Kod nas se to pokazalo kao faza. Za mene je to bio uzas jer beba koja je od svojih mesec dana spavala po celu noc sama u sobi je pocela da luduje tako. iskakala je iz krevetca, povredjivala se...na kraju smo njen krevet preneli kod nas i tako je bilo nekih par meseci, pocelo ja kada je imala 22 meseca i trajalo do 27 meseci. Kupili smo joj veliki krevet i prvih par noćime je tražila ali je shvatila da sam blizu, da su vrata otvorena...I sada sa 38 meseci je i dalje sve u redu.
Izgleda da je bila faza ili kosmari koji pocinju oko drugog rođendana. Znam samo da će proćia do tada se naoruzaj sa strpljenjem.

Nemam licnog iskustva ali sam jednom slusala odgovor jednog psihologa na identicno pitanje - oseca da stize konkurencija! Samo polako i strpljivo. Ukljucite dete sto vise u svaku pricu oko buduce bebe.

Za početak, ne gledati na 'problem' kao ogroman ;)
Djeca stalno prolaze kroz kojekakve faze, isprobavaju nešto novo, tetsiraju šta i kako, imaju nove strahove ili kerefeke. Vjerujem da do sada to već znaš :) Vase je da budete istrajni i cvrsti. Ne govorim ni o kakvim rigoroznim mjerama, ali ako djete zna da ćete popustustiti na kraju, plakace dok god ne popustite. Pa i sat i po, dva , tri... jer će dobiti ono sto hoće nakon sat i po! Sad je stvar samo ko će koga 'nadmudriti„. Moj savjet: ako znaš da je dijete sito, nije zedno, suvo, prikladno obuceno, regularna rutina pred krevet obavljena (citanje, pjevanje, ljujuskanje...), poljubis za laku noc i izadjes iz sobe. Ako treba vratis se nakon nekog vremena, kažeš opet da je vrijeme za spavanje, poljubis (ne uzimaj u ruke) i ponovo izadnji. I NAORUZAJ SE STPLJENJEM!!! Ponekad je potrebno nekoliko dana, da dijete shvati da kad je vrijeme za spavanje je vrijeme za spavanje, a ne 'zezanje' mame i tate ;)Ako budete istrajni, vidjeces da će upaliti. Ako ti se ovaj metod čini neprihvatljiv (znam da ga mnoge mame osuđuju, i one radije ninaju djecu, ili ih stavljaju da spavaju sa njima, ili ih pak pustaju da skacu do ponoci dok ne onemocaju od umora), ti izabri koji ti se čini najprihvatljiviji. Kako kod, i šta god izaberes, budi istajna.
Nama je trebalo jedno 7 dana da naucimo nasu djevojcicu da odlazak u krevet znači da je vrijeme za spavanje. Nasa je krenula da zeza negdje oko godinu i po. Šta da ti kažem plakala je prvih dana i do sat vremena, ali mi smo odlazili u sobu prvi put nakon 5 minuta, onda bi polako produzavali period i svaki put isto, poljubac i laku noc i izlazili iz sobe. Polako se period plakanja skracivao i sada kada je spustimo u krevetic, to je to!! Ponekad ne zaspi odmah i čujem je kako se igra, ali zna da je vrijeme spavanja i to vise nije bauk ni za nju niti za nas. Nema suza, niti otpora.”