Ja iskreno mislim da ti možda malkice pretjerujes.Cisto sumnjam da ti je majka ikada vise volila brata od tebe.Svi znamo da se djeca jednako vole..Ja imam brata i mama je cijeli zivot vise brinula za njega,jer je bio nemirniji,bolseljiv,pun nekih ideja...Ima tu nešto sa sinovima i majkama.:)Što se tiče tvoje mame i djece,opet nemoj sekunde pomisliti da ih ne voli.Obozava ih,ali ih vidja jednom godisnje.I bakama i dedama je potrebano vrijeme da se vezu da unucima.

Da odgovorim na pitanje,da li me je majka ikada razocarala...Iskreno nije,ali me je dosta puta rastuzila nekim izjavama i djelima.Da bi me razocarala potrebno je da uradi nešto mnogo vise.Ja sa svojom majkom jako puno razgovaram,pa joj UVIJEK dam do znanja ako me je necim uvrijedi.Tako da nesporazumi ne postoje.Možda bi i ti mami mogla reći da te njeno ponasanje vrijedja,pa cuti šta ona misli o svemu.Razgovor puno toga rjesava...Sve najbolje!

BT

Ima žena koje nesvesno favorizuju jedno dete. Dosta sam slučajeva takvih videla.

Ono sa strane gledaš i bas vidis da favorizuje jedno dete vise, i kad toj majci posle to kažeš ona kaže nije istina, volim ih sve isto.

Nisi jedina,ja hoću ponekad da joj ispricam nesta o deci,a ona me hladno prekine i nastavi kako bratova deca ovo i ono.Odnosi su nam zahladili zbog toga,ja to ne mogu podneti-blago receno sam razocarana.

Zao mi je da ti se to dogadja.
Moja majka ima troje dece i 7 unucadi. Za svakog od nas je jako vezana, nebitno gde ko živi. Sa onima koji žive dalje od nje se cuje svaki dan (da, SVAKI DAN) a kad je otkrila skajp, to joj je dodatni dokaz da su svi dobro i zdravo.

Još otkad živi u USA, pocela je da prikuplja drugu decu iz ulice. Svi je zovu 'baba' a ona njima pravi mekike, palacinke, poslastice.

na samu temu nemam nešto bas da novo kažem, a sto nisu svi gore već i rekli...
možda te tresu hormoni - pa sad to tako vidis...
imala sam priliku da čujem par žena da se zale na takve stvari... ja lično ne vjerujem da se može jedno dijete voljeti vise od drugog - eto, ako si i sama već majka dvoje djece - da li jedno vise volis od drugog?
a, sto neko gore rece, može me razocarati samo ako previse ocekujem... :) ...ja od svoje majke ocekujem da me doceka ruckom kad joj se najavim,ne ocekujem od nje nikakvu pomoć oko mog djeteta...naravno da mi je drago da ih vidim zajedno, ali me nekad malo i nervira kad me nazove i pocne da mi prica kako je „sanjala da joj unuka hoda” i sl... a ona nema ni 6mj...

nego, mene u svim postovima zgrozilo ovo sto rece maja3:

„znaš kako u hercegovini...kad je pile za rucak djcaci dobijaju batak a djevojcice krila ...”

zar je ovo moguće na kugli zemaljskoj? ne zezam se, već sam stvarno zaprepastena! kad sam bila mala i kad smo isli kod bake, kad se skupe svi unucici - baka ispece sve što se nekom od nas svidja (strudla, kiflice, pita...) a piletina/pacetina naglo dobije onoliko bataka koliko ima unucadi... :) (sigurno cuva zamrznute samo batacice za svoje unucice)... i bas mi to ostalo u sjecanju jer sam ja zapravo voljela bijelo meso vise od bataka, pa sam ga jela da ne povrijedim baku kad se toliko trudi...

Nemam slično iskustvo sa mojom mamom jer sam jedinica a dever i jetrva tek cekaju prvo dete tako da su sa obe strane moja deca voljena podjednako, ali imam pitanje za tebe - zašto sa majkom otvoreno ne popricas o tome šta ti smeta? Ako nećeš ti, možda može tvoja tetka da joj skrene paznju da preteruje sa pricom o sinovljevoj deci?

Nikada se nisam razocarala u majku nešto strasno. Moja majka je zasluzila samo ljubav i postovanje.

