jako lepo receno,svaka cast blondinka!!!!!!!

To što se kod tebe desava je sasvim normalno, a to što ti prica okolina je totalno nenormalno.Ja nisam imala svoje kod koga da ostavim, vucem ih sa sobom gdje god idem.U svakom slučaju izlazak mi prija, ako ništa gledam izloge, mladji u kolicima, stariji pored mene.Luftiram mozak.Nego da ti kažem, ako ostanes kuci tako non-stop sa bebcem ima da puknes kao patika.Sve je to fino, volimo mi njih najviše na svijetu, ali njima trebaju normalne mame a ne dileje.Najgore je što se i mi previse vezujemo za njih pa paranoisemo kad ostanu sa nekim -moj slučaj :(
Vidim imaš pouzdanu osobu, iskoristi to, pa bilo šta da bude 2 sata, ako ništa idi u obliznji kafic sjedi pij kafu i gledaj prolaznike.Ja uvece luftiram mozak kad moji odu na spavanje mm ostane kuci a ja u malu skitnju.Malo se kao unormalim.

Biti majka je predivno stanje, ali nije jedino stanje.
Ta beba će jednog dana odrasti i otici od tebe i ako sav svoj identitet pronalazis samo u tome, nije zdravo stanje ni za tebe ni za dijete. Naravno kad su pravo maleni, oni su centar našeg universa i to je normalno, ali čim prode udarna faza prilagodjavanja, majka mora da nade (ili da se vrati) odredenim interesovanjima koja samo nju ispunjavaju. I ja sam sa prvim sinom totalno izgubila svoj identitet, ali je sa vremenom sve polako doslo na svoje.

prvi put da se slazem sa afroditom. imam smao jedno, ali skontas da nisi ona ista kao pre trudnoće, obaveza..
mama sam, sve se promenilo.
posto ni mi nemamo nikoga da cuva dete, na smenu to radimo kad hoćemo malo da budemo sami, soping i slično.
ali kursevi, itd..ma jok.

ako ti je dosadno, spakuj lepo dete pa napolje. možeš svuda sa detetom. isli smo i u restorane sa maleckim. sad nam je teze kad ima 2 i po godine pa bi sve da istrazuje, do godinu dana je bila divota što se izlazaka tiče.
ma uvek ima nešto da se radi. šta će ti teta za nabavku? spakuj dete u kolica pa u radnju, zajedno kupujete. itd.

Bitno je raditi ono sto volis i sto te pravi srećnom, ma šta to bilo! Deca i te kako primete kada nisi srećna, a ako nisi dobra sebi, nisi ni deci...veruj.

Tip sam osobe koja ne voli da bude puno kuci, te tako jedva cekam da opet pocnem raditi part -time. U trudnoći je sve malo teze, no kada e bebica rodi, sa njom ću isto kao i sa mojim starijim sinom, gledati da se vratim na part-time raduckaje. To mi je do sada odgovaralo savrseno. Uklapali su se odlasci u gym, druzenja, izlasci (naravno uz pomoć au-pair), putovanja , dakle stvari koje mi ispune zivot i definisu me kao osobu, a ne samo kako majku.
Kako će biti posle drugog deteta, iskreno strepim, upravo iz tih razloga jer volim svoju slobodu i nisam tipicna non stop „hands on” mama. Previse volim sebe (znaci i svoje dete) da bih dopustila da se kako osoba posvetim samo detetu.
Srećno šta god radila-sopstvena sreća/sreća deteta/cele porodice je najbitnija. Veliki pozdrav.
Srna

ps. Nisi jedina ;-))

Donekle i mogu da te razumem, ali za citanje nisu upravu i sama sebe ćeš demantovati za koji mesec. Jelte, nisam ni ja neka domaćica, tj nikakva sam, jedino sto volim da pravim su palacinke. Decu ne volim, mislim ne mrzim ih, ali dvoje istovremeno mogu da podnesem u svom okruzenju, i to da starije cuva mladje :-D vise od dvoje dece u meni stvara haos i uglavnom bes zbog loma koji naprave, nego da se vratim na temu, videces kad srce hoće da ti pukne od ponosa, radosti i sreće kada tvoja beba nauci da tashi, jednu najobičniju, najprostiju radnju kao tapsanje, još kad nauci ta tapse čim ti krenes da joj pevas... e o tome ti pricam, to je neopisiva radost, koju ćeš vrlo brzo izskusiti. A vremenom ćeš shvatiti da nisu one mame lude sto pricaju na sva usta kako im deca prvi put kake u nosu, tapsu, pokazuju gde zeka pije vodu itd.

