Draga potpuno te razumem sto hoćeš da pazis na svaki svoj korak. Taj pritisak je još jači kad je roditelj samohran, a ako ti je lakse i kad si u braku taj pritisak je isto veliki.
Ja sam razvedena iz prvog braka dugo živela sama sa svojim sinom , preselila se sa njim u novu zemlju i tu kasnije upoznala coveka za koga sam se udala i sa kojim imam još dvoje dece. Moj sin iz prvog braka živi još uvek sa nama (sad mu je 18 godina)i nastavice verovatno i tokom studija. Svog oca u BGd redovno vidja tamo ima još dve sestre (meni glupo da kažem polusestre već ih zovemo bas tako- sestre). Kroz sve bure i teskoce moj sin i ja smo bili tim i ja sam znala da ga nikako ne mogu povrediti ako kažem istinu. Naravno, način na koji nešto kažeš je prilagodjen njegovom uzrastu i to vazi za sve pocev od toga zašto nešto treba da se jede pa do novog coveka u tvom zivotu. Isto tako sam oduvek postavljala granicu da imajuci svoj privatni zivot nikako on nije ugrozen mojim izborima ali i nije njegova ni uloga ni teret da odlucuje o mom zovotu. Deca su deca i ne ucestvuju ni u mirenjima i svadjama svojih roditelja koji su u braku pa tako ni u mom emotivnom zivotu. Nisu iskljuceni, ne to niposto, ali ih ne opeterecujem. Sve je to normalno, sve je to zivot i kad im se tako pokaze nikad nema problema. Zašto ti ocekujes da će tvoj sin da pravi problem? samo se opusti, svako dete voli da su mu mama i tata lepi i srećni, šta god to znacilo u danasnje vreme. Ne stavljaj mu na njegova nejaka pleca teret da uredjuje tvoj emotivni zivot, to ti je moj jedini savet po pitanju njega.

A da mu kažeš jednostavno, sine.. otkricu ti jednu tajnu? Mama i taj i taj cika su se zaljubili jedno u drugo? Ništa nećeš slagati, a laz čini mi se najviše boli.. Na istinu, pogotovo ako kažeš da je taj drugi covek OK i da se lepo slaze sa tvojim sinom će se s vremenom navici i prihvatiti je kao nešto normalno. Barem ja tako mislim...

Prošla sam kroz skoro identicnu situaciju, u istom razdoblju. Razvela sam se kad je sin imao samo godinu dana /ne seca mog braka sa njegovim ocem/ i udala se ponovo kada je imao skoro osam godina. PRe toga sam bila u vezi samo par meseci sa mojim sadasnjim muzem. Međutim, moj bivši muž je umro dve godine pre toga i moj sin je ocuha prihvatio oberucke, zeljan muskog clana porodice i muskih razgovora.
Ja nisam pravila poseban uvod jer moj klinac je naprosto savrseno dete - potpuno sve razume i sve prihvata normalno. Kada sam ga upoznala sa MM rekla sam mu da je to covek koga volim i da će nam on od sada biti oslonac i pomagati u svemu ali da nikada nećemo zaboraviti tatu. Sa druge strane, moja bivša svekrva i brat i sestra bivšeg muza su takođe sa njim pricali o tome. I on je sve normalno prihvatio. Mi smo se zbog mog novog braka preselili u drugu državu, on je promenio tamo dve osnovne skole, sacekala nas je bivša žena MM koja nije bas najsjajnija osoba na svetu, MM ima i sina iz prvog braka, u međuvremenu se rodio i nas zajednicki sin ali sve je to leglo sasvim normalno. Mislim da deca mnogo bolje razumeju nego sto to mi mislimo i da je najvazije reci istinu - jasnu istinu, bez ikakvih zadrski i bespotrebnih zagonetki. Na tvojoj strani je dobar odnos i sa decakovim ocem ali i sa covekom sa kojim ćeš da živis i to će odigrati najbolju ulogu u svemu. Decakov otac bi isto tako trebao da kaže svoju stranu pricu i da detetu da emotivnu garanciju da će i dalje biti tu uvek za njega, da se ništa neće promeniti i da je covek koga je mama izabrala super rešenje za sve.
U novoj kuci od početka treba da stvari postavis kako jesu - stavi akcenat na njegovu novu sobu, na prednosti toga sto će je imati, dozvoliti mu da ga to ponese,zaokupi, odusevi kao i kod bilo kog drugog deteta koje živi sa oba roditelja. To da ćeš spavati sa prijateljem u sobi ćeš reci sasvim normalno i usput i nema potrebe da to objašnjavas ni detaljno ni da dramis. Veruj, decak od 9 godina vrlo dobro zna da ti volis tog coveka i pretpostavlja da kada odete da živite sa njim, da ćeš ti biti sa tim covekom u sobi. MOj sin je to znao sa osam godina, uopste nije postavljao pitanja niti pravio dramu oko toga, to je za njega bilo logicno - dobio je svoju sobu i bio presrecan zbog toga. Mi i kad smo bili sami smo spavali u odvojenim sobama, tako da ga nije ni interesovalo da li sam i dalje sama ili sa MM u toj sobi.
Mi smo u braku vise od četiri godine i do sada nikada nije pokazao da mu to smeta, ponasa se prema MM kao da mu je otac i imaju super odnos, a brata voli najviše na svetu. Nikada mi nije pomenuo ni sto smo preselili /u međuvremenu smo se vratili/ niti bilo šta vezano za moj novi brak.Mislim da deca mnogo bolje razumeju nego sto pretpostavljamo.
Iskrenost, pre svega.I vise posveti paznje tome kako će se snaci u novoj okolini, skoli, drustvu nego sa tvojim partnerom, to će se prirodno postaviti na svoje mesto, pogotovo što se oni super slazu,vise detetu treba pomoći oko njegove socijalizacije u novu okolinu.

A sto razduzih...:)

meni se svidja kalavestrin odgovor

posebno onaj deo gde govori da iskrenost ne može u sustini da povredi,pod uslovom da prilagodis reci uzrastu deteta

ja sam primetila da :i kad je sasvim malo dete koje je tek progovorilo
može sjajno da razume situaciju ako je roditelj iskren i da neku 'nezgodnu' situaciju prihvati potpuno bez nekih misli u pozadini, kako razmišljaju inače odrasli..

eh kad bi mogli ponovo tako svi mi...:))