Zao mi je, beskrajno mi je zao! Znam jednu zenicu koja je kao i ti izgubila bebu par dana pred porodjaj. Da nadjes neku strucnu pomoć?

Jako mi je zao, primi moje saucesce.
Moja mama je izgubila prvu bebu pred sam kraj, imala je i ime odabrano, čak i osjetila da se beba manje mrda, ali je doktori kao prvorotkinju nisu ozbiljno shvatili. Beba je bila udavljena pupcanom vrpcom.
Kada je sa mnom bila pred kraj trudnoće, isti scenario, sada još veca sumnja kod doktora da bezveze panici zbog prve bebe, ali dobra stara vremena, babica je uzme za ozbiljno, pregleda je i na svoju ruku joj da indukciju. Ja se rodim skoro udavljena pupcanom vrpcom, kaže mama da mi se bjeonjace nisu vidjele od popucalih kapilara.
Danas je ona i majka i baka koja beskrajno uziva u svojoj unuci. Aleksandra ili batu kako ona kaže nikada nije zaboravila, ali vjerujem da jeste preboljela makar jednim dijelom.

Kada smo mi sa nasom djevojcicom bili u bolnici zbog zutice, jedna majka je izgubila bebu na porodjaju usled komplikacija sa carskim rezom. Tada to nisam znala, nasa doktorka je izgleda htjela da nas postedi soka, a kad sa to naknadno saznala od druge majke nisam se mogla sastaviti danima zamišljajuci kako je toj ženi.

To je veliki gubitak, koliko veliki samo ti znaš, a mi možemo da naslutimo. Shvati ga ozbiljno, daj sebi vremena da odbolujes, potrazi pomoć strucnog lica, nadji grupe/forume roditelja koji su prošli kroz isto. Znaces kada budes spremna da ponovo pokusas, ja vjerujem da će se to desiti i da ćeš nam jednog dana javiti daleko ljepse vijesti.

Svako dobro tebi i tvom muzu, javi se kad god ti je teško.

Skadi, jako mi je zao...:(

Desilo se zheni mog bivšheg.Njoj je decak umro u 37+ nedelji.Ileus je bio(obdukcija pokazala nalaz,zavezano crevce)) kod ovog decaka.oni imaju jednog sina pre preminulog i 5 meseci nakon rođenja mrtvog sina, zatrudnela i rodila josh jednog zdravog sina.
Ti si bash prebacila trudnoću 41+ 4dana.Gde si vodila trudnoću?
To je osnovana stvar kod prebacivanja da se gleda bistroca plodove vode.

Mojim znaci prijateljima je bilo reshenje drugo tj treće dete.Evo rade i sad da imaju 3 ukupno.Nada se devojcici jer izgleda da samo sinove radja.
Inače sreli smo se nakon mog drugog pobacaja i ona meni isprica svoju pricu...ja sam zanemela , jer ja sve u glavi samo da izguram to prvo tromesecje kad ja gubim bebe kad ono rizik je sve vreme.

Kako naći snage izaci iz tog tamnog kruga?Iskreno to se nikad ne preboli.Ja evo imam osecaj trnjnja ruku kad se setim svojih pobacaja a ovo je već velika beba.Prvo ti je odmor najvazhniji i jedno dobro plakanje.Ja sam se borila protiv toga , ostajala budna citala,trazhila odgovore na net-u i nisam plakala ...vratilo mi se kao bumeraNg 100 puta jače nakon nekog vremena.

Ono shto sam ja shvatila i zato sam i ovde... potrebna ti je podshka zhena koje su kroz to proshle.Ja kad sam imala prvi pobacaj mislila sam da sam jedina na svetu,niko u mom okruzhenju ne prica o tome.
Zato su mi cure i pomogle ovde da prebrodim krizu.Kako je vreme prolazilo par prijateljica mi se otvorilo i reklo svoje price o pobacajima.Shto se kazhe morash naći setru po nesreci da bi prebrodila i nashla sreću.