sve mi se čini da si ti razmazeno derle koje je mislilo rodis dete i to je to, ono će samo da poraste. moja preporuka: ne treba tebi kurs jezika nego da odrastes.

dosadilo ti je..vidi boga ti..dete tek dva meseca..a šta ćeš za godinu, dve, tri?

a uostalom, jesi čula za kontracepciju? sto nisi koristila pa ne bi bilo ničega da te sputava u tvom „živeljenju”?

u početku sam mogla donekle i da te razumem (mada posle samo dva meseca...), ali ga bhas pretera.

„ ja joj čitam - a ona malo telence...”

Pa i ti si bila telence sa dva meseca:)

Kažeš volis „zivot” i smetaju ti trivijalne stvari oko male bebe ...nije mi jasno šta si ocekivala?
Bebecu je tek dva meseca,a tebi je već dosadilo ?!?

Treceg nema ili provociras ili se prosera***!!!

Ajde tema na početku i nekako da razumem, ali ovaj zadnji komentar sto si ostavila (obracam se postavljacici), mislim stvarno zaudara na razmazeno deriste.Pa šta je tebe toliko ispunjavalo pre rođenja bebe, kakav je to zivot, ne kontam, koji ti odjednom ne možeš da živis zbog bebe? Neko je ovde lud...

S jedne strane te razumijem, i ja sam imala takvih dana i još ih imam. Mislim da je gore na samom početku i sa prvim djetetom, ta razlika između zivota prije i sada je bas jezivo ocigledna. ONda naidju dani kada je kolotecina bas ubitacna, a ti još nemas partnera da te u tome malo odmijeni ili da podijelis zadatke tako da vjerujem da ti je napornije nego vecini.
Upisi taj kurs ili odredi po jednu aktivnost nedeljno koja će ti malo razbiti tu kolotecinu i razvedriti te. Imaš li u okolini nekoga ko ima bebu tvog uzrasta?

S druge strane, ne mislim da se treba iz korijena mijenjati samo zato što imaš djecu, ali neke stvari dodju same od sebe i prioriteti se prirodno promjene. Da mi je zadovoljstvo sjediti kuci čitavu kanadsku zimu i mjenjati pelene, hraniti, podrigivati i uspavljivati i tako svaka 3 sata - bas i nije, ali to je ono sto treba mojoj mishici i to ću da radim - nekad s pjesmom, nekad gundjajuci :).
Šta je prije bilo, bilo je, ne treba se time zamajavati. Sada subotom vece perem ves :)

Uzivaj u svojoj bebici, uskoro će i ona biti puno svjesnija i aktivnija, odgovarace na stimulaciju pa se nećeš osjecati kao da sve to radis u prazno, ali gledaj da uzivas i dok je tako majusna, nemoj samo jedva cekati drugu fazu. Uskoro će duže i spavati, a ti ćeš imati slobodne veceri da čitaš, kafenises i da ti ona nedostaje - garantujem ti da ćeš jedva cekati da se ujutro probudi :).
Kažeš da volis da živis - živi i dalje, sada pogotovo kada imaš nju da joj pokazes i pruzis sve lijepo.

Ma kako ljanine reci razmazeno ili nezrelo zvucale, setite se da ona nema partnera sa kojim deli cari roditeljstva. po pisanju, čini mi se nema ni podrsku familije, i za svaku pomoć mora da placa. ja bih odlepila bez muza u tom periodu, bez odrasle osobe sa kojom možeš da razgovaras posle dana nosenja, pelena, placa, dojenja, nespavanja. Podržavam te da koristis ta dva sata dnevno za sebe, kako god resila da ih provedes.

