Vi ste barem super prošli na odmoru:)Ja sam nedavno postavila temu oko negativizma u tom uzrastu, i trinka nije ni na letovanju imala mir od svog sopstvenog ponasanja. Sada ima 3 godine i 9 meseci i mislim da je sada najgore. Ništa joj se ne svidja, neće ništa, evo dva dana živi na onim slanim ribicama i pije sok, i ništa drugo. Moje raspoloženje varira od smirenosti i ignorisanja, shvatam da će proći, pa do panike i zelje da nekad potražim strucnu pomoć za nju.Kad krenem da čitam na netu, još gore, sve neke dijagnoze boze me oprosti.
Nisam sa sinom imala ovakvo iskustvo, on je bio za primer.
Katarina vrlo lako plane, ako nije po njenom jasno daje do znanja da nije srećna , nije destruktivna i ne udara nas, ali nekada se vidi da je to onako „za dlaku”. I dalje se držim metode da joj odvucem paznju od njeng lošeg ponasanja, i ja se udaljim uvek kad ona krene za izvoljeva, place, vice, negoduje i tako dalje.Time out nama ništa ne znaci, niti ja imam zivaca da to sprovodim, i nekako mi je zapadnjacki, sto bi sada pod stare dane menjala po njihovom,:) Ne brojim , ne sklanjam je u sobu, već jednostavno ostavim je da se „pushi” i izadjem iz sobe. Kad trci za mnom, ja se zakljucam u kupatilo!Ovo znam da smesno /strasno zvuci, ali ona je veoma brzo shvatila da nju niko neće u zivotu trpeti takvu i da takvo ponasanje ne sluzi ničemu.Istog trenutka kad se smiri, odmah je uzmem u ruke, pohvalim, uzljubim ,nagradim i razgovaramo o svemu.Al dok histerise, ja nisam duzna da budem tu, izvini.A ako nekada moram (nema nikog u kuci, kuvam)jednostavno sednem, kažem joj mirnim tonom da vidim da je ljuta, da razumem i da ću da sedim i cekam da se smiri, pa posle ćemo šta ćemo već.U najvecem broju slučajeva, i dalje histerise još minut dva pa vidi da sam ozbiljna i buljim u prazno, i uvek krene da se smeljulji i smiri se.
Najteze mi je kad krenemo negde i zainati se da hoće kuci a ona je tražila da negde ide. Naročito kad se i nama svima ide negde i radujemo se izlasku. Tada imam pri ruci zanimacije koje nije pre videla, poneki sitnicu, igracku i obično mi uspe da je zamajam.
U tom uzrasti brzo zaborave na ljutnju, kako dodje, tako ode.
Još ću reći da sada lepo pricaju i mi ocekujemo da nam kažu ako ih nešto muci (glad, zedj, umor, stežu ih carape, cipele zuljaju, i sl)ali to su još bebe, bebe sa većim fondom jezika, ali bebe.Znam da ona može da prica,i vidim da je isfrustrirana, ali vidim i da još nema pojma da kaže šta joj je konkretno pa i na to treba pomisliti kada su ljuti, da ponekad je to obična neka nevolja(pre neki dan je bila bas nervozna ceo dan, i konacno sam je spremila za kupanje,pustila joj kosu koja je bila vezana u cvrst rep ceo dan, i ona mi kaže-mama, mene ceo dan boli kosa:(((
Ništa ti nisam pomogla, ali da znaš da nisi sama i da znaš da oni to ne rade namerno ili iz pakosti, verujem da je to stepen razvoja kada ispitivaju jacinu svoje licnosti i da je to izvan njihove moći, ali što ne znači da treba sve trpeti.Moraces da nadjes modus koji funkcionise kod vas,i stimulisi ga da sto vise prica kad ga nešto muci.Srećno.