Grlim...

Draga moja,
strašno me je potresao ovaj tvoj post, strašno mi je žao što ste doživeli takav gubitak.

Moja sestra i još jedna poznanica su prošle kroz isto, pred sam porođaj.
Sestra nije mogla odmah da se izbori sa tim, isplakala je reku suza, odbolovala, puno joj je značila podrška muža i porodice, tek posle jedno 1,5 dana je bila spremna da proba ponovo. Ponovo je ostala trudna i rodila divnu i zdravu devojčicu (to je bilo pre 11 godina) i posle toga rodila još jednog dečaka (pre 3 godine).

Ova poznanica je prošla isto tako, nije odmah mogla da se suoći sa tim, još dok je bila u porodilištu rekla je da iz stana sklone sve stvari pripremljene za bebu, da je ništa ne dočeka kad se vrati iz bolnice. To je bio njen način da se izbori, i to ignorisanje je uspevalo u prvo vreme, ali kao što Republika reče, kad se u jednom momentu sve vratilo kao bumerang, bilo joj još gore.

Ti sebe najbolje poznaješ, kako možeš da se izboriš sa tim. Dobro je da imaš privrženog muža, da ti olakša, ali ne zaboravi iako je muško i pokazuje da je jak i da ti je oslonac, i on pati, i on je izgubio dete, nađi se i ti njemu kao i on tebi, podelite tu bol. Ne dozvolite da vas ovo udalji, neka vas još više zbliži.
Budi tužna, imaš pravo na to, isplači sve suze ovog sveta, budi besna, i na to imaš pravo, razbij nešto ako imaš potrebu, radi sve samo nemoj te osećaje, taj bol potiskivati u sebe i gutati.

Sve najbolje vam želim, i da kad budete spremni ovde vidimo još puno tvojih postova o novoj trudnoći, o lepom iskustvu na porođaju, o boji kake tvoje bebe. Koliko god ti sad izgleda nemoguće, doći će i lepši dani, bićeš majka, bićeš srećna!

jao draga moja, znam da nema reci utehe, ali neizmerno mi je zao zbog tvog gubitka. Ne mogu ni da zamislim kako se osecas.
Ali evo mi smo tu, i na FB smo, pa javi se ako ti zatreba neko da se „izgovoris” pa i neko da samo cutis.
Neka ti Gospod olaksa bol i patnju, tvoje andjelce će uvek biti s tobom u srcu :(

Jako mi je zao Skadi. Želim tebi i tvom suprugu mnogo snage da prezivite ovaj tezak period. Poznajem devojku koja se porodila, ali je bebica, decacic, umro nakon par sati. Još uvek se bori sa tuznim osecanjima, ali je nasla posao, podelila bebine stvari koje je pripremila, i planiraju da se presele u drugi stan. Definitvno ne želi da priprema novu bebinu sobicu u istom stanu. I definitvno planiraju novu bebicu. Nadam se da će ti ova prica malo pomoći da vidis da ma i drugih u sličnoj situaciji i da se to može preziveti. Teško je, ali se može...Srećno!

Moje je kanadsko iskustvo.

Imam kumu koja živi u Svedskoj. Ti Svedjani i nisu bas najnormalniji, iskreno receno. Moja kuma se prvi put porodila sasvim prirodno i super lako. Beba, takoreci, samo ispala. Znaci ama bas nikakvih komplikacija. Nije isla ni na indukciju.

E sa drugom bebom su joj zakazli carski rez posto beba nije bila pravilno okrenuta, i to joj zakazali 2 sedmice prije termina, ako ne i vise. Znam da sam se cudila bas obzirom da joj je prvi porodjaj bio tako lak a uvijek postoji sansa da se beba okrene pravilno do samog porodjaja. Po meni je logicno bilo cekati do termina jer carski se uvijek može uraditi. Ali ne, oni navalili i kao to je njima standard pa navalili da je porode na carski i to još toliko ranije.