Mislim da majke koje nisu decu podizale same teško mogu da razumeju samohrane majke i dvostruku snagu koja treba da se ulozi da bi ostao ne samo normalan da podignes normalno dete, nego i da ostanes normalan. Za takvu snagu ti trebaju i dvostruke baterije:)

Ja sam imala tu mogućnost da jedno dete podizem od 7 meseci pa nadalje kao samohrana majka, a sa drugim detetom sam imala oca deteta kraj sebe. Razlika je nemerljivo velika, verujte. Samo to što ima ko da te zagrli uvece kada ti se place i kada si na rubu snage, to je već nešto.

Iskreno, pre bih rekla da smo razmazene mi koje imamo muza da nam pomogne, pa nam još uskoce i mame i tate, komsinice, strine, leve, desne, a onda još imamo petlje da kukamo kako nam nešto fali. Igrom slučaja, čula sam price majki sa ovog foruma koje su negde tamo „u belom svetu” bile prinudjene da decu podizu same, samo uz pomoć muzeva, pa sam se najezila kada pomislim kako im je. A da uz sve to još nemate ni muza, hm, teško, teško...

Takođe, ja sam u Bg dobijala 100% svoju platu za vreme poslednjeg porodiljskog, uz sve to firma mi je placala i 100% bolovanje. S obzirom na tadasnju platu, mogla sam komotno da placam ženu da cuva TT tri puta nedeljno po dva sata, to ovde i nije neka cifra ako imaš odličnu platu. Na zalost, ja tada nisam živela u Bg nego u Sarajevu:)

ja ću biti otvorena i reci ću ti da si ti razmazena i da je rođenje deteta neki tvoj hir koji si htela da ostvaris. Nadam se da ćeš ponovo procitati šta si napisala i pokusati da poradis na sebi ako ne radi sebe onda radi deteta koje ti je Bog podario. Svako dobro ti želim.

Blondinka, ja stvarno ne razumem u kom ti kontekstu kažeš da se ne odnosi to što kažeš na mene. Moj stav je moj stav. Majke se u zivotu susrecu sa raznim neplaniranim iskusenjima kada su deca u pitanju, ali ovo o cemu ljana govori to je bio njen IZBOR kao sto je tvoj izbor da ne možeš da rodis dete koje je drugacije od drugih, sama si to rekla u jednom postu. Sve je stvar izbora i ako se odlucimo za nešto onda zube treba stisnuti i gurati pa ćemo se nekako izboriti. Šta da kažu majke sa troje dece koje su recimo u ratu izgubile muzeve. Ja tebe postujem kao diskutantkinju ali ti moras da shvatis da svi mislimo drugacije i da smo svi razliciti.

Samo zato što smo napravile odluku da imamo dijete to ne znači da smo u tom trenutku odlucile da nećemo emotivno reagovati na rezultat te odluke. Šta znaci „stisnuti zube”? Da li to znaci ako sam ja zeljela dijete i u prvih godinu dana bebinog zivota se suocila sa post-porodjajnom depresijom da sad trebam da „stisnem zube” i da kažem sve je ok. Zbog tog pretvaranja i junacenja mnoge majke imaju ozbiljnih psiholoskih problema jer se upoređuju sa drugim „snaznim” majkama i onda padnu u još veću depresiju.
Ovo sto postavljacica teme opisuje se u velikom broju desava novim majkama, ali se o tome ne prica. Ona je barem bila iskrena i ja ne vidim nigdje u njenom izgaganju tip loše majke kao sto su neke diskutantkinje implicirale.
Svakome je njegov problem najveci i ako u nekim situacijama covjek može da kaže: ma suti meni je još i dobro kako je toj osobi ili onoj osobi, u nekim ne može. Šta jedna majka osjeca ne mora da znači da druga majka osjeca to isto. Svi mi individualno dozivljavamo zivot i probleme u istom.
Navescu jedan možda za neke banalan primjer, ali je za mene bio klasican primjer tog uporedjivanja i „stiskanja zuba”: sa prvim sinom pred sami porod nisam bila u stanju da zavezem sopstvene tene. Moj muž se sageo da mi pomogne i eto ti milion komentara od odredenih gospodja tipa: Jao, šta se izmotavas. Kako su naše bake i prabake se poradale u njivi i niko ih ništa nije pitao da li mogu ili ne. Jeste, to je bilo nekada, moje iskustvo je sada. Zašto meni muž ne bi pomogao ako je voljan. Za mene je to izraz ljubavi bio, a ne moranja i izmotavanja. Naravno, sa drugim i trećim sinom sam se saginjala jer sam morala da vezem starijim sinovima tene, nisam stigla na red da se neko pozabavi sa mnom, ali sam zato morala kupiti obucu koja se ne mora vezati.
Skrenuh sa teme za trenutak, ali poenta vam je jasna.
Trebamo da podržimo jedna drugu, a ne da osudujemo jedna drugu.
Eto, zavrsi se još jedan monolog. Ko prezivi, pricace :).

