Ja lično ne bi kaznjavala na osnovu toga ko je stariji a ko mladji...ali možda žena nije „ulovila” pravog krivca, pa je samo odreagovala na ono sto je videla...a videla je samo da je devojcica udarila brata, jer mali je imao sreće da ga majka ne vidi...

Ja kada sam bila mala sam par puta dobila po nosu zbog nečega sto je moj mladji brat uradio...kako to da nisam umela da objasnim šta se zaista desilo, nemam pojma...ali moj brat nije izrastao u nekog smaraca koji ide i maltretira ljude jer je kao klinja bio smarach i to zesci...to je bila neka njegova klinacka faza i prošlo ga je...

Ipak, primecujem nekada da i ja sama nenamerno kažem svojoj starijoj cerki da pusti igracku skojom se do sada igrala jer bata cmizdri za istom, iz puke zelje da mucno plakanje prestane, a kontam, ona je starija njoj se može donekle objasniti, a on je beba i nema se šta tu njemu objašnjavati.
Mada nekada vidim da je to pogresno, pa se trudim to da ne radim često...primecujem da to radim kada sam bas umorna, i ne mogu da „se borim”, obično kafda sam ok, ja se portudim da malog zainteresujem za nešto dugo osim njene ogracke...nekada upali nekada je on toliko uporan da i ona na kraju odustane ...

Isto tako, primecujem slične stvari i kod prijateljica...kada se starije dete igra sa mladjim..sada govorim o 3,5-ogodisnjacima i 2,5-ogodisnjacima...da bi kontekst price bio jasniji...pa često se starije dete cesce kori za neke nestasluke od mladjeg...mladji može udariti, ustinuti, baciti, ujesti i to se shvata kao nešto prihvatljivo(jer tako malo dete od 2,5 godine ne razume potpuno posledice), dok se dete od 3, 5 godine za mnogo manje stvari kudi - kao da toboze ono je već sazrelo u odraslog coveka...hahaha...

sve gluposti koje mi odrasli radimo radimo iz neznanja i nemoci...
u nekim slučajevima tu ima i sujete...ali to je jedna sasvim druga prica.

Ja bas poznajuci sebe...vidim da kreske koje pravim sa svojom decom pravim brzopleto, bezrazmiljanja, refleksno(posledica sosptvenog vaspitanja) i kada imam osecaj da nemam snage da se „borm” sa situacijom na racionalan način...

Mislim da je skretanje paznje na greške veoma važno, i sreća po moju decu, moj ego se ne oseca povredjen kada mi neko kaže, e mislim da nije trebalo tako, možda bi bilo bolje da ubuduce probaš da uradis ovo ili ono...
Ono sto sam htela samo sitno da pomenem je to da ta SUJETA upravo sprečava da roditelj tezi da bude bolji...pa onda osecaj :„ Šta meni ovaj soli pamet kako da ja vaspitavam svoje dete” nikako ne koristi ni roditelju a posebno steti detetu...

Pa sada kako ko voli...ja vise volim svoje dete pa kritika i ma kako „nadobudan” savet ja bih uzela u obzir ako je boljitak zivota moga deteta u pitanju :)

Razlika između moja dva sina je devet godina, jednako kao i između mene i mog brata /brat je stariji od mene 9 god/.
Mislim da se kod ovako velike razlike podrazumeva da je starije dete odraslije, razumnije, da bolje shvata, da razlikuje bolje ono što se sme ili ne sme. U tom smislu, roditelji cesce i okrive starije dete, verujem da je ponekad i pogresno. Kod mene je bio slučaj da se brat uopste nije interesovao za mene ni ja za njega i da nismo ni dolazili u takve situacije. On je mene vodio i u skolu /ja 1.osnovne, on 1.srednje a skole su nam bile blizu/, ujutro mi spremao dorucak i slično.

Kod moje dece dodje do koskanja jer, iako je razlika velika, obojica su istog pola pa verovatno imaju iste zelje - kompjuter, lopta, čak i neke igracke. Manji je tvrdoglav a stariji vise vole da zadirkuje. Nekako ispadne da uvek vise prigovaram starijem, možda ga smatram odgovornijim da izbegne konflikt.

U gore navedenoj situaciji kaznila bih mladjeg ali kod nas nikada nije ni doslo do samaranja. Uopsteno, teško mi je i da zamislim svoju decu da se biju, samaraju ili da fizicki maltretiraju jedno drugog. U nekim svadjama teško je presuditi ali mislim da su eventualne pogreske manje bolne ako onom detetu koje nije krivo kažeš - prestani da se svadjas.

Na kraju, da dodam, smatram da je kazna, ma koliko bila blaga, uvek drasticna mera kojoj treba pribegavati samo u drasticnim situacijama. Iz iskustva 12godisnjaka koga imam,nagrade su uvek bile efikasnije kao sredstvo za prestrojanje, prevaspitavanje i postizanje ciljeva. Nema bolje motivacije da postanes bolji od nagrade.

Kod mojih maisana je ovo jednostavno – ko god udari dobije i kaznu, bez obzira da li je prvi poceo ili odreagovao. Znaci oboje su kaznjeni ako se razmijenjuju udarci. Razlika je samo da onaj ko je zapoceo svadju dobije i razgovor uz time-out i mora da se izvine.

Kod nas je cupava situacija jer je razlika samo 2 godine a još su mali: 3 i po godine sin i godinu i po cerka.
Svakakvih situacija imamo ali kaznu koristim samo za ekstremne stvari. Na primer on je pokusao da ju ugrize i ustine nekoliko puta i za to je automatski isao u cosak i vrlo brzo je to iskorenjeno.
Naravno ona kao beba je znala da ga opali po glavi i pocupa (*onako bebeci) i tu je bilo teško njemu objasniti da je ona beba i da ne zna šta radi. Međutim sada, ona sa godinu i po već vrlo dobro razume šta se sme a šta ne sme, tako da ako ga ona gurne ili slično mora da mu se izvine i da ga poljubi.
Međutim sad im je to postala kao neka igra. Ona ga opali po glavi pa mu onda vice „izini” i ljubi ga a onda i on nju pa crkose od smeha :-)

On je sad usao u neku fazu da je u totalnoj panici da će ona da uzme njegove stvari. Tako da malte ne ako ona prođe pored neke njegove igracke on sav u panici vristi „beba će da uzme moje ...” Ili ako mu stavim solju mleka na sto trci kao lud i vice beba će da popije moje mleko i meni ništa neće ostati... Boze sacuvaj, ne znam otkud mu toliki strah da će mu ona sve uzeti. A ona jadna uzme pa njemu sve daje. Onda se on malo otkravi pa sav srećan odahne „dala mi beba ... hvala ti Alesandra”

Vrlo često joj otima igracke samo da bi ih uzeo od nje a ne zato što hoće da se igra sa njima. Tako da smo mi trenutno u fazi objašnjavanja i objašnjavanja kako treba da deli. I tako iz dana u dan: treba da delis treba da delis treba da delis... Da mi on nekidan kad je pojeo svoj ekinder jaje ( u roku od tri sekunde) oteo njoj pola njenog i na njeno vristanje je rekoa „Alesandra treba da delis” :-)
Jako mi je bilo teško da ostanem ozbiljna u toj situaciji...