A kod tebe vidim standard im da cekaju i do 42 sedmice! Stvarno nisu normalni. Bas mi je zao da ti se sve to desilo, ali covjek prezivi svasta pa tako ćeš i ti.

naslov teme desilo se ono najgore me je sledio.otvarajuci temu molila sam se da to najgore nije ono najgore na šta sam prvo pomislila jer se to najgore desilo i meni pre 2,5 godine.posle normalne trudnoće u 41+1 radjam jako zeljenu i jako voljenu devojcicu.ocena 10,krupna i jako glasna.poljubila sam je i već odmah pomislila kako ćemo se voleti i uzivati jer smo je suprug i ja od trenutka kad je zaceta obozavali i ludo se radovali njenom dolasku.pola sata posle rođenja moja mila ima poteskoce sa disanjem,reanimacija i ceo pakao traju 2 sata,ja gledam kako je masiraju,bodu,intubiraju.njeno srce prestaje da kuca na putu do instituta.živela je 6 sati.obdukcija kaže zdrava bez srcane mane tj.iznenadna smrt novorođenceta.ni danas ne umem da objasnim šta se desilo.kako dalje?moj suprug i moji najblizi bili su uz mene,spojeni smo istom tugom,ista bol nas lomi ali oni su sve oci uprli u mene jer su se plasili za moje zdravlje,za moj zivot.nekoliko meseci sam bila u dubokoj depresiji,lezala u krevetu i vidjala samo najblize.ostale su mi ruke prazne i znala sam da je jedini lek da osetim svoje cedo u narucju.ni jednog trena nisam pomislila da ne bi trebala da pokusam ponovo .pored ogromne boli koja mi je slamala srce i psihu ja sam se trudila da telo bude zdravo za narednu trudnoću.tako je moj mozak radio.znala sam da će imati smisla zivot posle ovakvog gubitka samo ako imam kome da ga posvetim kao sto bih ga posvetila mom andjelu.očajnicki sam zelela odmah da ostanem u drugom stanju ali to se desilo godinu dana posle porodjaja.boze,kako su te dve trudnoće bile razlicite.u prvoj sam bila beskrajno radosna a u drugoj beskrajno uplasena .kad sad razmišljam vidim da smo mi nasoj devojcici u toku trudnoće dali toliko ljubavi kao da smo znali da kasnije nećemo imati vremena.mi danas imamo decaka koji nam je centar sveta I koji nas je vratio u zivot ali bol ostaje,ne zaboravlja se,ne boli manje ali sad moj zivot ima smisao.ne prođe dan da ne pomislim na moju andjelicu.verujem da ona cuva svog brata I nas.gledajuci njega zamišljam kakva bi ona bila u tom periodu,kako bi se smejala.ovog uskrsa ću prvi put kupiti joj haljinicu I lutku I ostaviti u crkvi.nedefinisano je to I jako teško.ne postoji grob gde bih odnela cvece jer je kremirana u beogradu.tad su nam rekli da se to obično tako radi jer je manje bolno.ja nisam bila u stanju da razmišljam,odlucujem.sad ne znam da li je trebalo tako.boli me sto nema obelezje osim u nasem srcu.imamo njen izvod rođenih,izvod umrlih I slicice sa 4d ultrazvuka iz klinike analife.to stoji na posebnom mestu u nasoj kuci I kad mi je jako teško ja onda uzmem te slike I gledam ih,zamišljam je kakva bi bila.
Draga moja skadi,ne mogu da opisem kako mi je zao sto si kao I ja postala majka andjela.znam kakav bol osecas,znam u kakvom si paklu.ja nisam potražila strucnu pomoć na početku već tek posle nekoliko meseci kad sam videla da ne mogu na ulicu da izadjem jer mi se čini zaplakacu ako me neko I pogleda a ne da mi nešto kaže.tek tad sam pristala da uzimam neke antidepresive koji su mi donekle pomogli da izguram taj period.nisam ih dugopila ,prestala sam čim sam osetila da ću moći bez njih da guram dalje.budi sa svojim najblizima,tuguj,placi ali kreni dalje. Jako sam potresena

...Boze moj...

