Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Da li previse trosimo na decu?
ivanaikai
13. oktobar 2010. u 11.01
Pun naslov bi trebalo da bude: Da li trosimo previse vremena, energije i para na decu?... ali nije moglo da stane.

Juče sam bila na redovnom sastanku mog kluba knjige... živim u Americi i clanice kluba su novopecene mamice, a neke i malo starije. Uglavnom, kao i svakog put mnogo manje smo pricali o odabranoj knjizi, a mnogo vise o nasoj deci. Ja imam sina od 15 meseci i u ranoj sam trudnoći koju zaista teško podnosim... nocas nisam mogla da spavam od mucnine i iz nekog razloga u mislima su mi bile sve vreme te mamice i njihova deca.

I dalje nije jasno zašto žene sebe toliko opterecuju sve u zelji da budu idelne mame. Lupaju glavu na nepotrebne detalje stalno se preispitujuci da li je to normalno, da li su nešto propustile, itd. Evo neke od omiljenih aktivnosti koje ne važe samo za mame iz kluba knige: nabavka sve moguće literature o bebama, i stresiranje ako ne urade kako su im pojedini gurui predlozili, upisivanje veoma male dece na casove gimnastike (tek prohodale), muzike, plivanja, pa i stranog jezika, iako deca još nisu progovorila, nabavka hrane preko farmera, ni organska hrana po supermarketima im nije dovoljna, kupovina skupih igracaka koje su dobre za development, brendirana odeca, itd.

Sigurna sam da kad su u pitanju deciji proizvodi i usluge marketing može da bude najkreativniji i moc manipulacije neverovatna. Takođe znam da je peer pressure ogroman, i da je to glavni uzrok ovakovog stanja. Nazalost ne vidim da su deca a ni majke ništa srećnije zbog toga. A ni pametnije:)

Ja se svojih roditelja jedva secam kad sam bila mala, uglavnom su to bili vrtic, ulica i žene koje su nas cuvale tokom vikenda. Moji su puno radili, po smenama, tereni, itd. Nisu imali vremena da rade sa mnom, a umeli su da budu i dosta nervozni. Ipak, ja sam jako rano pocela da pišem, crtam, čitam... moja majka je tek od vaspitacice saznala da sam pocela da čitam. Jeste, bila sam dosta dobar student, i puno skola zavrsila, ali ja ni po cemu nisam bila genijalno i posebno dete. Živeli smo skromno, znaci brendirane stvari nisu dolazile u obzir, ni kasnije kada sam postala tinejdzer.

Ipak mislim da su bili dobri roditelji... imali smo dosta sukoba kad sam bila mladja, ali ja sam njima sve oprostila. Oni su radili najbolje sto su mogli. Ne želim da podpadnem po taj peer pressure... iako možemo puno toga da priustimo nasem detetu, ne želim da me „sisaju”... Na kraju moj sin deluje kao zadovoljno i srećno dete, i zašto bih ista menjala...doduse vrlo je prosecan što se tiče intelektualnih sposobnosti, ali ne želim da guram i treniram tako malo dete.

Moja deca mogu da zaborave na fondove za koledz... ako ne mogu da dobiju stipendije, onda bolje da ne upisuju fakultete... mi smo jedva znali kako funkcionisu stvari u Americi, pa smo oboje, i muž i ja, zavrsili dobre i jake studije, skoro bez utrosenog dolara. Oni će imati dovoljno prilika i pomoći da se izbore za sebe.

Interesuje me kako vi razmišljate... nadam se da nisam jedina koja ima ovakve stavove.

Ilkka
13. oktobar 2010. u 11.14
kao prvo, to što ti pricas o svom detinjstvu, to je bilo tad tako, sad je ovako. uporedjivati stvari nema smisla. nekad su nasi mogli da nas puste na rođendane bez mobilnog, danas roditelji ne mogu. stvari se menjaju i živeti u proslosti i misliti da je bilo mnogo bolje je gubljenje vremena, jer da li je bilo bolje je pitanje (svi mi imamo romanticnu predstavu o proslosti koja često ne odgovara stvarnosti) a proslost sigurno ne može da se vrati.
inače i u proslosti su se kupovale skupe igracke i brendirana odeca, recimo moji su uglavnom to kupovali dok smo živeli u nemackoj. kako je ko mogao tada, isto i danas. neko kupuje, neko ne.

a ovo:
Moja deca mogu da zaborave na fondove za koledz... ako ne mogu da dobiju stipendije, onda bolje da ne upisuju fakultete... mi smo jedva znali kako funkcionisu stvari u Americi, pa smo oboje, i muž i ja, zavrsili dobre i jake studije, skoro bez utrosenog dolara. Oni će imati dovoljno prilika i pomoći da se izbore za sebe.
----

to je izvini, ali neverovatno glupo. ako znaš kakva je situacija u zemlji u kojoj živis, da se skolovanje placa, onda valjda želiš ako možeš da obezbedis svom detetu dobru sansu u zivotu a to je kroz skolovanje. na šta ćeš da trosis pare, na putovanje u peru kad ti je 70 godina a dete ne može da ti zavrsi skolu? svasta.

pa mi živimo u državi gde je skolovanje besplatno - za sad. ali ipak stvaramo određeni fond za sina, jer se nikad ne zna, te se stvari mogu promeniti u narednih par godina. i važno nam je da možemo sinu da obezbedimo makar skolovanje a ne da zavisimo od stipendija i ne znam čega.
ne znam, ne razumem tvoj način razmišljanja. jedno je skupe igracke i odeca, drugo skolovanje.
PustaZelja
(veciti student :))
13. oktobar 2010. u 11.20
Samo da kažem da i ja slično razmišljam. Nisi jedina.
PustaZelja
(veciti student :))
13. oktobar 2010. u 11.27
A moram i da se osvrnem na Ilkin komentar:

kao prvo, to što ti pricas o svom detinjstvu, to je bilo tad tako, sad je ovako. uporedjivati stvari nema smisla. nekad su nasi mogli da nas puste na rođendane bez mobilnog, danas roditelji ne mogu.
_________________________________________________

Ja eto, svoju 4. godisnju cerku pustim sa drugarima u „dvoriste” (i to djeca sva veca od nje) - i zamisli, nema mobilnog. :)))

inače i u proslosti su se kupovale skupe igracke i brendirana odeca, recimo moji su uglavnom to kupovali dok smo živeli u nemackoj.
______________________________________________

Ne sumnjam da su. Gastarbajteri su vazda patili od te neke visine. Bitno je da kad dodju u kraj da im dijete nosi brendiranu odjecu i da je sve original :)) (original iz Kine kao i sve ostalo hahaha)

na šta ćeš da trosis pare, na putovanje u peru kad ti je 70 godina a dete ne može da ti zavrsi skolu? svasta.
____________________________________________

Dala si mi bas dobru ideju, bas bih mogla malo u Peru. :)) Hvala Bogu, pa kapitalisti izmislili nešto što se zove KREDIT. Zamisli? :)) E pa ako će da se skoluje, izvoli, uzmi kredit pa se skoluj. Isto ko sto sam i ja. Moja dobra volja šta ću ja da radim sa svojim parama. Pa ako se to dijete pokaze vrijedno i kao marljiv i savjesan djak, to ne znači da neću da platim skolu, ali mi za to sigurno ne treba nikakav fond. Dovoljna je čak i najobičnija ustedjevina ili investicije.

Vatrena_1966
(inzinjer)
13. oktobar 2010. u 11.41
Interestno je to što pišes. Imam prijateljicu ciji sin od tri godine sam preplivava olimpijski bazen, ide na pravu gimnastiku, mali bandji jumping (ne znam kako se to kaže na nasem), karate i još gomilu stvari. Nikada ga ne vidim samog sa mamom ili tatom. Uvijek je ili na aktivnostima ili sa maminim drustvom. Ja mislim da kada roditelji pretjeraju u ovim silnim aktivnostima je vise problem u roditeljima koji ne žele da provode vrijeme sa svojom djecom.Ko zna iz kojih razloga. Ja se nekad zezam tipa mora da su im djeca penzioni fond.
Što se tiče firmirane garderobe, opet ne znam šta je kome firmirano. Gap, Gimboree, Pettit Poes je normalna garderoba. Ništa posebno kvalitetna niti sa nekim posebnim izborom. Za mene kad neko kaže firmirana odjeca za dijete je u radnjama tipe Burburrija gdje su hlace za dijete oko $200. Da je to glupost slazem se. Još nisam naisla na djecu koja to nose ( ni nasu ni kanadsku) a živim u eriji gdje su primanja iznad 500K godisnje. (moja su daleeeko manja). Ono sto sam ja zapazila da ljudi koji imaju pare nicim to ne pokazuju. Djeca im obično idu u muzicku skolu i na jedan sport. Nema nekog takmicarskog duha ko je šta obukao i slično. Sa djecom provode vikende, i slobodne trenutke po parkovima, na biciklima itd.
Ja lično radim onako kako ja mislim. Volim da su mi djeca lijepo obucena ali ne dajem puno para. Imam nekoliko radnji koje obilazim, uparujem stvari da ljepo izgledaju. Da imam milijone ne bih dala $200 za pantalone koje moj stariji sin podere za jedno popodne u skoli igrajuci futbal.
Što se tiče edukacije, treba stediti da im se pomogne. Možda nećeš moći da im das punu sumu ali sve je bolje nego ih osudutu na kredit čim startaju u zivot.
Malogradjana ima svugdje i ja ne ulazim u rasprave sa takvim ljudima. Radim onako kako ja hoću pa kome se svidja super , ko hoće da se takmici opet njegov problem.
fizikela
(prevodilac)
13. oktobar 2010. u 11.51
Kupujem kvalitetnu garderobu, retko firmiranu, bitniji mi je kvalitet od imena. Kako sebi, tako i deci. Ali što se tiče znanja, za mene je ulaganje u znanje ulaganje u buducnost. Ne planiram da natovarim i opteretim decu, ali ću rado platiti sve sto požele da nauce, fakultet naravno. Tako su moji roditelji cinili za mene, tako ću ja za moju decu...
tweety_m
(?)
13. oktobar 2010. u 12.19
Što se tiče garderobe ne ulazem pretjerano, gledam da je dobar pamuk i iskoristim kupone.Za obucu opet da je kvalitet ne zalim ako smatram da vrijedi i ako treba.I ja sam odrasla u Njemackoj mene su moji oblacili u C&A kao klinku, mislim da se i tad vise gledao kvalitet.Pocela sam trenirati sportsku gimnastiku sa 6 prestala sa 16.Djecu još ne vodim, ali planiram da upisem obojicu zavisno od njihovih interesovanja nek biraju dal hoće gimnastiku, plivanje, karate, šta im volja.Al ja dajem plus ovim sportovima jer je kontra sjedenje u kuci, visenje na kompjuteru i igricama i naravno uz to idu cvike kao vrata od ves masine.Ode im i vid i postaju opsesivni igricama i tv.Ne znaju ni za šta dr.Mislim da se ovdje u USA iz og razloga djeca i upisuju na sve te aktivnosti da bi ih skrenuli od kompjutera, tv i čega još.E što se skolovanja tiče, ne otvaram neki fond bas za to, stedis pare znaš im otprilike namjenu a ako zatreba ne daj boze uzeces taman i da najvecim slovima piše fakultet.Naravno da ću im pomoći što se skolovanja tiče, ne moraju oni id malena znati da imaju pare za to , nego eto treba im stvoriti radnu naviku, a ne da cekaju da im ja sutra dam 20 dolara za gorivo.Muž i ja smo krenuli od 0, ne moraju i oni, ne bih pozeljela da se ikom desi ono što se nama desavalo, a pogotovo svom djetetu, prema tome ne pali kod mene fora patila sam se ja pati se i ti.Ako ćemo tako onda trebamo sve zivo izbaciti iz kuca sve aparate, loziti vatru na sred kuce, kuvat ves i rucak jer je moja prababa to isto radila.Patila se ona pa nek se pati i moja baba, za njom moja mama, za njom ja, e posto sam ja nek pati i dijete.Sipak, koliko mogu pomoći ću im, ali bi voljela da uspijem da napravim dobre, postene i vrijedne ljude, a ostalo, šta da se radi.
SarenaLazaOriginal
13. oktobar 2010. u 12.29
Zašto su 'danasnji' roditelji (pogotovo na Zapadu) fiksirani na 'bolje, brze, naprednije, firmirano, itd)? zato što nemaju većih problema.

Jednostavna matematika - ljudi nemaju sire perspektive.

Većinom idu u stopu sa okolinom, ne vide oko sebe većinom ni gladne, ni otrcane, ni bolesne, ni previse tuge, ni bola, ni straha, ni smrti, već im je baza od koje startuju na visem egsizencijalnom nivou pa stvaraju sami sebi probleme gdje ih obično nema.

Nije to ništa novo, to je problem savremenog svijeta.

Teško je da ti izolujes svoje dijete i kaže 'e ja tako neću' - neće ići na balet, na gimnastiku, na plivanje sa 3 godine, itd. kad sva tvoja okoliko radi tako.

Danasnja djeca su previse zauzeta od malih nogu ali ja lično ne mislim da treba pretjerivati ni na bilo koju stranu. Pa neću valjda da izolujem dijete kao bunt ovakvom zivotu i da ga ne saljem ni na kakve aktivnosti jer zaboga, ja kad sam imala 4 godine nisam ništa drugo radila nego igrala se ispred zgrade?

Mislim da ni jedna krajnost nije dobra.

Nasa djeca trebaju da su ukljucena u aktivnosti kao njihovi vrsnjaci danasnjeg doba ali te aktivnosti ne moraju da budu 3 u sezoni već jedna ili eventualno dvije (moji ove jeseni idu na plivanje dva puta nedeljno i krenut će na skijanje vikendom uskoro - za zimu ćemo već nešto drugo gledati da rade - vjerovatno nastaviti sa skijanjem i dodati gimnastiku). Ne mora mi dijete biti 'najbolje' u bilo kojoj aktivnisto al' da treba da se trudi da uradi sto ono može 'najbolje', to sigurno treba.

U svakom slučaju, možemo ovako u nedogled.

