Hvala svima na savetima!

Moja situacija je malo delikatna. Treba da se porodim svaki cas, pa ne mogu da vucem oca i malo dete svuda. Osim toga u poslednje vreme imamo očajno vreme, pa i ne možemo daleko da se setamo, iako se ja osecam sasvim dobro. Mi živimo u gradu, u stanu, sto je za mog oca koji živi u kuci i ima ogromnu bastu nezamislivo. Nema šta da „opravlja” jer se ionako uskoro selimo. Ipak, ima dosta mogućnosti i ovde... ja mu kažem da kad se ujutru rano probudi, skuva kafu, sipa u termos, izadje napolje na obalu i uziva u izlasku sunca. Mislim, to bas nema u Srbiji. Ima mnogo toga, samo da hoće.

On se dosta igra sa mojim sinom i sad ga čak redovno presvlaci.

Jedino sto spava 15 sati dnevno. Evo ga i dalje testerise na sofi u dnevnoj sobi. Sada smo se nekako uhodali i čak usli u neku rutinu. Mene iskreno tata puno smara sa nekim njegovim pricama (šta je ispravno u zivotu a šta ne), pita me 1000 nemogućih pitanja, a često i ne slusa kada pokusavam da na njih odgovorim. Inače pre neki dan me pitao šta je u nekoj zgradi i to me je već pitao najmanje 4 puta, i na kraju sam mu rekla „da li se ti zezas sa mnom?”

O politici smo prestali da pricamo na sreću. Sad je malo olabavio pa se lakse dise.

Nešto smo se zakacili pre neko vece i on demontrativno ode sam u setnju, i to prvi put bez naše pratnje. Vratio se po mraku, ali ja sam potajno bila srećna jer je pokazao neku inicijativu. Čak je uspeo da komunicira sa nekim Latinosima, iako ne zna ni reč spanskog, o njihovim fudbalerima, Djokovicu i Nadalu, itd. Inače moj tata kad je u Srbiji, tj. u svom elementu, je veliki zabavljac.

Ja ne volim da mi roditelji rade po kuci, nekako želim da se odmore i dobro zabave. Mama je opet prica za sebe. Stalno nešto brine, a mene to izluđuje. Ne volim kako kuva pa čak ni to ne radi kod nas. Prošli put smo joj kupili igle i vunicu pa je plela unuku dzemperice. Ili je ostavimo u trznom centru pa ona sopinguje.

Tata je mnogo smesan kad udje u prodavnicu... samo gleda cene, upoređuje i kuka kako je ovde sve uzasno skupo.

Inače roditelji su mi u 60-tim godinama i nekako mi izgledaju starije, ne fizicki, nego sto bi trebalo da budu. Oboje su u penziji. Ovde njihovi vrsnjaci bi mogli volu rep da iscupaju. Nije bas sve do novca, vise je stvar nekog stava prema zivotu. Ne znam da li je stvar u generacijskim razlikima ili je po sredi nešto drugo?

Iskreno, nisam sigurna kada će tata sledeći put da dodje kod nas.