću vise nikada.” Ne znam gde je tvoj sin čuo takve ruzne reci, treba ga opomenuti da to nećeš vise da cujes da govori. Moj sin je imao napade prema meni a ne prema drugoj deci, sada ima 3 god 3 mes i mogu reći da sada tek ponekad poludi i da je mnogo bolji nego pre pola godine. Kad se izvini ja isto zagrlim. Ti pokusaj da kažeš šta nije dobro pa anda reci mama te voli najviše na svetu ali znaš da tako ne sme da se prica i da se udara mama, bla, bla, izgleda kod njih pali prica, prica, odlucna i smirena.

Ja sam bas krenula da napisem to što je Saadet napisala. Potpisujem, treba da se otkrije uzrok. Gde uopste tako malo dete cuje takve izraze 'ubit ću se, *ovno si..„ najezila sam se kad sam procitala to.

”

On imitira svoju okolinu. Prvo preispitaj sebe i kako ti razgovaras sa svojim muzem i okolinom kad je maleni prisutan. Naravno vrijedi i obrnuto kako okolina i muž razgovaraju sa tobom. Mi smo u SK imali decka (naše dijete) koje je malenoj djevojcici rekao da će da joj odreze glavu. Tukao koga stigne i odgovaro na sličan način kao i tvoj. Njegova majka je nazalst dikutovala stvari koje nisu za djecije usi pred njim. Kada se uhvatila u tome i pocela kontrolisati svoje reakcije i šta prica decko se smirio. Djeca kao i odrasli imaju ventil koji popusti ali neznaju kako da ga kontrolisu u odnosu na okolinu već imitiraju reakcije drugih. Sa djecom treba pricati dok su mali jako puno, specijalno kada idu u vrtic i skolicu o njihovom danu. Šta se desilo, kako su se osjecali i onda im dati opcije na neke stvari. Oni će izabrati ali ih treba uputiti. Respekt se ne stice batinama niti kaznjavanjima ali strah da. Dijete treba da izraste u osobu koja neće nekoga respektovati iz straha. Jedan ruski djeciji psiholog je rekao prilikom posjete vrticu. „Vidite ovu djecu. Oni su svi mali ljudi i posmatrajuci ih znam tačno ko dolazi iz kakve porodice.” Dakle prica da se ustanovi zašto ima zelju da kaže rijeci koje kaže ili da udari. Sa 3,5 godine i te kako znaju sve da objasne.:o)

nemam sad mnogo vremena, al samo da ti kažem da ja imam dva decaka, i oni su nebo i zemlja. Nemamo bas to „ubicu se” al agresivnu fazu smo imali.
Ako krajemoka pogleda tebe ili muza kad napravi neki „belaj” ili ceka da vidi šta ćete vi reci ili uraditi, onda samo trazi paznju. Ako su ispadi besa nekontrolisani, ne gleda nikog i ništa, ne obraca paznju na to što govorite i ne možeš da ga preusmeris, onda, svoga mira radi možeš da ga odvedes kod decijeg psihologa na evaluaciju.
Pišemo se posle :)

Moras mu promeniti to ponasanje pre nego sto vas prijatelji sa decom pocnu izbegavati. Ja sam izbegavala susrete sa nekim porodicama bas zbog njihove nasilne dece, znam da zvuci grubo ali nikako se nisam lepo osecala u njihovom drustvu ako moram stalno da pazim da njihovo dete ne udari moje, pogotovo ako ti roditelji nisu reagovali nego se pravdali da deca trebaju sama da se izbore.

Eh ti trogodisnjaci jako slično ponasanje je imao moj sestric u tom uzrastu samo bez bivenja ukucana, izbor psovki mu je bio takav da bi mu i kocijas pozavideo. Moram da priznam da je moja sestra bila jaaako strpljiva, boze kad se setim ona se ubeđuje i raspravlja sa podivljalim trogodisnjakom. I bilo je tu svega, i ubedjivanja i batinanja red jednog red drugog. Psovke je ucio od starijeg brata, ovaj kao stariji ga je namerno ucio da bi nervirao roditelje (šta ćeš pubertet) zanimljivo je da oni, za razliku od mene, uopste ne psuju čak ni stariji sin, ali je redovno ucio ovog mladjeg da psuje onako bas socno. I sve u svemu prošla je ta burna godina, između 3-4 i sve je prestalo kako je i pocelo. Sad je dete za primer, stvarno ga nisam skoro videla i čula da besni i psuje. Još da dodam, da je moja sestra provalila da bi mu se bes pojacao kad je gladan ili zedan.