Mislim da moja djeca ne mogu da žive kao sto sam ja zivjela prije 30+ godina al' ne moraju ni da budu na vrhu ljestvice danasnje frke.

Zlatna sredina.

A kad osjetite 'iole' da gubite perspektivu, onda se treba baciti na volontiranje za dobrotvorne svrhe pa čak i kad mislite da nemate ni trunkice viska vremana. Treba žrtvovati svoje vrijeme/novac/paznju za dobrobit drugog jer tek onda dobijes malo perspektive koliko je nama zivot dobar i šta te sve hvala Bogu zaobilazi a da nisi ni svjestan da te zaobislo.

saadet
13. oktobar 2010. u 13.11
A ko smo mi da sudimo šta je dobro a šta ne?
Čega ima lošeg u tome sto neko svom detetu može i želi da priusti markiranu robu? Njihova stvar. Možda je tim ljudima ruzno kad vide dete u staroj garderobi, iznosenoj...mislim, ono sto hoću da kažem je da svako ima svoj ukus i zna koliko može i želi da potrosi i šta ima tu da se komentarise.
Isto i što se nekog sporta tiče. Moja mala plese po kuci otkako je prohodala i iz tog razloga sto stvarno voli muziku i ples, upisala sam je na casove plesa, i šta sad ispada da ne želim da provodim vreme sa svojim detetom?
Svako neka živi kako hoće, ne razmem tu stalnu potrebu uporedjivanja i osudjivanja!
Daca83
(Veb Dizajner/Programer)
13. oktobar 2010. u 13.21
Moje bebce je na putu tako da sada iz ove perspektive mislim da sve treba raditi umereno. Sportovi i razne aktivnosti trebaju biti ukljucene u deciji zivot ali ne preterano, znaci jedan sport i to je to. Ja bar tako nameravam svoje da odgajam. Što se tiče para za fakultet sa tim se u potpunosti slazem da ne treba sada otvarati neke fondove i td. Svako dete bar ovde u Americi ako se trudi ima sanse da dobije stipendiju prema tome ukoliko su deca toliko ambiciozna mogu da se izbore za besplatno skolovanje tako da roditelji ne treba da žrtvuju svoje finansije. Svako ko je ovde studirao zna kolike su cifre u pitanju tako da ukoliko roditelji ne zaradjuju neku ogromnu cifru mislim da je suludo skupljati svaki dolar kada postoje druge opcije.

p.s ivanaikai ajde otkrij mi tajnu kako si zavrsila skolu u Americi bez para :)
Vatrena_1966
(inzinjer)
13. oktobar 2010. u 13.23
Saadet niko nije rekao da djeci nisu potrebne aktivnosti. Moj stariji sin je sa 2,5 godine izjavio da želi da svira klavir. Tražio da ide u muzicku skolu. Srećom u mom gradu tako nešto je postojalo. Evo sada zavrsava 7 godinu muzicke, ide na takmicenja i smatraju ga velikim talentom. To ne znači da ja ne zlim da provodim vrijeme sa njim. Ali moras priznati da ako tvoje dijete ide na ples nije isto sto i dijete koje svaki dan ide negdje (ples, muzika, karate, gimnastika, plivanje itd) Riječ je o takvim roditeljima. Mislim da je vrlo ispravno podrzati dijete u onome sto on voli i za šta pokazuje zanimanje. Sve umjereno. Isto tako firmirano odjeca ne znači da ako nije firmirana je prljava i stara.
BigSur
13. oktobar 2010. u 13.35
Samo da se osvrnem na komentar u vezi sa placanjem fakulteta u Americi, za nas koji ovdje živimo.

Mislim da je nerealno misliti da ne treba stediti za djetetov fakultet, samo zato što opcije za stipendije postoje. Postoje, naravno, i znam ih nekoliko koji su i doktorate na odličnim fakultetima u Americi zavrsili bez da duguju jedan dolar. Ali cesca je situacija da roditelji moraju da doprinesu - izdatci su ipak jako veliki.

Moj stav je da djeci usadimo vrijednosti oko novca, ukljucujuci i to da ocekujemo od njih da urade sve sto mogu da nasi troskovi oko fakulteta budu sto manji (dobre ocjene, vannastavne aktivnosti/sportovi ako bude moguće, stipendije, rad na fakultetu uz studiranje) pa tek onda roditelji.

Takođe mislim da vrhunska skola (tipa Harvard, itd) nije uvijek najbolje rjesenje, ako su stipendije relativno (jer se gledaju naravno i zarade roditelja) niske a troskovi toliki da roditelji ili djeca moraju uzeti ogromne kredite da bi ih zavrsilo. Što se mene tiče, skola koju si zavrsio je samo jedan dio sveukupnog obrazovanja. Diploma otvara vrata a na tebi je da osnujes svoje veze, napredujes u karijeri, itd.

Što se nas tiče, još nismo poceli stediti za fakultet i to mi je na listi već 3.5 godine, otkako se dijete rodilo.
dajanara
(professor)
13. oktobar 2010. u 13.58
Slazem se sa BigSur, mojom komsinicom.

Mislim da tvoja izjava nije u redu:

Moja deca mogu da zaborave na fondove za koledz... ako ne mogu da dobiju stipendije, onda bolje da ne upisuju fakultete... mi smo jedva znali kako funkcionisu stvari u Americi, pa smo oboje, i muž i ja, zavrsili dobre i jake studije, skoro bez utrosenog dolara. Oni će imati dovoljno prilika i pomoći da se izbore za sebe.

Znaci, ako ne dobiju stipendije, pravice hamburgere?

Mi smo otvorili racun za stednju za koledz dva dana nakon što se dete rodilo i od svake plate odvajamo. Ko zna kakva će biti situacija za stipendije za 15 ili 20 godina? A godina na Stanfordu ili Harvardu će biti oko 60,000 dolara godisnje. Ludilo.

Naravno da ovde, kao is svuda, ima roditelja koji preteruju za mnogim vannastavnim aktivnostima. Treba gledati da li je dete srećno. Ako jeste, onda ako, neka ucestvuju u svim aktivnostima. Ne treba gurati na silu.

Recimo, ja sam molila moje roditelje da me kao dete upisu na balet i tenis - ali nisu (a imali su novca). Ni dan danas im to nisam oprostila. Umesto da me slusaju, gurali su me na neke casove koje su oni nasli zanimljivim. To je bila greška koju ja neću da ponovim sa svojim detetom.

Evo, moja mala od kako je napunila 6 meseci ide svake subote na casove plivanja. Smeje se i mnogo joj je lepo u bazancicu sa drugim bebcima. Da li će nauciti da pliva? Nema sanse. Ali izgleda da joj je zabavno, a nama lepo da je gledamo kako uziva.

Za koju godinu ću je upisati na tenis. Ako hoće - hoće. Ako neće - nije problem, nacicemo nešto drugo. Klavir? Skijanje? Sve ćemo da probamo. Možda nešto i upali.

Ali definitvno je da ovo nisu 80-te (kad sam ja odrastala) i nema vise ostavljanja dece same po parkovima da se igraju (barem ne u Americi). Zato su aktivnosti dobrodosle.

saadet
13. oktobar 2010. u 14.11
Nisam se dobro izrazila, mislila sam da kažem da je nekome nešto staromodno i ruzno a drugome je to isto lepo i moderno. Nekome je markirano lepo a drugome je glupost.
Ja svom detetu kupujem i jeftino i skupo, gledam šta mi se svidja i ako mogu da joj priustim onda joj kupim.
Ilkka
13. oktobar 2010. u 14.13
Ne sumnjam da su. Gastarbajteri su vazda patili od te neke visine. Bitno je da kad dodju u kraj da im dijete nosi brendiranu odjecu i da je sve original :)) (original iz Kine kao i sve ostalo hahaha)
-----------

vidis, pustazeljo, šta da ti kažem..moj otac je bio lekar i u jugoslaviji i u nemackoj, i u svajcarskoj, i u srbiji..i svuda su mi kupovali skupe stvari jer smo imali para. u nemackoj je moj otac bio sef hirurgije..jeste, gastarbajter ako ćeš tako, ali sam ja isla u dobru skolu koja se posebno placala, itd..prema tome, imali smo para i pre nemacke i posle nemacke. :=)
a zavist je druga stvar. :=)
Mayche
(~♥~)
13. oktobar 2010. u 14.16
Što se tiče ulozenog vremena i truda, meni moja mama bar jednom nedeljno kaže kako mi se divi sto toliko vremena, paznje i truda posvecujem svom detetu. Ona upoređuje moj odnos sa detetom i tadasnji njen odnos sa nama i to se dvoje ne može nikako uporediti. To je bilo drugo vreme, druge navike i deca su bila drugacija.

Ja svoj trud i potroseno vreme ne osecam kao teret ili obavezu, jednostavno osecam od srca da tako treba da radim. Njemu posvetim vreme za citanje knjiga, igranje, setnju, vodim ga na aktivnosti trenutno je to fudbal, casove plivanja nismo uzimali, sama sam ga naucila. Ucestvujemo u lokalnim trkama, pa je od nedavno i on poceo da trci kratke trke za klince, uglavnom sto njega zanima, ništa protiv njegove volje. Kad imam potrebu da budem sama (ili samo u drustvu odraslih) onda uzmem babysiterku i izadjem van.

Šta hoću da kažem je to da svaka majka treba da radi onako kako oseca, ništa na silu. Uporedjivanje nije potrebno, jer standardi su drugaciji i lične vrednosti.

Uopsteno deci su potrebne organizovane aktivnosti (sport) ali isto tako i kontakt i vreme sa roditeljima. Zlatna sredina kao sto je već gore receno.

Ne volim kad roditelji/majke govore kako su 'žrtve' svoje dece ili svog zivota, e to je već odnos koji nija bas zdrav. Ako ti zivot nije onako kako želiš da bude, promeni nešto, nemoj da places nad svojim trenutnim stanjem.

******************

A u vezi fonda za fakultet, potpisujem BigSur i SarenuLazu, a pogotovo sto je SarenaLaza napisala u vezi volontiranja i ucestvovanja u dobrotvornim akcijama. (u to treba i decu ukljuciti).

Nadam se da ćeš vremenom preispitati svoju odluku o prepustanju deteta samo stipendiji. Ipak je potrebno malo/mnogo vise.
Ilkka
13. oktobar 2010. u 14.37
saadet, uporedjivanje nastaje kao rezultat zavisti. a ta zavist je kod nas izgleda postojala oduvek, jer su isto govorile mame i tate ovih mama koji nisu mogli svojoj deci da priuste koliko neki imucniji pa je uvek bilo ono tipa „mi smo bolji roditelji, deci ne treba ovo ili ono” blablabla..da su imali para isto bi radili, to jest kupovali neke druge stvari ili vodili decu na aktivnosti. isto tako i danas.

zato komentari kao ovaj od pustezelje o gastarbajterima. da su njeni mogli da priuste isto kao i gastarbajteri, oni bi, ali nisu mogli pa odjednom gastarbajteri ne valjaju jer im deca imaju vise.

a što se tiče zapada i gastarbajtera, pustazeljo, pa ti si gora po sebičnosti od zapadnjaka..oni barem svojoj deci pomognu u vezi skolovanja ako ništa drugo.
sto si uopste radjala decu ako su sve to „tvoje” pare? da bi svima pokazala kako možeš? pa bolje da si ostala sama, ovako zamisli moras da trosis pare na svoje dete..uzas jedan.

kao sto rekoh, ja priznajem da kupujem neke brendirane stvari (ne ovo sto mi smatramo brendiranim, nego skandinavske decije brendirane stvari koje su boljeg kvaliteta, recimo od organskog pamuka, pa su zato i skuplje).

ne živim vise u socijalizmu pa da moram da izigravam neku solidarnost sa nekim ko sebi ne može da priusti..sorry ali tako je kako je..neko može, neko ne može. sad, da se ja osecam krivom ili losom zato što mogu, e pa malo morgen.

moj je otac radio po 18 sati dnevno, draga moja pustazeljo, da bi mogao nama sve da priusti..mama je napustila posao da bi bila sa nama. to što su tvoji sedeli u jugoslaviji kao i mnogi drugi sa kracim radnim vremenom i nekim stalnim odmorima, kolektivnim i privatnim ali imali mnogo manje para nije moj problem.
vreme socijalizma je prošlo, tito je mrtav već 30 godina (hvala kome god već) a radnicka klasa više ne vlada (hvala i za to), a svoju zavist ćeš morati da lecis sama, kao i ostali ovde.
inače socijalizam je tako dobro dosao nekima koji su patili od zavisti je su konacno mogli da se obracunaju sa „zlim” imucnima i lece svoje komplekse.
PustaZelja
(veciti student :))
13. oktobar 2010. u 14.57
E pa onda si ti Ilka endem. Nasi ljudi koji su zivjeli i radili po Njemackoj su većinom bivali gastarbajteri i malo ko je radio u struci, a pogotovo bio sef hirurgije.
PustaZelja
(veciti student :))
13. oktobar 2010. u 15.05
Oh Ilka sad sam procitala i tvoj drugi komentar...

Pa ovako, kakva crna zavist? Na šta? Ja sam djetinjstvo provodila bivajuci po 3 mjeseca na moru. Upisivala aktivnosti koje sam želila. Mislim kud dalje kad sam imala najmoderniju ski opremu a skijanje me nikad nije zanimalo (doduse nisam je ja ni tražila).

Prema tome, kao sto vidis, i u nasoj zemlji je bilo ljudi koji su zivjeli mnogo dobro a da pri tom nisu morali da se sele u Njemacku, Svicarsku niti da rade po 18 sati dnevno.

