Dok smo bili u Sarajevu, prvo je slavu slavio samo dever kao najstariji muski clan porodice /svekar je poginuo u proslom ratu/ a posto smo jedno vreme živeli u istoj kuci, slavili smo zajedno sa njim. Međutim, nakon dve godine, njegova se slava pretvorila u svadbeno veselje uglavnom rodjaka njegove žene :) I tako smo mi poceli da slavimo slavu odvojeno, a svekrva je trckarala od jednih do drugih.

Po preselenju u Beograd, mm je odlucio da ovde preseli i slavu pa je preneo ikonu, kandilo i sve ostalo. Od ove godine tako slavu slavimo ovde.

Za nas je slava posebno jer smo na taj dan i krstili mladjeg sina. Ne dodje nam mnogo ljudi, ove god nije bilo vise od 10tak ljudi ali je prva godina pa ćemo da vidimo.

Nasa slava je mrsna tako da imam na izbor šta god da zamislim :) Slavski kolac mi ispece svekrva, dan pred slavu i posalje u Bg busom. Ona pravi najlepsi slavski kolac na svetu, sa svim sarama koje imaju simboliku - vera, nada, ljubav, domaćin kuce itd. Svestenik u Sabornoj crkvi u Sarajevu je rekao da za vreme svog sluzbovanja tako lep slavski kolac nigde nije video.Kolac lomimo u crkvi.

Spremam sve po redu - meze,supa, sarma, salata, jagnjece pecenje, kolaci, torta...I isto uvek omasim, bar za 10 ljudi ostane.

Elem, odgovor na pitanje je - slavimo slavu:)

Moja devojacka slava je Sv. Nikola i za mene je to uvek bio nezirecivo poseban dan. Obično već padne sneg, cizme su u prozoru i cekaju poklon od sv. Nikole a kad za rucak zamirise saran, ja sam već u transu. Obozavam tu slavu, inače vise volim zimske slave.

http://www.flickr.com/photos/ifisic/5238091426/in/photostream

http://www.flickr.com/photos/ifisic/5238089778/in/photo stream/

Svidjaju mi se ovi tanjiri na drugoj slici sa plavim motivom, bas deluju nekako otmeno starinski.

Mi slavimo evo peta godina.Kod nas moj svekar nije nikad slavio,mm je poceo.Imam oko 20-tak ljudi svake godine +-2.
Arandjelovdan je i kod mene.Ja sam sad u catvrtak i petak zavrsila pite, napravila sam ih i ubacila u zamrzivac, na dan slave ih pecem.Sitne kolace pocinjem u srijedu, torte i ostalo za vikend.S tim sto ću slavski kolac u subotu jer ne mijesim nedeljom nikad.Zito isto dan ranije potopim i to jutro skuvam.Tebi je effi mnogo lakse jer možeš da kupis gotovo.Ne bi ja to ovako kao sad da sam u Srbiji.Sitne kolace možeš da uzmes po narudzbi i napravis jednu tortu i to je to.Ako pravis za 4 gostiju možeš proizvoljno bitno je da imaš slavski kolac i zito, a ostalo je do vas.Kod mene ide sve po redu , dolazi svestenik da ocita slavu i isjece kolac.Spremam predjelo, corbicu,sarmu, pecenje i kolacici i torta.Srijedom i petkom spremam posno.

hehehe Effi ti samo gledaj da šta ne presolis :)

Ako već nemas puno gostiju onda nemoj puno da se uzrujavas. Samo se lepo organizuj, raspodeli kad ćeš šta spremati i samo polako. Ja ti ipak nebi savetovala da preskaces slavu, to se barem kod nas nikad nije radilo. Kad se pocne slaviti onda se svake godine slavilo.

