mislim da nema žene koja se pokaje sa radjanjem deteta, a lično ih znam nekoliko, sad već u ozbiljnijim godinama (moja mama npr), koje se kaju sto nisu rodile još dok su mogle.

ako postoji zelja, a i mogućnosti - samo napred.
nema ništa lepse od puno dece

sam taj osecaj, hej donosis na svet zivot, negujes, odgajas, ucis i vaspitavas male ljude... nestvarno!

moja jako bliska prijateljica se nedavno porodila sa trećim detetom, najstariji joj ima 3 i po. svo troje su decaci.
jeste i obaveza puno, i bude nervoze i svega, ali opet ništa lepse, a i dinamika velikih porodica je drugacija.

kod mene lično, treće dete je sigurna stvar, a posle ćemo da vidimo kad idemo dalje :D

Ja imam dve drugarice sa troje dece. Treće dete je bilo neplanirano. Mogu da ti kažem da, bar dok su deca mala, imaju zaista pune ruke posla, i uvek mi deluju skroz iscrpljeno.

Bas pre neki dan pricam o tome sa jednom poznanicom koja ima troje. Ona kaže lepo je ali nije lako jer nemas tri ruke, a nekada ti bas zatreba ta treca (razvedena inače).

Ukoliko imate uslova i zelj, zašto da ne? Dece nikad nije puno!
Imam blizance , pomoć nemam nikakvu samo suprug i ja. Sada smo u periodu Terrible twos ali ponekad uhvatim sebe da uzdisem za bebama i razmišljam kako bi bilo lepo da opet osetim onaj bebeci miris i još kad bi bila devojcica... :) tata uveliko prica o tome da bi mogli treće ili opet dvoje (meni se već na to dize kosa na glavi) ali u svakom slučaju eto pocinjem i ja da razlisljam da bi možda mogli još jedno bez obzira na prezivljeni uzas (u vidu grceva, zuba...) u protekle dve godine :)

Ja imam dvoje i drugo dete sam iskljucivo rodila zbog prvog i moram da kažem da sam napravila najbolju stvar zato što se upravo u ovom trenutku igraju i uvek su zajedno ...mislim da su jači zbog toga sto imaju jedno drugo i da su im zivoti neopisivo bogatiji zbog toga čak i dok su ovako mali ... treće dete hmmm dilemaq koja i mene muci ...imam neke drugarice koje imaju troje i kod njih je uvek ludo ali meni je trebalo bar po dve god posle svakog deteta da povratim moj zivot i da imam prostora za samo moje vreme u toku svakog dana ...videcemo bilo bi lepo ... ja se slazem sa nekim ko je gore rekao nema kajanja

Novopecena sam mama troje djece. Imam sina od 7.5 godina, kcerku od 5.5 godina i sad još jednog sina od 5 nedelja.
Ovo treće dijete je doslo kao veliki dar za nasu porodicu. U svakom trenutku svi do jednoga uzivamo sa njim. Najlakse je dijete do sada, ne znam da li je to do njegovog karaktera ili drugih faktora ali sa njim smo najopusteniji.
Ovo drugo dvoje djece je dovoljno veliko da je sa njima mnogo lakse, muž i ja smo 5 godina stariji nego sa prošlim djetetom (ove godine oboje punimo 38 godina), imamo osnovnu 'infrastrukturu' za pomoć sa djecom (u nasem slučaju je Au Pair ali svejedno, šta god da imaš za prvo dvoje djece, bit će dobro i za treće).
Ja sam ocekivala da će biti teze sa trećim djetetom ali sam VEOMA prijatno iznenadjena koliko to u stvari nije slučaj. Mislim da se nikad niko (normalan) nije pokajao sto je povecao porodicu. Možeš se razmišljati prije tog cina, nekome je ovo previse, nekome nije dovoljno, možeš odluciti na bilo koju stranu. Ipak, jednom kad se porodica 'uveca', nikad nećeš pogledati unazad i reci 'eh, sto smo bili blesavi, sto bi bilo lijepo da smo ostali na dvoje djece'. U to sam 100% sigurna.
Ako imaš zelju za trećim dijetetom, muž je isto u saglasnoti, druga djeca su već malo 'odskocila' u godinama, onda idi naprijed, možda bude malo potesko u početku (a vjerovatno neće biti ništa gore nego do sada), bit ćete srećni, zadovoljni a cijela porodica će da ima beneficija od novog clana.
Meni je mnogo teze palo drugo dijete, razlika u godinama je bila 25 mjeseci (a sin je tada razvojno bio vjerovatno kao dijete od 12 mjeseci) tako da je to bilo bas teško. Ovo sad je pjesma - treće dijete nam je sve što se poželjeti može.

Samo naprijed draga moja, pokajat se SIGURNO nikad nećeš.

Ja i mm uživamo sa naših 4 dečice...ika kome je uopšte upućen ovaj komentar...ali svakako nije nimalo 'poučan'..