Da li je njegova mrsavost problem samo sada (smrsao je jer ima proliv) ili je on generalno mrsav?

Da li ti je dete u najvecem broju slučajeva zdravo (samo je mrsav) ili je mrsav i bolesljiv?

Nedelju dana proliva i povracanja po meni zahteva obaveznu posetu doktoru i utvrdjivanje razloga, pusti kilazu. Kod male dece vrlo brzo dolazi do dehidracije, ne cekaj.

Ja trcim pocesto parkom sa zalogajem, u poslednje vreme. Problem je, bar meni, razviti takvu filozofiju „pusti ga neće umreti od gladi”, kada imaš detence koje neće da jede ni gotovo minimalno. Moja devojcica je super zdrava i vesela, visoka i divno na-oko izgleda (nasledila obrascice), ali jede već neko vreme kao mrav (19 meseci). Ništa omiljeno osim krastavca i dinje. Naravno da trcim, jer imam lupanje srca kada se preskoci dorucak, pa rucak...

Jede zdravo, organik i sveze, ukusno spremljeno, ali jako malo. 10 i po kg. Po tabelama idealna, visoka, zdrava kao dren (kuc-kuc), nikad proliv, bez prehlada.

Trci tako jutros parkom, noge lete, a ja za njom sa kutijicom, mislim ogladnece od vazduha i sreće, uh. Padam na ispitu racionalnosti, kako su mrsavija deca ideal. Ja sam visoka i vrrrlo vitka, ali kao dete sam bila njam-njam lako dete.
Opet pedijatar pita: kaki, piski, vesela, spava, zdrava, ajde onda ne preterujte mama! A ona bez postenog obroka već mesec dana.

Dobili smo vitaminske kapi (dnevna preporucena doza svih), na moje insistiranje, a probiotik joj dajem svaki dan od rođenja.

Dam joj solju caja uz kasiku meda (sada, zimi), mandarinu na kriske, papriku svezu, jabuku, mini-brokoli, karfiol baren cvet, grasak i kukuruz zrno, paradajz svez, barenu pastu sa maslinovim uljem, pirinac baren u supi od piletine (kao pilav), i to je spisak koji održava njen imunitet, i ugljenihidrati koji održavaju njenu energiju.
Izbacila je sve corn-flakes tipa grickalice koja je jela uz voce i jogurt, i jogurt i sir su out.

O da, pije i solju cokoladnog mleka od kada ne jede kako treba, cisti junk:-), ali coko-moko je bar raduje.

Ne udubljujuci se u dijagnostiku jer nisam lekar, mogu samo da dam savet što se tiče poboljsanja apetita /govorim o razdoblju kada se dete stabilizuje posle proliva/povracanja i nema zdrastvenih smetnji osim slabog apetita/.

Jabuka poboljsava apetit, definitivno.
A što se tiče „vestackog” nacina, mogu samo da ti preporucim vitaminski sirup koji sam ja pila kao dete i ponekad dajem svojoj deci - sada ga proizvodi Pliva i zove se PIKOVIT a nekada se zvao Vidalin i bio je istog sastava kao i Pikovit. Ja sam bila prilično mrsava na početku osnovne skole i „terapija” ovim sirupom koji se izdaje bez lekarskog recepta je jedino sto je meni „otvorilo” apetit.

cao,

evo samo da potvrdim sto je neko već spomenuo, za kilograme i polazak u skolu..imala sam 6 godina i 3 mjeseca i 19 kg kad sam krenula u skolu, tako da mi 13kg zvuci nevjerovatno.

„Ono sto pali je da jede u drustvu druge dece, da joj hranu dajem maksimalno opustena i kao nema veze ako nećeš.”

Je li? Bas me cudi...
'bo te krsh, kako me samo to ljuti... Kao da su deca blentava, maloumna, da nemaju svoju ličnu pamet koja radi na svoj licni pogon. I emocije koje sljakaju nezavisno od toga šta bi hteli mama i tata.

NARAVNO da dete oseca pritisak. Ne samo da oseca pritisak nego se oseca neadekvatnom. Ajde ti sad jedi kad ti se ne jede. Jel volis? Evo lično ću doći kod tebe kuci da ti guram u usta po zalogaj ne znamcega, samo da zines.

Deca, jadna deca, moraju da trpe, šta će.

Deder cikam vas, budite vi u kozi svog deteta samo jedan dan. Neka vas muž maltretira po vasceli dan: ajde jedi, dal si jela, nije dosta, jedi još...

Ljudi moji ako je dete zdravo i nije bolesljivo - ostavite ga na miru!!!!

Cije ambicije živite kroz to jadno malo stvorenje? Da li umirujete svoje strahove ili je još gore - cinite to rodbini i komsiluku za ljubav?

