Jer tebe to svrbe pare? ti bi da ih potrosis? pa ako ne želiš sad, najverovatnije ćeš poželeti kasnije. Kao sto si jednom promenila mišljenje promenices opet. Ja sam uvek za dvoje dece, mislim da je vise glupo nabrajati razloge, dva meni bitna raloga su sto želim, a takođe želim da mi dete ima najboljeg druga za zivota.

Dajanara join the club:)) I ja imam devojcicu, evo u septembru kreće u prvi razred, i osecam se slično kao ti...što se kaže, prosto nisam pametna! Doduse kod mene u igri je jako puno razloga za NE, a samo nagovestaji za DA...od cinjenice da moja cerka neće ni da cuje za batu ili seku ( hahhahaha, kao da ih ne bi volela!)preko finansija i još mali milion zivotnih okolnosti, koje jasno govore ne, pa na kraju do same cinjenice da ja definitivno nisam spremna...pa šta god to znacilo. Ja sam lično zadovoljna samo jednim detetom, ne gorim od zelje da opet budem trudna i sve to, zista smo super ovako samo nas troje...ali ono kud svi tu i mali mujo...da me kopka, pa kopka me ponekad...ali nekako nikad nisam bila „kao sav normalan svet”, zašto bi bas sad pocela...ne vidim tragediju u tome da je neko jedino dete...kao i sve na ovom svetu, ima i svoju pozitivnu i negativnu stranu, ali kad sam ja u pitanju nikad ne bih rodila samo da bih rodila i da bi se uklopila u neki sablon ili da bi moje prvo dete imalo „drusto”, to bi moralo biti iz ciste moje (naše) zelje da imam bebu! Da osetim sve to opet iz početka...tako nekako je meni. Sad da li ti je pomoglo ili odmoglo ne znam, ako sam te još vise zbunila, izvni:)) Pozdrav.

mom sinu je sad skoro 29 meseci i apsolutno ne želim drugo dete. muž nešto ponekad spominje, ali ja uopste ne želim (jedva sam se odlucila i za ovo, mi smo dosta putovali, zezali se i bilo je teško prekinuti i preuzeti tu ogromnu odgovornost i odluciti se dozivota živeti sa jednim strahom, strahom za svoje dete koje svaka majka ima).

razlozi zašto ne želim:

1) bas nam je lepo ovako nas troje zajedno, i naročito sad kad je bebac već veci, tako da možemo vise da preduzimamo zajedno
2) ne mogu da prolazim kroz one početke sa bebom ponovo
3) ne mogu da prođem kroz porodjaj ponovo - ja ne znam ko je taj ko je zaboravio na to kakav je porodjaj imao, ja nisam od tih
4) posle porodjaja upala u postnatalnu trudnoću, koja me još pomalo drzi i ne mogu ponovo da prolazim kroz to
5) ne krecem od toga imace brata/sestru da ne bude sam na svetu. šta ako se uopste ne slazu? dosta braca i sestara se ne vidjaju/ne podnose, i naročito ovde na zapadu a i sve vise kod nas, kad se svako odseli na svoju stranu to je kud koji mili moji, to su uglavnom price za malu decu „da ne budu sami na svetu”
6) želim da svom sinu pruzim sve sto mogu. možemo mi finansijski i drugo, ali onda već mora vise da se vodi racuna o parama, itd

tako da ne, dosta je jedno. ima rodjake pa neće biti sam na svetu.

