Ja. Razlika između mojih je 17 meseci i mislim da mi je bilo mnogo lakse nego da sam napravila veću razliku. Zašto? zato jer sam imala rutinu X2. Znaci kad ustanu, presvucem jednog pa drugog, nahranim jednog pa drugog i čak šta vise, kad oni spavaju imala sam vremena da i ja malo odremam ili pocistim, skuvam šta već.
Plasila sam se i ja draga moja, a da ti nepricam da sam pocela da radim kad napunili 4 meseca. Sama pomisao deluje strasno ali nije veruj mi.
Neka je sa srećom i uzivaj, tako brzo rastu.

Između mojih je razlika tačno 18 meseci i 1 dan.
Da se ne lažemo, nije bilo lako, naročito početak, ja sam bila potpuno sama sa njima preko dana, nisam imala nikakvu pomoć osim baš po nekad retko (imali smo bake i deke ali niko u penziji).
Ali nije tako strašno kako ti izgleda kao što reče neko. I meni je drago što sam napravila malu razliku, sve je to išlo nekako o jednom trošku, malo više napora, ali sve brže prođe.
Moji su sad 5,5 i 4 godine i odavno se već igraju zajedno, jedno od drugog uče, mala je razlika u tome šta radim sa njima, šta učimo.

Sigurno da velika razlika ima svojih prednosti, ali da mogu ponovo, opet bih se odlučila za ovako malu razliku.

evo i mene
13 meseci...mladji se rodio ranije mnogo, pa je i razlika mala.
Uglavnom, sto neko rece, sve sam radila x2. Dorucak zajedno, menjanje pelena, kupanje, igranje...Bilo je prilično teško u početku, ali bitno je starije dete aktivno ukljuciti u sve. Moj sin je pomagao tako što donese pelenu, baci prljavu...Pominjala sam pre, tako mi bilo slatko, jer ni on još nije hodao kako treba. Pa ubaci pelenu u svoj kamioncic, i odgura do kante puzajuci i baci. Pošto sam ja imala carski i oporavak je bilo prilično los i dug, meni je njegova pomoć i te kako znacila. Ja sam bila sama u toku dana, svi su kuci dolazili poslepodne, a tada sam ja odlazila na posao :(
Sad su 4 i 5 i non stop su zajedno. Koliko god je bilo teško u početku toliko je sad mnogo lakse. Sve sto može jedan, može i drugi.
Tako da sve aktivnosti radimo zajedno i svuda ih vodimo zajedno.
da ja bilo lako-nije, a da se prezivi-pa prezivi se. Ne brini i srećno.

Ja samo da ti poželim sreću, lično nisam za malu razliku.

Kod mene je razlika malo veca, 2 godine. Nije lako ali je slatko :) Starija cerkica je super prema braci,igra se sa njim, voli da pomaze, ali ona ipak uglavnom trazi starije drustvo za igranje ( njoj će za mjesec ipo dana 3 godine a maleckom je 9 mjeseci).Beban se nocu često budi odkako su poceli da mu rastu zubici. I dalje spava dva puta dnevno a cerka samo jednom ( a sad kad je starija desi joj se da preskoci spavanje i to mi teško pada iako onda ode oko 7h uvece u krevet za cijelu noć,jer bude nervozna pri kraju dana...).Meni od svega najviše smeta to što sincic ima ta dva spavanja, pa taman kad je za stariju cerkicu vrijeme da ide napolje, on treba da spava ( ne mogu da ga pustim da spava napolju u kolicima kad smo u Kanadi i sad u aprilu još nam je zima). Puno vremna mi oduzima kuvanje pogotovo sto za maleckog i dalje uglavnom kuvam odvojenu hranu. Baba i deda su nam bili u posjeti 3 nedelje i puno su nam pomogli ali i odmogli jer su poceli da vodaju maleckog za ruke, pa on sad po čitav dan trazi da ga vodamo... Inače nemam pomoć od baka jer moja mama radi, a druga baka je u Srbiji. Pošto sam jako umorna od nespavanja, odlucili smo da zaposlimo ženu da mi pomogne sa djecom i oko kucnih poslova 3 puta nedeljno na 5 sati ( dok malecki ne pocne jednom dnevno da spava sto će se nadam se desiti sa oko godinu dana), a cerkica ide u vrtic dva dana...Sad mi je mnogo lakse. Ustvari sve će mi biti još lakse kad stigne ovo proljece konacno i u Kanadu i kad budem mogla vise vremena sa djecom da provodim napolju...
Sve najbolje i ne boj se, sve će biti super. KAd budes vidjela koliko ljubavi, osmjeha i zagrljaja ćeš primati sad od dvoje djecice, ništa ti neće padati teško...:)

Kod nas je razlika 17 meseci i nedelju dana! :) O, pa kako je to veselo na početku nemam reci. Stariji je sad napunio 2 godine a mladji 7 meseci. Kad se mali rodio, stariji je doziveo shok sto nisam bila tu tri dana. Dete pocelo da trepci sa okicama od stres. Ajde i to smo prevazisli kad je video da se mama vratila. Pricali smo mi šta će da se desi ali valjda je bio mali da shvati to. Onda nije mu bilo jasno kako je dobio batu, jel ostaje ili šta?:))) Bilo je na početku da neće da dira bebu, da je pogleda, da me pita da ga spustim na lezaljku i tako to. Isto ni stariji nije spavao po celu noc kad sam se porodila pa kamo li beba. Stariji spavao sa tatom a ja sa mladjim. Kad neko zaplace ja nisam znala gde da trcim, ko place, šta treba da uradim i u koju sobu da idem...Sve mi to sad izgleda smesno ali bilo je jako naporno! Za svu sreću u roku od 4 meseca i obojica pocnu da spavaju po celu noć.:) E sad je malo lakse! Sad se stariji oseca zastitnicki prema mladjem bratu pa kad neko hoće da ga uzme ili tako to on kaže: Mama da uzme batu! :)))Ovaj mladji vristi dok stariji ne ustane sa spavanje da bi se igrali zajedno. Pravi show! Imala sam pomoć od dadillju jedno 5 meseci i onda sama sve. Ne bi bilo tako strasno da ne bi bila zima. Sad kad izlazimo napolje, sve je lakse. Dva puta u dani napolje. Mladji obavezno jedno spavanje mu je u kolicima. Kod mene sveki neće da mi cuva decu (živimo u istu kucu, odvojeno) a moja mama mi je daleko...tako da dadija je bila pravo rešenje. Ako si sama, dobra organizacija je sve! Za kuvanje, kuvam svaki drugi dan. Beba već jede sve sto i mi ali naravno bes soli i zacine. Imam zenicu koja dodje i pocisti. Ja peglam kad imam vremena... Od Sep obojca idu u obdaniste! :) Svi kažu da kasnije je mnogo lakse. Vidim da i mamice ispred kažu isto. :)

Svako dobro!