Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Kako kulirati u parkicu?
shargarepa
31. maj 2011. u 10.28
Ja sam plasljive prirode, I plasljiva sam kao klinka bila. Pretjerano oprezna plasila se da ne padnem, da se ne udarim, da me lopta ne udari, da mi voda ne udje u oci, da me auto ne udari dok sam na biciklu… ma ukratko smor. Dosta toga i dan danas vucem i mrzim to kod sebe ali 'bem ga takva sam, jače od mene. E sad, tako se isto plasim I za djete, ali ne želim da mu to prenesem niti da ga odvajam od nekih normalnih stvari samo zato što mama tripuje neke gluposti u glavi.
Bas juče, posto mi je razvalio mrezu za komarce I izasao u dvoriste dok sam ja tipkala sa curama na fejsu… (uzas znam)… odvedem ga ja u park da se izigra. I sad normalno, djete hoće da se penje po onim strukturama, a ja prezivljavam pakao u sebi. Vidim ostali roditelji kuliraju a ja kao sjena za njim. Ono sto sam uvijek mrzila radim ja. Penje se on na tobogan i spusta, pustim ja njega, ali ja ću srcku dobiti do kraja sezone parka :) I oprezan je, nije da nije, prvo ispita novi teren pa onda pici ali meni to nije dovoljno :)
Kad ste vi i kako poravnile u ovakvim situacijama? Kada ste shvatile da vam je djete sposobno da se samo vere kao majmunce bez da mu vi disete za vratom?
blondinka
(avanturista)
31. maj 2011. u 10.44
Ja nikada :)

I dan-danas ponekad virim iza coska iako ima 12 god. Jedina sam koja docekuje dete dole na spustu sa tobogana i koja bi da me drzi za ruku dok se penje na isti /naravno, reč je o onom drugom od tri godine, toliko sam bar normalna da ne docekujem onog od 12 godina/.

Mene je pocelo popustati prvo kad je krenuo u obdaniste,mada i dalje tripujem tripove s vremena na vreme /npr. zvuk sirene hitne pomoći mi je neverovatna inspiracija/. Kad je stariji krenuo u skolu, nekako sam gotovo i uspela da presecem pa je sada sasvim normalan. Ono gore virenje se odnosi samo na nasu ulicu, npr. na skolsko igraliste ili u park ide sam sa drustvom.

Šta da ti kažem, vreme leci sve pa i naše strahove. Kontrolisi se koliko možeš ali uvek veruj svom instiktu jer ti najbolje poznajes svoje dete. Dok su drugi lomili ruke i noge i nos i svasta nešto, ja nisam nikada niti moja deca, prosto smo oprezniji. Ja ne gusim da vicem bez prestanka kao neke mame ali sam uvek tu, u blizini, da se brzinom Supermena bacim na pod ispred njega ako padne.

I moji imaju razbijena kolena.

Ponekad.

Vrlo retko.

Ma jednom-dva puta, da se ne lažemo.
shargarepa
31. maj 2011. u 10.51
Oleg još ni jednu modricu, ni razbijeno koljeno :) Imam dobre reflekse :)
Uf, znaci, to je kako je...
Republica
(®)
31. maj 2011. u 11.00
Hahahaha Mrkvice, ti si bila i ostala cuvar svog goozeceta.
Zvali smo jednog u nashoj kuci tako ...;0))Moj sin.
Ali bio je nestashan ali nekako se uvek izvlacio. Zato kad se sredi sredi se,uglavno ne njegovom krivicom.

Nikada , ja i danas ne kuliram a pri tom sam cool mamaN za njega.

To ostaje nedoreceno.

pazi kad je on juče kroz mrezhu za komarce nashao put do slobode.
Ne brini i odmah se okupao u kishnici... nije taj od juče...;0))
acinica
(vaspitač)
31. maj 2011. u 11.13
Hihihihihiiii..ja mislim da niko ne 'kulira' koliko ja...zato se moja,osamnaest meseci stara,ćera Anđelina,mogu neskromno da kažem,'izdvaja' u parku od ostalih vršnjaka ali i od dosta starijih...spretna je ,brza,neustrašiva...u stvari sva moja deca imaju odličnu motoriku...mislim da mame i tate stvarno preteruju u 'čuvanju',mislim da im se čini 'medveđa uslluga s tim što im izigravamo 'senku'...dete kada prohoda, treba puštati da 'pada' samo i da ustaje...samo tako će savladiti sve potrebne veštine,biće spretnije,znaće samo da se 'čuva...
Republica
(®)
31. maj 2011. u 11.21
E Acinice se secash kako je mazhnjavala one kolace u cafe-u...;0))

E mala Andja capi kolac pogleda u nas i mi tutanj,pod njenom zapovesti...;0))

Shalu na stranu jeste tvoja Andjelina zaista spretna.Ja je vijam a ona 5 metara ispred mene...;0))

A josh je usput svi prolaznici zaustave da joj udele po kompliment.