Moja cici ima 4 god. (isto vto bebac) i ja želim još dece i na sve nacine pokusavamo da ustekamo za još jedan pokusaj. Verovatno ćemo uskoro i krenuti sa postupkom. Moja cera oboava bebe i stalno kukumace da joj rodim, zmu i ja isto tako zarko želimo :)

Bas tako, probudila sam jedno jutro i zarko pozelela mog andjelcica. Do tada sam godinama mislila da ne želim decu (grozno mi je da to napisem, priznajem). Dete me je potpuno promenulo i učinilo manje sebičnim bicem. Obozavam ga i jednostavno mislim da treba da imam još jedno dete (jes da nam nešto ne ide!).
I ja sam smatrala da želim slobodu, nezavisnost, putovanja, izlaske ali jednog dana sve to vise nije imalo smisla. Kad su me pogledale te dve plave, kucece okice sva moja depresija je nestala i ja sam sada najsrecnija žena na svetu!

ja sam se odlucila na bebu jer smatram da zivot nema smisla bez djeteta...
zapitala sam se cemu sam se u zivotu trudila i postizala sve- ako nemam zbog koga?!
sretna sam i zadovoljna zbog svoje bebe...
mišljenja sam da mi beba neće biti prepreka daljim putovanjima i interesovanjima...čak šta vise...
samo - ja se divim ženama koje se odluce na ponovno radajnje... ja sam se bukvalno rastavila na porodu i tek sad (3mj poslije) se osjecam oporavljeno... (ako izuzmem posljedice s kicmom i kukovima :( )
tako da... ne vjerujem da ću biti u stanju da se vise podvrgnem ovakvom poduhvatu... hehhe...
a, kako sama odgajam svoju bebicu - ne vjerujem da će mi dati ikad da npr.usvojim još jedno dijete...
tako da - ostajemo nas dvije...
a za „drugarstvo” - mislim da je moguće imati prijatelje u zivotu koji su često blizi od rodjaka ili brace/sestara... tako da - to me ni najmanje ne opterecuje...
ako bude na mamu - neće joj nedostajati prijatelja u zivotu... ;)

Ilka, da li si uzimala lekove, mislim zbog postporodjajne depresije?

Dajanara,isto kao i ti, imam dete iz vto-a i cekali smo ga dugo,ali sam bila premna na još jednu , ali samo jednu ,vantelesnu za drugo dete.Na naše ogromno iznanedjenje i odusevljenje zacela sam prirodno.Tata mu se vise obradovao nego prvom,na njega smo cekali a drugo nas je bas prijatno iznenadilo.Sledećeg meseca sam imala zakazano za vto.Za dvoje dece se nikad nisam razmišljala ali za treće već jesam,a nekako sam verovala da je prirodna trudnoća slučajna, i krenemo da se ne stitimo,negde u podsvesti uverena da do trudnoće i neće doći,kada iz prve ostanem po treci put trudna.Deca su nam okrenula zivot za 360 stepeni,ali mm i ja se pitamo kako smo uopste i mogli da živimo bez njih.Mene nisu pritiskali da rodim drugo dete jer znaju da smo imali problem,ali moju sestru koja ima jedno stalno.I to verovala ili ne bas oni koji su ostareli a imaju jedno dete.Moj muž je jedinac i moj svekar sada u 65 godina kaže da su on i baba bili idioti sto su ostali na jednom detetu.Da znaš kako se on samo raduje nasoj deci.Isto potpisujem da dece i para nikad dosta.

Gdje su roditelji dobri, braca i sestre se slazu. Svjesno se odluciti za samo jedno dijete je, po meni, veoma sebično.
---------

isidora, diktirati nekome šta bi trebali/smeli i vredjati ih ako se ne uklapaju u tvoja predvidjanja je bezobrazno do krajnje mere. tebe niko ne sprečava da ih imaš i 10 (mada covek može da se zapita koji su to psiholoski razlozi zašto neko just za gomilom dece, nije tu u pitanju ljubav prema deci).
neke žene sebe ne vide samo kao rasplodne krave koje moraju da stavljaju decu na svoju listu prioriteta i još vise njih, da bi neki bili zadovoljni.

neko vidim da sam napisala postnatalnu trudnoću..mislila sam depresiju naravno. umorna.
gala, trebala da pijem neke lekove ali na kraju sam odlagala, sad mi je ok. izbegavam lekove čak i za glavobolju i slično. mada nisam naravno protiv ako je zaista potrebno.