Nemam ja ništa protiv markirane garderobe ali imam protiv mentaliteta koji djeci nabija komplekse još od rane dobi. Ko može da priusti, svaka cast. Ali da neko jede pastetu 3 dana samo da bi mu dijete nosilo original Leviske, to je meni suludo. A desava se kod nas i to često.
SarenaLazaOriginal
13. oktobar 2010. u 15.15
Ilkka,
Ja ti nikad nisam dala minus niti vidim razloga za ovoliku hajku na tvoje postove al' brate sa ovim zadnjim bas pretjera i ispade x puta gora od bilo koje Zeljine ili tudje izjave. Kako te uspije neko povuci za jezik toliko da ti sama sebi uskocis u grlo gore nego iko drugi na ovoj diskusiji?
Ni jedna ti konstatacija u ovom poslednjem postu nije na mjestu, postujem da je tvoje mišljenje ali brate, ti pomjesa sve babe i zabe.
Nisi u pravu da oni koji nemaju bi radili sve isto sto i ovi koji imaju niti da oni koji imaju obavezno priuste djeci sve sto zamisle.
Svaka ti je generalizacija puna sopstvenih nesigurnosti ma kako ti njih zamarkirala u svoje uvjerenje i samopouzdanje (al' ti to sigurna sam ne vidis). Svi bi mogli da poradimo na nekim ličnim osobinama, da malo 'naucimo vise' i u ovim poznijim godinama.
Ti ilkka, ma koliko ja cijenila dosta sto imaš da kažeš, ipak bi mogla da preispitas svoje stavove bar malo jer nije valjda da su bas sve diskutantkinje na ovoj diskusiji guske (pa ti lupaju minuse kapom i sakom) a ti jedina pametna (al' usamljena) sa svojim mišljenjem.
Evo po prvi put se javljam ovako lično al' 'povuce me za jezik' iako ni jedna tvoja riječ nije upucena meni. Izvinjavam se kresenju pravila i licnom obracanju al' nedade mi se da se ovaj put ujedem za jezik.
I za kraj još jednom podvlacim da ja bas ne vidim razloga za toliku hajku protiv tvojih postova ali ovaj zadnji ti je i bez vredjanja veliko ogledalo tvojih stavova. Dzaba svi novci svijeta sto su ti roditelji priustili ako si ti samo ovoliko od njih za tolike godine naucila.
dajanara
(professor)
13. oktobar 2010. u 15.21
Nema svadjanja!!!! DOSTA BRE!

Svaka majka radi ono sto misli da je najbolje i trosi koliko može na svoje dete. U to sam sigurna.
SarenaLazaOriginal
13. oktobar 2010. u 15.24
A Mayche, sa tvojim se stavom u svakoj rijeci slazem. I nasi tako komentarisu kad vide danasnji odnos roditelja sa djecom koliko se mi mnogo vise 'bavimo' sa njima ovako malima.
Ja za sada mislim da je sav trud dobro ulozan a vrijeme će pokazati svoje da li puno vremena ulozenog u dijete daje bolje rezultate od ovoga u koje smo mi 'izrasli'.
Nekad se bojim da svo vrijeme, aktivnosti, novci, prilike ipak ne podizu sposobnije ljude. Ima nečega u 'nedostacima' u kojima smo mi sami odrasli. „Oskudica” je nekad najbolji ucitelj i stvara sposobnije i prizemnije ljude.
Previse izbora u nasem zivotu dovodi do mnogo tezeg odrastanja - imaš izbora da ides na sto strana a na kraju danasnja djeca teško i na jednom putu ispune sebe zadovoljstvom.
Mayche
(~♥~)
13. oktobar 2010. u 15.38
Ja se bas trudim da svom detetu ne kupim sve sto hoće. Ja bih mu kupila celu trgovinu kad bi mogla da je ponesem kuci hehe, ali znam da to nije dobro za njega. Pustim ga da se igra sa običnom kutijom, sa tim se bolje provede nego sa svojim plasticnim autom. Treba im dozvoliti da razvijaju svoju mastu!

Dakle, nije istina da roditelji koji ne mogu da priuste sve bi drugacije radili da imaju vise.
svirena
(teaser)
13. oktobar 2010. u 17.23
Trudim se da svom djetetu napravim i stvorim izobilje u glavi, a ne u ormarima. A to će podrazumijevati i ulaganje (novcano) za skolovanje (a sigurna sam da će i stipendije lakse doći ako djetetu omogućim i potaknem je da uci, saznaje, istrazuje).
bt
13. oktobar 2010. u 18.23
Ja pratim svoje djete i njena interesovanja...Previse je mala da se izjasni ili da uocim neke njene talente.Još je nisam upisala na neke aktivnosti,vrijeme provodi sa mnom i u vrticu.Novca imam da joj kupujem markirano,ali zaista ne vidim poentu,jer će iz toga izrasti za koji mjesec.Ima svoj racun u banci,tu ubacimo sve sto dobije za rođendane,krstenje,ono sto je dobila na rođenju,a mi ponekada ubacimo po malo,ništa previse.U svemu je najbolja zlatna sredina,a takmicenja sa drugim mamama mi je bzvz.Ja svoje djete odgajam na način na koji ja mislim da je najbolji,bez pritiska okoline...
Suncokret_mali
13. oktobar 2010. u 19.04
Pominjes farmerske markete pa to je jedino mjesto gdje možeš da nadjes hranu u sezoni onakvu kakvom je bog namjenio a ne zatrovanu pesticidima i genetski izmjenjenu. Upisivanje djece na plivanje i muziku. Moj sin ide od sestog mjeseca i na jedno i na drugo ne zato da bi ja ostvarivala neke svoje potajne zelje koje ionako nemam nego zato što nam je tamo oboma zabavno, njegova sreća kad tamo odemo ne može se opisati.
Obozavam da pricam o djeci da budem sa djecom i roditeljima iste, meni je trenutno veca zabava sa sinom i priljateljima sa djecom otici negdje nego bilo kakva vrsta zabave za odrasle. Ja sam dijete dobila u 36 godini provodila sam se 20 godina, nisam propustila ni jedan koncert ni jednu zurku, druzenje a bilo ih je redovno.
Sad sam postala roditelj i uzivam u svakom momentu, sretni smo i ja i moje dijete i muž.
Kupujem cool garderobu za sina al na popustu. Jedino kod igracki sam pretjerala al samo zato što i ja uzivam da ih kupujem al posto sam skontala da sam ipak pretjerala mnoge od tih stvari sad idu na prodaju
Fond za skolu naravno da imam, ja sam fakultet zavrsila u Beogradu a moj brat u Kanadi i na kraju je morao da vrati skoro $30 000.
Znaci ima nas i sretnih koji smo potpuno posveceni svojoj djeci i da se razumijemo ne kažem da se drugacije ne može biti sretan al postavljacica topica sve ovo nabroja i rece da ni roditelji ni djeca nisu sretni. E pa nije tako.
saadet
13. oktobar 2010. u 19.19
Mayce je sve rekla, nije važno koliko trosimo materijalno, važno je koliko ih obogacujemo duhovno!
aquas
(profesor)
13. oktobar 2010. u 19.57
skoro sam gledala zanimljivu reportazu (Amerika) radilo se o treneru kosarke koji trenira djecu 30+ godina, pitali su ga kakva su djeca bila onda i sad, on je odgovorio da su djeca ista, ali su se roditelji dosta promjenili...

resistance
(xxxxoooxxo)
14. oktobar 2010. u 04.56
Pun naslov bi trebalo da bude: Da li trosimo previse vremena, energije i para na decu?... ali nije moglo da stane.
_________________________________________________________

Vremena i energije-uvek mislim da mogu vise i bolje, zaposlena mama uvek ima problem da provodi premalo vremena s decom, iako moje radno vreme zavrsava u 15 sati.
Para-to je stvar ličnih ubeđenja, ja skrtica nisam, zapravo trosim i preko svojih realnih mogućnosti mada sam svesna da ne treba preterivati s odecom i igrackama. Gledam da stvari iznosi i kupujem kvalitetno i na snizenjima (mada smo skoro i dobili ponesto od starijeg rodjaka). Znam roditelje koji su materijalno mnogo sredjeniji od mene ali skrtare na garderobi i igrackama svoje dece tako da kao sto rekoh nije jednoznacna veza imati novac-kupovati, priustiti.
Aktivnosti-pristalica sam toga da ne opterecujem svoje dete nicim ali ću mu otvoriti vrata za sport, muziku, šta god, pa šta izabere. Sada ima 2,5 godine i mislim da je rano da ga upisujem na neke aktivnosti. Ovde kod mene je moda Helen Doren shcool engleskog jezika malte ne od rođenja!

Pitanje da li ću odvojiti za skolovanje deteta zasigurno hoću ali isto tako radim na tome da mu stvorim početnu poziciju u zivotu da ne kreće od nule. Meni je sebično da se roditelj razmece u nekretninama i novcu a da stavi svoje dete u apsolutno nultu poziciju da gubi vreme muceci se da ostvari osnovne stvari zarad toga da ga nauci pameti valjda. Cilj mi je da mu bude bolja startna pozicija da bi mogao da me prevazidje a ne da ceo zivot placa kredite i muci se da stvori krov nad glavom. Kako se onda može razvijati dalje kao covek ako se vraca na početak od kog sam ja krenula? Ja nisam mnogo otisla dalje od svojih roditelja, osim sto imam vise obrazovanja jer sam morala krenuti od nule ali recimo jesam dalje od moje babe koja je cuvala ovce pre sto godina. Ali moj otac jeste jer su njegovi roditelji napravili njemu bolju startnu poziciju.
Ovo ne znači da ću ja detetu sve servirati i reci „ti ništa ne moras da se trudis u zivotu, ja placam skolovanje, dajem ti stan, ti uzivaj!” već da ne mora da trosi zivot na trivijalne stvari, da može opustenije da radi svoj posao i razvija se kao licnost, pa sto da ne i vise od mene da uziva. MOzda da ne živim u Srbiji ne bi tako razmišljala ali ovde ko živi zna kako je teško izboriti se za normalan i solidno placen posao. Po svemu sudeci tako će još zadugo ostati.

Istina je da su generacije naših roditelja provodile manje s nama vremena ali to apsolutno ne znaci ništa u smislu uspesnosti odgajanja deteta. Danas ima mnogo knjiga o vaspitanju, televizijskih programa, internet i sl. Setimo se da u vreme našeg odrastanja (generacija sedamdesetih) nije bilo vise od jednog televizijskog kanala.
Ono što se meni čini glavnim problemom gledajuci ljude oko sebe je da deci serviraju sve na gotovo, pocev od najtrivijalnijih stvari pa su deca iako vrlo informaticki obrazovana i informisana vrlo nesamostalna i sto bi rekli pod staklenim zvonom, vrlo teško se sama snalaze u drustvu, često lenja i razmazena.
oliverovamama
(mama oliju i theu.....)
14. oktobar 2010. u 06.09
cao

ne, ne trosim ni vremena ni energije previsem,
čak šta vise nikad dovoljno ni vremena ni energije...svugde stignu sve ih zanima sto pitanja sve moraju probati i treba da je tako tako se razvijaju...

novca potrosim vise nego planirano ali mi nije zao
ulazem u svoju decu, i sve sto utrosim/ulozim mi se vraca kad vidim kako napreduju ili savladaju odredjene stvari...

rodila sam ih da ih volim i da mi upotpune zivot sada kada ih imam svaki njihov osmeh ili uspeh je i moj zato mi u laganju u njih nije mrsko teško pogresno ili skupo...

cao
Jassy
14. oktobar 2010. u 10.16
Ja mislim da nemam dovoljno vremena poslije posla, a i vikend brzo prođe, da ga provedem sa djecom kako bi voljela. Al opet nekako u drugu ruku nezalim pare sto dadnem za npr. vrtic jer znam da joj je tamo ljepo, da se super igra, uci. Kad smo skupa, i male stvare čini djecu sretne, samo da im roditelji posvete paznju tako da nije sve u parama. Voljela bi samo da ima vise vremena, al šta je tu je.

Što se trosenja para tiče, da, potrosim vise nego sto želim, al opet mislim da nije pretjerano jer mislim ako djetetu dadnes sve sto požele, manje će cjeniti ono sto ima. Netrosim puno na igracke jer već imam kesa i kesa sa kojima se i neigra. Volimo da idemo u pozoriste, kino, na vasere, zoloski vrt, na plivanje i tako. Što se odjece tiče netrosim se pretjerano, najviše novca potrosim na cipele i jakne jer one mislim trebaju da budu najkvalitetnije. Od ostale gardarobe su sredne cjene, volim ako naletim nešto na rasprodaji, nekupujem previse jeftino jer znam da se ofuca nakon 2 pranja al ne isto tako preskupo jer će da se podere, ufleka, iznoza u roku 3-4 mjeseca.

Za skolu smo poceli da uplacujemo od 1 rođendana. Iako dajemo mjesecno $100 kad curica napuni 18 godina opet to neće biti dovoljno za 4 godine fakulteta koliko govore da će da kosta. Ali opet će da joj pomogne koliko toliko.

Sto covjek ima vise novca, manje mora da pazi gdje će da ga potrosi. Tako da mislim da ga imam previse da bi još vise razmazila djecu. Ni ja nisam imala sve sto sam pozeljela u svome djetinjstu, nije ni moj muž, tako da želimo da nam i djeca budu skromna.

sharlota
(bez zanimanja)
14. oktobar 2010. u 12.48
pazi, da sam razmišljala u tom pravcu vjerovatno ne bih ni imala dijete.
u zivotu je važno odrediti prioritetete te se shodno njima i ponasati.
lično mi je važno provedeno vrijeme sa djetetom i vrijednost tog vremena se ne može platiti novecem.
dalje, nekom su važne dizajnerske krpicete gleda da je dijete obuceno po posljednjoj modi, neko gleda na duže staze te nastoji da novac ulozi u nešto svrsishodnije napr neki fond za skolovanje, ako se živi u s americi.,ili neki drugi vid stenje ili ulaganja.

ne kupujem mu skupu dizajniranu odjecu, gledam da je odjeca koju kupujem kvalitetna,udobna, i lijepa(napr gap ili gymborie, ove prodavnice uvijek imaju povoljne rasprodaje) nastojim da provedemo sto vise vremena skupa, otvorila sam fond za skolovanje, ima stedni racun:),možda pretjerujem sa obrazovnim igrackama jer za neke je isuvise mali a na kraju krajeva ja sam njegova glavna igracka.

nije mi zao ni centa koji potrosim na njega, niti mi teško padaju neka odricanja koja cinim zbog njega, ne izazivam sudbinu dijete je zdravo i to j najvaznije, ono kroz šta sve ljudi prodju u svom zivotu... udari se nogom u dupe i guraj dalje

ne optercuj se glupostima aktivnsoti pazljivo odaberi,shodno djecijem uzrastu i interesovanju,ne vodi se za pomodarstvom ,strani jezik djetetu od god dana i sl ,djetetu tog uzrasta najljepsa aktivnost je vrijeme provedeno sa mamom i tatom
pozz
sharlota
(bez zanimanja)
14. oktobar 2010. u 12.54
lično bih samatrala porazom da pusitm da mi dijete uzme kredit za skolovanje ili da ceka da mu neko da stipendiju(sto je super ako bi se kvalifikovao za istu) planiraj unaprijed, i pravilno rasporedjuj novac
ako sam ja prošla teško u zivotu ne mora moje diejte, na kraju krajeva on nije tražio da ga ja donesem na ovaj svijet.
PustaZelja
(veciti student :))
14. oktobar 2010. u 14.06
Samo da se osvrnem na sharlotin zadnji komentar...