:0))))
Vatrena_1966
(inzinjer)
31. maj 2011. u 11.50
Evo još jedne ne cool mame. Moj stariji sin (ima 9 godina mi kaže Mama ti si overprotective - previse zastitnicki raspoložena). To mi je rekao neki dan kada je isao ra rođendan kod druga u kuci gdje su imali zakazano borbu maceva (igracki ali opet). Blondi me bas nasmijala ono sa sirenom hitne. Uvijek istripujem da su to bas moji. Za manjim ima 3 godine idem po parkicu ali stisnem zube i pustam ali ko tigar gledam sa strane ako treba da se bacim. Mene je uvijek vise strah od druge djece. Kada mi je mladji sin imao 3,5 godine stajao je pored klackalice a jedna veca djevojcica je dosla i pokrenula je. Zavrsili u bolnici sa 3 sava. Ja ga drzala dok su ga sili. A on maca moja pita mene mama sto mi ovo radis. Uf, sljedeci dan dosla na posao usla u firmu i rasplaka la se ko rodna godina. Sa srigim mi je malo lakse jer imam provog da vidim da nije sve bas strasno. Ali da strepim, strepim i mislim da ću dok ne umrem. Smao se trudim da pred njima to ne pokazujem previse.
Milica83
(raspevana)
31. maj 2011. u 11.52
Jao ja sam antimama, ne smem ništa da pišem. Ali je to verovatno usadjeno, meni niko nije stitio pa valjda i ja to prenosim na svoje dete.
Draganessa
(VUI Designer)
31. maj 2011. u 12.43
Moj stav je da ako sam ne nauci lekciju nikad je neće nauciti.

Recimo juče su se deca igrala na drvenoj terasi u basti i prosipala vodu i jurcala naokolo. U jednom trenutku sin se okliznuo i malo povredio. Posle toga daleko je pazljivije isao po mokroj terasi.

shargarepa
31. maj 2011. u 12.57
Da, Repy... zaboravila sam da spomenem i kupanje u kisnici... ;)
Acinice i Milice... ja hoću da budem kao vi, i Acinice slazem se u potpunosti da ih mi gusimo kad trckaramo oko njih ali kako da olabavim :)
On se penje uz tobogan, a ja u mojoj glavi vidim film kako pada na ledja, pada sa strane, na glavu, na... ma katastrofa od scenarija... i šta ću stanem tik pored njega ako se šta od ovoga desi da ga uhvatim :)
Moj tata ima obicaj da kaže kako je za nesrecu uvijek potrebna samo sekunda, e ja kad je u pitanju moj sin samo idem za njim i njuskam te „sekunde”...
majkakg
(mama)
31. maj 2011. u 13.35
Mislim da to ima veze i sa redosledom rađanja: oko prvenčeta svi bdimo, posle shvatimo šta je stvarna opasnost.
Prvo dete sam pratila u školu. Bukvalno pratila, ne ispraćala ili vodila. Ona ide, a ja za njom, na bezbednoj udaljenosti, da me ne vidi. Pa zirkam da li je prešla na zeleno, pa se sklanjam kad se okrene. Kao na filmu :)
Ona je princezast tip, pa se i sama pazila. Ova mlađa je tip razbojnika, niti se plaši, niti pada. Al' gvirim.
Sad ozbiljno, svoje strahove ne prenosim na decu. Sa njima se sama borim, a sa njihovim strahovima zajednički.
JoannaL
31. maj 2011. u 16.43
Opomemem jednom-nemoj tamo, nemoj ta trcis klizavo je, nemoj ,visoko je i sl...i ucutim. Lekcije kostaju , i sto je dete starije povrede su teze ako nije rano naucilo.Cistili smo dvoriste neki dan, plocice mokre, jednom sam joj rekla, nemoj ,klizavo je ,nakon čega je i dalj etrcala da bi se opruzila koliko je dugacka i odrala lakat.Naravno , s merom, ako dohvati sibice ili upaljac, trk i spasavaj, nije sve korisna lekcija. U parku pazim da je aktivnost primerena njoj, neke igracke i penjalice nisu, pa tamo je vise pazimo ali ne disem joj u vrat.
acinica
(vaspitač)
01. jun 2011. u 17.39
Hahahaha Repy,da je vidiš sad,ne smem više ni blizu cafe-a...ma videćeš...sad možemo samo da trčkaramo za njom i usput 'koju progovorimo';)
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Mantra Bracelets?

Life Press

.