Kod mojih roditelja bude između 20-30 gostiju. I znam kakva to ludnica bude oko spremanja, ali kao sto neko kaže uvjek se na kraju mnogo vise spremi, pa i ostane. Moja mama pocne 2-3 dana ranije da sprema, i ja joj pomognem koliko mogu. Mi još nismo poceli da slavimo ali i mi planiramo uskoro. Muzevi roditelji su u RS, oni slave, tako da se mi još ne zurimo da pocnemo. Kad se još uhodamo u roditeljstvo i kada dodje i druga mrvica, i kada decica malo porastu, tada će mo razmišljati da pocnemo slaviti, jer neću da mi Slava predstavlja nikakvo opterecenje, a sada imam osecaj da bi bas ovako kao ti panicila :)

Što se tiče spremanja, pitu možeš uvjek napraviti ranije, ispeci u rerni (bez da prelijes ili podmastis-kako već ko kaže) i staviti u zamrzivac. Noc pre slave, izvadis je iz zamrzivaca, stavis u frizider, i ujutru pre slave je stavis u rernu da se zagreje, podmastis i ispadne kao da si je taj dan pravila:)
Pita barem meni uvjek oduzme najviše vremena tako da je to nešto sto ja volim uvjek ranije da spremim.

Kolace takođe možeš 2-3 dana ranije spremiti, oni mogu stojati u frizideru.

Inače, nasli smo neku ženu nasu sto super kuva i pomogne da se sve to lepo spremi. Ja radim ceo dan, a moja mama cuva malenu, tako da smo zaista svi crknuti.

Moj roditelji i sveki i svekar imaju istu slavu. Kod mojih smo na rucku ili na veceri obično 3 dana:) maksimalno iskoristimo slavu. Mm roditelji žive 150 km od nas i uglavnom odemo nekad na nekoliko sati, nekad prespavamo, kad krenemo kuci ponesemo pozamasan spremak :)

Inače i sveki i mama su prave domaćice. Da dodje 50 ljudi posudja bi se imalo za sve :) od hrane nema šta nema, sveki je malo vise konzervativna i manje eksperimentise, supa, kuvano meso i sos, sarma, pecenje, salata, i napravi 10ak torti. Dok kod moje mame ima svega nečeg. Supa i sarma obavezna (najbolja sarma na svetu) Onda pored pecenja ima još sigurno i 5 drugih vrsta mesa, na razne nacine. 6-7 torti napravi, slavski kolac. Uvek mesi neke zemicke,kiflice, pitu ma svasta nešto, nije normalna padne sa nogu.

Ja im pomognem pomalo, kod sveki oko postavljanja stola, oko gosti, spremanja, raspremanja, posluzavanja i masine za sudje :) Napravim i jednu dve torte i donesem. Mami isto pomognem kad nisam na poslu. Volim slave i radujem se svake godine. Moji roditelji inače idu kod svojih najboljih prijatelja za sv Nikolu posna slava i to je uvek pravi dozivljaj, ta žena nema šta ne napravi, bude po 50 vrsta raznog posnog jela. Mi idemo isto kod jednig prijatelja za sv Nikolu, ali oni od svoje slave ne prave cuda, već skroz jednostavno, fis, pecena riba, krompir salata, prepranac i 2 torte, ona ne padne snogu navece a slava je proslavljenja i svi su pocasceni.

Prvo da čestitam trudnoću (nisam znala.) Što se slave tiče, mi slavimo odvojeno jer tako i teba. Onog momenta kada se sin ozeni, tako reci osniva svoju porodicu, tada preuzima slavu od oca.
Ne znam šta se bakces sa tim spremanjem, još trudna. Kupi lepo šta možeš da kupis, nešto napravi sama, zito i kolac se podrazumeva. I gde piše da mora supa, sarama... Mora samo ono sto si ti isplanirala, dakle tu tradicija ne vazi. Uostalom, i monotono je svake god isto. Mada, ja sam isprobala i jedno i drugo. Jedne god su bile neke kerefeke, zalogajcici, pitice, slane torte... A druge sarma, pecenje... I zakljucila da je lakse skuvati tu sarmu, nego petljati sa tim slanim tortama, kiflicama, raznim ruskim, francuskim, pekinskim salatama i sl.

To je iskljucivo na tebi, samo ja ti kažem da malo vise gledaš na sebe i da se oslobodis tog pritiska da sve treba da bude tvojih ruku delo.