Lično ću ocekivati od djeteta da uzme kredit za skolu (ako se tad skola bude placala npr. ili ako ono uopste bude htjelo da ide na faks). E pa fino onda kad se ta skola zavrsi uspijesno, neću imati ništa protiv i da lično otplatim taj kredit, ali da ja nekome placam skolu unapred a on da propada i trazi se par godina po raznim smjerovima - e to neće da može. Uspijeh ću uvijek da nagradim, a tudje greške mi ne pada na pamet da placam, a još manje da finansiram vjecitog studenta. :)
ivanaikai
14. oktobar 2010. u 14.25
Ocekivano puno ljudi „strika” svoju pricu ne razmišljajuci šta je tema, daleko od toga da se i malo zamisle nad istom.

Moja ideja je da bi roditelji trebalo da nadju granice u svom odnosu sa decom, ma koliko ih voleli, a svi roditelji su ludi za svojom decom, jer poenta je da od naše dece napravimo uspesne odrasle ljude. Ako za dete ne postoji granica, ako mu omogućite sve, često iznad vasih mogućnosti, da li mislite da će vase dete biti srećnije i uspesnije od onoga koje zudi za necim, koje ima snove (da, snovi nastaju sa ogranicenjima)i koje zna da mora da se osloni na sebe da bi nešto uradio.

Uostalom pogledajte malo oko sebe, recimo prijatelje iz skole, videcete da su oni kojima su roditelji dozvoljavali o omogućavali sve i svasta nisu se bas usrecili u zivotu... naprotiv, u mom odeljenju oni skromniji su uspeli mnogo bolje da se snadju, iskoluju, neki da odu u svet i žive zivot o kojima njihovi roditelji nisu mogli ni da sanjaju.

Osim toga deca do pete godine, pa i starija, su toliko mala da im bas ništa ne znaci skupa obuca, „visokoumne” aktivnosti... ona jedino žele da se igraju i uce o svetu oko njih. Međutim, to puno znaci njihovim roditeljima jer na taj način se pokazuju okolini kako su oni pozrtvovani i moderni roditelji... da ne kažem da je to indikator kompleksa, pritajenih ambicija, itd... jer kako objasniti izjavu moje drugarice na FB - „upravo se vratih sa prvog casa francuskog jezik moga sina” (to joj je maternji jezik, a dete nema ni godinu i po dana).

Što se tiče vremena provedenih sa decom, ja se slazem da je to važno, ali mislim da često ljudi preteruju i kao helikopteri nadlecu nad svojom decom 24 casa. Mislim da i deca žele da budu ponekad sama, tj. van domasaja roditelja. To im je potrebno da bi oni sami istražili svet oko sebe.

Vise od brojnih „intelektualnih” igracaka mislim da deci najviše treba igra sa drugom decom... tu se oni socijalizuju, razvijaju mastu, pa i intelekt. Da ih ne bombardujemo raznim aktivnostima, možda bi ona imale vise vremena za to. Jeste, vremena su se promenila, ali neke stvari ostaju iste.

Da se razumemo ja nemam ništa protiv sporta i ostalih decijih aktivnosti... moje dete će verovatno prvo ići na tenis (zato što ga ja volim i igram:)), a posle videcemo da li voli nešto drugo. Kad malo poraste tata će ga uciti da svira klavir. Dakle poenta je da ništa ne može da zameni roditeljsku kreativnost i znanje... ne postoje fondovi za koledz koji će pomoći, ako dete od roditelja ne dobije podsticaj da bude samostalno, pametno, posteno i radno. A to je, gle, besplatno.

Moje dete ima sreću da mi možemo da mu priustimo mnogo vise nego sto su meni mnoji, skoro u svemu, a posebno što se tiče intelektualnog okruzenja... to mu je mnogo veca pomoć nego neki fondovi, pa prema tome ono neće krenuti od nule.

Pa i šta ako nije za fakultet, ima toliko kreativnih i interesantnih zanimanja sa kojima može da se obogati.

Moj sok je bio kada sam shvatila da i u Americi preterano brinu o deci, ja sam mislila da ih ovde teraju da se sto pre osamostale... otuda i ne cudi sto i ovde ima sve vise tridesetogodisnjaka koji žive u podrumu roditeljske kuce.

I za kraj, ako se roditelji toliko razbacuju novcem za igracke, garderobu i kurseve, kako će onda preostati para za koledz fondove?

sharlota
(bez zanimanja)
14. oktobar 2010. u 14.53
pusta zeljo sto ljudi sto cudi, ne kontam sto te moj post natjera na neki poseban osvrt:))

mislim da je moja roditeljska duznost da djete izvedem na pravi put i osposobim za zivot tj da mu pomognem da stekne zanimanje koje će mu omogućiti da zaradi za pristojan zivot

pozz-dravcic

jesi bili kod vilija, stigo kups ko dukat se zuti

sharlota
(bez zanimanja)
14. oktobar 2010. u 15.22
a sto ti toliko smetaju fondovi?
PustaZelja
(veciti student :))
14. oktobar 2010. u 15.40
sharlota

Nismo bili kod Vilija...:) Jednom kad sam otisla, bio ponedeljak a on tada ne radi. No nasao je muž već kiseli kupus negdje drugdje u među vremenu samo sto mi se sad ne jede:))) Mada, danas ga bas eto pravi.

A sto sam se osvrnula na tvoj post:

lično bih samatrala porazom da pusitm da mi dijete uzme kredit za skolovanje ili da ceka da mu neko da stipendiju
_________________________________________________

Zbog toga sto si napisala, a ja sam prethodno pisala o kreditima.

By the way...nemoj da mislis da si od mene onaj minus dobila i ako sam se posebno na tvoj komentar osvrnula. :))
sharlota
(bez zanimanja)
14. oktobar 2010. u 16.19
mislim da treba pazljivo posmtarati određeni sloj ljudii od njih uciti.
ja sam stekla utiasak da ovdasnji ljudi(koji hoće da znaju) tačno znaju gdje im je mjesto na drustvenoj ljestvici i šta mogu sebi da priuste.
dakle, finasijski odgovorni ljudi prave baudzet, oprezni su sa novecem, a djeci usadjuju osjecaj za odgovornost i razvijaju im neki zdrav i pravilan odnos prema novcu još od rane mladosti.
nema ništa loše zivjeti kod mame i tate ako za to postoji neki konkretan cilj(stednja za kucu napr)isto kao sto nema ništa loše u tome da se pocne raditi sa 15,16 god i zaradjivati neki novac za svoje potrebe( skupe farmerice napr)

ti 30 god sto žive po roditeljskim podrumima vjerovatno vracaju kredit za skolu:)))

zeljo, a šta minus može meni?:)
Gala06
14. oktobar 2010. u 17.27
Još samo da čujem šta će deca da vam studiraju, koji koledz, fakultet, smer itd..:)

Inače, ja bas puno vremena provodim sa mojom cerkom.
Ovde u Srbiji je super to što porodiljsko traje godinu dana, pa još možeš i da na muvanje produzavas. Evo moja ima 15 meseci a ja još nisam pocela da radim. Tako da sam uglavnom s njom, i bas nam je lepo :)
Volimo da skitamo...idemo ili u parkic ili u sportski centar, luna park, trzni centar, shoping, poslasticarnicu, igraonicu, ili odemo kod neke moje drugarice koja ima malu decu na kafu ili oni dodju kod nas, i tako dalje.
Volela bih sto duže ovako da budem s njom:)

ninocka
14. oktobar 2010. u 18.05
Mislim da je u celoj prici najvaznije obrazovanje. Ni firmirana ili obična garderoba, ni kozne ili gumene cipele, ni 5 aktivnosti nedeljno- samo i iskljucivo obrazovanje.

Verujem da je ulaganje novca u strucno obrazovanje ili bilo šta van toga sto vam upotpunjuje licnost (ucenje stranih jezika, itd.) najbolja moguća investicija, ako ćemo to tako nazvati.

Mi fond za skolovanje dece nemamo, ali imamo investicije na drugim mestima u tu svrhu. Ovde u Severnoj Americi je izuzetno važno u koje skole si isao, sve nekako polazi od toga. Mislim da je i u Engleskoj tako. U Svajcarskoj i Francuskoj, ako kazete da ste zavrsili MBA, prvo će vas pitati na kom univerzitetu, a dobri univerziteti kostaju. U nekim zemljama zapadne Evrope mozete da dobijete odlično besplatno skolovanje na državnim univerzitetima (Nemacka), ali ne živim u Nemackoj, pa moram da razmišljam o buducnosti svoje dece.

Ma cujte, ne mora to da bude univerzitet, možda će moj sin sutra odluciti da bude obucar, ako će najbolje proćiu zivotu ako zavrsi dobru obucarsku skolu.
A sve to kosta- da se ne lažemo!