NIsam mogla da se javim ispočetka...jer jednostavno ne znam šta reci...Ali evo,

barem da izjavim saucesce i da ti poželim sve najlepse posle ove tragedije...

Jelbor,

tvoje su me reci toliko uznemirile i ne mogu ni da zamislim svu bol koju si osetlla tj. koju samo majka može da oseti kada izgubi dete. Kada mi je srce drhtalo citajuci, kako li je tek sve to proziveti.

Puno sreće i tebi i da tvoja bol zaraste i nikada se, da Bog ne da nikome ne dogodi...

Voli vas Srna

primi i moje saucesce.

placem i za skadi i jelbor, ovo je stvarno nešto najgore sto može da se desi. skadi, želim ti svu emocionalnu snagu ovog svijeta i da iz ovoga izadjes jača i spremna da ides dalje.

najiskrenije saucesce :(((

nisam vas sve mogla ni citati...suze mi samo tako liju niz lice :((

nazalost poznajem par žena koje su prošle kroz ovo...jedna od njih nazalos kao i ti u 41 sedmici ostala bez sincica...isla je doktoru i nisu je ozbiljno shvatili...jer su mislili da se beba primirila pred porod...međutim bjese oo najgore...sve se to desilo prije 10 godina...sad taj par ima 5 djece...sto muski sto zenski...jednostavno njoj je bio lijek da radja koliko može...ona je prvo troje djece već rodila za 3 godine onako jedno za drugim...i drugo 2 za još 3 godine...mislim da je to bio bol koji je ona tako preboljavala

ne predaji se jer sunce uvjek sija poslje kise

Skadi, šta da covek kaže...malo je izraziti saucesce u takvoj boli, malo je reci koje bi bile uteha, malo je moći mislima biti uz tebe. Jelbor te najbolje razume,glupo je da vam ja to predlazem, možda bi ti pomoglo da s njom mailom razmenis par reci, da te posavetuje detaljnije. Ja sam poznavala ženu, komsinicu, bile smo u isto vreme trudne, pre13 godina, svaka sa prvim detetom, smejale, smišljale imena, a kada smo saznale da nosimo sinove, planirale smo igre njih dvojice. Njen je umro na porodjaju, moj se rodio ziv i zdrav i takav je i danas, hvala Bogu. Bilo je stravicno, ona gleda moje dete, ljubi ga i umire, a ja joj ne mogu pomoći. Ona kaže da je prezivela jer je imala koga da uzme narucje umesto mog sina, ja ne znam da li je to istina ali znam da je bolelo stravicno. Nakon 6 meseci je ostala trudna i rodila zdravog decaka pa posle još dvojicu. Posle sam je sretala i kaže da nikada nije prebolela i zaboravila ali je uspela da krene dalje zahvaljujuci toj drugoj trudnoći i tom drugom detetu.
I moja mama je izgubila bebu koja je rođena u 7. mesecu, živela par dana i umrla. Ona je isto odmah posle toga zatrudnela i rodila mog brata a tek nakon 9 godina se usudila da rodi i mene. Ta devojcica koju je izgubila ima ime i mama je i danas, nakon 46 godina, pominje. Ali, ima nas, tako je uspela da krene dalje.

MOram da kažem da su i komsinica i moja mama isle kod psihologa, ako imaš potrebu i ako vidis da ne možeš sama, molim te, potrazi pomoć. MOras biti zdrava i normalna majka svom buducem detetu. I svoje misli usmeri ka tome, molim te. Znam da je teško, znam da je uzasno, ali mislim da pomoć i nova trudnoća mogu da zacele ranu, bar donekle.