Ok, Ilka... Nego, mislila sam da ukoliko se predomislis za drugo dete, nemoj se bojati postnatalne, a ni antidepresiva. Mnogo se lakse, efikasnijea i brze prevazilazi uz pomoć medikamenata + psihoterapije. Ne bi morala ovoliko da se mucis.

Meni je jako ruzno i tuzno kad procitam kako neke majke neće drugo a i za prvo su se dvoumile. Zamislite da to vase dijete cuje:„Sine, mama apsolutno nije htjela vise djece, a i za tebe je morala debelo da razmisli”.OK ako par ne može da ima vise od jednog, ali svjesno to uraditi...

Kao jedinica mogu da ti kažem da i rodbina i prijatelji odu svojim kucama i svojim porodicama, a ti ostajes SAM. Kako god okrenes, roditelji su jedini na ovoj planeti koji te vole i znaju od početka i jednom kad oni odu, kao jedinac nećeš imati nikoga, nikoga na svijetu sa kim ćeš dijeliti te najranije uspomene.
I moji se gorko kaju, pogotovo sada kad su dobili unuce i sve vrijeme vrse pritisak na nas da ne ostajemo na jednom djetetu.
Nema veze ni daljina, ni neslaganje, braca i sestre znaju da imaju jedno drugo koliko god da su daleko.
Mislim da ljudi ne shvataju odluku da ostanu na jednom djetetu dovoljno ozbiljno. Sva sreća da dragi ima sestre inače moje dijete osim daljih tetki i ujaka ne bi imalo ni tetke, ni rodjake, nikakvu rodbinu. Treba i o tome misliti, kakvo će im porodicno okruzenje biti za par decenija ako svi budemo imali samo po jedno da nam radjanje djece ne bi ometalo stil zivota.

Ako možeš i imaš mogućnosti, samo naprijed i pokusaj roditi još jedno, nećeš se pokajati, a svom djetetu ćeš pokloniti najljepsi dar - brata ili sestru.

Ilka, pa upravo si ti poznata po kritikovanju ljudi koji ne žive po tvojim pravilima, tako da ne vidim šta te cudi. Ja sam samo napisala da su takvi ljudi sebični PO MOM MišljENJU jer stavljaju svoje potrebe ispred djecijih.

Svi jedinci koje poznajem govore mi da treba da imam bar još jedno dijete. Oni najbolje znaju dobre i loše strane, a i ja se sjecam kako je kad si mali i sam. Svi su imali bracu i sestre da se igraju, vole i tuku samo sam ja na svog brata morala cekati vise od 7 godina.

Da i ne govorim kako je kad roditelji ostare, pa sva briga oko njih spadne na jednu osobu. Znam Engleza koji lude zbog svih tih obaveza, a roditelji su im u starackom domu. Ne znam šta bi da ih cekaju kod kuce kao sto je kod nas to još obicaj.

meni je suludo uopste razmišljati o tome

upoznala sam covjeka koji neće vise od jednog djeteta da mu djete ne djeli ništa ni skim...jer on dolazi iz porodice sa 8 djece...sve su to kompleksi...
sve su to kompleksi i nedostatci...
to vam je isto kad djete promjeni ime da bi se uklopilo u okolinu...kompleks

ja sam za 2 minimum...i vjerujte mi da je i to malo..jer porodica pocinje tek da dise sa trećim ;-)

A kako bi bilo da ne zavirujete u tudje reproduktivne organe ?
Kako može neko da se oseca tuzno sto neko tamo drugi ne želi decu želi jedno ili želi i ima 10???

Mislim stvarno.. ej? Svako ima svoj zivot ,zelje,razloge.. ono sto je napisano ovde na ovoj temi je strasno...

hehee Mindjusica da :)) smesno je to „sebična”..

Pa hej, nema vece sebičnosti od toga da imaš svoje dete! Nasu decu osecamo kao nasu srz i sve ono najperfektnije materijalizovano i proektirano u tom detetu !