Shomikus, prvo,da se razumemo za početak, ovaj minus sto ti visi, nisam ti ja lupila, nemam tu losu naviku. Cisto da se zavede dalje diskusije radi.

Potom, Rep. ti je to već rekla, uzela sam primer iz tvog posta /hir/ jer u stvari,sazeto, odrazava celokupno mišljenje diskutantkinja koje misle da je ljana razmazena. Iz tog razloga, navela sam da se ne obracam samo tebi nego svima na ovom svetu, ukljucujuci i ovu diskusiju a i male zelene koji je revnosno prate, koji smatraju da je ljana razmazena. Ogradila sam se da ne mislis da imam nešto lično protiv tebe pa od cele diskusije bas tebe poimenice prozivam.

Sad, na kraju, da kažem da je i moj stav isto moj stav. Tvoj stav je da u zivotu treba /ponekad/ stiskati zube, moj stav je da u zivotu treba živeti tako da covek bude zadovoljan zivotom. Ako imaš priliku da živis kvalitetnije, zašto bi birala da stikas zube i trpis svoj baby blues? Zato da te okolina smatra boljom majkom? Po meni,bolja je ona koja je izasla do ponoci, dadilja joj cuvala bebu koja ionako spava, ali je sledeći dan bila spremna za setnju i mazenje i citanje price i smejanje, nego ona koja je ostala kuci, legla u 10, muzu okrenula ledja sa opravdanjem da je boli glava, stisla zube i ceo sledeći dan bila nervozna sto je beba i te kako osetila.

Ne secam se da sam rekla da ne mogu da rodim dete koje je drugacije od ostalih jer moje je dete /deca/ drugacije od svih drugih, jednako kao i tvoje i bilo cije drugo, jednako kao sto smo svi mi sami potpuno drugaciji jedni od drugih. I desava nam se i da se poskliznemo, pa i da padnemo ali je dobro kada neko ima na tom dnu da ti kažeš da zaplovis gore.

Takođe i ja tebe postujem, zato i ne razumem kako ti i svi ostali ne mozete da razumete da i ljana i ja možemo da imamo drugaciji stav po pitanju ovoga od vas i da drugacije posmatramo svet. Pa šta sada treba da uradim? Da podržim tvoj stav ili Illkin ili bilo ciji drugi i onda sam ispravna osoba? Od kuda znaš da je tvoj stav ispravan a da moj nije? Ja ljani divim na hrabrosti da je rodila dete u takvim okolnostima. Hej, žena je na ovaj svet donela novi ljudski zivot, sama, bez uobicajene pomoći i želi samo kurs jezika. U cemu je, wtf, poenta tolike optuzbe? Nije ništa nazao učinila, samo se preplasila zivota, ni prva ni zadnja koja ima postporodjajnu depresiju. Umesto da je uputimo da ide na kurs, u neko savetovaliste, da je pitamo gde živi i da joj pruzimo uzivo podrsku, hajde da je sad svi kolektivno pljunemo. I još bi najbolje bilo da joj pet puta dnevno ponavaljamo da je losa majka pa ćemo se svi osecati bolje. MOzda ne bolje ali bar nadmocno. Juhu, vidi me, ja imam muza koji mi pomaze, titra mi,a ti si sama i još si u depresiji.Vau, bas smo joj pomogle. Nasladile se njenim problemom, nazvale je razmazenom i hirovitom i otisle u svoje price. Zadovoljne sto smo poentirale na samoj ženi sa detetom. Strasno, strasno.