Eno moja tetka... Dva sina je imala, mladji je bio nevidjeni mrckeljavko. Mrsav, nije hteo da jede... Tetka je dubila na trepavicama samo da bi on jeo. Secam se da je mali trpao hranu u obraze kao hrcak pa bi je posle pljunuo kad zbrise u WC. Ma neverovatno koliko je to bilo maltretiranje.

E taj isti brat od tetke bi se ukenj@o od jedenja kad dodje kod nas u goste... Kod nas u kuci niko nikog nije molio da jede. Oćeš jesti - jedi, nećeš - ne moras. Do vecere ništa. E pa on bi recimo za dorucak ocekivao da se cela kuca vrti oko njega da jede. Naravno, niko pet para nije davao da mu gura kasiku u zube.

Za rucak opet: tanjir i pribor, hrana na stolu. I kad je rucak gotov, samo pitanje dal si zavrsio ili hoćeš još. Niko ga nije terao niti je morao da skladisti nezeljenu hranu u obrazima.

E, od vecere bi poceo da jede ko da mu je poslednje.

Tetka i teca dodju posle nedelju-dve po njega, on se ugojio! Naravno, sve to skine kad dodje kuci i kad tetka pocne da ga maltretira sa hranom.

I dan danas je mamina maza i samo brljavi po tanjiru. Ocu jaje neću zumance, ocu piletinu ali bez kostiju, ocu kuvanu sargarepu ali samo... Ma gluposti totalne. Znaš kako bi on meni izvoljevao.

Prolazili smo i mi kroz razne faze (i kao deca a i sad kao roditelj) i nikada nikakvog moljakanja oko jedenja nije bilo. A desavalo se da dete pojede jednu kasiku supe ili pola jabuke.

Nisi gladan? Dobro, jesces za veceru.

Posebno neće da jedu kada su bolesni ili imaju temperaturu. Tada se samo pobrinem da piju dosta tecnosti, a sve ostalo prepustim njihovom organizmu. I nikada se nisam brinula - bolesni a ne jedu??? JAAAAAAAAO šta ćemo sad? Nekako razmišljam, ljudsko telo je jedno savrsenstvo i nije moguće da ja, koja nisam ni u tom telu, znam bolje šta mu treba za funkcionisanje. A telu kad nešto treba ono zna da trazi. Ne da zna da trazi, budi iz najdubljeg sna ako mu nešto teba.

Mislim, koje su to ideje da JA znam bolje šta ovom do mene treba???

Leo, nisam shvatila šta je na kraju tvoja teorija? Da je ljudsko telo savrseno i samo zna kada mu i šta treba ili je ipak podlozno uticaju, pa neće da jede kada ga dosadna i neispunjena majka (parafraziram tvoje reci) nutka, a hoće kada je u gostima kod tako cool rodjake. Daj se odluci!
Naslusala sam se takvih mudraca kao sto si ti i veruj mi uvek sam pomislila kako bi volela dasu u mojoj kozi bar dva dana da gledaju rođeno dete kako gladuje i topi im se pred ocima.

Hajde, opet ja:)
1. od kljukanja na kraju bude nešto i oni koji pricaju da je to maltretiranje, lupetaju jer nisu bili takva deca. Ja sam bila u stanju da padnem u nesvest od gladi ali nikada se ne bih sama setila da uzmem nešto da jedem. Sve do prve trudnoće sam bila zagovornik da se umesto hrane trebaju uvesti tablete dorucak, rucak i vecera. Tek sam se u prvoj trudnoći „projela”. Dete ne treba PRISILJAVATI da jede ali ga svakako treba NUDITI i to što puta, ako treba. Obroci da budu mali. Ja kada vidim pun tanjir, dodje mi zlo. Vise volim da dospem nego da imam pun tanjir ispred sebe.
2. zdravo meze - tako su mene hranili. Stave mi na tanjir sveze voce i povrce iseckano na sitne komade i s vremena na vreme me podsete da probam. I tako bih ja grickala usput. Mastoviti tanjiri, salvetice, mastoviti sto za njega - deca teska na jelu su teska ali ako ih pustis, još gore.
3. mleko - pa ne mora da pije mleko. Sirevi, namazi, jogurt. Milk shake /kupovni ili napravljen u domaćoj radinosti/. Vocni jogurt. Cokoladno mleko. Ima milion varijacija mleka a retko ko voli cisto kravlje mleko bez dodataka.
4. sto manje sokova, sto vise obične vode
5.vitaminski dodaci su obavezni
6. supe, corbice, stvari u tecnijem stanju. Mrsava deca obično mrze da zvacu i mrze przeno i peceno,vise vole kuvano jer je lako da se pojede i omrazeni obrok pre zavrsi.