out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
14. oktobar 2010. u 18.42
Kupimo im samo ono sto mi mislimo da im treba.
Ne ogranicavamo ih bas u svemu, imaju Ipode, mobilne, konzole, igrice, knjige, igracke, finu odjecu, ali kad se jedno kupi, nema drugo poslije pola godine zato što je izasao novi model, ili u novoj boji itd...
Imaju sve sto im treba, isli su i na neke aktivnosti (sport, instrumenti), to su izgustali i sad guraju skolu sto je najbitnije.
Kako stvari zasad stoje, svo troje nema sanse da iz našeg dzepa iskolamo na fakultetima. Ali tu su državni krediti, neka rade uz fakultet (sto ovdje mnogi rade), malo ćemo im pomoći i to je to.
Na kraju krajeva, mi još ni ne znamo da li će svi na fakultete, može neko od njih i da zavrsi neki zanatic.
U ničemu nema sramote, ni u tome sto mi možda nećemo moći da ih sve iskolujemo iz svog dzepa, niti da oni ne zavrse fakultet.
Mi im nećemo moći dirigovati zivot, neka sami sebi kroje šta će i gdje će, samo da ne skrenu s puta u drogu i sl.
Mnogi ljudi ne zavrse fakultete, pa rade, imaju, stjecu... To se samo još kod vas valjda mjeri vrednost neke osobe po tome da li ima fakultetsku diplomu ili ne. Ovdje se svi cijene isto, bilo da si pekar, racunovodja, advokat, itd... niko te ne pita u supermarketu kada kupis litru mlijeka da li si ga zaradio kao cistac ili kao direktor. Sve pare su iste samo ako su posteno zaradjene.
Mnoge od vas nemaju još veliku djecu, pa se može lako pricati o ustedi, ali kako djeca rastu veci su izdaci i njihova potrazivanja.
Npr. naše najstarije dijete samo da se opremi u skolu za sljedecu skolsku godinu trebace nam 10 puta vise nego da opremimo najmanje npr. u prvi-drugi razred. A gdje su još eksurzije, odjeca, sport, itd...
Pa ti sad ustedi za faks :P.
Nek su oni živi i zdravi. :)
Ako ih ucimo skromnosti, ne uskracemo im ništa nego im cinimo uslugu, barem ja tako mislim...
mmc
(ljekar)
14. oktobar 2010. u 20.20
Za upis na sve top univerzitete u USA pored odlicnog uspjeha djeca moraju da imaju „i nešto drugo”,znaci muziku,sport,glumu itd jer univerziteti traže komletnu licnost.To je jedan od razloga zašto djeca ovde od malih nogu pocinju da se bave razlicitim aktivnostima.
Roditelji koji mogu da priuste salju djecu i na putovanja,i ucenje stranih jezika i razne aktivnosti jer je vjerovatnoca da odu na odličan univerzitet time mnogo veca.Isto tako vjerovatnoca da djeca dobiju stipendije i pored toga sto su super u skoli je vrlo mala ako roditelji imaju po univerzitetskim standardima „visoka primanja”(za većinu iznad 200000 godisnje. Oni ne mogu da dobiju ni povoljne kredite zbog primanja roditelja.
Još jedna „mala informacija”.Vecina roditelja koje sam upoznala vodeci svoju djecu na razne aktivnosti su izuzetno angazovani u njihovim zivotima,imamo slične profesije, slična interesovanja,pomazemo i djeci i nama i u poslovima, i preporukama za univerzitete i promjeni poslova i preporukama i za ljekara i zubara i svemu ostalom.
Znate kako kažu „Na golf se ne ide da se igra golf nego da se sklapaju poslovi”
JoannaL
14. oktobar 2010. u 22.39
Nemojte namenski stedeti za skolovanje, već konkretno samo stedite koliko god mozete.
Hvala bogu za OSAP ovde u Ontariju!
Mi imamo studenta na OSAP-u u kuci , on i radi vikendima i za sada se inati da kad diplomira da će sam da vraca dug.Mi samo klimamo glavom i stedimo.
Sa decom NEMA PLANIRANJA i to vam je najpametnije sto mogu da vam kažem.
Ne razbacujte se dok su mali, cakstovise bolesno stedite jer su veliki troskovi tek na pomolu!
Najbolje sto mozete deci priustiti su-lepe porodicne uspomene.Ovo često kosta malo ili ništa,osim ponekog putovanja i za to najviše stedite.
Takođe ste absolutno duzni da socijalizujete dete van skole, znači da imate vi svoje prijatelje i da dete bude izlozeno drugoj deci osim onoj u skoli. I to vam je to, deca neće pamtiti organic hranu, ali može upamtiti mamu koja peni na usta u supermaketu :))))
Ako su deca natprosecna u nekim oblastima, vi i da hocete, necete ih moći sprečiti da napreduju, to vam garantujem, i obrnuto, forsirajte koliko hocete, ako dete nema afinitet za nešto ili je sasvim prosecno u tome, ništa od toga neće na kraju ispasti, samo maltretaza.
Kao roditelj, duzni ste obezbediti krov nad glavom koji je udoban i bezbedan, hranu, higijenu, skola i pomagala za istu.
Ono sto deci najviše treba je sklad u porodici I LIčAN PRIMER OD STRANE RODITELJA. Ostalo će se srediti i morate verovati u sebe.
mojaporodica
(Dizajner)
15. oktobar 2010. u 07.39
Moja deca definitivno za sada imaju vise od mene kada sam bila u njihovim godinama(hihi, mesecima)...sto je HB dobra stvar, jelte :)
Ja mislim da detetu treba dati onoliko koliko možeš, ali isto tako i mi kao roditelji moramo imati balans i znati kada je dovoljno , a šta je preterivanje kada to preterivanje salje pogresnu poruku detetu...jer da bi cenio ono sto imaš treba da znaš kako se doslo do toga, treba da umes to da cuvas(jer se neće magicno stvoriti novo ako nisi negovao staro),treba da naucis svoje dete vrednovanju stvari koje se ne mogu kupiti i nemaju cenu (igra, kreativnost, zagrljaj, masta, ples, pesma, setnja, kamen, voda...suncan dan, trava...)
Što se tiče upisivanja dece u skolice ovoga ili onoga u ranim godinicama, ja sam i za to za...ovde u „naprednim zemljama” deca su jako usamljena, pa svaka prilika da se bude okruzen i u ukljucen u aktivnosti sa svojim vrsnjacma je po meni zlata vredna stvar.
ja kada sam bila mala(kao moja cerka sada(2,5 godine) nisam sedelasa mamom i mladjim bratom u kuci po vasceli dan cekajuci lepo vreme da izadjem u park i igram se sama opet jer druge dece nema ili iako ih ima svako dete je za sebe,a čak iako se i pocne lepo igrati sa nekim detetom roditelj zove kuci i tako...)ja sam se igrala sa drugom decom na ulici i u vrticu...malte ne dok ne padne mrak...toga se secam...zato sam ja svoju dvoipogodisnju cerku , koja ima energije za 10 mene (hihihi) upisala u skolicu plesa sa decu njenog uzrasta koju drzi nekakva istruktorka joge...i super, dete se iskace, ispetlja i ismeje sa drugom decom, ona sretna, a sretna...kuca mirna narednih par sati :)...upisala bi je ja i na milion drugih aktivnosti da ima...samo ako je zanima i ako joj je lepo...
Što se tiče organic hrane, ja ne mislim da je to stvar pomodarstva, već stvar zdravog razuma...živimo u vremenu koje je napokon pocelo da obelodanjuje pogresne trendove „modernog drutva” među kojima je i trenda petljanja sa osnovnim proizvodima za izhranu...to nije nešto što se olako može prevideti, i posledice zanemarivanja ovoga su katastrofalne(rak, dijabetes, bolesna gojaznost i niz drugih oboljenja koje su moge biti sprečene)...
Kada pricamo o skolovanju...zašto ne razmiljati o tome kako pomoći svome detetu kada za to dodje vreme, ili bar okvirno imati nekakav plan za njegou buducnost...ili pak pruziti dtetu izbor , smerneice i alat da ume samo da se izbori , snadje i usmeri.
Teogopa
(HECTBAPHA)
15. oktobar 2010. u 09.19
Ja ulazem u svoju decu koliko god mogu. I emotivno i vremenski a i finansijski. Ne razbacujem se, bar kod do finansija dodje.
Što se tiče garderobe i igracaka, za „oko kuce” kupim gde naletim, za skolicu, crkvu, izlaske itd kupujem kvalitetniju samim tim i skuplju odecu. Ponznata sam „siroj i daljoj” okolini po sposobnosti da namirisem dobru rasprodaju i da kupim mnogo dobrih stvari za ne tako mnogo novca (godine prakse :) ). Igracke dobijaju dosta od prijatelja i familije mada su to sve sitnice. WII nemamo, ni PS. Ja im to nisam pominjala a oni za to neće znati dok ne cuju ili od mene ili u skoli. Za sad se poigraju na pbs-u ili neke druge igrice na netu. Čitamo mnogo, svaki dan, i pred spavanje. odvedem ih svaki mesec dva u Barnes and Nobles, poigraju se i izaberu knjigu. Knjiga imamo „milion”
Igramo se s njima i jedan dan vikenda imamo „family night” gde gledamo film po njihovom izboru svo cetvoro. I naravno grickamo.
Što se aktivnosti tiče, jednom recju to je u americi za decu OKRUTNO.
Do sad su isli na plivanje i gym hour ali sve rekreativno i za zabavu. Komsijska deca idu na fudbal nas ili njihov, a sve se to svede na 3 treninga nedeljno i utakmicu vikendom. Ja jedva imam vremena za njih još vikendom da ih vodim na utakmice umesto da provedemo vreme zajedno. To mi je previse za 4 i 5 godina staro dete. A ti roditelju su preoptereceni samonametnutim obavezama, i ona kukaju.
Za godinu dve možda sad je rano. Što se sklapanja poznanstava tiče...networking ostavljam za posao. Tu sklapam poznanstva, a slobodno vreme se igram :)
Što se obrazovanja tiče nemamo fond. Ako budu hteli na fax (a volela bih da hoće vise zbog iskustva nego zbog znanja koje će steci) pomoćicu im da plate, ako ne budu hteli da idu...šta da se radi. Ja sam fax zavrsila skoro bez potrosenog dollara, bar što se skolarine tiče. Imala sam dobre ocene, dobila stipendije, bila na dean's list, i tu dobila nešto novca, od departmana gde sam studirala isto tako...i preguralo se.
Što se tiče ove price „poznatiji fakulteti tipa harvard...” macku o rep, ne padam na to. Ime faxa je stvar prestiza. I ljudi i kompanije koje obracaju paznju na to, su isto toliko optereceni prestizom i statusnim simbolima. Znam ljude koji su zavrsili obične državne koledze, a sad imaju fenomenalne pozicije, karijere, i zivot na kojem bih pozavidela. Ali ovde je opste guranje da ostavis utisak kod drugih ljudi o kvalitetu svog skolovanja, zivljenja i bivštvovanja, a kakav je taj zivot ustvari to uopst nije ni slično onome sto oni pokuavaju da prikazu. Kao nasa novokomponovana elita. Idem u pozoriste da drugi misle da sam prosvecen, ne zato što zaista uzivam. Cesto vidjam ljude koji se iz petnih zila upinju da se dokazu kako se ne upinju-groteska :(
ucim svoju decu da je zivot jedan i prolazan, i vecita trka da dostignes neki cilj nema smisla ako ne uzivas u trci. Ako ćeš vecito da govoris, samo još ovo, samo još ono, a zivot prođe. Neka, nije za mene. „Zivot se ne nalazi na cilju, nego na putu do cilja, zato nije bitno kakav cilj imaš, nego koji put odaberes”
Ništa ne cekam, živim sad i tako i svoju decu ucim da žive.
(naravno imam i stednu knjizicu)
Oli1
15. oktobar 2010. u 09.32
Ne možeš ni OSAP(kredit za skolu) u Ontariju da dobijes ako ti roditelji imaju primanja veca...ne znam koji je limit.

Moji prijatelji moraju da finansiraju svoje dete jer imaju primanja veca(minimalno veca) od tog nivoa i dete ne može dobiti taj kredit.

Zato...ne znam šta će biti u buducnosti...ali odvajamo u taj fond za skolovanje jer i država daje svoj deo na svakih $2,500 oni daju $500, svake godine. Zašto ne bi to iskoristili?

Ako dete ne ide na fakultet...pare nam se vrate manje deo koji je drsava dala...plus dobijamo intetes za sve te godine. Me mislim da će to biti dovoljno ali koliko možemo, pomoćicemo svoju decu.
Jassy
15. oktobar 2010. u 11.20
Želim samo da dodam par stvari oko fonda za skolu. Za sigurno oni koji žive tamo gdje je skolovanje besplatno, ili jako jeftino da uopste nerazmišljaju isto kao i oni koji npr žive u Kanadi i SAD gdje je skolovanje jako skupo. Isto tako roditelji koji nisu ganjali skolu možda nisu toliko zapaljeni, niti razmišljaju puno o skolovanju njihove djece. Uglavnom 1,000 ljudi 1000 cudi.

Taj fond za skolu se može koristiti za bilo koju skolu, čak i za neki kurs od 6 mjeseci. Ne mora djete odmah sa 18-19 na fakultet, font može da stoji par godina dok se djete neodluci da krene u skolu. Možeš ga prebaciti na drugo djete, možeš dignuti pare i platiti taxu na to i govoto. Nije da će se pare izgubiti.

Isto tako sam procitala da djeca koja imaju taj fond da 90% njih će da zavrse visu skolu, i izabrat će bolju skolu jer im je lakse novcano.

Ja znam da sam novcano mogla da priustim da bi isla duže od 3 godine college-a al šta je tu je. I ovdje svi mi znamo da sa srednjom skolovom jako malo možeš da postignes.

Čak sam i čula da ni McDonalds te neće zapolisliti ako nemas bar srednju skolu zavrsenu, ili ako si teenager i neides u skolu. Pa se zapitam...
LeaDiKaprio
(shumska)
15. oktobar 2010. u 11.51
Pun naslov bi trebalo da bude: Da li trosimo previse vremena, energije i para na decu?
--------------------------------------

ovo je dosta opasna recenica za jednu majku. kako je moguće da trosis PREVISE na svoje dete bilo čega???

a drugo, svako ima svoje. ako želiš da neko postuje tvoje stavove (neki od njih su već izvrnuti naopacke) morala bi i ti da postujes tudje.
ocigledno je da ne misle svi kao ti.

jeste, fakat je da postoje roditelji koji preteruju. i? jel to za cudjenje?

svako radi najbolje sto može. kao sto si za svoje roditelje rekla da su radili najbolje sto su mogli - taj si deo ukapirala. e pa to vazi i za sve ostale roditelje.
babyshamble
(sandinista)
15. oktobar 2010. u 12.19

moji su još mali da bi imala neke vece troskove, ali ono sto sigurno znam je da ćemo sve dati da idu na neki top univerzitet.
ali bukvalno sve, ako ne skupimo do tada, dacemo stan.
to je jedina para cije se ulaganje vraca jako brzo (ne nama kao roditeljima), a ono sto deca tamo steknu je vecno.
smatram da nije u pitanju prestiz, osposobe ih znatno bolje za bilo šta u zivotu. moj muž kada je poceo da radi intervjue u engleskoj banci,
rekli su mu da aplikante sa oksford i kembridz diplomama odmah stavlja po strani i da se svi stave automatski na uze izbore.

zašto? zato što na primer znaju sa faksa ljude koji će u svojim zemljama isto raditi. mladi koji njih zavrse po pravilu u cv staljaju samo šta vole i koji smer su zavrsili.
pola jedne strane, a svi ostali po 3 strane.
startna plata kao početnicima im je minimum oko £30.000, što se inače stice sa nekih 7-10 godina radnog iskustva.

na garderobu ne bacam pare, ni za sebe ni za njih- uvek kupim nešto bolje, a kolicinski minimalno.
jedan manji orman nam je vise nego dovoljan za nas troje, a muž ima poseban zbog odela.

na hranu 'bacam' pare, ako se tako uopste može reci za nešto sto stavljam deci u usta. to mi ništa nije zao.
i reći da mama 'peni' za zdravom hranom je neukusno, mada mislim da je sala, pa ću tako i reci: bolje da mama peni, nego da svi penimo kad se vratimo iz burger king-a.
ne hranim ih tako da bi se oni toga secali (mada se ja secam šta su moji roditleji sve radili da bi nas hranili zdravo), nego da bi bili sto zdraviji.

elem, da sve ovo zanemarimo, jer svi živimo u razlicitim sredinama, sa obicajima, vrednostima, tako da stoti put ponavljam da je deci jedino potrebna gde god i kako god živeli- ljubav roditelja.
da bi bili pametniji, zdraviji, samouvereniji i srećniji- ona prava topla bezgranicna ljubav, koja im mami osmejak, a da ga nisu ni svesni.
PustaZelja
(veciti student :))
15. oktobar 2010. u 12.35
baby

A je li, šta ako ti djeca ne budu bas materijal za najbolji faks ili za faks uopste? Mislim, ne mogu svi na faks.

To sto je tvom muzu receno koje aplikante da stavlja po strani ne mora uopste da ima veze sa samim navedenim skolama. Vrlo je vjerovatnije da je sam poslodavac isao u jednu od tih skola pa je pristrasan. Toga vidjam na pretek i ljudi to često i nesvjesno rade.
ninocka
15. oktobar 2010. u 12.57
Zeljo, mislim da si ti u Kanadi, a tamo je nešto drugacije po tom pitanju.