A kada već dajes primer dece bez oceva i majki bez muzeva, drago mi je da si povukla tu temu jer,eto, tako se poklopilo, ja sam bas ta majka.Moj sin nema oca, umro je kada je imao pet i po godina, i ja sam ga podizala sama, isto kao ljana. Morala sam mu objasniti mnoge stvari koje mnoge žene ne bi mogle ni na papiru napisano svariti. Morala sam ga svaki put odvesti u novi kolektiv i napomenuti - znate on nema tatu, da nema, nikako. Morala sam njemu objasniti da je moguće živeti i bez tate. Mislis da nisam srela usput bar pedeset koje su me pogledale iskosa kada sam rekla da dete podizem sama? Ne daj boze da sam rekla da je bilo teško ponekad, kakvo bi to nasladjivanje tek bilo. I nije bilo svaki put lako ali u stvari, kada pogledam unazad, bilo je sasvim lako jer rezultat je ocaravajuci. Padala sam, ustajala, padala pa opet ustajala i na kraju pobedila.

Znaš kako, na ovoj diskusiji 50% diskutantkinja kada krene neka prepirka pomisle za mene - ma vazi, dva braka i dvoje dece, ti si nasla da mi pridikujes. Možda sam najgora od svih a možda sam bolja majka ili supruga od 90% drugih, vrag bi ga znao. Ali taj procenat koji misle loše nikada mi ne bi ni dali sansu da su me sreli na razgovoru za posao ili da mi trebaju pomoći. A ja bih možda njima sutra dala pet litara krvi ili pola jetra, kakva sam. Hoću da kažem da je svet pun predrasuda i da će svako osuditi ženu koja je odlucila da rodi dete bez muza pa se onda nasla pred zidicem. Nije to zid, nije ostavila svoju devojcicu, nije pobegla od odgovornosti, samo je tražila malo vremena za sebe, na pogresnom mestu. Da je rekla da će joj dete dva sata cuvati muž ili svekrva, i da je jutros usisala kucu, zamrznula rucak i komsinici videla suplje gace na striku na terasi, niko je ne bi osudio. Ovako, kao, birala si i eto ti. To me onako bas dira u zivac. Predrasuda, uvek i svugde samo predrasuda.

Naravno, sa tom razlikom, kao što se vidi i na ovim diskusijama, ja uvek uzdignute glave mogu podneti svaki komentar i odbraniti svoj stav. Mene predrasude ne mogu slomiti i zato kažem ljani da uradi ono sto je htela i da ne dozvoli da joj zivot kroje malogradjanske predrasude. Dva sata kursa jezika, big deal. Idi i živi zivot i budi srećna mama svom detetu.

Pa jeste napale samohranu majku. Neznanje ne opravdava, to je osnov svakog krivicnog zakona :)

Nisam videla tvoj post, Joanna, pre nego sto sam postirala moj poslednji ali mislim da zaista preterujes u kvalifikaciji ljane. I nije mi jasno kako si iz tri posta mogla da zakljucis da je proracunata?

By the way, mnogi ljudi diljem sveta idu na posao da bi zaradili novac za stan. Na zalost, prošlo je Titovo vreme kada su se stanovi dobijali za dz:)

Hahhaha, Joanna, šta jes' - jes', kada ih pustim u „eter”, ni sama nemam zivaca da ih procitam. Cuti, zamisli da se družiš sa mnom pa da svako izlaganje moras da odslusas:) Zato su moja deca kasno propricala, to je moja teorija, nisu mogli doći do reci:)

Znaš da jako cenim tvoje mišljenje, stvarno ljanu nisam nešto revnosno pratila niti imam ikakvo mišljenje o njoj kao osobi jer se ne secam njenih prethodnih diskusija, verovatno je retko dolazila. Znam da je samohrana majka i samo zato je branim jer znam da joj nije lako. Ne kažem da joj mora biti teško i da je uvek teško ali mislim da je tuzna i da se uplasila i da trazi pomoć. Da je jaka, mislim da ne bi dosla ovde po psihicku podrsku niti da se jada. Zato želim da joj pruzim podrsku, mislim da joj je potrebna.