Ja sam prošle god porucila fenomenalne kolace od jedne žene, samo sam umesila dve vrste, cisto da ima nešto i od domaćice što se slatkisa tiče :). Skuvala sam sarmu (90 kom) :P, pitu, proju, narendala kupus, skuvala jaja, napravila pekinsku salatu i krastavac-paradaiz, a ostalo je bila zimnica koju je majka pripremila i poslala, ajvar, paprike, krastavcici. Prsut, sir, pecenje... to smo kupili i šta ćeš vise! :D E da, slavski i zito, tu unesem malo vise ljubavi i truda. Nasa slava pada dva dana posle Bozica, pa je ljudima uglavnom muka od hrane, pa ne znam šta da im spremis.
Obzirom da muž samo kupi namirnice, a ja radim bukvalno sve sama pocev od raspakivanja istih, pranja, odlaganja, spremanja, u isto vreme dok cuvam dvoje male dece, pa sve do serviranja, mislim da je vise nego dovoljno. Ali gledam još da pojednostavim. Prošle god smo imali momka koji radi kao konobar u jednom restoranu, tako da sam bar na dan slave mogla malo da odmorim i posvetim se gostima kako bog miluje a ne samo u prolazu.
Ranijih godina sam imala jaku potrebu da sve bude idealno, bogato, raznovrsno, pa sam spadala s nogu i pucala sa zivcima. Sad sam malo pametnija. Cekam neke bolje dane, da cerke porastu, pa da malo vise pomazu, a malo manje da odmazu ;)

Ja se totalno slazem sa poslednja dva posta. Preteruje se i to posteno. Ja nikad ne bi slavila slavu kao moja mama i sveki, ludorija. Radim svaki dan, nekad prvu nekad drugu, studiram, imam malo dete, muza kucu i sve ostalo spremanje i pranje, još mi samo slava fali a gosti sve sami kurta i murta sa kojima se vidjam od slave do slave. Do tog mi nije ni malo. Još i poklone da napomenem. Secam se oduvek kod nas se za slavu donosilo pice, deci npr neki slatkis, bomponjera i kafa. A sad u ovom poludelom svetu se nose, mikseri,serpe lonci poklopci, čak sam videla slučaj gde se dala koverta sa parama...ma bzvz, izgubilo je ustvari to slavlje mnoge cari.

majkakg
znaš kako, ne pravimo mi od slave opstenarodno veselje, ali ja sigurno imam 30 ljudi koji će mi taj dan doći u kucu. To mi je familija + kumovi. Pa sve i da nije slava,red je te ljude posluzit, a kad već moras posluziti 30ak ljudi, naravno da treba mnogo i spremiti. I sad mogu ja da odlucim da neću da pozivam ljude, ovih 30 zna da mi je slava i sigurno će doći. Do sad su u crkvu, sa kolacem i zitom, isli sinovi i muž, ali ove godine idem i ja. bez obzira sto mi dodje toliko ljudi, slava uvek protekne u razgovoru, bez glasnih narodnjaka :)Al ipak kad ti najmanje 30 ljudi udje u kucu, naporno je spremit u svakom slučaju. bas sam nedavno pisala, da mi je na zalost doslo skoro 20 ljudi odjednom, a ja tek stigla iz srbije, nije mi ni docega...pala sam s nogu. Mada možda mi je to i pomoglo da prezivim one prve dane.
što se posudja tiče, ja imam 3 svoja servisa, i mama mi je ostavila jedan kad su se ona i tata vratili za Srbiju.
blondi, ovaj sa svetlijim cveticiima (u prvom planu) je stariji od ovog sa tamno plavim motivima, kupila sam ga u nekoj antikvarnici, jako mi se svideo pa sam ga danima merkala i cenkala se. Steta sto je samo za 4 osobe :)

samo sam htela da kažem da ne pravim neko poselo od toga, al ipak kad sigurno znam da će mi doći 30 ljudi, kao sto rekoh familija plus kumovi koji žive u usa, onda nemam izbora nego da napravim vise hrane i da se organizujem. I moj sto je 4, a i da je za 2 kakve razlike ima kad će ih taj dan i bez poziva biti vise od toga :)

Mi slavimo Svetog Arandjela (21.11) kod svekra i svekrve i imamo oko 60 gostiju(prošle godine 54).
Svako od nas (svekar, svekrva, zaova, mm, ja) imamo svoje goste, tj. prijetelje, rodjake, kumove, pa kad se sve sabere = puno.

