Jao Makich...predivno!!!
Tako ti zavidim,u pozitivnom smislu,naravno!Oduvek mi je bio san da imam troje,tj.divila sam se porodicama sa više od dvoje dece.
Ja imam dvoje,više neću rađati, dakle nemam ličnog iskustva,ali mogu da ti kažem kakva je situacija kod ljudi koje poznajem sa troje dece.
Jedni naši prijatelji imaju sina koji je u trenutku rođenja najmlađe sestrice imao 8 god. i bio oduševljen,srednja ćerka je imala 5 i po i bila je ljubomorna dugo na bebu,jer se osećala ugroženo,do tada je ona bila maza u porodici,ali nije bilo nekih većih problema.Uopšte,sa većom razlikom je lakše,jer starija deca imaju svoje obaveze,društvo,nije im potreban neprekidan nadzor...
Moja koleginica ima 3 sina sa razlikom od po 1,5 god. u proseku. Oni su od malena navikli jedni na druge,zajedno se igrali i rasli. Njoj je bilo malo naporno u početku,ali uz pomoć baka,a kasnije vrtića,nije ni osetila a odgajila troje dece.
Tako da, ako ima ko da uskoči u prvom periodu da izvede starije u šetnju,ili još bolje,ako idu u vrtić-biće to sve u redu,tj.nećeš ni osetiti!