Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Dileme majke u dijaspori..
JednaTanja
14. jul 2011. u 05.31
Par pitanja koja mi se vrzmaju po glavi od kako moj sin treba da pođe u školu u Nemačkoj sad u septembru...čisto me zanima kako ostale mamice u dijaspori razmišljaju...

Da li vi mislite da će vaša deca nešto izgubiti ili dobiti time što će ići u školu na ne-maternjem jeziku?

Da li vi mislite da će vaša deca izgubiti ili dobiti nešto time što će odrastati u mešovitoj porodici, u stranoj zemlji, bez prisustva šire porodice (bake, dede, ujaka, tetke)?

Ne sumnjam u nemački školski sistem, ali ja lično imam neke sumnje u sebe i kako ću pomagati svom sinu oko nemačkih pesmica, priča, itd. Jednostavnije i prirodnije za mene bi bilo da mu pomažem oko Zmajevih pesmica i Ćopićevih priča. Kad ja pomislim na svoje detinjstvo, sve je bilo jednostavno, i mama i tata pričaju istim jezikom, škola na istom jeziku (mada sam ja odrasla u dvojezičnoj sredini, ali ipak, predavanja na srpskom)...Kasnije mi nije bio problem da naučim još 2 jezika...ili šta god je trebalo za navikavanje na život u stranim zemljama (a prošla sam ih par).

Znam da su nemačke-američke-australijske škole prepune naših i ostalih imigranata, ali da li su ta deca ikad uspela da dostignu nivo „domaćih” ili se radi samo o izuzetnim pojedincima? Ovde u Nemačkoj na primer, već u četvrtom osnovne učitelji daju preporuku, uglavnom na osnovu ocena da li deca da idu u „Gimnaziju” (odakle mogu na fakultet) ili „Real schule” (odakle mogu na poslove tipa zanat i sl.) ili „Haupschule” koja je valjda za najgore učenike. Mislim da je 4 godine prekratko za jedno dete imigranta da jezički dostigne nivo domaćih. Moj sin govori i srpski, i nemački i engleski, ali ne na nivou kojem govore ostali šestogodišnjaci iz zemalja gde su ovo glavni jezici. Uglavnom se samo najboljim učenicima daje preporuka za Gimnaziju, a imigranti po pravilu idu u Real ili Hauptschule.

Pretpostavljam da se sve ovo svodi na one tipične roditeljske strahove da li ću svom detetu obezbediti ne samo finansijski sigurno već i srećno, prepuno uspomena detinjstvo koje je i te kako bitna podloga za jednu zdravu i srećnu odraslu osobu? Nadam se da ima raspoloženih mamica za razmenu mišljenja... :)

PustaZelja
(veciti student :))
14. jul 2011. u 09.08
Ne živim u Njemackoj, ali...

Da li vi mislite da će vaša deca nešto izgubiti ili dobiti time što će ići u školu na ne-maternjem jeziku?
________________________________________________________

Ne razmišljam o ovome. U skolu ići mora pa sad na kom god jeziku. Ne plasim se uopste kako će moje dijete savladati jezik sredine gdje živi. Vise me plasi kako će odrzati srpski u takvoj sredini. Znaci, u neku ruku mislim da će donekle izgubiti po pitanju srpskog jezika.

Da li vi mislite da će vaša deca izgubiti ili dobiti nešto time što će odrastati u mešovitoj porodici, u stranoj zemlji, bez prisustva šire porodice (bake, dede, ujaka, tetke)?
_________________________________________________________

Ni o ovome ne razmišljam. Tu smo gdje smo i tu se zivot živi. Moja djeca imaju tu sreću da su im ovdje baba i deda sa moje strane, kao i ujak i tetka sa svojim porodicama. I to je opet, mnogo vise, već sto neki imaju u inostranstvu.

I ne treba da sumnjas u njemacki skolski sistem, poprilično je rigorozan. Ako ne znaš njemacki ili ako ga neispravno gramaticki pricas, djeci ćeš pomagati tako što ćeš im platiti tutora ako im bude bio potreban da sa njima radi.

Moja kuma živi u Minhenu. 2 starije djece joj je rođeno u Kanadi, a ovaj najmladji je rođen u Njemackoj. Starija djeca su skolovanje zapocela u Njemackoj i najstariji je ove godine zavrsio 4. razred i uspio da upise tu gimnaziju. Pricala mi je da je dosta teško i da se mora puno raditi sa djecom, ali ocigledno da nije nemoguće. Usput, mislim da im je sistem bolji nego nas. 4. razreda osnovne su savim dovoljna da se stekne neko osnovno obrazovanje.