Ja tu slavu obozavam, naročito drugi dan, kada dolazi naše i zaovino drustvo, znaci mladji. Bas se lepo provedemo, bude bas veselo i opusteno. Jedva cekam.
Prvi dan dolaze babe, tetke, strine i ostala rodbina...

Prvi dan, za rodbinu, svekrva insistira tradicionalno... meze, supa i ostalo, a drugi dan (za mlade) zaova i ja postavljamo svedski sto. Na trpezi se nalaze razlicite salate, rolate, slane torte, meso, sarma. Supu ne iznosim, ne uklapa mi se u svedski sto...

Jedino mi je bezveze jer je i moja devojacka slava Sveti Arandjeo, pa ne idem kod tate od kada sam se udala.

Svaka cast žene! I ja bih da dodjem nekoj od vas na slavlje...
Mi nemamo tu tradiciju, mada mislim da je lijepo to okupljanje familije i prijatelja, bilo koja da je prilika. Jedino sto ja nema sanse da bi kuvala za toliko ljudi, ma jedva i za svoju familiju da se nateram.

Inače, i da mi je slava u ne-posni dan, nebi nikad pravila supa-sarma-pecenje-kolaci jelovnik. Ima toliko drugih jela ne vidim zaista potrebu da stalno teram isto. Taj jelovnik je napravljen u neka davna, predavna vremena i znacio je verovatno blagostanje po nekim starovremenskim merilima.

Danas međutim kao prvo ko još jede toliko? Imamo prijatelje koji svake godine to isto rade (plus još kafa docekusa, ispracusa) i pitam se kako im ne dosadi - a i puno je to posla.

Kao drugo debljina je problem #1 svuda u svetu pa je prezderavanje potpuno out.

I na kraju, najvaznije: ja bih potpuno otkacila da mi neko drugi određuje šta ću da kuvam.

Za mene je najbolji svedski sto, sve lepo postavim pa neka uzima ko šta voli. Svake godine je potpuno novi jelovnik, uvek nešto novo i drugacije. Drugarice mi uvek kažu bas smo se pitale šta ćeš sada da smislis. Zahvaljujuci bas slavi pronasla sam nepresusni izvor salata, i to onih koje nisu samo rendani kupus sa sircetom ili seckani paradajz sa lukom. To je mnogo dosadno. Salate koje pravim su najrazlicitije moguće kombinacije povrca, zacina, raznih nuts, često i voca. Ma nebi menjala za sarmu i pecenje nema tih para.

Effi nećeš pogresiti i ako ga samo skuvas, uopste ne moras da ga mesas sa ostalim kerefekama. Kažem ti da pojednostavis jer nisi bas u situaciji da

Ja ga inače skuvam, dodam secer i orahe i izblendam.

Slava bez zita je kao da i nije slava. Zito je namenjeno svim našim pretcima koji su slavili slavu i našim preminulim bliznjima. Za slavu je potrebno zito ili koljivo, slavski kolac, slavska sveca, vino, ikona i kandilo. Obicaj je ujutru da domaćin sa decom ode do crkve gde odnese kolac i zito i malo vina i spisak sa svim živima i preminulima. Kada se vrati domaćin iz crkve onda se zapali slavska sveca i domaćini se svi pomole zajedno za zdravlje i napredak. Sveca gori ceo dan i gasi se sa malo vina.
Nije mi bila namera da ikome popujem ali ako se slavi slava treba da bude onako kako valja.

Ja ovako pravim zito. Uzmem oko 250 gr i potomim uvece da nabubri zatim ujutru stavim da ga kuvam, kada je skuvano a videces kada su zrnca kuvana ona su mekana, procedis u djevdjir i ostavis da izadje sva voda. Kada se ohladi sameljes ga i u to dodas 250 gr. mlevenih oraha, prah seces po ususu i malo muskatnog orascica. To sve pomesas i stavis u malu ciniju i preko toga samo malo stavi mlevenih oraha.

Srećna slava.

****Nisam odrastala u duhu crkve jer sam odrastala u takvom vremenu i takvoj sredini, ali sam se krstila kao djevojka i pokusavam da nadomjestim propusteno i da ispostujem vjeru koliko mogu.****

na osnovu ove recenice taman poslusaj dobronamerni savet Scomikus i ono sto si propustila do sada naucices!