U USA i Engleskoj se kandidati zaista selektiraju po univerzitetima sa kojih dolaze.

babyshamble
(sandinista)
15. oktobar 2010. u 13.04

šta znaci 'ne biti dobar materijal za faks'?
haha, pa niko ih neće terati, ali krenucemo u tom smeru od starta.

mom muzu nije poslodavac neki covek, to je jedna globalna svetska banka, i to što su mu rekli je bilo prilično davno, posle je video da tako sve vece firme rade, jer je radio i u drugim bankama i drugim zemljama- isti fazon.
Teogopa
(HECTBAPHA)
15. oktobar 2010. u 13.11
to za univerzitete je tacnno ako ćeš da trazis posao u gradovima tipa NY, Washington, Chicago, LA, Boston itd, tj u blizini tih istih fakulteta ili u većim centrima. Ja sam radila u Macys corporate 10 godina. Možemo slobodno da kažemo jedna od najvecih robnih kuca u USA (poseduje i Bloomingdales i Pier 1) a niko u mom okruzenju nije bio sa top univerziteta. Nas predsednik je jedan od najbogatijih ljudi u USA. Njegov bonus (samo bonus, ne plata) iznosi vise stotina miliona dolara godisnje. Nije sa top univerziteta. Za moj trenutni posao u NY bi možda tražili nekog sa dobrog fakulteta, ja sam zavrsila regularni fax i ovde sam se vrlo dobro „kotirala”
Da živim u NY, verovatno ne bih mogla ni primirisat svom sadasnjem poslu :)
Moja zelja je zaista da deca idu na fax, kao sto rekoh zbog iskustva, zbog prijateljstava, zbog studenskih party (ne previse :) ), generalo zbog iskustva koje ta vrsta skolovanja donosi, a lično smatram da je diploma, bar ona osnovna, ne mislim na MA MBA ili PhD, samo dokaz da si sposoban da ucis i obradjujes informacije, ali ne i da si sposoban za posao.
Volela bih da mogu da putuju, da se uce zivotu iz iskustva. Ja nekih previsokih ambicija nemam, osim sto želim da budu srećni, zdravi i zadovoljni onim što rade :) šta god da je
PustaZelja
(veciti student :))
15. oktobar 2010. u 13.14
Banke i consulting firme su posebna prica... To ne vazi za ostale globalne firme. I u Kanadi npr. investment grupa jedne velike banke gotovo iskljucivo zaposljava radnike iz Goldman Sachs firme u zadnje vrijeme npr.

'Materijal za faks'... pa da bi zavrsio faks treba ti prvenstveno strpljenje i upornost a ne pretjerana kolicina pameti. Moj otac već evo skoro 9 godina trubi istu pricu mom bratu o koledzu, a ovaj ih je za tih 9 godina nekoliko izmijenjao, sto koledza, sto smijerova...zavrsi po semestar ili godinu i onda batali i tako sve u krug. Dok konacno nije rekao tati 'dosta vise' i upisao kurs koji evo uskoro će i da zavrsi i onda će moći da radi u odabranom zanimanju.

Jassy
15. oktobar 2010. u 13.15
U Kanadi da neki zanat imaš opet moras bilo šta da zavrsis poslije srednje. A sve to kosta. Ako se djete uci od malena da je skola važna i da sa skolom će moći puno vise da postigne i da ima u zivotu, ta djeca će i željeti da idu u skolu.

Pa ovdje moras imati stele da kupis smece (znaci moras nekoga da znaš ko radi za city) da bi dobio posao a kontaj na ostale stvari ako nemas ni stele ni skole ni zanata, ništa. Uciti djete kako da bude na državnoj pomoći čitav zivot?

A što se trosenja na djete tiče, imaju granice u nekim stvarima al u ljubavi, podrsci ne.
PustaZelja
(veciti student :))
15. oktobar 2010. u 13.28
Slazem se sa Teodorom.. moja firma ima poslovnice i po USA i po UK tako da znam da apsolutno ne gledamo da uzmemo nekog sa Oxforda npr. ili slično. Ako si u većim gradovima gdje je i konkurencija veca, to da... ali inače, to je jedno veliko bacanje para.

Ja sam do sad imala priliku da radim za 2 poprilično velike kompanije i to vrlo blisko sa top executivima i još ne vidjeh ni jednog sa Harvarda ili slično. Istina, ima par direktora u mom bord-u npr koji su tek nakon penzije upisali MBA ili nešto slično na Harvardu npr...cisti preser što se mene tiče a prije toga su uspijeli doći na najvece pozicije po svojim firmama i bez tog Harvarda npr.

Npr bivši CEO KOka-Kole u Kanadi je poceo u toj firmi da radi kao vozac kamiona - razvozio proizvode po prodavnicama. I ne znam ni je li uopste i neki koledz imao... Ali dobro, to je već rijedak slučaj da se tako nešto desi, ali eto, desilo se.
BigSur
15. oktobar 2010. u 13.32
Nemoj tako, Teodora, Mr Lundgren je dobio „samo” $7 miliona bonusa prošle godine i $1.5 miliona plate. Nije bilo stotine miliona. Da se nadje.

Sto kažu, para na paru!

Već je receno a i ja cuda ponovim da, što se materijalnog tiče, najviše ćemo uloziti za njihovo obrazovanje.

U gradu u kojem živim je neizvjesna situacija oko osnovnih skola (tj „kindergaten” u koji se polazi sa navrsenih 5 godina). Ako ne dobijemo mjesto za dijete u lokalnoj, dobroj osnovoj skoli, upisat ćemo je u privatnu. Radije bih to radila kasnila, recimo za srednju skolu, ali uradit ćemo i sada, ako budemo morali, tj ako ne dobijemo mjesto u dobroj skoli, koja nam je blizu (znaci lakse je odbaciti i pokupiti, sto nam je bitno jer oboje ne radimo blizu kuce).

Fond za obrazovanje nam je na listi stvari koje trebam(o) da otvorimo i pocnemo. Jedno po jedno, ali sasvim je sigurno da je skolovanje najbitnije stavka i osnova svega. Sad, da li to mora da bude vrhunski fakultet, nisam sigurna - vidjet ćemo, daleko smo još od toga.

A što se „materijala za fakultet” tiče, i mi usmjeravamo dijete i tom pravcu.
Teogopa
(HECTBAPHA)
15. oktobar 2010. u 13.39
ma samo, jadan :))))
a dobio je mnogo vise plate veruj mi, dok su kod nas pravili cistku i otpustali ljude prošle godine, on je dobio preko 10 mil u bonusima. cinjenica je da samo jedna prodavnica u NY zaradi 60 mill za Black Friday, ali opet s njim i još mnogim drugim bosovima (TL je u NY to je board, ovo je corporate) ogromne pare su se vrtile oko mene, ali nisam videla nekog sa harwarda ni ja. neki bolji privatni univerziteti iz ohaja i okoline-top
BigSur
15. oktobar 2010. u 13.40
Da se nadovezem na ovo sto je Pusta Zelja napisala - naravno da se desi da ljudi bez diploma sa prestiznih fakuleteta i čak i oni bez ikakvih diploma postignu svasta. Ali ljudi tipa Bill Gates ili CEO-a Coca Cole ima sve manje.

Trziste je jako zahtjevno i konkurencija velika i na globalnom nivou. Amerika (jer o americkom sistemu visokog obrazovanja) znam najviše ima odlične - eto, da ne kažem najbolje, ali izvrsne - fakultete, pogotovo kada se dodje do magistarskog i doktorata.

Nije sigurno da ćeš uspjeti u zivotu ako zavrsis 'najbolji' fakultet ali sam sigurna da imaš bolju startnu poziciju. Naravno, na tebi je da dalje održavas veze koje si stekao na fakultetu i da se usavrsavas u poslu, da ostanes povezan. I ne mogu dovoljno naglasiti koliko je bitno koga i kada znaš i koliko ostajes u kontaktu sa ljudima i pomognes kada zatreba, i tako će i oni tebi.

Al' isto tako ne mislim da je apsolutno potrebno diplomirati nešto na Harvard-u ako poslije ne možeš naći posao ili imaš preko $100,000 duga sa svojih 22 godine. Treba biti odmjeren, pa i u ovome.
babyshamble
(sandinista)
15. oktobar 2010. u 13.44

da, verovatno ste u pravu za severnu ameriku, u evropi je drugacije, svaka zemlja ima po jedan finansijski (city) centar,
pa svi idu tu.
Teogopa
(HECTBAPHA)
15. oktobar 2010. u 13.44
ali globalizam je razlog sto ista ova amerika izvozi poslove abroad, recimo u indiju gde 4 programera plate koliko bi u USA platili jednog. I ljudi ovde ostaju zbog posla. Mislim racunica je u pitanju i ja to razumem, ali cisto sumnjam da su oni iz indije dobili diplome sa jednog od prestiznih univerziteta. Ipak sve zavisi od okruzenja. Oni će tamo sa četvrtinom plate jednog regularnog programera u USA, živeti bolje nego 80% + stanovnistva :(
babyshamble
(sandinista)
15. oktobar 2010. u 13.50

to si teodora u pravu, i iz evrope je sve 'basic' programiranje premesteno u indiju, gde ljudi uglavnom imaju faks, a rade nešto za čega im treba srednja.
konkretno kod mog muza na poslu- oni sve zamisle i dizajniraju,
i salju tamo da se odradi.
ali i dalje svaki iole bolji posao je posao za 'domaće'.
JednaMama
(Program Manager)
15. oktobar 2010. u 22.24
Pozdrav svim mamama. Cinjenica da čitate i stavljate ove teme znaci i da ste posvecene svom pozivu „mame” i da ste dobre mame :). Mislim da svako radi kako misli da je najbolje. Ja se lično dosta slazem sa postavljacicom teme, jer kod nas postoji stara poslovica „Nit ludom teci, nit pametnom ostavi”.

Mi smo srećom dobro stojeci finansijski (bar trenutno) ali to ne znači da ću detetu da podmirim svaki hir. Moja cerka uglavnom nosi koriscenu garderobu cerki moje dobre prijateljice koje su starije od nje, koja isto tako uzima garderobu mog sina za svog mladjeg sina. To nije zato što smo cicije, nego iz cistog principa da ne treba bacati pare i biti ekoloski neodgovoran pa kupovati nove stvari kada deca ljudski ne iznose ništa već samo prerastu tu garderobu. Normalno kupim joj ono sto joj treba, ali ne preterujem.

Imamo 4 spavace sobe u kuci ali sam stavila decu da dele sobu. Moj muž to u početku nije shvatao ali sada vidi da su deca mnogo bliskija i da vole da su zajedno u sobi. Normalno kada porastu i budu pred pubertetom imace opciju da imaju svoju sobu jer su razlicitog pola i to je nekako prirodno.

Lepo je detetu pruziti dobar zivot, ali kvalitet zivota se ne meri materijalnim blagostanjem, već vremenom i paznjom posvecenoj deci. Što se raznoraznih kurseva i aktivnosti tiče mislim da decu predskolskog uzrasta ne treba preopterecivati. Oni su mali i uce kroz igru. Previse programirana deca prebrzo izgube interesovanje za sve jer im je sve pruzeno i oni nemaju priliku ni da požele da se bave necim. Procitala sam negde da je neki poznati Francuski psiholog rekao da bi deca skolskog uzrasta trebala da imaju maksimalno 2 aktivnosti uz skolu (sport i muziku ili jezik).

I za kraj jedna Jevrejska kletva kaže „Da Bog da ti deca odrasla u dobrom”.

U svakom slučaju svako zna svoje dete i lepo je biti upucen u najnovije ideje psihologije i metode odgajanja deteta ali uvek treba verovati licnom instiktu jer majka najbolje zna svoje dete i ono sto njima kao porodici odgovara.

Sve najlepse!
snuggle_bugz
16. oktobar 2010. u 11.25
Pozdrav

Ja sam već 13 godina u Kanadi i do sada sam srela malo ljudi koji da kažem imaju neke realne stavove i mišljenja o zivotu i ne pretjeruju ni u cemu. Nasi ljudi se uglavnom trkaju da imaju bolje od boljega i sva djeca moraju ići na fakultet i biti doktori i advokati i slično. Nekada mi se čini da čim se dijete rodi odmah mu pocnemo u glavu usadjivati šta treba biti.

Što se tiče raznih knjiga za bebe/djecu i kojekakvih aktivnosti, mislim da je to rezultat onoga sto nam se prikazuje sveki dan na TV i kada izadjemo napolje. U Sjevernoj Americi marketing je ogromna stvar a isto tako i kako uticati na psihu covjeka da bi neko dobio obrt. Dovoljno je samo da jedna Oprah kaže da je neka knjiga super njoj, odmah svi idu da je kupe. Tako da dosta ljudi podlijeze uticaju onoga sto cuju. Pola od onoga sto roditelji kupuju djeci, to im nije možda ni potrebno a i neko je rekao da djeca na to i ne obracaju paznju. Smatram da je dovoljno par igracaka a najviše ljubavi i paznje. Dijete cijeni vrijeme koje ste proveli sa njim a ne koliko igracaka ste kupili ili koliko su one bile skupe. Glupo mi je kada čujem da su roditelji upisali djecu na svaki mogući sport pa onda kukaju kako moraju da ih voze na fudbal, baseball, plivanje i šta već. Nekada se zapitam da li roditelj želi da mu dijete trenira 3-4 sporta ili je dijete izrazilo zelju. Svako dijete je individua za sebe i treba ga pustiti da samo razvija mastu i znanje a ne nametati naše mišljenje. Treba mu pomoći u onome sto radi i polako ga uciti da bude dobar covjek kada odraste i staviti ga na pravi put i objasniti mu šta dobija ako recimo ide u skolu i slično. Najsrecnije dijete je ono koje je imalo dovoljno roditeljske ljubavi i paznje a ne ono koje je imalo 2 fakulteta i phd/doktorat a roditelji bili negdje u drugom planu.

U Sjev. Americi nazalost niko nema vremena ni za koga, tako da po meni ovde je neki vjestacki zivot. Nisu to neka stara vremena gdje smo odrastali sa bakama i dedama i roditeljima koji su imali vremena i zeljeli da provedu vrijeme sa nama. Danas je novac vrijeme i vecina gleda kako vise da zaradi i malo je onih koji se odricu posla dok djeca na odrastu. Svi su vise napeti i nervozni tako da na kraju dana, dosta toga se iskali na djeci. Ja koliko vidim od Kanadskih prijatelja, oni svi žive po nekim knjigama, i samo čitaju iz knjiga šta treba da rade. Čitavu njihovo vaspitanje djece i sam način kako ih treba odgojiti, oni to izgleda uce iz knjiga. Tako da nije ni cudo sto svi imaju razne literature i rade ono sto im TV kaže. Vecina njih nema pojma o djeci niti kako ih treba hraniti, kupati, kako treba da spavaju, zašto placu kada roditelj odlazi i slično. Uglavnom rade kako knjiga i doktor kaže. Cudno mi je da danas u doba Interneta malo njih skonta da mogu procitati neke stvari na netu i obrazovati se malo vise i da procitaju mišljenja drugih roditelja. Ja se ne sjecam da sam ikada čula da je neko od naših roditelja citao knjigu o tome kako da nas nahrani ili da nas po knjizi nauci kako da spavamo. Prije su djeci pjevali i nosali ih da zaspe, a danas ih nahrane i ostave u kreveticu i koliko čujem od kanadjana, nekada im i placu po sat vremena dok sami ne zaspe. Vjerujem da će me neko i osuditi za ovo sto pišem, ali po meni je nepotrebno ostavljati dijete da place i tako ga uciti da zaspi kada ima mnogo boljih metoda i uz pricu i lijep razgovor sa djetetom se sve može postici.

