Koliko znam, oko 2 godine uzrasta, deca pocnji da sklapaju recenice. Prvo ,,slazu, dve reci obično pa onda tri...to je normalno za njihov uzrast.
Moja devojcica ima 21 mesec i vazda brblja. Većinom je razumemo ali ponekad dok se igra, prica nerazumljivo ali mislim da to i jeste bas deo njene igre.

Jede tata tupe -jede tata supe
Ide ja - idem ja
Aći ja - hoću ja
Mazi ja mame - mazim se kod mame
Ija - seka Jelena
Pupa - pepa prase :-)))

Meni su preslatki kada tako maleni pricaju sa sve tepanjem. Do neke 4-4,5 godine se to sve izreguluše. Tada već treba da pricaju tečno i razgovetno. Do tog doba se toleriše i nepravilno izgovaranje slova L, V, R. Posle toga je vreme za poseti logopeda.

Moja je pocela tačno sa dvije godine da sklapa po dvije rijeci i za pola godine je probrbljala pravo. Sada joj je tri i ne može se zaustaviti. Dodje i kaže: „Mama, šta sam ti ono htjela reč'?”, ma samo da nešto kaže :)))

A ima bisera...još nije skontala pravo znacenje „sa mnom, sa tobom, sa vama, itd.” pa kaže „Mogu li ja još malo da ostanem sa nama, ne spava mi se?” ili pita nas dvoje „Jesmo (ukljuci i sebe) li već rucali?” a misli samo na mene i tatu...

Milice ti kao da si mene opisala :-) I ja isto sve do polaska u skolu nisam znala reci slovo r. I tačno pred polazak sam naucila potpuno sama bas zato što me bilo sramota da druga deca znaju reci a ja ne :-)

Što se mojih tiče, Andrej je već veliki (3 i po) i sada je u fazi pitanja: mama a šta je to kranijum? Jel može to da se izvadi iz moje glave? Zašto srce pumpa krv? Zašto kad se ubodem dodje krv u moj prst? Itd...
Kod njega mi je trenutno najsladje sto za sve što se dogodilo u proslosti kaže juče. Maca je htela da pojede pticicu juče (a to se desilo pre 7 dana).
I iako sklapa fantasticne recenice ima nekoliko reci koje namerno izgovara pogresno a to su: ovca = ocva i doktor = dotkor

A Aleksandra (19 meseci) već nekoliko meseci sklapa „recenice” tipa hoću ja kod mame, hoću kakim malu tutu, Aneli tucala bebu (Andrej tukao bebu), Aneli posekla plust makaze (Andrej posekao prst makazama), ali na pitanje hoćeš li nešto uvek odgovara: hocem :-) to mi je tako slatko.

'hocem' i 'necem' su tako slatki i kod nas...ja mislim da to sva djeca govore :)))

A i kod nas je sve što se dogodilo i gdje smo bili 'juče', bez obzira koliko davno :))), do nedavno je bilo 'danas' pa smo uspjeli da joj objasnimo da je 'danas' od kako se probudila.

joj kod nas je do neke 3 god r bilo umeto L. Pa je bilo VORIM TE :)
A Dimitrije je brata dugo zvao Basilije umesto Vasilije :)
Odrastaju među „velikima” i nema ni tepanja niti poteskoca u govoru, brbljivi su oduvek :)

Moj Marko je propricao jako rano...sa 14 meseci je imao fond reci 50, sa 18 meseci sklapao lepo recenice na Srpskom i 100 reci na engleskom + pesmice. Sada, sa 26 meseci, prica kao navijen (oba) ali imamo problem sa samopouzdanjem pa pricamo jako tiho. Nadam se da je faza i da će proći..

„Ja se izvinjavam mama ali mogu li sad ja malo da se vozam...”