Ja niti sam iskonski vernik niti te osuđujem nego ti samo želim reći da nasa vera nije recimo kao protestanska pa može nasiroko ko kako hoće. I ako sam odrasla u svestenickoj porodici ja i dan danas čitam tu knjigu pravoslvalje za početnike jer i ja sam u svemu početnik nešto ne znam nešto zaboravim. Verovati u Boga je jedno a biti deo Crkve je nešto drugo. Ako mislis da si ti zakasnila onda to uradi radi svoje dece. Svako dobro ti želim.

ma Efi, bre, opusti se... slavi kako mislis da treba. Mi ti samo prenosimo naše iskustvo, kako mi radimo (a to si i pitala, ne?) jer kažeš da malo znaš o slavama.
Šta se odma brecas.

I kakav muskatni orasic, Lolypopa te pali. U zito se stavlja rendani kackavalj (vrlo mala kolicina) inače slava ne vazi :P

Teogopa, meni bas extra izgleda. Tako ja jedan neuspeli kolac pretvorila u kuglice pa u korpice. Svi se odusevili ukusom :0))) U pitanju su bile kinder stangle od Mici :0)))

Effi, ne znam šta se smatra sada pod susenim zitom i kako si ti probala. Ja ga ne meljem niti gnjecim a 'osusi' se jedino dok se cedi. Nebih ga sada fenom susila ;0)))

Googlaj 'koljivo' pa možda naletis na text kako je nastao taj obicaj. Znala sam ali sam zaboravila. Inače, ja sam uvek za to da se slavi kako treba i kako je propisano. Npr muzevljevi nemaju zito već naliju u serpicu rakiju i ubace jabuku. Meni je to uvek bilo bezveze pa sam iskorenila :D
Moji npr sami okade rucak i prerezu kolac, niko ne nosi u crkvu, dok kod njegovih se obavezno nosi u crkvu i u kuci se posle prelomi. Sada nastavljamo nosenje kolaca u crkvu.
Kandilo još nisam palila jer nisam sigurna kako to ide.

Effi, možeš sama da okadis kucu. Ako imaš kadionicu, stavis parcence alu folije, da ne ostane taman trag, na to stavis zaric, odnosno briketic crni, a na njega zrnce tamjana i zapalis. Ides po kuci svuda i okadis sama. Ako nemas kadionicu sve tako uradi sa malom tacnom za kafu. Ali, najbolje je da pre slave zovnes popa da dodje, ti ga pitaj šta da spremis i on će ti reci, ali se svodi na bosiljak, suseni ili svezi, malo ulja, stapic za usi, malu cinijicu sa vodom, kadionicu i briketic i tamjan, mislim dve svecice male, pa da on ocita molitvu i okadi kucu, tako je bolje. Za spremanje, glavno je zito, kolac, vino i slavska sveca, sve ostalo je sporedno, i gosti i ice i pice. Mi slavu obelezavamo samo u krugu porodice, jer smo je skoro nasledili.

Teogopa, hvala za recept. Pravim prvom prilikom.

Detlic, samo da dodam da su potrebni još brasno i ulje.

Shomikus, šta sipas u onu casu? Vodu, ulje ili obadva?

Sada bas jedem zito od juče. Mmmm, jes' dobro :0)))

Ciao cure, ja dobih jutros savet od Safire da je ipak i ako je Djurdjica slava i pada sutra u sredu da bi motala da je posna.
E sad ja zovem moju neformalnu ali dragu sveki za savet.I ona mi kazhe da oni nikad nisu postili.I sa njenim zelenim svetlom jer se njoj „ shlihtam” sa tortom heheheh ja krenem u akciju i vrisne mi mikser.
Evo cekam za drugi set kora Zhiku da kupi mikser.

Ja ću josh malo zezalica da ubacim sa strane.Humus,Bulgur i moju piticu sa pecurkama i naravno ipak su svi vrisnuli za mojom Reformom a htela sam mame mi Barilli onu Elizabetu.
Ja dve kore badem,dve orasi i pola fila bela i pola tamna cokolada.

