Ovde život više ne stanuje
P. V., 11.07.2009 20:44:48 Ocena: 4.17 (Glasova: 34) Komentara: 4

SREBRENICA - Na večnoj straži gordo stoje dva spomenika, izdignuti na proplanku Zalazja, sela kojeg više nema ni na geografskoj, ali ni demografskoj karti. Selo je opljačkano i popaljeno pre sedamnaest godina, 12. jula 1992, a od 80 žrtava poslednjeg rata, 42 je nastradalo tog dana. Ovde život više ne stanuje.
Spomenik za stotinu žrtava „fašističkog terora” nad srpskim civilima Zalazja i okolnih srpskih sela opominje na zločin ustaša iz Drugog svetskog rata. Na spomeniku piše da je „Zloglasni ustaški zapovednik Kurelac” pobio nevine žrtve. A žrtve su bila deca, njih više od 40, žene i starci koji su poklani tog kobnog 14. jula 1943. godine. Potpomognuti komšijama muslimanima na najjsvirepiji način umorili su 97 srpskih duša.
- Punih dvadest godina potomci nisu mogli da sagrade spomen-obeležje u Zalazju. O teškim zločinima komšija muslimana je bilo i „greh” govoriti, ali i kažnjivo. Da se ne uvrede dželati! A oni su mirno, bez griže savesti živeli, i savetovali potomke za novi krvavi pir - kaže Neđo Stanojević, meštanin Zalazja koji je pukim slučajem preživeo masakr ustaša.
A onda tek 1962. godine ondašnje komunističke vlasti smilovale su se i podigle spomenik nevinim žrtvama. Ali nisu napisali da su to učinili muslimani, već fašisti.
- Postaviše i petokraku u ime lažnog bratstva i jedinstva,pa su dovodili i muslimansku decu na izlete da vide spomenike gde su „fašisti” pobili nevine žrtve.
Preživeli Srbi, kao i svuda širom bivše države, u ime pomirenja su opraštali „komšijama”. Niko nije nikada odgovarao za ovaj svirepi zločin, a pola veka kasnije zločin se ponovio. Kosti žrtava su pokuljpene po potocima i pohranjene u spomen-kosturnicu.
- Iz poslednjeg rata žrtve su sahranjivane svuda - kaže Mile Stanojević, ratni vojni invalid iz Zalazja, koji je u ratu izgubio dva brata, a majka Stanojka mu je ostala bez noge.
Kada je prošlo 49 godina, isti zločin, od istog neprijetelja ponovio se sa istim scenariom. Tog kobnog, 8. juna 1992. godine, selo Zalazje je opkoljeno. Nekoliko stotina muslimana do zuba naoružanih na pedesetak branilaca sela. Borba je trajala ceo dan. Bilans šestoro mrtvih meštana. Započeto krvoločno delo muslimani, potomci onih zločinaca iz Drugog svetskog rata, nastavili su i ostvarili svoj cilj. Na Petrovdan 1992. godine sravnili su sa zemljom Zalazje, poubijali 36 branilaca sela, šestoro zarobili. Ni kosti da im se pronađu, a kamoli grob?
Prezimena sa imenima, ispisana na mermernim pločama: Lalovići, Lazarevići, Dragičevići, Stanojevići,