Moj maleni je upravo negdje u tom dobu nocu ponekad plakao. Spava a place. Ja ga pomazim po rukici ili glavi i smiri se. Desavalo se da pocne još jače da place kad ga dotaknem. Tad bi samo stajala pored njegovog kreveta i cekala da se smiri. To bi trajalo oko 1min i on bi se vratio u miran san. Doktori kažu to je kod osjecajne djece. Hoću reci djece koja su dosta emotivna i prezivljevaju ono sto im se desi preko dana. Ja sam skoro do 15 godine ustajala u snu, hodala , pricala sa mamo ali se ničega nisam sjecala ujutro. Prošlo bez ikakvih problema. Sada primjecujem da se malisa sve vise smije u snu i to grohotom da nas sve probudi. To je cirkus. Vidis dijete spava i grohotom se smije. Ne sekiraj se proćiće.

Moji su oboje to radili a cerka se još uvek nekad tako glasno smeje isto kao kod Vetrene da nas probudi i bas smesno bude. Ona je znala oko 5-6 godine da ustane i hoda pa legne u dnevnu sobu i nastavi da spava. A meni se to desilo par puta i to dok sam studirala, kada sam bila preumorna jer sam radila i ucila do kasno, da se probudim u hodniku i pokusavam da otkljucam vrata da odem napolje. Tada sam morala sama od sebe uvece da sakrijem kljuc :) Ali prošlo je i nikad se nije ponovilo čim sam se odmorila i naspavala kao covek.
Mislim da rutina i odmor pomaze.

I mi smo kroz tu fazu prošli.Ono sto je neko rekao prije djeca nocu prozivljavaju dnevna desavanja.Moja Tamara trenutno prica u snu,tj ziva se isvadja i onda nakon par minuta se okrene i zaspi.Procice ne brini se.Samo zagrli djete i budi tu dok ne zaspi.I da pazi koje crtane gleda,neki su malo strasniji,pa znaju sanjati.Puno sreće!

Evo da iskoristim priliku da se zahvalim Charmain koja se verovatno ne seca, ali i ja sam pisala o Nocnim strahovima moje cerke tu oko 3 godine. Primenila sam savet da je budim pola sata pre nego sto dobije krize plakanja i straha i upalilo je!
Inače njoj se to ponavlja , otprilike 1 godisnje, i skoro uvek paralelno ili sa nekim virusom ili traumom , ili jednostavno bez veze.
Ona se naglo probudi vristeci, i to place neutesno ko da je nešto boli ili muci a spava !!!Ako je dodirnem ili pokusam da je uzmem, još gore, otima se i kao da me ne prepoznaje ,a trazi me. Jezivo je nekad, sto kaže moj muž, ne znaš dal da zoves lekara ili popa da isteruje necastivog.
U svakom slučaju,ona te epizode uvek dobije oko ponoci ili nešto malo pre, pa oko 10,30 udjem u njenu sobicu, pomazim je, pokrijem ,ususkam, spremim garderobicu za vrtic, pospremim malo po sobi, dovoljno da ona otvori oci i to je to, mirni smo.