Eto, nadam se da sam ti dala par dobrih ideja.
Ja sam čitav zivot mrsava, svojevremeno sam, između dve trudnoće imala 50 kg na 176 cm visine. Sad imam 60 kg. Nemam zdrastveni karton, samo ginekoloski i nikada nisam bila bolesna. Imam dve plombe. Nikada ništa lomila, nikada bila u bolnici osim da se porodim.

Velika je razlika između mrsavog i neuhranjenog deteta. Mrsavo dete može biti genetska sklonost ali ako je toliko mrsavo da mu se vidi svaka koska na telu, to je već problem i ne treba ga potcenjivati.

Inače, stomak se navikne na glad i ako prepustis dete samom sebi, navici će se da je gladno, govorim ti iz vlastitog iskustva.

Blondinka,

i ja sam bila premrsavo (bukvalno kost i koza) dijete, u prvi razred sam primljena na vrijeme samo zato jer samo polozila testiranje iako nisam imala dovoljno kilograma (minimum 20).

Isla sam na balet godinama, i sve ostale curice su bile u mojoj „neuhranjenoj” kategoriji. Niko od nas nije imao nikakvih problema u razvoju niti je imao vise predispozicija ka bolestima.

Jedini problem je sto sam uvijek imala strah da će me oduvati vjetar, pa sam se jednom prilikom drzala za vrata auta na putu kuci i cekala da vjetar prestane. ;)))

Blondinka,

no sikiriki, velika sam cura, diskutujemo... :))

Nego, i mene su non-stop dohranjivali u nadi da mi otvore apetit, da mi na nos još uvijek izlazi:

1. Sjecam se domaćih sirovih jaja, bljaaaaaak, zeludac mi se okrene i sad.
2. Pa onda nekakva „zeljezna” voda, koja je imala ukus zahrdjalih eksera.
3. Onda, muckalica od cvekle, meda, i nemam pojma čega još.
4. Pa su me slali nekakvim ljudima na selo koji su imali domaće koze, da pijem to mlijeko. Uzas, uzas, uzas, smrad toplog kozjeg mlijeka mi je još uvijek u nozdrvama. A pogotovo ona svjeza pjena koja se uhvati na vrh istog, a oni te tjeraju da iskapis cijelu solju.
5. Riblje ulje, riblje kapsule, i ostala riblja sranja...
6. Komade mesa, koje bih ja uredno sakrivala u ustima dok ne dobijem dozvolu da ustanem, i onda sve to ispljujem čim uhvatim priliku da me niko ne gleda...

Ima još, samo da izvucem iz riznice sjecanja oznaceno pod „traume iz djetinjstva” ;))

@SAI
Leo, nisam shvatila šta je na kraju tvoja teorija? Da je ljudsko telo savrseno i samo zna kada mu i šta treba ili je ipak podlozno uticaju, pa neće da jede kada ga dosadna i neispunjena majka (parafraziram tvoje reci) nutka, a hoće kada je u gostima kod tako cool rodjake. Daj se odluci!
-------------------------------

Vidim da nisi shvatila.
.

@SAI
Naslusala sam se takvih mudraca kao sto si ti i veruj mi uvek sam pomislila kako bi volela dasu u mojoj kozi bar dva dana da gledaju rođeno dete kako gladuje i topi im se pred ocima.
-------------------------------

A kako znaš da nisam bila?

To kao prvo, a kao drugo, da li hoćeš da kažeš da je teze gledati dete koje ne jede od onog koje ima astmu, koje je bolesljivo, deca ga zadirkuju, ne uklapa se u drustvu, zaljubljuje se u barabe, pocelo je da pusi, ne voli kasice od povrca?

Sve to spada u rok sluzbe...

Moje iskustvo je da uvek imam ispred sebe „the big picture”. Desava mi se da se pojedem ziva oko totalnih gluposti, sto je normalno kad pocnes onako roditeljski da brines niokocega.

Naročito je bilo izazov sa prvim detetom, kad nisam imala pojma. Jao popio je evo treci put samo pola flasice, da nije bolestan? I to onda ode u pm. Vidim sebe kako jurim u hitnu, dete mi svo u crvenim tackama, gori... i pre nešto sto pustim masti još malo na volju, zapitam se: da li spava? da li place? Da li se igra kad je budno? Nešto drugacije nego do sada?

Ništa.

Znaci: kevo, ne preteruj.

I to ti je otprilike princip.

2 godine, neće da jede crveno povrce. Eto, neće. I opet pustim roditeljskoj masti na volju. I opet ulecem u hitnu... A onda pogledam dete i zapitam se dal izgleda normalno? Izgleda. Napreduje? Napreduje. Veselo dete? Veselo. Pa šta onda k@njam?

Neko ima mrasvo dete, neko bolesljivo, neko ovakvo neko onakvo. Treba biti razuman.