Ako nije bio takav ranije, nego tek po povratku sa odmora, možda mu je samo krivo sto ste se vratili u rutinu i obaveze, a tamo mu je bilo lijepo i opusteno i svi ste bili na okupu. Ne bi bio ni prvi ni posednji da tako reaguje (kao da je moje dijete, i ja sam svaki put ljuta što se moram vratiti sa godisnjeg :))
Pokusaj da ga ne grdis i ne kaznjavas. Možda stvarno ni sam ne shvata zbog čega je takav. Pricaj malo s njim o tom godisnjem odmoru, kako mu je bilo, da li bi volio da ste još ostali, da li je sretan sto ste dosli kuci...
A možda je pokupio i neku virozicu na odmoru, pa mu sad promjena klime i sve ostalo smetaju. Ima svakakvih uzroka, ne mora da znači da je samo buntovnistvo.

Ide li dete u skolicu, ja se secam, moji su bili dobri, ali su imali uzasne drugare, pa čujem vaspitacicu kako prica, ako ne slusas ides sa mnom kuci,a ne sa mamom i tatom, dete se momentalno primiri.
Možda početi sa uzimanjem igracaka, dete je sa tri godine dovoljno veliko da razume,ako se ne ponasa lepo ostace bez nečega do čega mu je jako stalo.
Možda početi sa nagradama za lepo ponasanje, npr ostace duže uvece da gleda svoj omiljeni crtani.Nikako da nagrade budu slatkisi.
Ja sam lično radila sistem poena, za sve sto dobro urade, poen, koliko poena, tolika nagrada, obično igracka, knjiga ili Mc Donalds sto su moji jako voleli, ako se svadjaju i biju, oduzimam poene, tako su naucili da sređuju svoje stvari, inače bi i dan danas u kuci bio haos.
Isto sam radila da neko koga oni vole dodje i proveri kako se ponasaju i onda kaže Deda Mrazu koliko su bili dobri, to je radilo neko vreme.
Sve je u rutini, sa tri godine deca su toliko pametna da mogu da manipulisu roditeljima.
Gledam u komsiluku ima jedna mala devojcica, besna, besna, sada je skoro napunila četiri godine, ona isto, kada nešto neće baca se i valja se po zemlji, a posto voli da se lepo oblaci, vidim, da kada se tako ponasa roditelji pocnu da joj skidaju, prvo ukrase sa kose, onda kais, onda karnerice itd, sada se malo bolje ponasa, a čujem šta kažu, prete joj sa babom, kažu mi ćemo da odemo, a tebe će da cuva baka, mirna kao bubica.
Moje se starije valjalo po zemlji kada mu se kaže da nešto ne može da se kupi, a ja uhvatim aparat pa slikam, kada je bilo pet godina ja pokazem sliku, a dete kaže : ovo nisam ja...

Time out nije slanje deteta u sobu.
Time out bi odgovaralo po našim metodima pre slanju u coshak, nego u svoju sobu.TO ima zadato određeno vreme i mesto(1 min za svaku godinu starosti deteta,obično je to stolica ili na podu, u vidokrugu roditelja) i to koliko znam nikada nije bilo upotrebljeno kod nas, bar ne u toj strukturi.
Samo ime, time out nema veze sa srpskim jezikom.
Slazem se sa nekoliko psihologa, renomiranih i onih manje poznatijih, koji tvrde da slanje deteta u svoju sobu nema svrhu, jer njihova soba treba da bude bezbedno utocishte za njih, njihova oaza, i kutak gde se mogu smiriti i odmoriti a ne da bude mesto za kaznu.
Možda mene trinka salje u time out, ali njenim ponasanjem dalje u zivotu će samo oterati njoj drage ljude od sebe, na isti način na koji se ja sklanjam od nje, i to je moja cilj.Ona brzo uci, i već sada primecujem da kad se naljuti i primeti da ja ucutim, već to pocinje da bude dovoljno da ona ukopca moje ponasanje kao upozorenje da se meni ta situacija ne svidja.
Imam sreću te trinka voli da diskutuje svoje ponasanje i priznaje grešku , a zna i da se izvini. Zato i kažem da su siroti žrtve razvoja ponekad.