Cambridge On, St. Mary Hospital Kitchener

Tačno tako, slično je i kada se sam iz nekog razloga pojavis u cekaonici Hitne pomoći. Možeš da cekas celu noc jer oni otprilike procenjuju tvoju hitnost, kada ipak dodjes na red ponasju se maksimalno odgovorno.
Ako te dovezu kola hitne pomoći ides odmah u ambulantu ali opet gori slučajevi imaju prioritet, slično je i sa fizickim povredama, saobracajke i sl.Dok nemas pravu i potvrdjenu diagnozu možeš crknuti, onog casa kada znaju pravu situaciju i njenu kriticnost servis je maksimalan a narod i dalje nezadovoljan.
Kako god bilo bar je skroz besplatno.

Zoki nema xezanja, uredjaj koji mi je ugradjen je na remote control.
Veoma brzo treba da dobijem i neki mali kucni device koji će biti u vezi sa bolnicom tako da sam od sada pod njhovom potpunom komtrolom, možeš slobodno pretpostaviti da će svaki put znati kada sam sa tobom na vezi.

Bilo još jedno nesvakidasnje jelo a zvalo se ŠEN.
Obično se spremalo za veceru za tezake kao predjelo.
Šen je krupno mleveni domaći bijeli kukuruz koji se kuha u velikom loncu satima i kada se na kraju zgusne dodaje se mlijeko i skorup kao aditivi.
Sluzi se toplo, veoma je ukusna kasa ali mene su malo nervirala ostra
zrnca.
Drugi nezaboravni banijski specijalitet je BUZA,
Pošto je moja ljepsa polovina bas iz samog Dvora zajedno smo po doslasku
u Kanadu veoma uspijesno pripremili ovu sezonsku stvar koja se uglavnom spremala od Maja do početka zetve. Pojavom prvog voca zelja za buzom jednosavo prestaje. Naravno tradicija je vrlo brzo prestala.

„e sad, ono sto mi kod te raje koja nije iz grada nego dodju u grad,”

Sale moj prvo zamisli sve ljude cele planete precizno slozene u piramidu
po svim mogućim levelima pa pretpostavi gde si ti i tvoj grad pa tek onda pogledaj šta bi trebalo da ti ide na to gde ti već ide.
Ceo svet a naročito tamo gde ima imalo razvoja je pod snaznom turbulencijom migrantskih kretanja i to ne od juče već i pre od Arsenija Carnojevica.
Idu meni isto na nešto gradovi i propisi gde nema mesta na da ostavis
auto na ulici preko noći gde nema sanse da te ugrize pas lutalica, gde nesmes da pijan da pevas ulicom da nesmes ispred kuce da postavis kapiju ni ogradu veću od 90cm gde vladaju stroga pravila „bratstva i jedinstva”
svih naroda i narodnosti gde je pride neznati šta imaš u gacama itd.
Ako neznas kud ćeš sa autom preko noćimanji je problem gde će prespavati ako nemas kucu, slobodno na sred trotoara u koliko nije veliki minus jer onda te pokupe i smeste u toplo, Takvih je najviše među onima sto su rođeni u gradu.
Svaka migracija lokalna ili interconty nosi svoje boje i ostavlja tragove gde god da se zaustavi.
Sirom amerike imamo chinatowns a bogami i repliku manastira Gracanica.
Nemoj mi reći da je Beograd na vodi delo i level beo-gradjana.