Za hranu, neka stvari kupujemo organic neke ne. Ne zbog toga sto mi je to udarilo u glavu nego sto smo procitali kako se voce i povrce sprica i koliko hemije ostaje u vocki pa zbog toga. Garderoba se kupuje tamo gdje nađemono mi treba a dobro pogledam i da li vrijedi tih para. Imam stvari i iz Wal Marta i iz Gymboree, zavisi kažem gdje sam nasla ono sto sam tražila.

Kada je skola u pitanju mislim da svaki roditelj treba da ulaze u svoje dijete. Ako ja neću pomoći svom djetetu da zavrsi skolu i ima sto manje duga ko bi onda trebao. Šta treba da gledam kako ima 50 000 duga i da to otplacuje i ne može recimo da kupi sebi stan na primjer ili šta već jer mora da otplati skolu. Vidjela sam dosta kanadjana koji nisu bili u stanju da maknu dok nisu otplatili kredit a bili su preko 30 godina. Ja sam zavrsila skolu da bih imala bolji posao i da bih mogla i sebi i mom djetetu da priustim nešto bolje i vise i naravno da ustedim i sebi a i njemu da pomognem u zivotu. Šta su drugo radili nasi roditelji i njihovi. Vjerujem da niko od naših baba i deda nije rekao da dijete treba samo da se snalazi kako zna i umije, a danas je to sve vise popularna stvar. Ne smatram da gubim ili žrtvujem svoje finansije već da ulazem u buducnost svog dijeteta. Ne trosim na gluposti i ono sto mi nije potrebno, niti kupujem nove televizore čim se pojave ili MP3 i šta već danas ima jer mi to nije potrebno niti hoću da trosim vrijeme na to. Radije ću da ustedim da imam i ja i moje dijete.

Sve najbolje
babyshamble
(sandinista)
16. oktobar 2010. u 11.53

snuggle,

ja ne da te neću osuditi, nego svaku tvoju reč ću da pozlatim ;)

pozdrav
LeaDiKaprio
(shumska)
16. oktobar 2010. u 13.57
Ljudi moji šta vi poredite. Pa vreme naših baba i deda je prošlo, aman zaman. Šta je nekad bilo bilo je. A i nasi roditelji su bili zateceni novotarijama mlade generacije, kao sto su i njihovi roditelji bili zateceni njihovom.

I tako u nedogled.

Tu se postavlja pitanje hocete li biti od onih koji su se pomirili da žive u novim vremenima ili od onih kojima će zivot proćiu kuknjavom za starim vremenima kada je sve bilo drugacije.

Danas je zivot takav u najvecem delu sveta, da se radi i pada na nos od posla i da se ima manje vremena.

A što se „kvarenja dece” tiče i popustanja, secam se razgovora svojih roditelja sa prijateljima na ovu temu, i oni su drvili bas isto. Kako se ovi ne razumeju, a kako ovi drugi razmazuju decu...

Ništa novo pod kapom nebeskom.

A ja se pitam ako je uvek bilo i biće roditelja koji će kupovati sve sto postoji svojoj deci, zašto se tome cuditi zbog čega to ne prihvatimo kao realnost?
Suncokret_mali
16. oktobar 2010. u 17.10
Moram opet da se javim.Postavljacica teme je ostavila dobar topic al je neke stvari malo popljuvala u svome postu. Sve stavlja u jedan kos. Najviše mi zasmeta komentar o farmerskim marketima, to je pijaca kao kod nas i mi koji hranu kupujemo kod farmera radimo to je jer je to lokalna hrana u sezoni uskusna i uglavnom organic. Preporucujem joj da proba da ode na jednu od pijaca i znace o cemu govorim. Cijene jesu visoke al kosta i sminka i alkohol pa se niko ne buni.
Ostavljanje novca za fakultet dijeteta ne znači da sam ja automatski ambiciozna i želim po svaku cijenu da mi dijete zavrsi fakultet. Hoću samo da ima mogućnost ako to bude htio. Ja sam ga zavrsila moj muž nije. Protiv sam nametanja bilo cije volje nekom drugom. Meni je najvaznije da je moje dijete sretno makar htio da vozi kamion za smece a na kraju krajeva treba para i za kamion.
Drugo treba malo vise da se raspita o programima za male bebe kao sto su plivanje i muzika, to nije početak treninga za plivace i pjevace nego zabava za roditelje i djecu gdje ona uz igru nauce o muzici i uzivaju u igrama u vodi.Opet da bi mogla da sudis o ovim programima i roditeljima koji upisuju djecu na iste moras da prisustvujes bar jednom od njih.
sharlota
(bez zanimanja)
16. oktobar 2010. u 21.17
ulaganje novca za fondove obrazovanja nije bolesna abicija, već nasusna potreba.

da bi se izucio dobar zanat i to kosta( elektricar, vodoinstalater napr program od 2-3 god, i sigurno nije dzaba)
a šta fali biti ambiciozan i željeti samo najbolje za svoje dijete?
cuperak78
(domacica)
17. oktobar 2010. u 04.10
„Moja deca mogu da zaborave na fondove za koledz... ako ne mogu da dobiju stipendije, onda bolje da ne upisuju fakultete... mi smo jedva znali kako funkcionisu stvari u Americi, pa smo oboje, i muž i ja, zavrsili dobre i jake studije, skoro bez utrosenog dolara. Oni će imati dovoljno prilika i pomoći da se izbore za sebe.”

mene malo zbunjuje ova tvoja izjava!

nemam ništa protiv ako nećeš detetu da kupis nove nike patike koje za razliku od onih jeftinih imaju dobru i komotnu unutrasnjost za dobar razvoj decije noge. isto tako i sa cipelama...
to što mi to u naše vreme nismo imali je nedostatak novca ali moja majka da je mogla, sigurno bi mi kupila skupu cipelu sa dobrim uloscima.

za garderobu iz koje i ovako brzo izrastu ne treba davati puno para dok su mali, ali kada već udju u godinice pa pocnu da traže, treba im u merama dozvoliti da kupe ono što se njima svidja. e sad, da li je to, to što se njima svidja ili žele zato što je u modi, to je njihova stvar. ja se secam, crkla sam dok mi mama nije kupila 501 i starke, a u moje vreme je ceo Beograd nosio 501 i starke. i zahvalna sam mami sto mi je kupila, jer biti u drustvu a nemati to, to je tada bila katastrofa. tako i u danasnje vreme, deca pate. i ovako su u pubertetu još im mi kao roditelji stajemo na muku.

decu treba usmeriti na aktivnosti kao sto su sport ili muzicku skolu. deca koja se bave sportom ili muzikom su mnogo stalozenija i odgovornija.

e sad da se vratim na ovo sto me strasno iritira. prvo i najvaznije je skolovanje. i ako dete u skoli ne može da dobije neke stipendije ili šta ja znam, zašto je to tako teško platiti za njegovo dobro?

mi će mo sigurno pa ako treba i platiti privatnu skolu da zavrse nešto pametno.

trebaš da shvatis da ima dece koja u tim godinama, u kojima neki već znaju šta žele u zivotu i koji već imaju neki plan do 30-te, neki ne znaju i ne snalaze se u tom vremenu. kasne i tek sa možda 18 ili 20 shvate da žele da budu hemicari, piloti ili šta ti ja znam. zato ih treba sto duže podržavati i pomoći im da nadju svoj put.

da li znaš koliko inteligentnih žena i muskaraca ima koji u fabrikama sede i pakuju pilice? previse!

za skolovanje svoje dece ne postoji cena!

Gala06
17. oktobar 2010. u 15.50
cuperak78, slazem se da je jako bitno skolovanje ali meni nije ono najbitnije.
Meni je bitnije zdravlje i da mi dete bude srećno u zivotu.
U mojoj porodici svi su skolovani i fakultetski obrazovani, i ja želim da moja cerka krene tim putem ,ali to ne znači da će ona želeti to isto...
Ja mogu i hoću stedeti za njeno skolovanje, i insistiracu na tome da zavrsi srednju skolu, a što se tiče fakulteta ja bih jako zelela da zavrsi dobar fakultet, ali tu odluku ću morati da prepustim njoj.
Ako bude odlucila da pakuje pilice i ako je to čini srećnom, podržavam!

sanela22
(skola)
17. oktobar 2010. u 17.10
eh drage moje ...
čitam i dosta vas su skromne... bas kao i ja!

odrasla sam kod bake sa bratom i sestrom... roditelji su nam bili u austriji, nismo imali markirane stvari nit bog zna šta igracke ali ništa nam nije ni falilo dok smo živeli u srbiji. kasnije smo i mi dosli kod roditelja ... ni tad nam ništa nije falilo sve smo morali da zaslužimo (po mom mišljenju tako i treba). kad smo nešto poželeli nismo odmah dobili ali smo ga kad tad dobili... tj zasluzili.

eto sad ja imam malu bebu ...i bas sad skoro smo muž i ja imali tu temu... dal da kupujemo original pempers ili tamo neku levu marku, original bio hranu tj kasice il da joj pravim ja... jel da joj kupujemo igracke i dal da dozvolimo porodicu da joj kupuju igracke (sve te sitnice sto bebi ustvari netreba).
resili smo da bebi sad netrebaju igracke osim neki zvecak... hranicu joj pravim ali posto mi pije mleko kupujem joj mleko „marku” tj kvalitetno. nesparam ali ne mora ni da bude sve najskuplje!
malo dete nezna šta je marka il ne... dete sere, povraca i balavi sve tooo.. dal je marka il nije isto mu dodje! eto na to mleko ne sparam ali čim budem mogla da joj promenim da joj dajem obično uradicu! i mi smo odrasli nismo imali sve too sto sad ima pa smo ipak živi, zdravi i pravi... ima dosta dece na ovom svetu sto nezna da ceni novac,poso i kad mu se nešto pruzi! ja hoću svoje dete da naucim da mu niko ništa ne mora da mu poklanja da on sve to može da „zaradi” i „zasluzi”.
volim svoje dete ali mislim da ako mu ja kupujem i dajem sve da ću vise da upropastim to dete nego sto ću da ga naucim nečemu! dete treba da zna kad mora šta da zasluzi i da zaradi da bi dobilo nešto...
plavicvetic
(mama)
18. oktobar 2010. u 04.23
Vrlo zanimljivi komentari pa bih da dam svoj stav.
Naše dete je treniralo i trenira i dan danas.U skali je profesionalca,ekstremni trud i napor:Skolovanje sportiste je izuzetno odgovorno i iziskuje samo konkretne odluke roditelja.Vrlo često to dvoje ne ide pa je i naše dete tako islo u privatnu skolu da bi dans zavrsio bolju skolu i zbog toga se ne kajemo.
To su kljucne situacije gde ti kao roditelj odlucujes hoćeš li i koliko ulagati u dete.
Sport kojim se bavi je jako skup.Oprema koju treba za početak sezone ga kosta par dobrih hiljada.Pomagali smo i tu i skolu.Garderoba nije prioritetna,na hranu tako i tako polazemo mnogo.

Da podvucem:Dete treba usmeravati na fizicke aktivnosti.Ova danasnjica je puna opasnosti za decu:Gojaznost zbog neaktivnosti kao i sansa da dete ode na ulicu i tamo dohvati alkohol,drogu i sl.
Mišljenja sam da decu treba aktivirati tek posle 6.godine zivota jer i onako sve brzo dolazi:predskolsko u 4.godini..skola.

Uslovi u kojima mi u dijaspori odgajamo decu nisu isti uslovima u kojima smo mi rasli.Rasla sam pored striceva,baka i čitavog kruga familije.Ko god je kuci,pazio nas je i tukao sto osuđujem i pamtim.Danas mi svoje dete smemo/možemo poveriti samo instituciji tipa vrtici,skolice i sportska drustva jer smo uglavnom sami i nemamo familiju tu.