Što se tiče njenog odnosa sa unucima mogu reći da se zaista trudi da svi budu ravnopravni i jednako voljeni. Ima ih cetvoro, od brata unuka i unuku, i od mene još dve unuke. Rekla bih da ipak najviše voli najstarije. Em se prvi rodio, em jedini decak, em pljunut moj brat i pokojni mi otac. Tako da ja to ni malo ne zameram, šta vise i ja sam slaba na njega :). To se vidi kroz neke njene gestove, a nedavno sam se i uverila kada mi je rekla password da bih joj zavrsila nešto na kompu -prva sreća... Posle sam je zezala na koga misli, na unuka ili „još gore” sina :).

Iskreno, mene je par puta malo zaboleo njen kratak fitilj prema mojoj a i bratovoj deci. Nekada bas zna da se izleti sto npr. od svekrve nisam nikada dozivela iako deca znaju da budu jako nevaljala. Pomišljala sam da joj kažem, ali znam da bi je to bas zabolelo, i kada pomislim kroz kakve je muke prošla u zivotu cudim se sto uopste ima zivaca, ne samo za njih već za bilo koga.

Ali moram da kažem da mi se isto tako čini da posle njega najviše voli moju stariju cerku a drugo unuce. A ona opet, ista ja. I likom i delom. Da li to ide po starini, ili je slaba zato što su njih dvoje bili bolesljivi kada su bili mali, pa je i to možda ostavilo traga, ko će ga znati.

Moja baba a njena majka je dokazano najviše volela najmladjeg unuka, od nas cetvoro, gde sam ja bila jedina devojcica. A zašto? Jer je bio slika i prilika njenog pokojnog muza koga je jako volela i koji je umro vrlo mlad (sa 27 god.).

Sto neko rece gore, ima nešto između sinova i majki, neki spec. odnos, ne verujem da to ima veze sa produzetkom loze. Pa otuda možda i veca ljubav za sve njegovo pa i decu. Kod nas ima jedan ruzan izraz za zensku decu -tudjokuca. Brat je taj koji ostaje da živi sa roditeljima, da brine o njima i u starosti, a cerka se udaje i odlazi u tudju kucu. Tako da oni postaju upuceni jedni na druge, oni su deo njihove svakodnevnice, jedni drugima ispunjavaju dane, mesece, godine...

Tvoja majka samo ne može da se otrgne od onoga sto joj je „nametnuto” i na šta je navikla. Ona to radi nehoticno.

Da sam na tvom mestu, i da me to bas nervira ja bih joj rekla.

Blizina čini svoje i to nije ništa nenormalno. Ako je sa bratovljevom decom svakodnevno onda je i prirodno da ih vise spominje, upoređuje, i sigurno joj sada nedostaju. Ne verujem da tvoje klince manje voli, već je samo udaljenija zbog retkog vidjanja...

Kažu da se prvo unuce uvek mnogo vise voli ,prva radost :)

moja baba je bila takva (majka moje majke)..sina je obozavala, na cerku (moju majku) jedva obracala paznju (to su svi znali i to se videlo jasno)..s nama nije bila bliska kao sa sinovljevim unucima, doduse kod njih je bila stalno, sa nama jednom-dvaput godisnje a i zato što smo po ocu srbi..to je dovelo do toga da ni mene ni brata nije bilo briga za nju. kad mi je majka umrla brat je video samo još jednom kad je moj otac insistirao da odemo da vidimo babu.
ja sam je videla još 2-3 puta, poslednji put odemo muž i ja u sloveniju kod nje u dom, bili bolesni i jedva dosli, kad ono, dodje njoj vreme za rucak, ode ona, bas je briga sto smo se mi pojavili. i to se zavrsilo.

majka ne znam kakva bi bila prema mom sinu.. umrla je kad je meni bilo 18 godina..i ona je dosta favorizovala brata, zato je otac često favorizovao mene da se ne bih osecala zapostavljeno.
otac..pa ne znam..sad živi u selu i dosta se vezao za neku decu rodbine od preko puta koja su stalno tamo, i kad odemo u srbiju, iako je dobar prema ilmiju, uvek nešto dodje o toj deci, ali sam mu ja jednom rekla da je vise dosta sa tim, jer je ilmi njegov unuk a ne ta deca, prema tome neću da čujem ni reč vise.
ali je prema ilmiju dobar, sem kad mu ovaj dira njegove biljke (otac živi sam već 18 godina pa je poprimeo i ono samacko da sve bude kako on namesti, itd), pa sam i tu odrzala lekciju ocu da je vazniji unuk od tamo nekog cveca i nek ga skloni ako neće da mu ilmi dira palmu, i vidim jednog dana sklonio i vise nije kukao. :=)