Kad procitam to da kao one nisu sebične ispada kao da su užele neku tudju decu a odrekle se svoga i ovom svetu nude svoju humanost i nesebičnu ljubav . :)

Nekima se deca dese slučajno ,neki planiraju ,drugi imaju svoje strahove, treci nešto peto.. Svako napravi dete kad se za to ukazu prilike,poklope zvezde i nameste stvari.

potpisujem oceaniu. djeca su apsolutno licni izbor, kao i odluka da se ne radjaju.

imam jedno, voljela bih još ali mi prilike ne dozvoljavaju.

Ja imam dvojicu. Razlika je 6,5 godina. Duso smo odlagali da imamo djecu tek nakon 9 godina braka smo se odlucili za prvo. E sad zašto drugo, ne znam. Ne mogu da kažem da je zato što je on tražio ili zato što bih zeljela da ima nekoga kad poraste. Jednostavno osjetila sam potrebu za još jednim. Voljela bih da imam materijalne uslove i da usvojim još jednu djevojcicu. Kada sam bila mladja (nekih 18godina) govorila sam da bih voljela da imam 3 djece dvoje bioloske i jedno usvojeno. Igram loto redovno možda mi se zelja ostvari.
Svaka treba da radi kako osjeca a ne kako mu okolina ili rodbina namece. Meni su dugo govorili pa ti imaš SAMO jedno dijete. Skroz bezveze...
Jedno, dvoje, troje... Nek su nam živi i zdravi.

Bas je strasno šta se ovde piše.

Broj dece je tako intimna stvar da zamalo ne prolazi test podobnosti za javne diskusije. Svako treba da odluci prema svojim ciljevima u zivotu, svojoj situaciji i zeljama bracnog pratnera (ne obavezno ovim redosledom). Ispravno je nemati ni jedno kao sto je ispravno imati ih 20.

Jedino sto je neispravno je da ovi sto neće ni jedno ubeđuju ove sto imaju 20 da su mnogo pogresili u zivotu sto nisu napravili isti izbor kao i oni. A vazi i obrnuto.

Realnost je na zalost potpuno drugacija. Na žene se stalno vrsi pritisak, od malih nogu. Nadi muza, udaj se, nadji muza, udaj se. Kad se nadje muž i udaju se, onda krene: rodi dete. Kad ćete dete, kad ćete dete. Svi ti zagledaju u stomak upitnim pogledom.

E kad dodje prvo ma nije se radnja još ni otvorila od silnog fircanja i zasivanja, odma pocnu oni sto vole da vode tudj zivot i komanduju u tudjoj kuci: e sad drugo. Kad će drugo? Razlozi da se rodi drugo dete su upravo ovi koji se navode na ovoj temi. Naucila se lekcija, nema šta. Svi smo kroz to prošli, svi smo imali tetke sa hladnim trajnama, babe, dokone komsinice koje su nas svaki i bukvalno svaki put vracale na to isto pitanje: a kad će drugo? Ne valja stati na jednom, da ovo prvo ne bude samo... I treba STO PRE! Pozuri, ne valja praviti veliku raliku!!

E kad dodje drugo onda se stvar ponavlja za treće... Pa za četvrto... Ocete li i peto? Mislim da tu negde pocinje ona najgora dvolicnost: tebe pitaju „Ocete li i peto?” a iza ledja „NEćE VALJDA i peto?”

Sve u svemu, draga moja, zapusi usi. Sve su te price zivo sr@nje. Ne veruj šta ti drugi kažu - razmišljaj SVOJOM glavom.

Sedi sa muzem pa se dogovori. Ocete li još jedno? Ako hocete - na posao, a ako necete - gumicu pa na posao! :)

Salu na stranu, sustina je sledeća: ako hoćeš još jedno - rodi, ako nećeš - nemoj. Oba puta su ispravna, a ti vidi koji ti vise odgovara.

I teraj dusebriznike u 3 p lepe m.

Ja sam u ljutini možda bila gruba, izvinjavam se mamama sa vise dece, ali stvarno mi je dojadilo da ljudima objašnjavam i da se opravdavam zašto imam jedno dete. Ja sam prolse godine imala spontani koji je na mene ostavio jak utisak i grozno secanje i nervira me kad ljudi samo zapitkuju zašto nemam drugo dete.