Strasno mi je zao, isplakala sam reku suza na tvoj post i na jelborov...

Skadi i Jelbor tako mi je zao :( to je nešto najstrasnije i najbolnije što se može dogoditi.
bol nikada ne može nestati jer ja sam imala pobacaj na početku trudnoće pa to nikad ne mogu da zaboravim a kako bi onda vi. ali morate dalje, naći neki smisao i Skadi jednog dana ćeš postati mama ponovo. otplaci odtuguj, potrazi odgovore na svoja pitanja, i pornadji nacina i snage da jednog dana zagrlis bebicu jer ti to zasluzujes, svi zasluzuju.

Jao strasno zaista, nemam reci... Moje iskreno saucesce.
Tolika bol i tug naneta tebi i drugima koje su prošle kroz slično.

Ne vredi da ti pricam kako treba da ides dalje i trgnes se.

Ali ti svim srcem želim da smognes snage i krenes napred. Cuvaj se, koliko je to sada moguće...

Ovo sve navodi da je u pitanju greška lekara.
Treba ih tuziti kako ne bi opet istu grešku napravili kod neke druge žene.

Zao mi je sto ti se ovo desilo.

I meni je zao. Želim ti puno snage da preguras ovaj strasan dogadjaj.
E bas mi je zao.

Mnogo mi je zao! :(

Samo da izjavim iskreno saucesce.. Strasno je to što se desilo :(..

Stvarno ne znam šta bih rekla ili posavetovala kada ne mogu ni da zamislim bol i tugu kroz koju trenutno prolazis. Iskreno mi je zao, i samo ti želim da ti ovo vreme sada brze prođe, jer vreme sigurno leci neke rane. Iako je gubitak deteta nešto najteze sto ženu može da snadje, zivot ide dalje, moras dalje.
Sad se setih jedne mlade žene sa kojom sam radila pre 3 godine. Tek se zaposlila, i svima nam je izgledala sasvim ok, namejana, vedra, komunikativna... Posle nekoliko dana ja je pitam ima li dece, a ona kaže da nema, bila je trudna ali joj je beba umrla na porodjaju, pre dva meseca. Za mene je to bio sok, jer sam pomislila da je meni trebalo mnogo vise da se oporavim od fizickog bola a zamisli još i dusevni. Svakako sam joj se divila na snazi da nastavi dalje.

Jaoo ne znam ni šta da kažem...toliko me tuga obli kad sam ovo procitala i još neke price...ne znam šta da kažem nego samo da mislim na vas, na vasu bol... Nadjite snage jedno u drugome da sto pre naucite da živite s ovom ranom i da nastavite dalje srećno kroz zivot a vasa bebica će uvek biti u vasem srcu...(a možda se jednog dana i sretnete...ja sve tako nekako gledam...ne znam dal' ovo uopste pomaze ili odmaze)... iskreno Vam želim da jednoga dana držite svoju decicu u rukama , a ovo cedo je u vasem srcu, deo vas zauvek...
Jednostavno, ne znamo zašto se neke stvari desavaju u zivotima ljudi, ..i nikada nemamo odgovor za sve...ali morate nastaviti dalje jer sigurno ima i parce sreće sto vas ceka.
...kao sto su vam majke ovde savetovale, i ja mislim da potrazite pomoć na sve strane gde mozete...pricajte i podelite vasu tugu, isplacite se ...
Mislim na vas i molim se za vas i sve roditelje sto su kroz ovo prošli!

mnogo,mnogo mi je zao,Znam kroz koji pakao prolazis.u takvim situacijama je važno da pricas sa nekim strucnim licem, ne ustrucavaj se, sigurno će ti pomoći.bitno je da se Suocis-Prihvatis-Krenes (dalje) sa kako emocijama tako zivotom generalno,jer naći smisao,posle svega čini ti se nemoguće sada, a to je ono sto moras da uradis u ovom trenutku.bol neće biti manja,ali će biti prihvatljiva vremenom,naucices da živis sa tim.
želim ti brz oporavak,moje misli su sa tobom.

