Kalimero73 pozdrav :-)

Svi se nađemou tom bubnju..I zato je potrebno i to nasusno, naći nacina kako odvojiti, tj. priustiti vremena sebi. No, to je lakse receno nego uradjeno.
Ipak, trudom se sve može i lično to godinama radim tacnije od kada se rodilo moje prvo luce. Sada sam u 6-stom mesecu druge trunoce i iskreno receno bojim se da i pored mojih do sada uspesnih metoda, sa dvoje dece ići će malo teze...No videcemo...
Evo reci ću ti kako ja dajem sebi oduska:

Kao prvo imam stalnu pomoć u kuci u vidu Au Pair. To ne vidim kao luxury nego puku neophodnost svakoga ko živi udaljen od svojih bliznjih koji nisu tu da imalo pomognu.

Kao drugo, ako si u inostranstvu-slanje dece babi i dedi preko leta/zime npr. dok ti i muž odete negde na odmor je poželjno ne samo zbog sopstvenog uzitka nego i decije sreće/uzenja srpskog jezika i kulture. U to naravno ukljucujes i dolazak babe i dede (dok si još srećna da ih imaš...)i njihovo ukljucivanje u brigu o deci. Ovo naravno podrazumeva ako to oni žele/hoće i najvaznije još mogu!
I kao treće i najvaznije-moras shvatiti da je odvajanje vremena samo za sebe neophodan deo srećne majke tj. srećne porodice. Kada odbacis bilo kakvo osecanje krivice sto npr. nisi 24 h dnevno sa decom, tada se vise nećeš osecati iznureno i nesrecno.
Želim ti puno uspeha u bilo cemu sto učinis za svoje dobro da bi se osecala lepse i zdravije.
Ljubi decicu! :-))

Kalimero,

Kažeš 'sebično je', nije! Kao sto su ti i druge diskutantkinje rekle moras da sredis sebe da bi bila ok prema drugima. Pokusaj da se organizujes nekako, platis neku babysiterku na kratko vreme i jednostavno uzmes par sati za sebe. Prosetas se, odes u teretanu ili šta te već zanima, samo da nadjes svoj mir i da se 'resetujes'. U tome nema ništa loše, samo možeš biti bolja mama ako uzmes vremena za sebe.

Ljudi su razliciti, neki mogu da podnesu vise neki manje i ne treba se porediti sa drugim roditeljima.

Ja se sama brinem o svom sinu, plus imam posao, vozim ga u vrtic i iz vrtica, sve aktivnosti radim sa njim i stvarno mi sa vremena na vreme dodju zute minute (ili zuti sati :) i tada potražim pomoć prijatelja ili babysiterke i uzmem vremena za sebe. Tih sat dva meni dodju kao da sam ceo dan slobodan imala. Ja trcim 3 puta nedeljno, sina stavim u jogging stroller, i tako se ispraznim i dodjem sebi. To je malo teze izvodljivo sa dvoje dece, zato bi tebi bilo najbolje da nadjes nekoga da ti pomogne bar dva puta nedeljno i odmah ćeš se bolje osecati.

Ali prvo moras da se resis tog osecaja krivice i da ne mislis da je sebično to što ti trazis vreme samo za sebe odvojeno od dece.

Jel ti stariji sin ide u vrtic? Ako ne, možda bi to bilo bolje rešenje bar pola vremena ili dva dana nedeljno...

Srećno.

kalimero: „ali svesna sam da nije bas normalno, odnosno da je uzasno sebično, osecati tako nešto prema sopstvenoj deci”

Mene zanima zašto je to sebično? Ako si kod kuce sa decom 24/7 onda bi trebalo da bude vise nego razumljivo da ti je neophodno vreme samo za sebe. U bilo kojoj drugoj varijanti opet ti je potrebno vreme da se izduvas, trcanje (ili bilo koja druga fizicka aktivnost gde moras da izadjes iz kuce) deluje kao savrsen izbor.

Postoje mitovi savrsene žene i majke, pogotovo među srbima.

To ide ovako:
Sve stigne da skuva, kuca cista blista, deca cista, nahranjena, blistaju od sreće, poslusna, ona doterana, muž se vrati sa posla, žena mu prinese da pojede, da popije, izmasira ga, uspava decu, odradi vrhunski seks, muž onda zadovoljno odgleda fudbal, žena sve oko njega cile mile, i tako.

Taj mit naravno podgrevaju žene koje drže taj imidz, ali u stvarnosti nije tako, dobro znamo to da takve žene ne postoje ali da ima žena koje žele taj imidz da održe za javnost i da zakeraju drugim ženama.

Nemoj se osecati krivom, pobogu zeno.
Nadji sebi lufta ako ikako možeš i ako ti organizacija u porodici to dozvoljava.

moras draga da nadjes par sati nedeljno i za sebe. Niko neće misliti da si sebična i losa majka, ako to uradis. Onaj ko to misli nije normala-uopste.
Ako imaš bilo koga da ih pripazi, nadji nešto sto te ispunjava, a što se kuce tiče u njoj uvek ima posla, pobeci neće sigurno.
Juče sam dosla ranije kuci, nije bilo struje u celom delu grada gde radim, pa odem kuci. Pokupim mladjeg iz vrtica, stariji u skoli (uskoro 5i 6). Posklanjam malo, usisam, obrisem podove, pobacam papire, zategnem krevet...pregledam cvece u basti, pogledam postu...okrenem se oko sebe, vreme da pokupim starijeg iz skole. DOdjemo kuci, oni jedu, ja sklonim sudje, operem, opet pokupi gomilu papira koje je on doneo, gomilu onih od poste, u međuvremenu je mladji seckao nešto, a ja podmesila i ispekla hleb (znaci opet sudja gomila) i ja lepo uzmem kafu, knjigu i sednem. Oni gledaju tv, ja sedim čitam i ulazi moja sestra i kaže „jao šta ti se desilo s kucom...” i sad ti meni reći da sam poludila. AMa ceo dan nisam sela a kuca ista kao da se nisam ni pomerila...A znam da nema prasine ni prljavstine, samo papiri i decije igracke...
Rekoh ništa, odmaram, pa imamo i mi dusu bre, samo ti nadji ventil, jer kad pocnes da pucas po shavovima, nikome neće moći da pomognes a najmanje sebi :)

„Mommy time” mora da postoji, pa makar i ovako izgledala raspodela: http://www.babyblues.com/archive/index.php?GoToDay=2008-06-22