Ubediste ženu da fantazira! U svakom slučaju TO postoji kako god ga zvali, ja sam osetila na sopstvenoj kozi kako moj otac ne da favorizuje decu moje sestre već moje dete ignorise koje jadno hoće da se igra s njim pricajuci non stop o svojim unucicama ili cita novine dok ga moje dete vuce za rukav. Osim toga, pokloni tj donacije drugim dvema unukama su basnoslovne dok ja mogu na prste nabrojati šta je mom detetu poklonio. Desilo se da odemo da mu deda kupi igracku i da se prenemaze i trazi najjeftiniju dok sestrinoj deci kupuje toliko skupe stvari koje nisu igrace da me srce boli za mojim detetom kao da je tudje a ne moje.
Ja jesam komentarisala i uvek kad to radim tata me nabedjuje da to nije tako, bla, bla, bla, u stvari i ne zna šta da kaže. Mislim da je svastan ali to je jače od njega.

Draga Effi, taj slučaj je vrlo česta pojava. To je nešto sto jednostavno prihvatis i ne vredi ti da se nerviras. Ne možeš da je razumes, jer ti nisi ona. I nadam se da je nikada nećeš razumeti. Neki roditelji prave uzasnu razliku između dece. To je loše, nezdravo, meni nezamislivo. Ali, ne možeš je promeniti. Možeš da razgovoras sa njom i da joj kažeš kako se osecas, cisto da zna. Mada, mislim da se njeno ponasanje neće promeniti. Postupci naših roditelja su nekad vrlo cudni i nama neshvatljivi. Ko zna kakvi ćemo svi mi biti u tim godinama. Ja ne sudim, prihvatam situaciju i kada mi nije pravo. Ali kažem, jer ne volim da precutim.
Najvaznije je da ti volis svoju decu, da oni dobijaju paznju i ljubav svojih roditelja, da ste zdravi i srećni. Sve ostalo je mnogo manje bitno. Ne nerviraj se, već uzivaj u svojoj trudnoći i decici.

mi smo iz Hercegovine porijeklom ali ne iz „pitomog kraja” kako ga Isidora nazva.
muska djeca se favorizuju ali se sva jednako vole. moja majka brata nekako vise zali od mene..jao sin nemoj da joj salje da se trosi itd.

al voli nas majka jednako i mislim da nam djecu ne bi razdvajala a ja se ne bih ljutila ako bi malo vise volila bratovu..

M, znam ja šta sam ja napisala juče...

moja baba (tatina mama) nije hercegovka...a favorit joj moj brat bio :))

imam familije hercegovaca preko mame...
a pricu o piletu sam čula nevezano za familiju te me ova znajuci da imam i ja hercegovaca u familiji pitala jel tako bilo i kod nas...

Brat je taj koji ostaje da živi sa roditeljima, da brine o njima i u starosti,
----

a sto je najsmesnije, obično ne bude tako, jer snaje ne žele da vode racuna o muzevljevim roditeljima, pa trce i uzdizu svoje (sto smo i doziveli često i ovde), a cerke budu tu da vode racuna o svojim roditeljima.
valjda će u buducnosti, kad nestane i te gluposti oko prezimena i ti odnosi da se izmene.

Da odgovorim na tvoje pitanje, Effi, iako nisam istog geografskog porekla kao ti i druge cenjene diskutantkinje sa sumljivim pricama.

Nisam jedna od onih cerki koje govore da im je mama najbolja prijateljica i koje se za sve poveravaju mami. U nekim tackama pogleda na zivot se razlikujem od svoje mame i to, rekla bih, fundamentalno, ali o svemu tome razogovaram sa svojom mamom otvoreno i kažem joj šta mi se ne svidja ili u cemu se ne slazem sa njom. Nije joj uvek pravo, ali me je prihvatila takvu kakva jesam. Imam brata i za ove preko četiri decenije koliko je ona nama majka, nijednom nisam primetila da favorizuje jedno od nas dvoje. Tako je i po pitanju dece - jednako voli decu mog brata i mog sincica. Kada bi bilo drugacije ja bih joj rekla i to odvoreno, bez uvijanja i zeniranja. Moje bake su provodile vise vremena sa decom mog ujaka (jedna) i strica (druga), pa bi neko možda pomislio da su vise favorizovale njih. Međutim, kad su dolazile kod nas ili mi isli kod njih, nisu pravile razliku. Mamina mama je znala da podvikne na unuke kad su pravili neslane sale, ali nikad nije bilo razdvajnja. Tatina mama je bila jedna fina i nezna žena, ne pamtim da je ikada rekla neku ruznu reč ikome.