Ovaj saJt me uvek odushevljava:

http://mamajacooks.blogspot.com/2011/03/reform-torta.html

Humus:

http://mistakesaregoodies.files. wordpress.com/2011/06/humus.jpg

Bulgur:

http://www.sharingplate.com/wp-content/uploads/2009/06/Bulgur-Wheat-Salad. JPG

Samo shto ja ne stavljam kukuruz ko ovde već Nar.

Da, da, kažu ljudi - tradicija, treba postovati. OK, postujmo tradiciju. Samo je pitanje - KOJU?

Kao sto su mnogi među nama do sada primetili obicaji se razlikuju do neprepoznavanja u pojedinim delovima Srbije. Mene zanima kako u takvoj situaciji razluciti šta je tradicija a šta nije?

Evo recimo jednostavan primer - nisam znala do nedavno da u nekim delovima Juzne Srbije domaćin ne sme da sedne dokle god ima gostiju u kuci. Bili na slavi ljudima - covek prestojao ceo dan.

A ista smo vera, ista nacija, sve isto. On stoji moj muž ne stoji. Ko je tu u pravu?

Razlike u obicajima se ne zaustavljaju na tome. Eto recimo, dalje, ko šta kuva. Supa-sarma-pecenje-kolaci nisu svuda obicaji.

Kako to razjasniti? Ko je u pravu? Na osnovu čega?

Samo da napomenem da odgovor nije „pitaj svestenika” jer se i njihovi odgovori razlikuju. Provereno.

I kod nas domaćin stoji (centralna Bosna).

Ja iz protesta prema malogradjanstini u crkvi gde se odvija surova konkurencija cija će pogaca biti lepsa, veca, sarenija - ne saram moju pogacu ama ni ich.

Moja pogaca je uvek najneuglednija. Oko nje sve neke pletenice, ruze, golubovi, krstovi, qci i palci. Na mojoj apsolutno ništa.

Ne nasedam na te malogradjanske trikove. Pravim i jednu koja ostaje kod kuce (ne nosi se u crkvu), e nju nasaram jer zapravo volim da se zezam sa time. Nemam neki specijalan metod, nego kako mi dodje.

I u kraju mog muza /Sarajevo/ domaćin stoji dok god sat ne otkuca ponoc, tada se smatra da je drugi dan slave i može da sedne.

Sto bi rekli - jedno selo, sto obicaja :)

ja ne pravim torte za slavu...samo sitne kolace...ko će pored svega još torte mutiti

i kod nas je obicaj da domaćin stoji

blondi, nije 100 ljudi 100 obicaja...jer crkva propagira isti obicaj za sve ali nasi ljudi su vjesti da to okrenu kako njima odgovara

Evo za kolac i recept i ideje

http://www1.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/47/014316934/slavski-hljebkolac.html?20

Šta je bilo, Teodora, ima li problema?

Nemas pojma o cemu pricam niti na šta sam mislila kad sam rekla „malogradjanstina u crkvi” ali šta fali, ti svejedno imaš mišljenje.

Whatever.

Lea, ja mislim da ne postoji jedan pravi obicaj a svi ostali pogresni. Svaki kraj, selo, mesto, poqodica ima svoje obicaje koje su nam preci preneli. I pojma nemam da li se ljudi takmice u crkvi ko ima lepsu pogacu, odakle ti to? Zašto tako mislis, nije valjda da polazis od sebe?

Verujem da u Srbiji ima puno knjiga recepata sa našim specijalitetima i receptima za slavsku trpezu koje ti mogu pomoći, meni je jako korisna bila knjiga „Srpski Kuvar” od Zlatije Prodanović-Mladenov: http://www.korisnaknjiga.com/srpski-kuvar-naslov-4421

Što se moje porodice tiče, kad smo se odselili iz Srbije resili smo da pocnemo obelezavamo slavu (Sv. Jovan) u okviru porodice. Svekar je još uvek ziv i slavi slavu. Kao sto neko već rece, nama je glavno zito, kolac, vino i slavska sveca, a za tu priliku obično napravim neko jelo jelo iz gorenavedene knjige recepata koje obično ne pravim tokom godine (npr. jagnjecu kapamu).

