Evo prošle teme o autizmu...

http://www1.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=140&id=15314667&thread=15314667

Ovo ti je lijepa ideja, i mislim da bi bila visestruko korisna.
Mi smo se nosili istom ovom mišlju dok smo još zivjeli u Bosni, ali smo u pola projekta odselili, a niko nije bio voljan da nastavi sa tim jurcanjem, pa ne znam ni da li je ideja ikada zazivjela na prostoru sa kog smo mi.
Mi smo mogli da dobijemo konje, slične kao i ovi sto pominjes u Zajecaru. Neki nas lokalni biznismen je imao ergelu, pa kad mu je „igracka” dosadila konji su bukvalno umirali od gladi i zapustenosti. Bio je voljan da ih pokloni, samo da ne brine o njima.
To ti je prvi korak, naći odgovarajuce konje. To ne mogu da budu mladi konji, jer su nemirni. ALi znaju oni koji rade s njima kakvi konji odgovaraju.
Drugi korak je prostor. Uglavnom to jeste pri konjickim klubovima, ali za autisticnu djecu vise odgovara manji prostor, gdje se ne mota bas previse ljudi i gdje nisu velike guzve. Nije potrebno da to bude pravi, uredjeni hipodrom,može i omanja livada, jer u terapijskom jahanju nema velikog trcanja, preskakanja prepona i sl...
Mi smo imali ideju i volju vlasnika malog zooloskog vrta u nasem mjestu, da to bude na njihovom imanju. Bila bi interakcija i sa drugim zivotinjama, koje bi djeca mogla da hrane ili da im donose vodu ili da ciste i sl.
Treca stavka je osoblje. Od onoga koje bi smjestilo i brinulo o konjima(hrana, stale, ciscenje...), preko onoga koje bi bilo terapeut jahanja, do onih koji bi terapeutima pomagali. Mislim da je kljucna figura neko ko poznaje konje, a ostali mogu da budu i „obični ljudi”, clanovi porodice i sl. Moje najvece razocarenje su bili upravo studenti psihologije, pedagogije iz našeg grada. Samo su razmišljali kako da uhvate krivine, neodgovorni prema dogovorima, nekom radnom vremenu, ocekivali previsoka placanja, ponasali se kao da su vrhunski svjetski strucnjaci. Studenti drugih fakulteta su bili potpuno drugaciji, sve se s njima lako dogovaralo, sve su odradjivali krajnje korektno. Ovo kažem uopsteno, a za terapiju konjima ti je važno da su volonteri pozitivni, energicni, ne treba da imaju obrazovanje vezano za autizam ili razvoj djece. DObice instrukcije od onoga ko vodi terapiju i brine o konju.

Repy volela bih da znam dokle si stigla, ja sam dugo imala konja, jahala i radila sa konjima u Srbiji. Tome shodno imam još uvek jako puno poznanstava u konjickim vodama i sigurna sam da bi puno njih volelo da ucestvuje u realizaciji takvog projekta.
pozdrav!