Pre par nedelja rece jedan stariji covek da je sasvim 'normalno' da se sinovi vise vole nego cerke. Pošto znam da sa primitivcima nema svrhe voditi raspravu, pravila sam se da ne čujem to što je rekao, iako je bilo upuceno meni (covek zna da imam brata). Jednostavno ne mogu da shvatim da neko može da volijedno dete vise nego drugo. Imam samo jedno dete, ali da ih imam i deset meni bi svi bili isti - bez obzira na pol. Nije to fraza, meni je bilo svejedno da li ću dobiti devojcicu ili decaka, nisam nikad ni pitala na pregledima.

Opusti se ti,ipak si trudna,a mama ...nisu to hormoni,moja i mnoge su takve.Jednostavno,sebi su naj vaznije.Ja sam padala u duboka razmišljanja trazeci krivca u sebi,suprugu i svima da bih opravdala to mamino ponasanje,ali nema krivca...jednostavno takva je.

Ja bih volela da se na ovu temu javi neko ko ima sina i kcerku. Toliko slučajeva majki naklonjenih sinovima znam, da se prosto pitam i plasim kako bih se ponasala da imam jednog.

Evo npr. slučaj: majka moje snaje prica sa mojom majkom (prijom) o unuku tj. mome bratanicu, i nadovezuje se „Joj i ”ovo naše„ isto...” (misli na unuka od njenog sina). Znaci ako je od sina „naše” onda od cerke nije njihovo?

Nadam se da nisam bila komplikovana objašnjavajuci ko je ko, čiji i šta. :)

Jeste da svekrve nisu tema ali prosto moram, evo i effi je spomenula.
Pre par godina kaže ona meni (a pricali smo o tome kako puno voli i pazi zaovinu decu): „A šta tek mislis kada dodje tvoje dete?! To će tek biti ljubav jer to će biti ...vic.”

Moja svekrva je sa zaovinom decom skoro svaki dan, možda i vise nego majka jer ih cuva, hrani... Tako već godinama, a sa nama se vidja redje. Ali uopste ne primecujem da zbog toga manje voli moju decu, šta vise, rekla bih da je naklonjenija mojoj.

Sin je sin. Nije mi to jasno, ali vidim da je u vecini slučajeva tako.

„Ja bih volela da se na ovu temu javi neko ko ima sina i kcerku. Toliko slučajeva majki naklonjenih sinovima znam, da se prosto pitam i plasim kako bih se ponasala da imam jednog.”

Trebala bi onda moja mama da se javi. :) Jer ja sam jedna takva cerka. Uvijek bila mirno dijete, odlikas u skoli, dobila kvalifikacije i diplome poslije srednje skole, otisla trbuhom za kruhom i udala se oko 20-e.
Brat, skoro pa gura 30-u, još uvijek s mojima. Mamina beba, uvijek najbolji, kao dijete odao na trepavicama, jedva zavrsio srednju sa prihvatljivim ocjenama. Još uvijek mu govori kad treba da se kupa, jede, ide negdje, itd...
Iskreno da kažem, meni ga je zao, ja sam nasla svoje JA i svoj zivot, a on ko zna kad će. To da je bio mamin favorit, davno sam prebolila i neću da me gusi u zivotu.
Neko gore rece, takvi roditelji, babe, djedovi su toga svjesni, ali nešto je jače od njih. Tata se u tome svemu malo pita, mama je uvijek bila i ostala sef svima.
Što se postavljacice teme tiče, ja ipak mislim da je ne drmaju hormoni, ima nešto u svemu tome, što se kaže, daleko od ociju daleko od srca.
Moja jedna baka je zivjela preko puta česte i s njom sam imala super odnos i svu je unucad voljela isto. Druga baka je bila u drugom mjestu i ne mogu da kažem da je i ona pravila puno razlike između nas svih unucica. Valjda ima nešto i do toga kako je koja osoba odrasla i kako je osjecajna.
Ta druga baka je još uvijek ziva. Pošto smo mi najdalje od nje, najmanje nas vidi, tj. najmanje praunuce još nikad dosad. Samo o njoj prica, njezine slike su svukud po kuci, DVD sa njom uvijek na Tv-u hehe.
Dok su moji druga prica, žive u drugom gradu, ne vidjamo se često i znam kad se vidimo da to nije to kad se odnose prema djeci, pogotovo ovom najmanjem. Oni bi da je ona ona savrsena, kao preparirana lutka. Da bude poslusna 100%. Jedan mali njezin ispad i odmah se dize frka, a sto je takva, sto je ne „riktas”, bla bla bla... A tek sto su razocarani sa njezinim razvojem, o tome sam već pisala, ranije se rodila i ima malo nekih problemcica. E to im je tek bio sok. Mi je volimo takvu kakva je jer je posebna, a oni nikako preko toga svega da predju.
Vjerujem, da jedan dan kad se brat ozeni, ako se ozeni ikad. :) Moja djeca potpuno pasti u drugi plan.

