Abandoned places sirom sveta ima mnogo vise nego sto i pomišljamo.
Kada se još pre ovog zadnjeg rata pocelo pricati o umiranju sela po Srbiji meni bilo malo pa skoro reci nevažno. Nakon pada Krajine opet
teško i neshvatljivo da su mnoga sela potpuno nestala a mali gradovi postali visestruko manji još tuzniji i ruzniji.
Međutim kad sam video koliki gradovi sa zgradurinama i neboderima su mrtva gomila betona po Kini, Rusiji; Evropi i USA morao sam prihvatiti to kao nepoznatu i neotkrivenu stvarsnost.
Ljudima su izglea dobri i gradovi kao Mexico City i da ne nabrajam dalje.
Ocigledno mesta stvarno ima još dovoljno na ovoj planeti a ljudi su sposobni da budu prave ptice selice, gde bolje tu dulje.

Pre četiri decenije...

na putu ka Cikagu, svratim u Gary tj. u jedan nas hram, a po preporuci
starih po ratnih emigranata. Na ulazu u hram gde se prodaju vostanice,
kalendari razglednice itd. - nikog da dezura...
Primetio to neko od dmoacih da sam-smo stranci pa rece;'poslužite se sami
ako vam nešto treba i prilozite novac na onu tacnu'- i pokaza rukom.
Pored sveca i svega ostalog - cenovnik. Obzirom da je bio 'radni dan',nije bilo ni sluzbe, ali zato prilično vernika svih uzrasta. U pevnici hor kojeg su cinili uglavnom mladi - svih doba uzrasta.

Milina jedna; da se ne može opisati-iskazati - već jedino doziveti.