Puno pozdrava, draga!

e sto će sad neka druga mama da se pozali ovde, nema sanse!

ljano,
ja ću biti iskrena- mislim da ti treba pomoć. ne mislim da si 'odlepila' ili slično, ali jedan najobičniji razgovor sa strucnim licem bi ti mnogo pomogao.
razgovaras otvoreno sa osobom, kojoj je to posao, obe strane medalje kažeš, pretpostavljam da će ti biti lakse jer je lično ne poznajes. pomoći će ti da situaciju realno sagledas i da te uputi šta dalje.
ocigledno mi je da te je uhvatio blues, a u tvojoj glavi izgleda još veci jer te niko ne razume, ni partner, ni porodica, ni prijatelji, ni mame na sc-u,
a veruj mi to cedo kome si podarila zivot će te najbolje razumeti!

ta dva sata na kursevima ti ne bi puno pomogla, sem prakticno dva sata. kad se vratis kuci, opet te isto ceka.
moras zbog malene, ona potpuno zavisi od tebe.
zivot koji si imala pre bebice vise nemas, niti ćeš imati, ali dobra strana je da je ovaj tvoj zivot sada s njom bolji i smisleniji nego onaj pre, ali ti to još ne vidis.
imaš posao, imaš stan, imaš najvrednije nešto na svetu- svoje dete! ona je sada centar tvoga sveta, videces kako ćeš početi da uzivas u tome.

manuelne i repetitivne radnje te cekaju ne još 10 meseci, nego 10 godina, ali to sve ide u rok sluzbe. kada realno sagledas stvari, nećeš to vise ni primecivati, nego ćeš ih raditi mehanicki, kao kad ti ides u wc i radis radnju ;)

sve najbolje!

Zao mi je sto ovde neki razapinju ženu, ne znam ni da li vise cita, nadam se da cita jer joj treba podrska. Svaka cas blondinki na finim rečima. Nije lako biti samohrana majka, znam jer me odgojila jedna, i brata još. Nije lako ni bez podrske familije, ali narod je nekad takav da će ti okrenuti ledja samo sto nisi u vezi ili braku, a biće od pomoći tamo nekom lijevom ko niti zasluzuje niti realno treba pomoć.
Najbolje bi bio da odes kod psihologa, i malo porazgovaras. Ne može biti na odmet. Ako ti se ne svidi uvijek možeš da odustanes.

Dobila si dosta dobronamjernih savjeta. Slazem se sa dosta mama. Prije svega - ovo ti je tezak period ali proćiće. Dobro sto imaš neku vrstu pomoći. Koliko možeš da platis nekog da sprema, kuha, cuva ti dijete, uradi. To naravno jedino ti možeš da ocijenis - koliko možeš da priustis ali priusti koliko možeš, da prebrodis ovaj period ili, ako možeš, za stalno.

S vremenom će biti lakse jer i dijete raste i može (skoro) svuda. Svi smo prošli taj period izgubljenosti, kad ne znaš šta ćeš sa sobom, dijete malo, svijet ti se kompletno promjenio. Proćiće.. I ne gledaj previse u buducnost - dan po dan i bit će bolje.

A ako možeš, svakako otidji i popricaj s nekim - prica sa psihologom ti se može pokazati kao 'izduvni ventil' - možda i pomogne. Ako možeš, probaj.

Samo znaj da ni u kom slučaju nisi jedina.

Ljana, to kako se ti osecas to je skroz normalno za taj period. Ja sam svom bratu kad me je pitao kako si, mesec dana posle porodjaja rekla: „Dobro, ali ja sam kao na robiji u kucnom pritvoru. Ko šta radi ja dojim, izmuzavam se”. Proćiće to pa ćeš brzo zaboraviti i uzivati sa svojom bebom, čim bude malo poodrasla. Ako si još bez muza/partnera, onda treba da ti se klanjamo svi ovde. I podržavam tvoju odluku da odes na casove jezika, malo „među svet” sto ja kažem. Osecaces se mnogo bolje. Ljubac podrske za tebe i tvoju bebu!!!