Vratila bih se na garderobu sto mi strasno smeta.Nikada nisam patila ni zelela markiranu garderobu.Danas to ne žele ni moja deca,možda je i to gen.predispozicija.
Strasno mi smeta kad vidim na maloj deci sve minjdjuse u uhu kod decaka od 2 godine..adidas,nike..biću iskrena, to deformacija nas u dijaspori.Tako i sa poodraslom decom,skupa auta,brza voznja..
SarenaLazaOriginal
18. oktobar 2010. u 10.43
Moje mišljenje je da se o fakultetu prica sa 4, 6, 10, 13, 16+ godina. Prica se kao 'zdravo za gotovo' - prvo se ide u kindergarten, pa osnovna, pa srednja, pa fakultet, pa onda ako hoćeš dalje, imaš i dalje opcija. Nije fakultet ništa posebno, ne čini automatski uspjesne ljude al' je osnovna stepenica za neki 'normalan' zivot u mom okruzenju.
Meni je fakultet bio nešto sasvim normalno da ću zavrsiti, kad sam ostala u US sa skoro zavrsenom srednjom a rat poceo u Bosni, novaca za faklutet nemam, itd, ni tad mi čak nije palo na pamet da imam drugu opciju nego da nađemnacina da zavrsim isti.
Jednostavno, tako sam odrasla, tako su me ucili i sasvim se slazem se ovim stavom svojih roditelja.
Tako planiram i sa svojom djecom. Čak i sinu sa posebnim potrebama pricam o fakultetu - ko zna, ne mogu ja sad sa njegovih 6 godina da ga limitiram i da određujem da će za njega biti super ako i zanat zavrsi. U svakom slučaju, od moje kcerke će se ocekivati da ide na fakultet, ne bi mi palo na pamet da neće. Bilo bi mi veliko razocarenje da se limitira tako rano u zivotu.
Sve ove price iznad 'hoću samo da su mi djeca srećna bez obzira šta rade', sve to još uvijek stoji ali ja lično sam isto mišljenja da se neke 'osnovne' stvari podrazumjevaju u nasoj porodoci, a to je da se svi potrudimo koliko možemo u skladu sa svojim mogućnostima.
Znajuci šta uzme da se fakultet zavrsi, mislim da vecina u mom okruzenju ima mogućnosti da isti zavrsi i da će u svakom slučaju iskustvo da pomogne u laksem početku samostalnog zivota. To se usadjuje u ranim godinama i mislim da uopste nema veze sa bolesnim ambicijama mene kao roditelja - uvijek kažem da je neka 'zlatna sredina' ono sto želim za svoju djecu - ali da oboje ima da urade u zivotu najbolje sto oni mogu od sebe, u to vjerujem i to ću da ocekujem.
O finansiranju fakulteta, to se podrazumjeva - uradit ćemo sve sto možemo da finansiramo najviše sto možemo - al' će se ocekivati i od djece da rade za vrijeme skolovanja za neki doprinos ovom procesu. Sad uce o vrijednosti novca pa se nadam da će do tada da imaju neku sliku koliko kosta da se fakultet zavrsi i da će to znati da cijene bar koliko toliko (sad kad dobiju dzeparac, 1/4 onog sto dobiju stavljaju sa strane 'za college') - a imaju skoro 5 i 7 godina.
PustaZelja
(veciti student :))
19. oktobar 2010. u 09.54
Ne znam zašto je djeci od 5 i 7 godina uopste potreban dzeparac?
Adrijana-
19. oktobar 2010. u 10.12
za postavljacicu...
normalno je da ako tvoji roditelji nisu ulagali u tebe, da neće ni ti ulagati puno u svoju djecu... Koliko se ulaze u svoje potomke to se uci od svojih roditelja..Moji su u mene ulagali maximalno i tako i ja radim sa svojim djetetom..Ne radim ništa na silu..ali ima da mu priustim koliko god mogu..

Skupe marke me ne interesuju ,jer cool stvari mogu da se nabave i po jeftinijim radnjama..ali da mi dijete izgleda cool je bitno zbog njegovih vrsnjaka..i ja sam bila cool, pa što ne bi i moje dijete..I da te pitam, u šta ćeš da ulazes ako ne u svoje dijete...Šta je to vaznije od djece? šta? Bas me zanima.
SarenaLazaOriginal
19. oktobar 2010. u 11.49
Zeljo,
Prije godinu dana sam pocela da se pitam na koji način da suzbijem navalu pitanje tipa 'kupi mi ovo, kupi mi ono' kad GOD se nađemou nekoj radnji. Znaci, od trenutka kad ulazimo u radnju, ona već ima 5 ideja šta bi ona voljela 'da ima' (a da ne pricam da ima i previse igracaka - ne zato jer smo joj mi kupovali) i da je postajalo veoma teško predstaviti joj razliku između 'zelja' i 'potreba'.
Uveli smo neko vrijeme dzeparac - $4 nedeljno ($1 za potrositi, $1 za stednju, $1 za college i $1 za doniranje) i to joj je i te kako pomoglo da pocne da konta koliko uzme da se kupi jedna lutkica, da se ima za bombonice nakon plivanja, da treba da se stedi za 'sutra', itd.
Možda se čini prerano tebi, ali ja nisam isla po godinama, već potrebama svog djeteta i mislim da je za nas bio pun pogodak.
Nakon godinu dana (a ovo sa 'redovnim' dzeparcom smo radili jedno 2-4 mjeseca a nakon toga malo vise sporadicno - zaboravimo se i mi i ona), ima nevjerovatno dobar stav oko kupovine i ima osjecaj da ne padaju 'stvari' sa neba. Čak šta vise, mnogo manje je vezana za stvari.
Prije par dana me pitala o beskucnicima, kako oni nemaju kucu, pa zar nemaju svi kucu kao mi, itd. Kroz pricu u deparcu, mnogo lakse joj je bilo shvatiti da se za kuci i skolu novac skuplja, da se to kupi, da smo mi ucili dobro da bi imali dobre poslove i da bi mogli da zaradimo i sacuvamo novac za kucu, da će i ona tako, itd, itd itd (naravno, nije ovo bila cijela prica o beskucnicima ali samo ovde prenosim ovaj dio o 'vrijednosti novca')
Ima dosta prednosti price o novcu ali ne na nasu inicijativu, već po interesu i zrelosti djece. U nasem slučaju, pokazalo se dobro (bar za sada). Sin u drugu ruku, ne konta ništa oko novaca, niti ga on interesuju što se tiče vrijednosti ali je i te kako zainteresovan za sve predsjednike/izumitelje na njima, serijske brojeve i slova, itd. I on znaci ima svoju motivaciju - al' bolje da slijedi sestru nego da ga totalno iskljucimo iz procesa jer ne razumije pricu oko vrijednosti novca.
ivanaikai
19. oktobar 2010. u 15.23
Uf, ljudi znaju bas da preteruju... ja sam znala da su srpske mame super zastitnicki raspoložene prema svojoj deci, ali ovome se bas nisam nadala. Dakle nije legenda...

Ja ništa manje ne volim svoje dete i ništa mu manje ne želim dobro nego sto to rade ostale mame... ja samo mislim da postoji drugaciji način da moje dete jednog dan postane normalna i uspesna osoba. Znam da nema puno ljudi koji misle kao ja, jer vecina je pritisnuta raznim ocekivanjima okoline tako da ne vidi nešto sto je tako ocigledno i jednostavno, ali nema veze.

Ne postoji siguran put kada je u pitanju obrazovanje kao ni sudbina vaseg deteta... i ako upisete svoje dete na Ivy league univerzitet, ne mora ništa da znaci... to jeste odličan put da vase dete nadje odmah posao u nekoj velikoj kompniji, ali to ne znači da će imati uspesnu karijeru ili da će da realizuju svoje talente... vecina se zaparlozi na nekoj ni losoj a ni odlicnoj funkciji u ogromnoj masineriji gde su samo mali srafici, i kad naidje neka veca kriza odmah se nadju na listi za otpustanje, kao i radnici u fabrikama. Manje firme su rizicne, ali mogu da omoguće znatno brze napredovanje i veću satisfakciju. Cudno mi je da niko nije pomenuo da želi da njegova deca jednog dana budu preduzetnici, da imaju svoj biznis... i to može sa fakultetom. Mislim da i dalje u nasem mentalitetu postoji ono „daj da zavrsi skolu da ne bi radio”, ili „samo da se zaposli u nekoj državnoj firmi i da ga Bog vidi” u slučaju inostranstva u velikoj firmi...mojoj drugarici svojevremeno tata je govorio ‘ ti padaj ispite, a ja ću da placam, pa da vidimo kome će prvom da dosadi„:)

Kad smo već kod investiranja u studije tu nema kraja, sto ćete i sami zakljuciti. Već sada, kamoli za nekih dvadesetak godina ljudi neće moći ništa da urade samo sa undergraduate degree, već će morati da upisu MBA, ili neki drugi master program. Cena MBA degree je često kao puna cena osnovnih studija, plus što ne može da se radi dok se studira, plus retko koji univerzitet će ti dati stipendiju za taj program (meni i mom muzu je to poslo za rukom, ali mnogima nije). Pa prema tome to je rupa bez dna. Još i kad to zavrsite, pa ako ste baksuz da se desi kriza, u velikom ste problemu da uopste nađeteposao, kamoli dobro placen posao. Zbog toga nije loše da se misli i o nekim alternativnim opcijama.

Iskreno ja jedva da znam nekog iz moje generacije da su mu roditelji placali studije u inostranstvu. A neki su zavrsili Ivy league skole, naravno o svom trosku. To je zato što nasi roditelji nisu imali para za to, već su se bavili time kako da prezive. Ne znam šta je u tome problem i sramota. U Srbiji, u moje vreme, mogao si da udjes na budzet bez većih problema, tako da je to druga prica.

Nasmejao me je ”cool„ komentar, i onaj vezan za starke i 501. U moje vreme takve stvari su bile već prevazidjene, i u opticju su bile neke druge marke... Ne znam ali sve mi se čini da nasi ljudi bas pate od neke visine... svi su nešto u fazonu kao da su oduvek super živeli i sve imali... mislim, da nisam živela u istoj Srbiji, pa i da poverujem... ja se stvarno tamo nisam nagledala nekog nobla... osim toga 99% ljudi je pobeglo odande iz pre svega ekonomskih razloga... prema tome da ne preterujemo!

Što se tiče osnovne i srednje skole, ne znam, ne bih volela da dete ideu privatnu skolu, ali ako mora zbog bezbednosti onda ok. Mada se ni tamo neće usreciti, posto americke skole i nisu nešto, čak ni osnovne studije. Ono sto je zaista najbolje to su postdiplomske studije. Verovatno ću morati da radim sa njima da bi bili kako ovde kažu well rounded.
Da, ja jesam super super ambiciozna, ali ne volim pritajenu ili bolesnu ambicioznost. Muka mi je od roditelja koji namecu svoje ambicije deci, pri tome nisu nimalo realni niti objektivni.

Prema tome, moje dete je jako malo da bih već sada razmišljala o daljem skolovanju... ko zna šta će se do tada desiti... svet se brzo menja... možda ću odluciti da odem iz USA, jer možda ne bude vise interesantna zemlja, itd. Osim toga ja se ne odricem svog zivota, svojih ambicija, ni svojih interesovanja tek tako. Ne želim sutra kad mi deca odu iz kuce da ne znam šta ću sa sobom, jer sam se sva pretvorila u ispunjavanje njihovih prohteva i zelja, takoreci uzivela se u njihove zivote. Sto da ne, ako mi se prohte da se pentram po perunaskim planinama, kao sto neko u diskusiji pomenu, rado ću se prepustiti i tom poduhvatu.

Btw, ako želite zanimljivu literturu koja ima veze sa ovom temom procitajte The Glass Castle... fantasticna knjiga, autobiografija, koja možda na ekstreman način opisuje odnos roditelja i dece i njihove razlicite zivotne puteve.
”
Gala06
19. oktobar 2010. u 17.31
hehehe, nikad mi ne bi palo na pamet to sa dzeparcem tako malom detetu, ali vidim i nije losa ideja:):)
MAKPO
(uljar)
19. oktobar 2010. u 19.26
Pustite decu da budu deca!

Pozdrav
sharlota
(bez zanimanja)
19. oktobar 2010. u 20.28
ivanaikai, djeca bi trebala da budu sreća, blagosloov i najvece bogastvo, nikako obaveza.
djeca ne sputavaju već daju inspiraciju,motivisu i potsticu- tako bi trebal oda bude, jel

elem, u jednom momentu bi da ga naucis da igra tenis i svira klavir, a u drugom ne vidis ponetnu visokog obrazovanja
visoko obrazovanje se stice da bi se postigao kvalitetniji način zivota, ono u rudniku je ljespe iz perspektive rudarskog inzinjera nego rudara:)

ljudima koji pakuju pilice na fabrickoj liniji poznavanje klasicne muzike je smao smetnja u zivotu, hoće reci ne otvraj mu vidike ako ne želiš da mu pomognes i da ih proširi

doduse niko nije niciju nafaku ukr'o, tj rodi me majko srećnu pa me u potok baci- nadajmo se da je tako da će djeca biti dovoljno nadarena da dobiju stipendiju, ili dovoljno snalazljiva da uz studije rade pun radno vrijeme da to sve poplacaju, ili će pak znati da se laktaju,a mama i tata će za to vrijme da bezbrizno istrazuju egzoticna mjesta, jer zivot nije stao ako su postali roditelji:)

sharlota
(bez zanimanja)
19. oktobar 2010. u 22.02
gala, ja mastam da mi dijete bude astronaut, ili šta znam nuklerani fizicar npar
babyshamble
(sandinista)
20. oktobar 2010. u 05.49


ivana,
sad posle svega meni nije jasno ni šta si htela da pitas.
mnogo kontradiktornosti u tvom postu.

ako fakultet za 20 godina neće ništa biti bez mba, šta će onda oni bez fakulteta?
to što vecina nas prica o yu kao o dobrom vremenu, tako je i bilo uporodjujuci ga sa sadasnjim, a naročito što se tiče skole.
maltene besplatno, kao i zdravstvo, sport, stanovi..
zaista ne znam skoro nikoga ko je živeo tada bedno, ili kako si već rekla, a danas masu znam sto su na ivici bede.
i opet i kod nas, gde je teska situacija, opet će pre naći posao onaj sa faksom, naročito strane firme kod kojih i sekretarica maltene ima faks, ne zato što je pametnija, nego sto firma ima izbor da uzme onog sa diplomom ili bez nje, a oboje apliciraju za isti posao.

nemam pojma, ja jesam mom detetu podarila zivot, ali tu ne prestaje moja odgovornost- u krajnjoj liniji nije ga ni tražio.
sve ću dati za moje dete i za ono sto ja smatram da je bolje za njegov zivot, takvi su i moji bili i zahvalna sam im zbog toga.
može bill gates da ne da ništa svojima, sto potpuno razumem, ali ja nemam milijarde.

adrijana, svaka cast na komentaru.

JoannaL
20. oktobar 2010. u 22.28
Ne slazem se da se ulaganje u decu ubraja u nasledne osobine.
Koliko ću ja uloziti u dete, nema veze s tim koliko su moji roditelji ulagali u mene. Ima slučajeva koji uvelike negiraju ovo pravilo.
Ursula-amd
22. oktobar 2010. u 05.14
Bas tako JoannaL-moji roditelji su imali love ali nisu mi nešto kupovali ni meni ni sestri-

ali kad je doslo vreme kupise nam svakoj po stan ,auto -hvala im-
kakve igracke i gluposti-

ja svom detetu i sakom i kapom -igracke ima da prodavnicu otvori ali ja uzivam u tome -igramo se zajedno))))))))

Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.