skadi, moje najiskrenije saucesce..
meni se desilo umalo - nakon trudnoće pod lupom, pustili me da predjem i 41.nedjelju...
insistirala sam na kontrolama plodove vode, niko me slusao nije... u posljednjih par dana pred porodjaj su mi ujutro nakon ustajanja noge trnile i bile natecene i bordo...
bog sami mi je dao kontrakcije - mislim...
beba je bila daaaanima na intenzivnoj zbog infekcije, plodova voda bila zamucena - a onda mi je jedna doktorica na neonatologiji objasnila da je ta moja reakcija prije poroda bila zapravo reakcija moje krvene gupe na bebinu - jer je doslo do mijesanja krvnih grupa i moj organizam poceo sa antitijelima...
...to je moglo da mi ubije bebu...
na kraju sam dobila indukciju - da se brze porodim, jer ni beba ni ja nismo bile ok...
..do sada sa mizbjegavala da pišem ovo ruzno iskustvo - jer uvijek polazim od tog da su ovdje i cekalice i trudnice i da ne treba da slusaju takve stvari...

svu podrsku i pomoć prihvati i ako je moguće - idite i sa tuzbom, znam da vam neće vratiti bebu, ali da se bar smanji sansa da se drugima uskoro desi...

što se tiče svbedske „divne zemlje” - aparatura i higijena po bolnicama su za 10, a što se tiče strucnjaka doktora - bez stranaca ne bi imali ništa... to sam odavno čula i od doktora i ljudi koji su imali losa iskustva...

ako želiš da pricas s nekim nepoznatim, ako smatras da će to da ti pomogne - ostavi mi mejl i napisacu ti br telefona...

želim ti svu snagu ovog svijeta!

Šta reci na ovakvu temu, strasno mi je zao ((()))

Jako mi je zao sto si morala da prođes kroz to :( moja sestra je prošle godine imala sličnu situaciju i videla sam kroz šta je prošla ...uzas ...drzi se vremenom će biti lakse

Jako mi je zao... Nadam se da ćeš sto pre skupiti snagu da se odlucis za novu trudnoću. Mogu da zamislim kroz šta prolazis...

Drage mame andjela, grlim vas i placem sa vama.Nisma iskusila isti gubitka ali sam izgubila bliznjeg i sad 11 godina posle toga znam da bol ne prolazi nego naucis da živis sa njim. Na su sreću postoije i drugikoje volimo, posteje i drugi koji su vazni, a dace Bog pa će sledeće trudnoće drugacije proći Mamino srce je veliko i za svakog ima mesta. Nadji s kim ćeš da pricas i biće ti lakse.Samo hrabro.

Jako mi je zao i ,iako sam imala 3 spontana i znam koliko može biti tezak bol i gubitak, mogu samo da zamislim koliko je tebi teško.
Trebace vremena ali želim ti puno snage da to prebolis i puno sreće sa novom trudnoćom.

Skadi, mila, samo da ti kažem da mislim na tebe i molim se za tebe i tvoje ... veliki zagrljaj ti saljem u mislima...

Jelbor, temi je ovdje mjesto jer je i vama među nama mjesto.
Svaka od nas je imala milion strahova u trudnoći, samo smo imale ludu sreću da se nasi nisu obistinili.

Ne mogu ni da zamislim kako je teško suociti se sa stvarnoscu i svakodnevicom nakon gubitka bebe, koliko god da ste osjetljive opravdano je x 1000.

Draga Skadi, jako, jako mi je zao i saljem ti i svoju snagu da prezivis to dok ne pocne manje da boli... Neopisivo mi je zao sto bilo koja majka mora da prođe kroz to...

Draga Skadi,

Evo, pišem ti ponovo, tek da bi imala malo nešto da procitas, jer rece da ti je tako lakse, a u mislima ste mi i ti i tvoj muž sve vreme.

