Hvala vam svima na javljanju. Hranim dete u sitne sate, i čitam šta ste napisale.

Joanna, izgleda da nas je ludost naterala da se vratimo! Salim se, zaista smo to planirali odavno. Ja veci deo zivota nisam živela u BG , i uvek sam bila nostalgicna da se vratim. Bili smo prilično usamljeni u USA. Porodica i bliski prijatelji su nam svi u BG, to je glavni razlog našeg povratka. I mnogo mi je drago sto sam sad tu sa njima.

Za porodjaj neću ni da pricam, ne želim ni da se secam, ali moram da kažem da me taj ljudski odnos, odnosno nepostojanje istog zaprepastio. Zaista nisam ocekivala takav okoreli pristup u našim bolnicama. Dr koja me poradjala mi je čestitala kako sam junacki izdrzala sve , jer su žene koje ostanu trudne putem vantelesne ( a ja sam uspela iz 3. puta) obično jako razmazene!! Stvarno nisam znala kako da joj odgovorim.

45 minuta posle porodjaja je napokon dosla dr anesteziolog (starija gospodja) po pozivu da me uspava za sivenje, a onda je ipak odlucila da neće, jer zaboga, to kratko traje (tačno 15 minuta). I neće njoj dr akuser da se mesa u posao. Isterali mog muza iz sale i zatvorili vrata. Dosao neki mladi dr koji je poceo da me sije, ja pocela da vristim, a ona mi kaže ' nemoguće da vas toliko boli'! Ja ne verujem, kažem joj , ja sam se malopre porodila, nisam glas pustila, zar mislite da bih sad vristala da me ne boli?! Kaže ona meni evo da vam ispricam jedan vic: Znate li šta je najneznija stvar na svetu? Zenska medjica. A zašto? Jer ceo zivot u nju udaraju dva jaja, a nikad se ni jedno ne razbije!
To je vic koji mi je dr pricala dok su me usivali a ja vristala. Valjda je htela da mi skrene misli.Nikad to neću zaboraviti.

Devet dana posle porodjaja sam odjednom dobila jaku tahikardiju. Nikad ranije mi se to nije dogodilo,niti sam ikad imala problema sa srcem, odjednom je pocelo srce stravicno da mi lupa, bukvalno mi se majica pomerala , videlo se kako udara, da me steže u grudima i da gubim vazduh. Moja majka, inače lekar, nije mogla ni da mi izmeri pritisak, koliko je bio nizak, ni puls , koliko je bio visok. Pozvali smo hitnu pomoć, ona je objasnila šta se desava. Znate kad su dosli? Posle 35 minuta.

Babydoll, jeste tvoja Nata, moja Mila i mala Filipa su po par dana razlike;)) I ja kad se setim šta su joj uradili, pripadne mi muka. Od porodjaja se još nisam oporavila, bila sam na pregledu kod ginekologa pre par dana, još uvek imam unutrasnje konce, a na moj komentar da me još boli rana, ona kaže- pa to će ceo zivot da vas boli. Takođe posle silnih problema sa grudima, kad sam joj rekla da sam u jakim bolovima, rekla je da dojenje mora da boli.
Ovo si mnogo lepo rekla -
„ Loše stvari postanu sastavni deo zivota (kao i svugde uostalom), a uzivas u lepim stvarima zbog kojih si i odlucila da se vratis”.
Kažem sebi , najvaznije mi je da imam divnu, zdravu devojcicu.

Za kola, šta da kažem, lopova ima svugde, ali da sedim i cekam da me neki kriminalac pozove , pa da pregovaram sa njim,to mi je van pameti!

Zao mi je sto je ovo još uvek zemlja kriminala, korupcije i nereda. Iskreno se nadam da će stvari početi da se menjaju malo brzim intenzitetom nego do sada. Možda zaista jednog dana, kada nasa deca budu naših godina, oni požele da žive ovde.

Haha, ja tek sad primetih Sneskin post, promaklo mi;))
Auto je dobar,ali nije nov, 4 god star, i na BG table.

Ne ispricah da se isto desilo pre 4 godine kad su nam dosli rodjaci iz Slovenije posle punih 15 godina. Ljudi obozavaju Bg i Srbiju uopste , dugo se nismo videli, divno se proveli ovde, sisli sa koferima da krenu kuci , auta nema. Nas ziv blam pojeo.

Obozavam kad Pusta Zelja da analizu nekog posta- volim da te čitam na Brak i Prodica. Bilo mi je važno da se porodim ovde, i nisam se nadala privilegovanom tretmanu, mislila sam kako sve žene , tako ću i ja. A imala sam vezu, naravno. Bilo mi je mnogo lakse da spakujem stvari, posaljem kontejner , i doputujem ovde pred porodjaj, nego to sve obrnutim redosledom sa malom bebom. Plus sto ovde imam pomoć, da sam ostala tamo, mama bi mogla da mi dodje na 2 nedelje max. Ima logike, zar ne?
Za majstore ne znam šta da kažem , da li su skupi ili jeftini je besides the point, svi su prevaranti.

Kia, slazem se, naravno da ima i pozitivnih i negativnih strana. Ja mislim da mi je još rano da donosim bilo kakve zakljucke o tome da li smo pogresili ili ne, tek smo 4 meseca ovde, i nadam se da će i naše iskustvo biti pozitivno.
Moja ' kuknjava' sada ovde proizilazi iz toga sto nam se eto par loših stvari/iskustava desilo u kratkom periodu. A i ja sam malo fragile sto bi se reklo u ovom periodu.
Inače, čini mi se da si spominjala da si živela u Rusiji? Izvini ako sam te sa nekim pomesala. Ja sam živeli u Moskvi od '91-96 , bilo mi je divno, obozavam taj grad.

Haha, Svirena, jesi sigurna da nisi fina?
I ja bih pre u Evropu, nema dileme. Sestra me nagovara da razmislimo o Svajcarskoj u nekoj buducnosti, ona je u Cirihu. Ne znam, nešto mi se ne mili da ucim Nemacki sad, dosta mi je ucenja u zivotu.

'Koja vrata su joj otvorena kad zavrsi skolovanje u Srbiji danas? '

Leelu, mislim da su nasoj deci mnoga vrata otvorena sa našim skolovanjem -ako žele da nastave skolovanje u inostranstvu.
Evo primer-moja sestra je zavrsila molekularnu biologiju kod nas , sad u Cirihu zavrsava phd sa 28 godina. Cela njena generacija, maltene 90% njih koji su zavrsili, su otisli napolje na phd i postdoc. I maltene su mogli da biraju gde će da idu , oberucke su ih prihvatali, i ima ih od Evrope, Amerike pa do Singapura. Tuzna strana price je sto oni ovde ne bi imali ni šta da rade.

Ja sam kod nas zavrsila ekonomski faks, kad sam upisivala MBA u USA, smanjili su mi program sa 16 ispita na 11, tolika je bila razlika u programu naših osnovsnih studija i njihovih postdiplomskih.

Ko je pomenuo putovanja-mnogi nasi prijatelji koji žive ovde su bili u Meksiku, na Kubi, Dominikani. Barem desetak parova je bilo kod nas u gostima u USA u proteklih 7-8 godina. Te stvari su se ipak promenile, mnogi mladi obrazovani poslovni ljudi mnogo rade, ali zato mogu sebi da priuste bolji zivot i lepa putovanja.