Moja najranija secanja iz detinjstva su upravo vezana za slavu Sv. Jovan koju je na selu slavio i moj deda po majci, a kasnije ujak. Zauvek mi je urezana u secanje atmosfera na slavi, gosti koji su dosli izdaleka, a miris tamjana mi je tek bio nešto posebno. Zato mi je i drago sto je slava sa muzevljeve strane ista.

Koliko ja znam, pravilo je da čak i ako je slava mrsna ali padne u sredu ili petak trpeza bi morala da je posna. Ovog se skoro niko iz našeg okruzenja ne pridržava (osim naših kumova u Kanadi koji slave Mitrovdan, pa u tom slučaju tek za drugi dan slave prave mrsno).

Inače modernizovanje slave u danasnje vreme izgleda nema granica. Kao totalni sok za mene je pao „pomeranje” slave na petak ili subotu vece za koju sam prvi put čula i videla tek ovde u USA - opravdanje tim ljudima je da im niko ne bi dosao npr. u utorak vece jer se sutra ide na posao/u skolu. Da ne pominjem da mi je totalni sok bio i liturgija na engleskom ovde u crkvi kao i to što se pop obraca na engleskom; sajt crkve je takođe na engleskom (samo ponekad, ponegde ubaceno malo cirilice u mejlove koji mi odande stizu), u Kanadi mi se to nikad nije desilo - mislim da u crkvi nikad reč engleskog nisam čula a sajt crkve u Torontu ima link i na En i na Sr varijante. Izvinjavam se na skretanju sa teme, ali morala sam malo sebi da dam oduska :-)

Što se tiče spremanja onolike hrane, mi nešto pravimo a nešto kupimo gotovo. Kolace ne mesimo nego kupujemo gotove. Prase/jagnje takođe kupimo gotovo. Za Slavski kolac ne znam, mislim da i to svekrva kupuje. Sarme, corbu i rusku salatu pravi ona. Zaova i ja donesemo rolate, razlicite salate, napravimo predjelo i to je to. Inače ja na slavama najviše volim da jedem predjelo. Joj, jedva cekam ponedeljak i utorak, bas se radujem tome.

I kod nas je obicaj da domaćin stoji za vreme slave.

Slavski kolac se i kod nas sara i ukrasava. Mami sam uvjek pomagala sa pravljenjem sara.
Nadjoh ove slike, ovako se kod nas otprilike sara, samo ne bas ovoliko gusto, ali sare su otprilike iste.

http://www.pouke.org/forum/topic/3534-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%... 0/page__st__92

E Milice prelazak sa zimskog na ljetneg Sv.Nikolu su isto uradili od moje drugarice svekar i svekrva.Kad je njenom svekru umro otac brat koji je živio sa roditeljima je nastavio sa zimskim, a dr brat je uzeo ljetnog da bi mogli jedni drugima da dolaze.Kod nas to ne rade, kad umre domaćin, sinovi ako su ozenjeni svako u svojoj kuci slavi slavu, i ne idu jedni drugima.

@Teodora:
Cisto da te napomenem, sto ocigledno često zaboravis, da pravo na mišljenje nije rezervisano samo za tebe. Za razliku od tebe, ja bar umem sve to lepo i kulturno da kažem.
------------------------------

Pa što ne kažeš?

Odlično!

Dobro, ima preterivanja i kada je slavski kolac u pitanju, npr. vidjala sam neke sa sarenim ukrasima i to mi bas nekako deluje kicasto i nepotrebno.
Ali Lea, obzirom da on predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu, zar se ne osecas bezveze ako prinosis neuredan kolac, ili kako si se već izrazila, cisto iz nekog inata? A kod kuce pravis lep kolac, za svoju dusu? Pa koji onda presecas i polivas vinom?
Nije poenta ciji je lepsi i bolji, svako radi onako kako najbolje ume. Važno je da to radis cistog srca, i da znaš zašto to radis.
To su neki nasi lepi obicaji koje treba negovati.

Lea pa ne morash u crkvu da nosish kolac.
Pop mozhe i kuci da dodje kao porodici mog Zhike.

I tako izbegnesh ono shto te najvishe nervira.
Organizujesh zhivot kako tebi odgovara i tvojoj porodici i mirna Backa.