Ja sam živela u Svedskoj skoro 10 godina i udata sam za Svedjanina. Sada samo u USA. Pomenu kako je njihov sistem po statistikama među najboljima. Jeste, to sam i ja čula, al se sve vise pitamo iz koje su godine ti podatci. Evo bas juče u Aftonbladetu da je jedan decko od 23 godine preminuo, jer mu nisu poslali hitnu pomoć. Par puta je zvao hitnu, al je sestra (ili već ko se javlja na telefon) smatrala da nije ništa hitno! Kad sam ja živela tamo, secam se da je bilo u novinama da je jedna opet devojka umrla od slepog creva, jer kad je zvala hitnu, oni su joj pametno rekli da je u pitanju vinterkraksjuka!! Evo, šta reci? Opet greške se desavaju svuda i ovde gde ja živim, te iako sam celu trudnoću preplasena, sad kako se priblizavam kraju, van sebe sam od straha...

Gde živis? Ja sam radila na Karolinskoj i vecina mojih drugarica se porodila ili na Karolinskoj ili u Danderyd. Mislim, sve su imale ok iskustva...šta znam. Danderyd je pre par godina bio druga na list „najuspesnijih” bolnica na svetu (posle neke u Japanu), što se tiče porodjaja i eto komplikacija oko istih. Ko će ga znati.

Inače, imamo i mi ovde jednu nasu staru diskutantkinju koja je izgubila bebu u 33 nedelji zbog tromba koji je zapusio placentu. Nikakvih znakova ni simptoma da je upozore na to. Sada ima dvoje divne decice! Trenutno je na odmoru, al sam sigurna da ako procita tvoj post, da će ti se javiti. Mi smo se inače i zblizile i postale prijateljice i privatno, kad sam ja imala pobacaj u 12toj nedelji. Tada mi j bilo strasno teško, a opet ne mogu ni da zamislim kako je izgubiti bebu tako kasno. Velika tragedija...

Eto, tek malo nešto da procitas da ti prođe vreme.

Puno, puno sreće ti želim!!!

Skandi, samo da ti se javim opet mila...nemam šta da kažem nego ,eto , samo tako da znaš da mislimo na tebe...

Skandi, Jelbor i sve druge majke sto ste kroz ovo prošle--nemam reci utehe nego samo da izrazim svoje saucesce i neverovatno postovanje i admiraciju za snagu koju imate da krenete dalje...dalje se mora.

Skandi pricaj s Jelbor i drugima sto su prošle kroz isto jer one su ti najbliskije u tvom bolu...a za nas ostale, samo se javi kad stignes da znamo kako si jer sigurna sam da kao ja , i sve druge ovde misle na tebe svaki dan, ujutro čim se zapocne dan, u toku dana bezbroj puta, i u poslednjim mislima pred spavanje...
saljem vam svima zagrljaj!

Izvini mila , u prethodnom postu sam te zvala „skandi”--greška

grlim

Draga Skadi,
Reci utehe nemam, ne mogu ni da zamislim kako ti je teško. Ta supljina u dusi, pomesana osecanja, izneverene nade, bes, izgubljen smisao, bol, sve je to veoma teško i jako i sa tim moras vremenom da naucis da živis. Potrazi pomoć psihologa da ti pomogne da sredis misli i da naucis da izbacujes tugu iz sebe, biće ti lakse.
Mislim na tebe, saljem zagrljaj, budi jaka.

skadi,poslala sam ti mail

poslala sam ponovo jer sam pogresila adresu,pisala sam buhlin umesto bohlin

Iskreno mi je žao zbog tih ogromnih nepravdi koje se dešavaju onima najbezgrešnijim i evo me ronim suze... Ja sam imala jedan spontani u 9 nedjelji i bilo je grozno. A vašu tugu ne mogu ni da zamislim. Daće Bog da imate djece jer ne može toliko tuge da svali na jednu mamicu...

d