Stvarno... ko ste vi da osudjujete ljude koji žele jedno dete kao i one koji uopste ne žele decu?!

Kako da se jave sad da imaju po jedno, ovde će da ih linchuju.
Oceania i Gala potpisujem vas.
Ja sam bila mama jednog deteta 14.5 godina dok nisam dobila drugo.
Srećna sam bila i sa jednim i srećna sam sa dvoje dece. Ne mogu reći da mi je bilo bolje ovako ili onako, jednostavno mi je dobro na drugaciji način.Volim i cokoladu i sladoled ali ne mogu da kažem da vise volim jedno ili drugo, sreća je sreća.Tako da ,Dajanara , samo ti i otac tvog deteta, prvog ili desetog svejedno, mozete doneti tu odluku.
Ako si ti srećna i ispunjena žena, kompletna osoba, bićeš ok,ma koliko dece imala, a i deca će biti ok.

Dugo sam bila mama jednog jedinca, 8.5 godina, u vrlo specificnim okolnostima. Luda sam za tim detetom, tripovala sam razne tripove /neko ga otima jer je lep/, plakala svaki put kad bi se rastali na duže od jedne noćii apsolutno mi niko nije trebao osim njega. Na svu sreću, dete je super, pa nije odrastao u nekog Edipovca koji bez mame ne zna da mrdne, iskulirao je moje strahove totalno :) Kada sam upoznala sadasnjeg muza i pozelela još jedno dete, prvo sam pricala sa stariji sinom. On mi je tada rekao nešto sto nikada neću zaboraviti - jao,mama, hvala ti puno, pa I JA CU IMATI NEKOG SVOG. Za mene je to bio sok jer sam mislila da je i njemu savrseno lepo u nasem dvojcu u kome se cinilo da smo dovoljni sami sebi. Rođenjem mladjeg sina, odjednom u moj zivot ulazi osoba koju isto tako mogu voleti ludo, koga stariji brat obozava, odjednom smo postali kompletni, jači, odjednom se ljubav umnozila do besvesti...

Šta hoću da kažem - da sam ostala na jednom, ne bih zalila jer on je sav moj svet, moj san, nada, strepnja, ljubav. Ali sa ovim drugim se osecam još duplo srećnija, ispunjenija, zadovoljnija.

Neću radjati vise dece jer za mene i moje srce ovo je dovoljno, a razlozi su vise zdravstvene prirode jer sam imala teske porodjaje od kojih sam se dugo oporavljala.

Neka svako uradi prema onome sto oseca. Rodite dete radi svog srca a ne tudjeg. Podržavam aposolutno žene koje rode vise dece, kada gledam slike od acinice ili afrodite, pa ima li ista lepse od toga? Isto tako, mislim da je bolje ostati na jednom detetu,ako covek tako oseca nego roditi još troje radi okoline koja vrsi pritisak.

Nikada neću zaboraviti jednu ženu koja je rodila cerke blizankinje pet minuta pre nego sto sam ja rodila starijeg sina, u istoj sali,igrom nekih smesnih okolnosti. U stvari, nasa su deca rođena toliko blizu da su im horoskopi identicni. Muž joj je bio Crnogorac, bez uvrede molim, pricam samo pricu koju sam dozivela, i nije joj dao da pita na UZ šta nosi ubeđen da su dva decaka, a ostala je trudna kada je već hteo da je ostavi iz nekog petog razloga. Kada je saznao da su devojcice nije hteo da dodje u bolnicu po njih. Dosla je njena mama, posle su se pomirili, on je naterao da rodi odmah i treće dete, razlika među decom je bila 16 meseci. Rodila je sina, da bi njemu i ostalima udovoljila, da bi spasila brak, da bi... Ostali su u braku još dve godine, na kraju ga je ostavila i otisla sa troje dece, srećem je ponekad, živi izuzetno tezak i mucan zivot. Rodila je silom i mislim da su joj deca čitav zivot bila teret, a ne ljubav.

