Sigurna sam da je samo u pitanju da joj se više ne spava u to vreme kao do pre dva meseca.
Tu nervozu sam propratila par puta kada je moje dete (sada 22 meseca) menjalo 2 dnevna spavanja u jedno, kada se pomerilo vecernje spavanje za sat itd. Nervoza je bila daleko kraca, do par dana, jer sam ukinula odmah jedno spavanje. Kada se poslepodne veoma dobro izigra, istrci napolju u parku, lepo iskupa onda zaspe za par minuta zeleci da sto pre vidi krevet.
Steta je da dete koje ima dobre navike za spavanje sada razvija problem. Zato mirno i bez pokazivanja nervoze pred dolazak veceri, ili ukini podnevno spavanje, ili pomeri vecernje, a u međuvremenu neka se posteno izmori.
To sa krevetom mislim da nije bio problem, stranice i sl., sada samo ima razlog vise da se setka, ha, ha.

Mnogo je dobro sto imate ustaljenu proceduru - ta 'formula' je dobitna - znaci i za roditelje, a još vise za dete. Procedure se vremenom menjaju, kako deca odrastaju, ali ne drasticno, već postupno.
Moja cerkica ima nešto više od 2,5 godine, i znala je da ima te faze kada vristi, neće u krevet.
Tu sam, moram da priznam, nekoliko puta bas bila okrutna - tj. stegnem srce, ona place, a ja ignorisem. To bi se ponavljalo uzastopno nekoliko noći a onda polako pocelo da jenjava i dodje ponovo pod kontrolu.

Međutim, ponekad to vristanje i negodovanje može biti posledica i nekog stanja. Par puta sam se uverila, posle takvih epizoda, probudi se u toku noći vidim vruca je, krenula temperatura. Znaci, nekada plac jeste i znak da možda nešto boli, da je hvata neki virus,...

Moja cerkica dnevno spavanje nije izbacila - to joj je još uvek neophodno; i moj sin koji je od nje stariji dve godine spava i po danu. Nekada preskoci, doduse, ali onda do kraja dana bude jako nervozan.

Savet moj ti je da nastavite sa vasom rutinom, a malo prati i njeno stanje - možda, kažem ti, je nešto muci (stomacic, temperaturica -pa, u ovom periodu svasta vlada, oko mene su retki koje neki viris nije oborio u krevet). Svako dobro.

Ja mislim da je ona još premala da joj ukinete popodnevno spavanje. Ja imam dvoje djece kcerka od 4 god. i sin od 2.5. Oboje još uvjek spavaju popodne (svakodnevno), ne idu hvala bogu pjevajuci u krevet, ali idu, i to im je stvarno potrebno, primjeti se velika razlika u ponasanju ako izgube to podnevno spavanje. Čak sam skoro citala da je djeci potrebno čak do 6 god da imaju popodnevni nap. Od moje drugarice kcerka apsolutno odbija da spava popodne kod kuce (do duse oni nisu oko toga strogi), a u vrticu (ide 3 dana sedmicno), spava kad i ostala djeca, bez problema...Mislim da zavisi dosta od vaseg stava, ako djete vidi da „ne mora” odspavati, onda i neće. Što se tiče nocnog spavanja, znam kako vam je...Mi od kako smo maloga izvadili iz crib-a (prije 6 mjeseci) od tada imamo dosta problema da ga uspavamo u njegovom krevetu. Place, neće da spava sam u sobi, trci iz kreveta čim zatvorimo vrata...tako da sada spava sa nama;) Tu stvarno ne znam šta da ti kažem. Ovako svi bolje spavamo od kako spava sa nama, jer se ne budi, ne place...mada znam da bi ga trebali opet naviknuti na njegov krevet...sve mislim...samo da je malo stariji (oko 3, 3.5), možda će lakse ići, a možda i grjesim..
pozdrav

Moj maleni ima 25 mjeseci. U vrticu sam zaspi I nemaju s njim nikakvih problema. Kuci ga mi moramo uspavati (nama to ne predstavlja problem, jer mi radimo, on bude u vrticu, pa nam je dragocjen svaki trenutak proveden s njim). E, sad on rijetko kad da zaspi u roku od 10-ak minuta kad ga mi uspavljujemo. Uglavnom nešto kao prica, pjeva, zadirkuje nas da se smijemo I igramo s njim. Da napomenem da još spava s nama u sobi u svom kreveticu kome je skinuta jedna stranica I primaknut je nasem krevetu. Prestao je da se budi u toku noćiskoro – nije sad da se nikad ne probudi, ali kako je bilo, sad je super. Mada on vrlo nemirno spava, stalno se vrti, okrece ; mi ga non-stop pokrivamo, tako da se mi I dalje budimo po nekoliko puta nocu.
Nije problematičan, mada sam primijetila u zadnje vrijeme izlive bijesa – kad ga npr. uvodimo u kucu s vana, on bi da ostane još, pa onda pocne da se baca po podu I place (bez suza). Ja ga samo stavim na tepih, da ne udari glavu, I ignorisem ga, jer sam skontala da nema svrhe da mu objašnjavam da mora da udje u kucu.

Samo par komentara...

Za veceru ne biste trebali ništa slatko da joj dajete.

