Uf uf bracela - di me nadje? ;-),

Ta jasam ti kolekcionar-svastar svega i svačega. Drigim rečima 'hoarder'
po ovdasnjem. Pocev od dokumenata sto ličnih sto sire porodice, pa čak
i predaka koji su nam ostavili Rodoslov u nasledje, koji datira skoro
dve decenije iza nas.

I kao sto znamo (a ne može se poreci) pre pola veka (i vise) naše veze ili
ti 'kontakti; sa Starim Krajem, bila su uglavnom pisma 'avionom & par avion', koja sam sacuvao i smestio u domaću arhivu. Osim toga i sva dokumenta pocev od prve l.k, skolskih svedocanstava,pasosa itd.itd...

Osim toga i po nešto svojerucno napisao, uradio & dogradio po uzoru na
Zmaj J.J. :

„Sve sto dalje vreme hiti,
sve se vecma proslost grli,
sve se vecma moji mrtvi,
meni cine neumrli.

Tražim sliku oca svoga,
jest ona je - al` je nova,
propletene j` slikom mojih
prijatelja i drugova.

P.s. toliko ovim povodom...
;-)
”

Saglasan 100% (sa santosom).
Naročito u onom delu - kada krenu mediokriteti kojima ste okruzeni da vas ubeđuju kako nešto nije za vas, kako nešto generalno neće moći i ne može, a naročito neće moći ako se vi latite toga - na to treba potrositi nula sekundi svog vremena.
Znaci kad ti neko kaže „cekaj, i ti ćeš sad KAO da pišes neku knjigu, nešto, ista...? ” „sav si mi ti za pisanje” itd - probajte da ostanete bez ikakve reakcije. ono „stone face”.
ni slučajno da ga ubedjujete (da se pravdate) itd.
-ma sve isto k'o kad se zahebete pa dodjete u rodne krajeve u posetu, i onda neko za koga ste mislili da vam je prijatelj dok ste bili ovde krene da vam objašnjava on, ovde, odavde, nikad mak'o odavde - kako vi živite tamo po chemerikama. svaka polemika je izlisna - samo klimate glavom uz text „da da”, „da jeeeste”, „ e da, to - e bas to -pazi kad je stvarno tako...” itd. (i dovrsite svoje pivo, i bez' dalje, a za koji dan put pod noge na aerodrom, i bez'nazad :)

Ta to mu bracela dodje i bidne kao nekada ona nasa racunaljka:

saberi - pomnozi - oduzmi i podeli...

Уопште, писање дневника је веома здрав спорт. Тако кажу умнији од мене. Кад запишеш сваки дан нешто, постајеш свеснији себе и својих дела. Тако кажу.
Ја, као представник лењог дела човечанства, могу да кажем да још нисам почео.
Наиме, почињао сам неколико пута али потврдило се оно што је Достојевски рекао: „имати идеју за роман је лако, као и написати прве странице. Оно после је робовски труд, док се књига не заврши” (тако нешто је рекао, мрзи ме да тражим цитат).
Зато, треба почети неамбициозно, „помало”. Створити навику, првих пар година. После је лако :)

„Уопште, писање дневника је веома здрав спорт.”
-

JNA imala nešto kao „Dnevna zapovest”.
Svako jutro citala se pred strojem.
I svaki dan se radilo po „Dnevnoj zapovesti.”

Na neki način „Dnevnik” pisan unapred.

Kasnije se vidjelo da je to kod JNA bilo uzalud i bez veze, a tek kad neko piše svaki dan osobni dnevnik.. pa ne znam kako se takova budalastina onda može nazvat?
Pišes svaki dan kad ustanes, šta doruckujes, kafa, kresnes auto i ides na posao, dodjes u stan i odmah s`vrata kresnes, rucas, pa opet kresnes, popijes kafu, legnes malo da odmoris, pa kresnes još jednom, pa eto i vecere, pa malo odmoris, kafa, pa opet kresnes.. i onda kresnes auto i vozis kuci.

-

pa ta dnevna zapovest je skroz okej.
-evo zamisli pedeset momaka - zlatiborca našeg jarana i tebe, po dvajspet takvih i takovih, kad ste bili mladi bizgovi od 18-19 godina, i sad samo vam kaže neko - momci, sutra treba to i to da se uradi (evo recimo - idete na strazu). -i ništa, sutra vam samo neko donese municiju i puske, i kaže evo bujrum momci, na zadatak voljno... :) -u roku od koliko bi bilo zrtava, šta mislis?

a i ovo zapisivanje šta/kako zivot - vidis kako standardno si izrekao sud (da je nešto glupo), a nisi nikada probao, i nemas pojma realno šta/kako/kako je.
jer posmatras zivot vrlo plitko, materijalno - gde je bilo tvoje telo i šta je radilo to materijalno telo, kako je fizicki deo provodio dan.
a to je definitivno nebitno, a ponekad (kao u gornjem primeru) može biti i jednolično.
međutim, na svetu postoji bas mnogo knjiga napisanih i objavljenih. i sad evo da te ja pitam - ti pisci - odakle su to sve napisali - kad su samo živeli po već nekoj rutini po kojoj svako živi?
-ja sam recimo pisakarao čak i te neke materijalne crtice pre mnogo godina - bas onako vrlo kratko. tipa bio sam tu i tu, radio to i to, sreo sam tog i tog i ponesto ako mi se učinilo zanimljivo/neuobicajeno/nesvakidasnje (tipa - skocila riba sa moje zgrade i razletela se u paramparcad, ili skocio tip sa vece visine sa moje druge zgrade, i samo mu se izula cipela, ili umro tip klosar na vr' te iste moje bivše zgrade, ili danas me spuc'o auto i tako dalje...
i sad zanimljivo da i dan danas - 40 godina kasnije - meni je dovoljno da procitam samo tih par recenica - i da mozak kada dobije te informacije se priseti i tačno kako i o cemu sam razmišljao tada. -i naravno, prilično sam drugacije o ponecemu razmišljao i drugacije gledao na neke stvari sa 15, 20, 30, 40, 50 itd.
tako da - ne budi amer (ili srbin) koji uvek prvo poteze, pa onda pita je l' ima neko ko 'oce da pricamo malo..