A zašto o ovome sto te muci ne popricas otvoreno sa svojom mamom? Jeste da razgovor sa prijateljicama, diskusija na forumu i slično mogu da pomognu, ali moje je mišljenje da jedino otvoren razgovor sa mamom može da donese promenu.

bas je dobra ova tema...

znaš svoju mamu najbolje, možda joj nešto nije najudobnije kod tebe :)

Samo komentar na post od masha_mali:

„Prestani forsirati na nju bilo kakve vise price, oladi malo i možda kad oseti promenu će da dodje malo sebi”

Ovo ne pali. Provereno. Samo ćeš se još više razočarati dok čekaš da se promena desi. Oni tamo jednostavno ne misle toliko često na nas, (ili ne preduzimaju akciju uspostavljanja kontakta) koliko mi odavde.

Inače Masho, što si rekla da tvojoj majci nije niko pomagao pa se ona vadi na to...pitam se da li je to zaista pravi uzrok ovakvog ponašanja, ni mojoj majci niko nije pomagao oko dece, pa se pitam da li takve osobe samo preuzmu štafetnu palicu...ne daj bože da se i ja počnem ponašati tako kao baka...

često se desava okakva situacija, posebno nama koji smo daleko od roditelja, a najvaznije je prihvatiti ih takve kakvi su, bez negativnih emocija ni prema njima a posebno ne prema deci brata ili sestre. hteli mi to ili ne, daljina čini svoje, a uz to skloni smo da ih idealizujemo dok smo deca, i kad odrastemo ne možemo da ih uklopimo u tu neku idealnu semu. prosto, tvoja majka možda nema bas izrazenu empatiju, nema osecaj da svojim gestovima povredi svoje dete. ne radi to namerno, već je jednostavno takva. uz to, mislim da je često pokretac ovakvog razmišljanja usamljenost i neko lično nezadovoljstvo.

u mom slučaju situacija je malo drugacija, imam sestru mojih godina i brata koji je dosta mladji od nas, po svim kriterijumima trebao je on da bude 'princ', ali je ipak 'princeza' moja sestra koja je malo osetljivija, roditelji su uvek bili vise okrenuti ka njoj, dok smo brat i ja drugaciji tipovi, nekako lakse smo se snalazili u zivotu ..tako su i sada sestrina deca miljenici. brat i ja ne živimo u srbiji ali svi obozavamo sestrine klince, a to sam prenela i na mm koji je inače jedinac, i već pravimo planove da ih, ako bog da, dovedemo kod nas da ovde zavrse bar jednu godinu srednje skole.

moji ne dolaze ovde jer je tata srcani bolesnik i ova vlazna klima mu nikako ne prija, a bilo kakvo odvajanje bi im oboma teško palo, tako da ja nikako nisam za to, a da je moja sestra na mom mestu možda se ne bi bas previse bunila:)

zato planiram Srbiju sledeće godine, na nekoliko meseci, da se malo zblize I da moja deca osete šta znaci imati babe I dede jer su ih zadnji put videli pre dve godine. srećna sam sto sam konacno prihvatila da moji roditelji neke stvari nikada neće moći razumeti, samo mi je bitno da ih imam sto duže..