Takodjer, to igranje od sat vremena je možda previse. Možda je to previse stimulise pa ne može da se smiri kasnije. Ustvari, ne znam o kakvom se igranju konkretno radi, ali ja bih preporucila neku mirniju aktivnost tipa slaganje puzle, citanje knjige, pa čak i gledanje nekog polucasovnog crtica ili tako nešto.

Vodu ne bi trebalo da pije neposredno pred spavanje već ranije - to će biti od vaznosti kasnije kad je budete odvikavali od nocne pelene, ako već niste.

Takodjer, to što dijete spava popodne aposlutno nema veze nikakve sa tim koliko će vam spavati nocu. Znaci, nemojte misliti da ako joj uskratite popodnevno spavanje da će da vam spava cijelu noć.Tu biste bili u zabludi. Djevojcici te dobi je i te kako potrebno popodnevno spavanje. Interesantno je da sto ih ranije stavite u krevet, to duže spavaju. :) Trudite se da je do 20h već u krevetu.

Ne znam zašto ste joj skinuli ogradicu. Ako se sigurnije osjeca sa ogradicom, ne vidim problem da je ostavite na krevetu. Slobodnije će i da spava ako ne mora podsvjesno da razmišlja hoće li da tresne s kreveta ili ne.

____________________________________

Inače, moja curica ima skoro 5 god. i trenutna rutina oko spavanja nam je:
1) obavezno da piski
2) procitam joj pricu

Poljubim je, poželim laku noc i izadjem iz sobe. I to je to. Nekad zaspe odmah, nekad joj treba malo duže, ali ne obracam paznju na to.

Nisam citala sve ali ja bih je stavljala samo kad joj se spava. Mi smo muke mucili sa sinom i na kraju je izbacio dnevno spavanje sa dve godine. Sad je svima lakse. Ceo dan se igra napolju i kad treba da spava pustim mu crtani ili možeš da čitaš pricu samo malo da odmori.

Žena od stila!

Mi kad smo se preselili prošle godine u maju u novu kucu, cerki (tada 4 god) smo uzeli twin krevet s tim sto ispod ima duboke ladice, a i stavili smo odmah 2 duseka na njega tako da je poprilično visok. Onda sam joj silom prilika skinula ogradicu (slomio je njen rodjak) pa sam je tako neko vrijeme testirala da vidim kako će da radi bez ogradice.

Bilo mi je frka posto moja cerka nemirno spava i ima je posvuda po krevetu. Nevjerovatno nešto koliko se vrti i okrece. Uglavnom, zanimljivo je to da je znatno umanjila sa tim vrpoljenjem kad je bila bez ograde - valjda podsvjesno je znala da je nema i da može da tresne. Međutim, nekoliko puta je i tresnula s kreveta na pod. Onda je pocela tatu da zapitkuje kad će da joj stavi novu ogradicu pa smo kroz pricu saznali da se plasi da ne padne. Tako da smo joj kupili novu jer nema potrebe da dijete ide pod presijom na spavanje. To je period kad treba da se odmori a ne da podsvjesno razmišlja hoće li da padne na pod.

I još da dodam - svako „teranje” deteta da spava u krevetu u kome neće da spava pravi kontraefekat. Ako dete ima strah da spava samo u sobi ili u velikom krevetu, ni u kom slučaju ne bih insistirala na tome jer strah od mraka i samoce može postati strah za ceo zivot, a retko ko je sposoban da razlikuje bas dubinu nečijeg straha pa nam se može ciniti da dete samo „folira” iako se sustinski uzasno boji. Ja bih radije odlozila prelazak u veci krevet ili odlazak iz roditeljske sobe, nego guranje deteta da spava samo ili u velikom krevetu zato što smatramo da je dovoljno „veliko”.

Isto tako, sat vremena igre pred spavanje je previse. Ovo govorim iz iskustva mame cija deca od drugog meseca zivota spavaju čitavu noc i nikada nisu imala probleme sa uspavljivanjem. Prosto, spavanje je vreme odmora a ne vreme igre i svako „razigravanje” samo dodatno umara dete a preumorno dete nikako ne može mirno da zaspe. PRed spavanje, sve treba da se lagano opusta pa i svaka aktivnost a ne dozvoliti detetu da jurca po kuci pet minuta pre spavanja pa ga onda terati u krevet. Ni odrasla osoba ne može zaspati u roku od pet minuta ako je pre pet minuta usla u kucu i dosla iz npr. teretane. Telo je masina kojoj treba vreme da se svi delovi uspore i uklope u mir. Rutina je presudna za dobar san. Kupanje, vecera, pranje zuba, piskenje i onda polako u krevet, bez buke, teranja, pretnji, zapovedanja. Mirno, kao da se ništa bitno ne desava. U krevetu može samo prica, lagana muzikica a nikakvo igranje ili aktivno sudelovanje u igri i slično. Dete treba da samo slusa i da lagano tone u san. Sto je kraci taj period uspavljivanja, efekat je brzi i bolji, sto vise oduzujete, sve je veca sansa da će se pretvoriti u nocnu moru i za vas i za dete. Naucite dete da voli pricu, to je spas za roditelja a veliki dobitak za dete!

A mame dvogodisnjaka, šta da vam kažem osim - dobre dosle u terrible twos! /and threes/:)