Npr mene je zaista iznenadilo kad sam videla redove i redove za Sv. Petku u Beogradu.Zapravo snimke.Ali ja se ne nerviram oko toga.

Imam 3 crkve koje volim u Bgd-u. Sv. Petka, Sv. Ruzhica, Saborna crkva.I obidjem ih uvek se potrefi kad su prazne a ljudi mi govore da su vecito pune.E kako mi to uspeva ...ne znam.verovatno shta zracish to privlacish...;0))
Kao i Manastir Vavedenje.Kad svratimo tamo u shetnji uvek prazan.
Shto ti govori da nikad nisam naletela u crkvu da se suocim sa necim shto mene nervira...guzhva.

Cure, torta gotova,kao i humus i bulgur.Evo sad samo josh pitica sa pecurkama.Pa na rucak s popom u 14h.Kao i kolac koji je lep i skroman kao i ljudi koji slave.

Nemoj i ovde da srljash grlom u jagode heheheheh :

http://www.youtube.com/watch?v=s9uB8rgq0tI

E pa ova crkva nije u BGD nego u SYD.

U vreme kada sam postila uskrsnji post odlazila sam mislim da je sredom bila otvorena crkva u vreme posta. Kada bih usla u crkvu vise niko u popa nije gledao. Redovno bih se zapitala da nisam dosla bez gaca jer onakvo napadno gledanje i merkanje od glave do pete pa nazad opet do glave, pa do pete, i nazad... Pa to nisam dozivela ni u vreme kada sam subotom uvece u gradu nosila dopycnjak i majicu do pupka.

I lepo bih čula da se pitaju među sobom „koja je ova”.

Ej, drage moje, ne znate vi naše muke.

Jao sad ste bas skrenuli sa teme. Možda da otvorimo novu.
Tako je u vecini sprskih zajednica u dijaspori. Malo nas ima, I red je da se svako „odmeri” I premeri I da se preprica sve što se o nekom može. Ništa drugacije nije ni u nasoj parohiji, ali ja crkvu ne mesam s tim. Sve sto radim, farbanje jaja, slavski kolac, I još mnogo toga, radim praznika radi, ne zbog ljudi. Meni nikad nije ni palo na pamet da zagledam u tudju korpu s jajima, tudji kolac ili kako je ko obucen.
Niti me apsolutno zanima šta će bilo ko reci o mom nacinu odevanja. Ja znam zašto idem u crkvu, I to mi je uvek na umu, a ono extra druzenje…To ostavimo za posle sluzbe, crkvenu salu, ili šta već.
U crkvu sam jako dugo isla samo na sluzbu, pa u auto I kuci, bas zbog ovoga o cemu govorite, ali mi nije palo na pamet da zbog nekih ljudi prestanem da idem ili da nekom teram inat time sto neću ofarbati jaja, ukrasiti kolac ili šta ti ja znam. Ne radim to ni zbog ckrve a ni svestenika, već zbog slave, sveca, praznika, kako već hoćeš.
A sve to što ste već navele je apsolutno tačno, čak I za ovu nasu malu parohiju :(

Kod nas se zna desiti da nedeljom dodjes pred crkvu, crkva zakljucana, nigdje nikoga, poljubis vrata i nazad kuci.Ni svijece ne možeš da upalis.

Bogu hvala za tebe, Snezo :)

Tačno je da se tu radi o ljudskim osobinama kojih ima svuda, pa ma gde da se crkva geografski nalazi.

Sa druge strane, postoji nešto što se zove „atmosfera” sto je neuhvatljivo i pitanje je percepcije pojedinca.

„Atmosfera” zna da bude predivna, a zna da bude i kao ona nerazblazena sircetna kiselina sto je moja baka stavljala u ajvar. Možeš da dodjes po šta god da si dosao u crkvu, „atmozfera” može da te ponese ili da te satre.

Recimo, pojedini manastiri po Srbiji imali su ovu prvu atmosferu, a gotovo sve crkve u dijaspori imale su ovu drugu.

Kad bi znala zašto je to tako bila bih zdravo pametna. Nemam pojma, ali tako je.

evo šta sam nasla ...fino opisano za tebe effi

http://teslio.com/blog/post/DZEKSON/2517