Nisam sve procitala, pa se možda ponavljam. Meni se čini da je to samo baby blues koji pogodi puno nas posle porodjaja, hormoni. Idi na kurs ili šta te već ispunjava, idi sto cesce sa bebom napolje, uzmi ona kolica sa velikim tockovima pa dzogirajte zajedno, ples je takođe super ideja. Sve će to proćibrzo, pogotovo negde od 5 meseca kada beba pocne da jede cvrste obroke i sedi. Procitaj ponovo šta ti je Anjale napisala, jako lepo napisano.
Sve najbolje vam želim.

Svako sebi kroji zivot (koliko može)...nemamo prava da te osudjujemo jer ti radis kako mislis da možeš ... meni lično je zao sto te zadatke od cuvanja deteta vidis kako takvo mucenje..mislim ono jesu smaranje (menjanje pelena i slično) ali ako uvek na to gledaš kao na nešto uzasno naporno, mehanicki, dosadno i ponizavajuce onda će ti taj zadatak biti 100 puta tezi neko nekoj drugoj osobi...jer ako nemas nekoga ko to može da uradi za tebe onda naravno da ostajes ti da to obavis jer DETE JE NA PRVOM MESTU!!!...ono nije trazilo da se rodi, sto znaci niko nesme nalaziti izgovor zašto bi dete bilo u zapecku naših prioriteta.
Iako je nemoguće da jedna osoba odgovori na sve zahteve deteta, ipak veliki broj tih zahteva se može odraditi ako se ocistis predrasuda i loših misli.

Mnoge stvari u zivotu radimo iako ih nevolimo, bas zato što nemamo druge alternative, ali kada smo već u situaciji da ih moramo obaviti potrebno je imati dobar ventil u glavi i ruzicaste naocare i samo gurati dalje...sto vise sebi govoris..„ovo nevolim, ovo je besmisleno, dosadno, ovo bi trebalo neko drugi da radi, sto ja...lalala...”to će ti vise smetati svaki put kada budes jedina koja to mora da obavi. I onda zacarani krug..ti nezadovoljna, tvoja beba nezadovoljna...i tako u krug...

Ovo nema veze samo sa ovom temom, ovo ima veze sa generalnim stavom o zivotu i zadacima koje nam donosi...

Ti si po svojoj prici mama karijerista, i to je ok, ali ako si odabrala da imaš dete, onda jednako poslovnim uspesima u karijeri(koja donosi novac i materijalnu satisfakciju) moras se početi odnositi i prema izazovu detinstva svoga deteta, OD POCETKA..ne možeš cekati da ono poraste pa ti negde izidelaishes u svojoj glavi kako ćete vi da idete po shoping centrima i razmenjujete tips koji je karmin lepse boje..get my grip..ne mislim bukvalno ali...je...znaci tvoja satisfakicija mora doći od iskrene zelje da tvoje dete iskoristi sve sanse da bude najbolje moguće..

Ti možda mislis da je beba mala, tek ima 2 meseca i ništa ono ne zna...ne oseca i ne regostruje, zaboravice i nije btno...ali i te kako je bitno..kakav vajb kao majka reflektujes sada, sve to beba akomulira, sve to kreira njenu percepciju sveta u kome odrasta...a ja lično ne bi volela da sam rođena na ovaj svet od mame koja nalazi razloge zato dosta stvari vezanih za moje postojanje su trivijane, naporne i besmislene...i zašto se od toga pravi nezadovoljna mama, tj beba...

želim ti sve najbolje, i razumem da si moguće prosvirala od meseci sedenja u kuci...ali eto sa moje perspektive malo je ovo sto osecas otislo tiny-miny predaleko...opusti se, duboko udahni, selfhypnosis ponekada pomaze...šta god..nemoj reflektovati loše misli na bebu..to se vraca kao bumerang.

Da, jedan praktican savjet - sve sto imaš da obavis obavi prije tih
„svojih” nekoliko sati. Mene je najgori bedak sastavljao kad bi se vratila kuci, sve sto je imalo da se obavi je i dalje tu, a još je vrijeme i za novu turu pumpanja+hranjenja+presvlacenja - kao da i nisi imala slobodno :).

Dodji na fb, da chatujemo, ima raspoloženje garant da ti se popravi.