Živim trenutno u BG ali psujem od kad znam za sebe samo sam se vjesto krila od roditelja :)

Neva, mislim da se preterano uzbudjujes oko tih psovki. I moj govori iste te stvari i kada ga pitam ko je to rekao on mi kaže, to je rekao decak koji igra kosarku, ovo Maksim u vrticu, ovo tata kada vozi kola, ovo baka... Znaci on eksperimentise i ono sto je čuo primenjuje u situacijama kada se iznervira, kao i odrasli od kojih je to čuo. Ako pri psovanju naidje na odobravanje okoline (obično bake i deke) onda se on trudi da bude interesantan pa zabavlja okolinu. Znaci moras još dodatno da edukujes i okolinu i kažeš im da ga ignorisu kada pocne da psuje. U sustini to nije ništa i proćiće, ma koliko se mamice gore zgrazavale na „tako strasne reci”.

nevaneva,meni se čini da je tvoj sin ili prilično raspustan,ili ima problem sa koncentracijom.

nedostatak koncetracije je vrlo česta pojava,ogleda se u nemanju strpljenja za odredjene igre,igracke ili drustvo, brzo gubljenje strplejnja koje se manifestuje naprasnim napadima ljutnje ili histerije tj agresivnosti kako ti nazivas njegovo ponasanje.

nedostatak koncetracije se izaziva dužim i svakodnevnim vremenskim periodima provedenim u gledanju tv, a poslije igranju igrica.

da li tvoje dijete ima nekakve druge skrivene probleme,ne bih rekla, jer ti se cinis kao razumna osoba,koja hrabro uspjeva da se odrzi mirna i neisklofa ga,kada njemu dodje zuta minuta.

kako sada odjednom početi graditi autoritet kod djeteta?

moguće je,ali ići će vrlo teško, i moraces da se naoruzas strpljenjem,moras da budes odlucna u svojim stavovima,da ne popustas,moras da ga naucis da za sve akcije postoje posljedice,i moras da sankcionises loše ponsanje kaznama.

uzmi ga za ruke,cucni,natjeraj ga da te gleda u oci i pribranim ali ostrim glasom mu reći da nešto ne može i obasni mu zašto, i ne popustaj,ako pocne da pravi scene,reci mu da ćete napustiti park,ako ste u parku napr.

ako deckic ima problem sa koncetracijom, onda umanji crtice i comp,ako se igra na compu,pokusaj da porovalis koja mu je omiljena igracka, i onda kreni sa sljedecom vjezbom-
prvi dam mu daj tu igracku,neka se igra 10 min,pa mu onda uzmi igracku,drugi dan malo produzi vrijeme igranja sa igrackom i sve tako, tu će vjerovatno da bude i vriske i negodovanja,ali ne odustaj,dok ne vidis rezultate,da je on u stanju da se zaigra i skončetirise.

nedostak koncetrcije može da mu pravi sutra probleme u skoli ali i u zivotu.

nedostatk koncetracije se često mjesa sa hiperaktivnocu,jer su slični simptomi u ponasanju.

možeš i da potrazis i pomoć djecijeg psihologa,sto bi bila dobra ideja,jer zaista kako amater da pristupi vaspitanju djeeta od tri i po god,koje nikada nije usmjeravano,nemoj da se ljutis,ali to tako meni zvuci.

što se tiče strucne pomoći,ja bih posjetila nekolika djecijih psihologa, cisto da cujes razlicita mišljenja, jer često se desava da djeci prikace pogresnu dijanozu,recimo dijagnoza raspustanost,a oni nadju hiperaktivnost:)

polako i strpljivo

sve najbolje

Priznajem da ću prije svoju djecu udariti po zadnjici nego im reci „Ubicu te”, „G_vno jedno”, „P_zda ti materina”, „J_bo te otac/majka”...

Ciste savjesti ću da ih pljusnem kad zatreba al takve gadosti neće preko mojih usta...I još da mi to bude normalno, a da se iscudjavam odakle djetetu, sigurno od komsije. ;)

Ciste savjesti ću da oduzmem djetetu igracke, tv, knjige, izlaske vani, u cilju da mu pokazem da njegova agresivnost/bahatost/vulgarnost ne vodi ka grljenju u ljubljenju već kazni! I ustrajacu u kazni dok se ponasanje ne popravi!

Pa kakva mi je to poruka da me neko grli i ljubi kada ja pravim ociglednu grešku/problem?

Problem pocinje od roditelja koji sami nemaju discipline da se pridržavaju reda, a onda to prenose na djecu.

Meni postavljacica ove teme djeluje kao jedna vrlo razumna osoba tako da pola ovih komentara što se odnose na kakvi roditelji takvo dijete otpada...
I ja sam se ranije zgrazavala na sve i svasta što se tiče roditeljstva sve dok sama nisam vidjela šta je to.
I moje dijete od 2.5 god zna da kaže neku psovku iako ni muž i ni ja ama bas nikad nismo psovali, ali tu su bake, pa tetke itd, itd. Ja jednostavno nisam tip koji psuje, i sad da mi neko kaže tvoje dijete kopira tebe, e,pa svasta...rekla bi ja.
Tako da mogu samo da podržim one koji su dali prijedloge za rijesavanje problema, a ima ih (Joanna recimo), a one koji samo okrivljuju, bas bzvz, može sutra i vama da se desi...

