Nedostaje mu samopouzdanja u drustvenim situacijama i moguće je da je od one dece koju druga deca izbegavaju bas u tom najosetljivijem uzrastu, jer su cudna, dosadna ili naporna za druzenje - ovo sve pod navodnicima jer uopste ne znači da je tvoje dete realno dosadno ili naporno, već samo da se ne uklapa u sistem vrednosti pubertetlija, a prošli smo svi kroz to i znamo koje su to „vrednosti”... vremenom će se sve vise osecati kao autsajder i misfit ako nešto ne učinis. A ti malo šta možeš, osim da mu uporno trazis nishu u kojoj će se osecati kao da pripada. Ako to nije drustvo sa plivanja ili fudbala,upisi ga na crtanje, u bilo koju sekciju, probaj ih pedeset dok ne nadjes okruzenje koje će ga prihvatiti. Kod takve dece mnogo bolji efekat daje pronalazenje okruzenja gde te prihvataju nego posto-poto nastojanje da se uklopis u okruzenje koje te ne prihvata jer time samo sebe izlaze brojnim i uzastopnim razocarenjima, on je to shvatio i zato se i povukao tj „ne zanima ga”. Svako na ovom svetu ima svoje drustvo samo treba da ga nadje. Bas sam nedavno citala na temu toga da decu treba izloziti sto brojnijim aktivnostima još u ranom uzrastu, upravo da bi kroz te pokusaje pronasla svoj milje i da bi se ublazili efekti eventualnog vrsnjackog odbacivanja u pojedinim aktivnostima ili oblastima zivota. Tako na primer povuceno dete koje se ne uklapa najbolje u skoli ili sa vrsnjacima iz ulice, ali ide na plivanje i na sah i na plivanju stice par drugara sa kojima se „kapira” - ima mnogo vise samopouzdanja od deteta koje se ne uklapa u skoli ili u kraju, i pri tome ne ide ni na kakve dodatne aktivnosti. Ti si imala dobar osecaj šta treba da uradis, samo možda treba dalje da trazis dok ne nadjes skupinu dece u koju će se lakse uklopiti i gde se neće osecati odbaceno.

ne znam ništa u vezi te dijagnoze ??? kako se manifestuje i šta je to ustvari...ima li veze sa njegovim usamljivanjem

zavisi gdje i u kojoj državi živis...
ja imam 2 tinejdzera...sin nikad nije bio druzeljubiv puno...a nije bio ni neki problematičan tip...takav je...on se uvjek uhvati samo jednog druga...
oet cerka bi stalno da se druzi ali ima svoje Jako Ja i pomalo je tvrdoglava pa upada ponekad u konflikt...sve je to povezano sa pubertetom

jaka podrska roditelja je veoma bitna u pubertetu ne samo zbog druzenja već i svega ostalog sto prati...razgovor razgovor razgovor...a ne ispiranje mozga...
ipak smo mi zivjeli drugacije...ja kažem mom sinu...mi smo cuvali jedni druge...kad se drugarica napije mi je pazimo..ili obrnuto...a danas moras sve sam nema iskrenih prijatelja...bar ne na zapadu...mi smo krili sve od roditelja...nama su sve branili...moj sin pije pivo skupa sa mnom...i s tatom ponekad...kad su neka slavlja...a ja to ni sanjat nisam mogla ne ja već moj brat...a kamoli da dodjes kuci pijan...sve se to treba proćii normalno je

moj savjet ti je...daj sinu vise odgovornosti...sto prije...da sam ide u skolu da sam ide na plivanje..ne da ga vozis...pretpostavljam da je on najstarije djete...njima je uvjek najteze :DDD

nije lako biti roditelj ;-) ali je slatko :))
imaš podrsku od mene...i da znaš da nisi sama :D

Ne znam šta je kod vas razlog da nema prijatelje, da li ste se često selili, menjao skolu ili nešto drugo.
------------

nema to uvek veze..i deca koja se mnogo sele mogu cas da sklope prijateljstva ako su takva.

vanderbilt ima pravo, ako dete po nečemu odskace od onog sto tinejdzeri ocekuju, onda bude odbaceno. to su najteze godine za druzenje.
važno je da mu dajes podrsku i da ga pitas za njegove interese, a ne upisujes tamo gde ti mislis da će naći najviše drugova.

upisi ga na crtanje ako ga to zanima..ples..kompjutere..bilo šta gde bi nasao drustvo koje NJEMU odgovara po interesima/ponasanju a ne tamo gde bi tražio drustvo kakvo ti zamišljas da bi trebao da ima.
isto tako bih nasla specijalne skole koje bi njemu odgovara zbog njegovog problema, kao sto su recimo montesori skole. tu je pristup ucenju i druzenju drugaciji i možda bi se osecao daleko bolje.