Obaveznao i ne samo ja,
Rođen u prosecnom banijskom selu, bez struje i vode, oralo se konjima i volovima.
Do svoje 15 godine isao u seosku osnovnu skolu i iz nje često dolazio gladan kuci. Osim skole cuvao sam krave i svinje te radio sve poslove koliko sam mogao. Najteze m je bilo rucno rezati drva na magarcu a najdosadnije drzati kosu dok je deda klepce.
Svaki dan mama je ponavljala, uci i bijezi odavle, ovde krua nema.
I ja bobeze u Zagreb kod tetke na stan i upisah umetnicku skolu retkih zanimanja. Po zavrsetku zamalo dobih posao u RTVLJ ali i tu imadoh retku zivotnu pricu.
Dobro sam razumeo slovenski i trudio se da ga bar napola i pricam.
Konkurisao sam na mesto asistenta kamere. Covek koji me intervijusao mi
kaže, vi ste prekvalifikovani za ovaj posao, jeste li odsluzili vojsku, kažem Ne, e ovako predlazem ti da ides sto pre, na ovo mesto biće primljen Janez Bostjancic koji već honorarno radi koad nas. Kada se vratite iz vojske javite se i dobicete honorarni status odmah.
Produžim odmah u Dvor u vojni odsijek i za nedelju dana budem upucen u Beograd među gardiste. Tako sam i ja kao i neki iz 7.Banijske stigao na Dedinje. Međutim i u vojsci su prepoznali moju profesionalnu specificnost i nakon obuke ja postatoh „urednik zidnih novina” i pred samkraj nadjoh se kao reporter na vojnoj vezbi kod Sabca.
Sudbina je htela da se sretnem rame uz rame sa filmskim snimateljom RTB i ja ga pitam kakve su mi sanse da dobijem njegov posao. Covek mi bratski obrazlozi sve i ispade bas nikakve, ali kaže on meni.
Ej pazi prošle nedelje je TV Novi Sad pocela samostalni rad i mislim da im trebaju kadrovi.
Vrlo brzo sam se u gardijskoj uniformi nasao na recepciji ispred ljubaznog portira, onako obojica u uniformi.
Saslusa me i posalje kod sekretara Tv, Ovajme skoro izbacio iz kancelarije. Vratim se na portirnicu i kažem portiru ovaj nema pojma.
Ceska se portir iza vrata pa kaže, ajd da vidimo sa Brankom on je sef.
Sidjemo u podrum u montazu nađemoBranka Ivatovica zvezdu Yu kinematografije. Izlazi on i salutira, izvolite druže vojnice.
Nakon mog raporta uze on mene za ruku i pravo na vrata glavnog urednika Info polit. programa. Nakon kratke konsultacije pozovu me unutra i pita, kada izlazis i vojske, za tri nedelje kažem ja, Dobro javi se odmah biće sve u redu. Presvucen u civilno odelo drugi dan nakon izlaska evo mene ponovo ispred glavnog gazde, Ooo nema vise garde, dobro dodji u ponedeljak i da pocnes. Ja zaprepasten pitam a izvinite, konkurs i... samo ti dodji ako bude sve kako treba neće biti problema. i Pocnem ja nadobudno. TV tehnologija je bio 16mmfilm i elektronski studio sa reportaznim kolima.
Bas nakon što sam poceo u feb. 1976 stigne prva svetska portabl elektronska kamera sa ramena, neverovatna skalimerija, Izgledao sam sa njom kao svemirac. Sve je islo sjajno, Međutim za N.Godinu stise drug Tito u N. Sad i obavezno je upotrebiti ovu spravu. Op cup ne moze niko drugi do ja jer sam jedini osposobljen i ujedno pionir portabl kamer u JRT. Problem dva, nisam u stalnom već honorarnom odnosu a nisam ni clan partije kako ću pred Broza. Udbi nije bilo teško proverti sve, Parada sa Brozom je prošla maestralno. Programski odbor je piskao od sreće. 15 Januara raspisan je konkurs specijalno za mene. Ostade mi samo Slovenac u secanju.Bio sam vecito na izvoru informacija sluzio eliti, napustio zemlju iskljucivo zbog politike SPS.
Eto ispovedih se ja a zaboravih reći da me je taj Branko fimska zvezda
uvek zvao mali, pa mi tek nakon vise od godinu dana otkrio da smo zemljaci on iz Gline a ja iz Dvora, dve banindze.