Ja sam deciji psihijatar, potpuno se slaslazem sa tamarom i kalavestrom (nadam se da nisam pogresila u navodjenju), i nadam se da se neću ponavljati, procitala sam samo prvih 5/6 komentara.
Osnovno u vaspitanju je DOSLEDNOST tj. DOSLEDNO USKRACIVANJE ONOGA DO CEGA JE DETETU STALU! Nije lako ali je definitivno produktivno i menja nezeljeno decje ponasanje.
Imam cercicu od 5 god a još sam i deciji psihijatar... Zašto napominjem svoju profesiju.. Zato sto sam sa njom prošla ~sito i reseto~, puna teorije, na poslu se nagledala svakojakih tegoba... Teško je ne pobrkati prave probleme sa ~normalnim iskakanjem~ u ponasanju svoga deteta...
Posle 9 god rada kao decji psihijatar i 5 god majcinstva (koje je bilo otezano a ne olaksano mojom profesijom), definitivno sam zakljucila sledeće~ DOSLEDNOST RESAVA SVE!
Tj. osnovni principi vaspitavanja naše prirodno anarhicne dece su ~nagrada, kazna i ignorisanje.
Kazna tj. USKRACENJE onoga sto voli mora se DOSLEDNO sprovesti. Ako kažem 2 dana nećemo ići na igraliste i sutra popustim, sama sam pojela go.., a moje dete će znati da će na kraju ipak biti po njenom, bilo to ponasanje dobro ili ne...
Cesto pricam licni primer roditeljima koji mi se obracaju,radi autenticnosti. Kada je moja dusa imala 2 god. na igralistu je htela da se penje previsoko. I taman doslo proleće, ja jedva docekala da izadjemo napolje a sad me ova mala zaj... I kažem joj, ~sidji dole ili idemo kuci~. Ma, ne konstatuje me, pici po svome... ja kažem još 2~3 puta ona isto... i onda je uhvatim za ruku, ona idemo kuci, ona vristi, place, meni se ne ide u stan posle cele zime provedene u njemu, al znam da moram,.. inače sam sama sebi uskocila u usta.
I tako smo nas dve provele punih 5 dana. Meni je bilo grozno, sedim u po proleca u stanu ceo dan... A 6 dan, moja ljubav nije ni prisla opasnoj penjalici i resili smo problem zauvek!!!

Najveci broj roditelja koji mi dolaze sa sličnim (normalnim) problemom ne uspevaju da istraju do kraja, nije to lako, NISU DOSLEDNI, ali sa 10 dana doslednosti resice probleme koji ih cekaju posle mesecima!!!!

Znaci 1.~ nagradjivati sto vise zeljeno ponasanje~ raste samopouzdanje kod deteta
2. dosledno kaznjavati nezeljena ponasanja tj. uskratiti ono sto dete želi (fizicka kazna, i iz teorije i iz prakse i licnog iskustva nrma dugorocnog efekta). Fizicko kaznjavanje efikasno je samo u ekstremnim situacijma, npr. prelazite put a dete pretrcava itd..
3.~ ignorisanje~ to je super za bacakanje po prodavnicama samo sto roditelji teško istraju zbog blama od ljudi... A svi ti ljudi u prodavnici su prošli kroz to~ bacakanje svoje dece, unucica itd.
Odredite pravilo~ možeš npr. kupiti 1 ili2 stvari, ili čak ništa...
Meni moja 5godisnja dusa i danas natrpa punu korpu ali zna da kad dodjemo do kase mora vratiti sve osim jedne,buni se i dan danas ali ~neocajava~ i prihvata pravila. Teško je klince disciplinovati ali ako to ne odradimo, neće znati sami sebe da obuzdaju jednog dana,

Ne moras ići kod psihijatra, psihologa. Odredi realna ocekivanja od svog deteta i primenjujih DOSLEDNO, sa puno ljubavi.
Time će nauciti pravila drustva a tebe doziveti kao oslonac i sigirnost za ceo zivot!

Veliki pozdrav!!!

Opet ovaj patoloski lazov! Zeno, kako te samo ne mrzi..

Ne daj mu da se igra sa tim barabama...

Pa lepo udarite search na 'tajanica' pa će sve biti jasnije.
Kad nemacka bude u americi, kad psihijatar ne bude lekar
i kad bude tražio da mu diskutanti rese zivotne odluke
i izlece od kompleksa manje vrednosti tad će i tajanica biti to za šta
se ovom prilikom predstavila.
Strasno..

I još nešto... Nikad ali bukvalno NIKAD ne uporedjuj decu. Svako dete je jedinka za sebe, svako je savrseno na svoj način. Samo da te slučajno cuje sin kako kažeš da je „cerka bila manji problem” ili da je bila bolja od njega u bilo kom kontekstu - ... To razara deciju dusu. Seje seme nemira i mrznje, sumnje u sebe i sopstvenu vrednost u decije srce koje je posle mnogo teško iscupati.