JednaTanja
14. jul 2011. u 10.51
PustaŽeljo, hvala na odgovoru, ti sve pozitivno, verovatno je tako i najbolje! Ne sumnjam da ćemo morati naporno da radimo da bi postigli uspeh u školi kao stranci...uff...šta nas sve čeka...Pozz!
tamara
15. jul 2011. u 08.17
Ako ti je dete islo u vrtic i zna Nemacki neće biti problema,naravno s tim da i ti znaš Nemacki jer ćeš mu morati pomagati.Ja sam u Skandinaviji i skolstvo je katastrofa u odnosu na naše,ali Boze moj,mi smo odlucili da ovde živimo i tako je kako je.Važno je da ti dete uziva,a sad Srpska ili Nemacka skola nevažno je.
Lina
(registrovani clan)
15. jul 2011. u 16.21
I mi smo u inostranstvu ali nikada nisam razmišljala o tome kako ću sedeti i uciti sa decom,skola je za njih prilagodjena. Plus sto mi deca idu u englesko-francusku skolu ,a ja francuski ne znam tako da tu nije bilo sanse za neku pomoć s moje strane.
A to što kod vas decu procenjuju nakon 4 godine ,nadam se da ne to nije ništa konacno,deca se menjaju kroz skolu,tako da će se i njihova procena menjati vremenom.
Nemoj se opterecivati,neka sve ide svojim tokom ,jedino sto ćeš ako želiš morati da zapnes da ti dete sacuva srpski ili već kojim jezikom govorite.
NavyGirl
16. jul 2011. u 02.29
Tanja, evo i ja sam u Nemackoj i bas sam se skoro raspitivala za taj njihov sistem skolovanja (mala mi je 4 godine) i moram da ti priznam da mi se njihov sistem nikako ne svidja. Da u četvrtom razredu osnovne uciteljica odlucuje da li je dete za gimnaziju ili za zanat je meni van svake pameti (pa deca tad imaju devet, deset godina) a da se pritom roditelj ništa ne pita. Mi još uvek nismo sto posto sigurni da ostajemo ovde pa se nekako ne opterecujem celom pricom, ali me je bas iznenadilo kad sam čula kako oni „biraju” skole.
Što se tiče ostalih stvari, verujem da ti neće biti problem da mu pomognes ako govoris Nemacki. Recimo moj Nemacki je bas los, vise ih razumem nego sto pricam, ali nekako bih se snasla da se ukljucim u to šta rade i uce u tim prvim razredima, pa ako si ovde duže vreme tebi je sigurno još lakse.
Kod mene lično ne mislim da će deca izgubiti time sto odrastaju u drugoj zemlji. Recimo moja mala je četiri godine i koristi tri jezika, nemacki joj je naravno najbolji jer taj jezik pricaju njeni vrsnjaci, srpski se govori kod kuce i sa familijom dok joj je engleski u glavi razume ga i prica ako bas mora :) Mi se naravno trudimo da srpski nauci sto bolje, prvo mi se samo njime i služimo u kuci a i nekako mi je neprirodno da sa detetom pricam na bilo kom drugom jeziku a drugo da može da komunicira sa familijom, bracama i sestrama i da oseti tu familijarnu povezanost. Sad njen maternji će biti tamo gde bude odrastala pa će naravno i skole i sve ostalo biti na tom jeziku.
Ono sto mi je najbitnije je da mi klinci budu srećni i zadovoljni i mi se maksimalno trudimo da im to omogućimo a za sve ostalo ćemo sto ja kažem lagano :) Pozdrav...
PustaZelja
(veciti student :))
16. jul 2011. u 13.10
Što se sistema skolovanja u Njemackoj tiče, meni je neuporodivo bolje od srpskog npr. Opste je poznato da fakultete ne zavrsavaju pametni već uporni. Svojim skolstvom, Svabe direktno nagradjuju TRUD. 4 godine je sasvim dovoljno da se stekne osnovno znanje. To je takodjer sam početak u možda dugom nizu skolovanja jedne osobe, i tada se gradi BAZA na koju će kasnije da se nadogradjuje. Znaci, to osnovno obrazovanje i VRLO bitno za kasnije. Pošto im je sistem takav da mogu da te limitiraju već nakon 4 god, onda je logicno da će i roditelji mnogo vise da se trude i guraju djecu do njihovog maksimuma jer ako ne upisu gimnaziju, mogu da se pozdrave sa fakultetom kasnije npr. Znaci, u Njemackoj se u te 4 godine UCI a ne mlati se prazna slama ko po Kanadi i Americi npr.

Onda ides ili u gimnaziju, odakle možeš na faks, ili ides u neku drugu skolu, odakle kasnije možeš na zanat ili u onu treću, odakle bas nemas mnogo opcija. I te skole traju 8 godina. Tu te pripremaju za dalje i 8 godina je sasvim dovoljno da se iskristalise i odluci kojim poslom/zanatom želiš da se bavis. E posle toga ides na faks ili na zanat.

