Evo jedna vruca tema, ali mi trebaju savjeti šta da radim...

Sramota me je sto ovo pišem, ali više ne znam šta da radim!!!

E ovako, u pitanju je moj muž, jako je nervozan u zadnje vrijeme i samo se istresa na meni i ne znam vise kako da postupim i šta da radim :(((( Za malu sitnicu se posvadja sa mnom i ronda po dva sata. Ja nisam svadjalica, i samo sutim, nekada me „natjera” da sredim kucu generalno, „za kaznu”, pa tako da iako sam je na primjer sredila sinoć, i veceras ću da ostanem do 12pm da sve ponovo sredim i on će da „obidje” da vidi da nisam nešto sfusherila. E pa najradije bi tada samo izasla iz kuce i otisla u tri pi@#e materine :(((( Neko vece je uzeo bebu i izasao na polje a mene natjerao da ostanem u kuci i uradim generalku...sve sam plakala i bukvalno lupala glavom od zid ljuta sama na sebe šta sam si dozvolila :(((((

Sad će te da me napadnete šta sam sebi dozvolila, ali žene koje imaju dominantne muzeve će da me shvate. U zadnjih dva-tri mjeseca sam se naspremala kuce, sto nisam u zadnjih pet godina :))) Ma za svaku sitnicu se dernja i urla na mene, a onda mu poslije bude zao i zbog mene i zbog bebe, pa me ljubi i mazi, al' naravno zakljucak je da sam ja kriva jer sam ga izazvala, a ja sve uvijek oprastam jer nisam, sto bi rekli „zlo pamtilo”. Uvijek je bio takav, ali sada je nešto extra...prije se znalo desiti jednom u mjesec dana, ali sada je svaki drugi dan takav. Jednostavno je nešto non-stop nervozan na mene, sto be rekli, bas je alergican na mene. Šta god kažem i prokomentarisem, bilo dobro ili loše, odma' sam „glupa sa svojim glupim shavatanjima”, i ima tako raznoraznih „epiteta”. Teško je poslije 17 godina braka mjenjati krivu Drinu, i mjenjati njegovu narav, mogu samo sebe da promjenim, ali ne znam na koji način i šta da radim.

Vecina vas možda zna da on ne radi od maja i da je kuci sa 15mj bebom. Dobar je sa bebom, nema tu problema, ali neće vise ništa da mi pomaze, skroz je digao ruke od drugih stvari. Izgleda da je precutno pravilo, „ja sam čitav dan sa bebom, i neću ništa drugo da radim”. Toliko je nervozan na mene i samo mi nešto prigovara i zvoca kako sam lijena pa neće vise ništa da mi pomaze, kaže da okrece „novi list”. Sjedi po čitav dan u kuci i samo nalazi stvari da nisu uradjene i onda ne može da doceka da dodjem s' posla da mi sve to nabaci na nos. Nisam ni ja neka cvjecka ali brate radim i nisam u kuci od 7:00am - 5:00pm i kada dodjem kuci onda sve na vrat na nos, postavi rucak, hrani bebu prvo, pa onda ja jedem poslije...on je naravno već jeo i zasjeo ispred TV-a i „naredio” da mu se donese kafa, itd. Ujutro prije nego krenem na posao, podgrijem mlijeko za bebu i stavim u termos da se on ne bi zafrkavao oko toga, da može odma' da joj da. Ne tražim od njega da pravi rucak ali neće vise ni da podgrije i postavi sto za ono sto sam napravila, da bi ranije rucali, ma jok...

Poslije toga pravim rucak za sutra, pa skloni sudje, itd (sreća imam masinu), prije je htio da mi pomogne da skloni sudje, sad neće ni to. Ne smijem ni da ga zamolim, odmah galami i kaže „sad neću ništa ni da ti pomognem, vidi kako si bezobrazna, sve trazis od mene”. Tek negdje oko 6:30pm (ako imam sreće i imam rucak spremljen za dva dana) mogu da predahnem. E kad to zavrsim onda hoće hafu, pa vockica, pa sokic (ovo govorim o MM, ja imam dvije bebe :))) Ako je lijepo vrijeme, trci da izadjemo svi na polje, jer je njemu mrsko da je malo izvede preko dana. Kaže da mu treba puno vremena da je spremi, mada sada je toplo i tereba samo da joj sandalice nabaci, al' eto shutim, ništa ne kažem. Onda opet kad se dodje s' polja, vecara, pa spremanje bebe za spavanje, itd. ma znate i same.

Kuca mi nije prljava, prilično je cisto s' obzirom da imamo malu bebu, a kako ne bi i bilo kad me „tjera” da je cistim...Ne cistim svaki dan ali imam dan u sedmici (četvrtak, jer tada ne idemo nigdje poslije posla) kada sve generalno uradim, usisavanje, prasina, kupatila, ribanje kuhinje i podova, itd...djete jadno trci za mnom, pozelilo me, a ja se razletim da sređujem kucu...Može da usisa preko dana i ocisti kupatila, ali neće. Vise mi je pomagao kada je radio, htio je sve osim huhanja, na šta ga nikad nisam ni gurala. Nismo imali muski/zenski posao, pomagao je koliko je mogao i nisam nikada pitala ni tražila jer bih uvijek dobila odgovor da sam lijena, koliko je htio da pomogne, uvijek sam bila zadovoljna...

Dugo već planiram da ovako nešto napisem, ali me stalno sramota same sebe. Izvinite sto sam svasta nabacala ali mogla bih da pišem roman o njegovim „hirovima”, ali mi prođe pauza za rucak i ohladi mi se kafa :))) Evo jedan primjer, zove me na posao i sav ljut sto sam ostavila mrvice jutros u lavabou u kuhinji...a ja na vrat na nos izasla iz kuce i pojela snitu hljeba nad lavaboom, jer sam porkuhavala mlijeko za bebu, nije rekao juče da je svo mlijeko istrosio ...eto :((((

Ajd' sad navalite i napadajte me, radite šta hocete, al' mi dajte savjete :(((((