Radjate decu samo iz ljubavi.

Mislim da pitanje kada će sledeće dete je vise kao dobar dan, vidi kakvo je vreme. Tek da se nešto kaže, da bude neka konverzacija. Ne mislim da ljude ozbiljno zanima nečija situacija nego tek onako pitaju tek da pitaju.
Ne treba to pitanje shvatati previse lično.

To je kao kad vas neko pita kako ste. Ne znači da ga stvarno zanima kako ste, nego pita tek onako , radi reda.

E, sad ako pitanje postavlja lokalna Radio Mileva onda je to već druga situacija. :)

Slazem se da je to licna stvar odredjenog para i da ne treba generalizovati na tu temu jer ljudi su u razlicitim zivotnim situacijama i u razlicitim ekonomskim prilikama.

I niko ne zna koliko je žena kao ti, flute, među nama. Kako možeš da znaš? Čak ni ne znaš da li si ženu povredio tim pitanjem. Kao da će ti reci. Naravno da neće.

Sneksi, ne slazem se da je to kao „dobar dan”. NIJE. Ja NIKAD i bukvalno N I K A D ne postavljam to pitanje kao što ne skidam gace na sred ulice. Nepristojno je i može da uvredi nekoga. Nepoznate ljude čak ni ne pitam za bracno stanje i imaju li dece - cekam da mi sami kažu. Ako ne kažu imaju razlog da ne pricaju o tome i ja to postujem. Ima toliko drugih tema.

To su veoma osetljiva pitanja. Samo mi treba da svezu udovicu pitam ima li muza ili sterilni (izvinjavam se ako ovaj izraz vredja nekoga, ne znam drugi) bracni par imaju li dece. Pa samo na ovom forumu se javlja toliko žena koje godinama pokusavaju da ostanu u drugom stanju, koja bih ja neuvidjavnai neotesana osoba bila da ih pitam imaju li dece????

Pa dobro, nekada ljudi pitaju i iz najboljih namera, pa ubodu pokvareno jaje...ja sam srela jednu prijateljicu pre nekoliko meseci u parku ,znala sam da je trudna ali nisam ništa rekla. Sama mi je rekla da se super oseca, gura 18 nedelju , treće dete, i tako to.
Pukim slučajem sretnem je 2 nedelje kasnije na jednom decjem rođendanu i naravno pitam je pred svima-kako si,raste tiba?
Niko ni reč nije progovorio, i ona je nasuzenim ocima rekla da je izgubila bebu! Ja sam pojurila da je zagrlim i da joj se izvinim, htela sam da umrem, ali ja nisam imala pojma.Ne kažem da je ona trebala u novine da objavi gubitak trudnoće, ali ovakvi ispadi se desavaju, takav je zivot.
Ne možemo sprečiti ljude da svasta pitaju ali ja sam iz iskustva naucila da izbegavam ljude za koje znam da će me pitati svasta.
Ljudima pada sve u oci, ako nemate decu, zašto ih nemate, ako imate jedno, kad će drugo i tako dalje.
Kad sam objavila trudnoću u 37moj godini moju mamu su tetke i strine pitale da nije rak?Da nije neka bolest, ma šta da vam pricam, nije moguće žena u tim godinama da iznese zdravu trudnoću i rodi zdravo dete.
A tek da im sapnem da razmišljamo o trecem, šta li će reci?
Neka vas nije briga šta drugi pricaju, a s druge strane svako ima prava da pita/kaže šta hoće, nazalost, sloboda govora...(sloboda neotesanosti kod nas).