Dok kod nas tamo osnovna traje 8 godina gdje se uci i sto treba i što ne treba i VEC TADA traže da se usmjeris i da biras srednju tipa ekonomska, medicinska, itd. ili ako nisi siguran bas šta hoćeš, ima i tamo gimnazija.
JednaTanja
17. jul 2011. u 12.21
NavyGirl, hvala ti na komentaru. Moj nemački nije baš tako dobar jer nismo toliko dugo ovde, a i nisam učila taj jezik u školi. Videćemo u septembru pa ću ti javiti kako napredujemo. Verovatno je tačno da se ne treba unapred nervirati i brinuti. Pozdrav, i uživajte još 2 godine do škole! ;)
JednaTanja
17. jul 2011. u 12.29
Pusta željo, razumem te šta hoćeš da kažeš, ali ja ipak mislim da je to teško, pogotovo za nemirne dečake, kakav je moj mali. Dečacima jednostavno treba više vremena, da ne kažem nama imigrantima. Moj sin svake godine napreduje sa jezikom, ail mislim da ne ide tako brzo kao kod domaće dece, jer ja mu čitam na srpskom, pričamo na srpskom, itd. A takav školski sistem onda diskriminiše protiv onih koji su slabiji. No, ostajemo pozitivni, hvala ti na komentaru.
_Srna
(ponovo na SC-u ?!)
17. jul 2011. u 17.03
Tanja, kao i uvek vrlo promišljena i divna tema, no nazalost ne posecena toliko kao ostale prozaicne price...

Dakle, potpuno razumem o cemu pricas...Ono sto je normalnost ili je bila za nas, neće biti za nasu decu. I tu i u „tom grmu lezi zec” -nebitno od jezika, zemlje ili ti slično. Ovo zadnje su samo nijanse, a istna je u cinjenici koju si već divno pomenula da ja neću moći zajedno sa detetom uciti Zmaj Jovine pesmice koje su deo mog detinjstva, pa i mojih roditelja ...Naravno sve se to može, no dodatni napor je potreban, covec ima tendenciju da se skoncentrise na nešto sto je aktuelno, a aktuelan je sistem zemlje u kojoj dete živi.
DA ne pricam i dajem svoje podvojeno, pomesano i već totalno konfuzno mišljenje o edukativnom sistemu zemalja u kojima sam živela posle naše. Taman kada sam pomislila da sam nešto naucila o skolstvu USA gde sam živela 15 god, dolazim u U.K. gde je sasvim druga prica, doduse kvalitativno vrlo slična te tako neću o tome. Sva sreća je da mi je muž Britanac te je on „vodilja” i da će mi dete ići u provereno dobru skolu-mada sve zavisi od roditelja a i deteta...Nebitno, bojim se svega jer sam na nepoznatom terenu, a kao odličan student i dete prosvetnih radnika , čini mi se umrla bih a da mi dete ne proizvede barem slične rezultate onim što su za mene, moje roditelje, moj peer prihvatljive, da ne kažem „creme de la creme” jer bi to bilo pretenciozno za mnogobrojne mediokritete...
Šta da kažem-bojim se ali ću se truditi da pomognem koliko mogu kao majka da dete postigne najbolje moguće rezultate u skoli. To mi je Tanja nekako kao „plivanje u mutnoj vodi”...
resistance
(xxxxoooxxo)
18. jul 2011. u 04.27
Ne živim u Nemackoj, ali ti odgovorno mogu reći da je skolstvo sigurno bolje od skolstva u Srbiji koje je kao i celokupno drustvo totalno degradirano i na najnizem nivou u svakom pogledu. Ono sto tebe vise muci je asimilacija tvog deteta i sledeće generacije ali to je nešto s čim treba rascistiti kad covek odluci da ode u imigraciju.
Ja cisto sumnjam da će Nemci da eliminisu dete ako ima potencijal za faks samo zato što je stranac jer niti sam čula za tako nešto niti su oni na taj način nauceni da razmišljaju, a ovo govorim jer imam dosta sto prijatelja sto rodjaka u Nemackoj.
Tvoje dete zasigurno neće osecati da je necim uskraceno sto ide u skolu u Nemackoj a ne u Srbiji a i biće ti zahvalno sto mu dajete sansu da živi u normalnoj, sredjenoj zemlji. To odrastanje s rodjacima, babama, dedama i sl je iluzija osim ako niko ništa ne radi pa su svi na hrpi u zajednici. Odnos s rodjacima s može stvoriti ako se ide tokom raspusta u Srbiju i poraditi na boljem srpskom.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
18. jul 2011. u 05.53
Ja mislim da je krajnje surovo da se djetetu određuje sudbina već u 9. godini. U Enleskoj je nekada bio sličan sistem, ali su i oni, obrazovno nesvjesni kakvi su :-), to ukinuli.

Sigurno je sistem los i za imigrante i za djecake, a ima i djevojcica koje zablistaju tek u kasnijim razredima osnovne ili u srednjoj skoli.

A i to 'radjenje' s djecom... Kao sto je jedna moja poznanica rekla uciteljici: „Zašto ti dobijas platu? Zar radjenje s djecom nije tvoj posao? Ja već imam posao.”
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Keychain ?

Life Press

.