Sad ste me podsetile na jednog kolegu iz firme u Bgd-u koji je isao okolo i sve mladje zenske zapitkivao kad će da radjaju decu :-) Ja ga na to upitam kako može tako nešto da pita, otkud zna da li neka od nas ima probleme da se to i desi npr. a on će na to meni: „Slobodno mi recite ako ima problema, znam ja dobre lekare da vam preporucim koji bi mogli da pomognu” :-) Ja stvarno mislim da je on iskreno hteo da pomogne, al' je ipak gusio :-)

Zabavniji je bio jedan drugi kolega koji je imao obicaj da pita „Kad ćete da se razmnozavate” :-)

Malasara, ne iznenadjuje me sto slično razmišljamo. Bas sam i ja pomislila da je ovo tabuiziranje jedne sasvim prirodne stvari. Ne prica se o parama, ne prica se o djeci, ne prica se o religiji, svesce nas da nam je čitav socialni zivot i vid komunikacije „lajkanje” na Facebook-u.

Ne zavirujem ni u cije reproduktivne organe sto neko rece, a bilo ih je koji su zavirivali u moje, pa ostadoh ziva.
Sjecam se kad me je prodavacica u obliznjoj radnji nakon par godina vidjanja kao iz topa pitala: „Why you have no baby?!”. Zdrava, cila Koreanka, troje djece, petoro unucadi, cudno joj sto nemamo djece. Šta da radim, da je samaram sto me pita?

Imala sam i ja dva spontana, ljudi (pa i neke od vas) bas tada pitale kad će beba, ili ako su znali za trudnoće kako napreduju, a trudnoće se već prekinule. I šta onda? Niko nije gledao u grah da vidi da li sam još trudna ili ne, niti sam se ljutila, niti sam ikada pomislila da je to neko zlurado učinio.

Slazem se da je broj djece licni izbor, nekada visa sila i ni sama ne znam šta će mi buducnost donijeti. Možda ni ja ne mognem imati vise posle moje mishice. Međutim, neke gore navedene stvari kao validni razlozi za nemanje vise djece su za mene cista glupost i poremecene vrijednosti - odrasla djeca pa nam je lakse, mobilniji smo ovako, možemo putovati - kako jedno putovanje može zamijeniti brata ili sestru za čitav zivot? To je moje mišljenje i stojim iza toga, a svako sebi stima zivot shodno prioritetima.

hana-banana, bas si rekla ono sto sam ja pomislila. Bilo to neprijatno, nevaspitano ili nama nepoželjno pitanje, realnost je ta da je ta tema uobicajeni deo konverzacije, kod ljudi koji se malo bolje poznaju.

Lea, ko govori o nepoznatim ljudima ovde? Pa sigurno niko ne ide okolo i pita nepoznate koliko imauu dece. Mislim niko normalan

Ja se ne ljutim kad su ljudi radoznali i pitaju, nije mi to strasno ali me nervira sto ljudi sebi daju za pravo da osuđuju tudje odluke. Znaci, ako kažem da ne želim vise dece i ako za to nemam „opravdan” razlog e onda sam egoista i šta ti ja znam šta još. Znaci, teraju te da se opravdavas i objašnjavas zašto nemas vise dece, e to je već bezobrazluk.
Što se putovanja koje sam spomenula kao primer tiče, ne radi se o jednom putovanju već o nacinu zivota. Neke se žene rode da igraju ulogu majke i da radjaju decu, ja volim moju ulogu majke i obozavam moju malenu ali nisam rođena samo da budem majka. Volim da putujem svetom, ponekad i po 5-6x godisnje i meni je uzivanje da to podelim sa mojom malenom, da joj sto vise pokazem svet, uopste mi ne nedostaje trudnoća, porodjaj mi je bio nocna mora, ne fale mi neprospavane noći bas uzivam sto imam vremena za sve i sto mogu maksimalno da se
posvetim svom detetu. Ako jednoga dana opet osetim onu veliku zelju za detetom, onu istu koju sam osetila kada sam ranije pozelela decu, onda ću se odluciti za drugo dete, a ne zbog nekog moranja. Sto rece blondinka, decu treba radjati samo iz ljubavi! Ja lično imam osecaj da ću jednoga dana imati još jedno dete, ali ne zurim se, mlada sam :-) a i za sada volim puno da putujem i uzivam u zivotu!
A i još nešto, to da je deci lepse kada imaju bracu ili sestre nema nikakve garancije, nekome brat ili sestra može da bude najveci neprijatelj...