Happy Birthday Santa!
Nije da želim biti mladji već, kako zustaviti starenje ?
that is the question.
Pre tačno deset dana u zavicaju sam napustio 69. i
zaokruzijo jubilarnu 70.
Imam tetku u Zagrebu u 85 i dobro drzeceg ujaka
ljutog krajisnika od tačno 90.

Немој да се правиш важан, по мојим истраживањима, људи би требало да живе бар 120 година, у оваквом биолошком издању. Значи и ниси неки метузалем. На страну то што су Библијски људи живели 800-900 година. Добро, они су били много виши и паметнији него ми али није ништа необично поживети и 120плус година.
Ипак, много ми је драго да још увек има људи који доживе лепе године и у стању су да нас још увек нервирају по Интернету :))

Pa već si bio mladji :)

Ajd' pa, srećan bio, zdrav i veseo.

Najljepse čestitke Santa za rođedan!

Ovim povodom možda jedno pomalo interesantno pitanje..
Tokom odrastanja i starenja u kojem dobu se covjek najsrecnije osjeca?

-

Ко проживи свој живот поштено, доживи дубоку старост, заслужио је одликовање!

abvg upoznao/poznavao sam vise ljudi koji su svoj kratki zivot proveli casno i posteno - dakle - nisu doziveli duboku starost.
evo bas pre pet dana sahranih dragog prijatelja, 60 godina. Covek bez da mu kaže iko reč ikada. recimo.

Oni koji su to istrazivali kažu da odprilike sreća raste kako covjek stari.
Interesantno da se kao manje sretno da ne kažem nesretno :)) doba smatra pubertet.
E sad ono sreća raste kako covjek stari kažu do 70-tih, onda sreća ide u silaznu putanju.
Razlozi.. pa vecina je do tada navukla neku bolestinu, nastaje neko izdvajanje od okoline i mnogi drugari pocinju ili su već otisli.
Naravno ima izuzetaka kao i uvijek.

Možda manje poznata stvar da oni koji žive u okolini/povrsini gdje je 30% zelenila, žive u prosjeku 2-3 god. duže od onih gdje je zelenilo 20%.

-

„To je citat jednog domorodca sa komentarom po pitanju; šta je sreća.”„

Nešto po uzoru na; 'Robinson Kruso'?”

nije 800 ari jedan hektar ima 100 ari
jedna acre je oko 0.4 hektara

tako je broj dobar oko 324 hektara

ali ti si zaboravio šta je ar, crni sinko mnogo si ti u emigraciji
veovatno ne znaš ni šta je celzijus ili (cenzus iz bele ladje :))

324 hektara ti je oko 3 kvadratna kilometra, 3 kilometra duzina kilometar sirina

Mnoge stvari koje unucima - može, a deci rođenoj - nije moglo, vala su se i umele i znale i mogle - samo - nije se htelo. to je osnovni razlog.
U tom smislu sam na stavu da svako ko je bogu hvala, i pomalo svojoj pameti doziveo unuke, i dosao u tu situaciju - da unucima nešto „glatko” može, a deci nije bilo ni zamislivo - ti sada dede i babe svojoj decu - dakle roditeljima tih unucica dodju debelo (i pre svega iskreno) izvinjenje. -iako će odgovor na „e izvinite deco/sine/cerko”, ako su normalni svi, u principu biti „opusti se cale/kevo”, „sve ok” i tako dalje - mislim da je dobro da ti bizgovi-siledzije prema svojoj deci to prevale preko ustiju.
Nazalost, ljudi su u mnogim segmentima svog zivota pre svega jako glupi. -posto NE-razmišljanje svojom, nego tudjom glavom je jedna od odlika gluposti.
Bas bih voleo da me sad, kada sam odrastao covek, koji može da se brani, čak vrlo brutalno, nalupa neko od onih koji su me tu i tamo nalupali kao klinca. sigurno je neko i dalje jači od mene - e pa bas bih dakle voleo da sad proba. ono - ajde „cik nek' me pipne”.

Да, има таквих родитеља који се много боље опходе са туђом децом него са својом. То су неки комплекси, осећање мање вредности па то искаљују на деци. Све то треба опростити, није свако једнако спреман да буде родитељ. Какве год карте су подељене у детињству, треба их искористити у животу. Нема повратка назад и поправљања, увек само напред.

Pa unuci nisu „tudja” deca majka mu stara. Tvoja su rođena, skoro pa najrođenija je l'.

Problem koji raja neretko NE želi da vidi je da nametanjem kojekakvih normi deci - koje su preuzete od svojih roditelja/predaka, uopste toj deci ne pomazu ništa, nego bas naprotiv - vrlo im odmazu, jer ih na taj način pripremaju da se bolje uklope u svet koji ih eventualno ocekuje, odnosno - da budu bas ta kasta iz koje su i potekli, i da se pomere eventualno za pola crtice jednog stepenika na lestvici.
Evo banalan primer (moj), srećom, nisam ih poslusao, ali evo cale i dan danas - iako na dnevnoj bazi ima priliku da vidi da „moj” sistem funkcionise bolje nego „njegov” - se trudi da me ubaci u svoje klisee, mene već blago matorog konja od 54 godine...
Recimo kad sam bio klinac pa razbacam igracke po sobi (kojih nije bilo ni izbliza onoliko koliko klinci danas imaju, recimo), oni me smaraju da sad ja to „pospremim”. U prevodu, da složim to na već neki prigodni način - u neku geometrijsku formu jedno do drugoga ili u neku kutiju tako dalje. I to onda oni zovu „red”. A ono „moje” zovu nered.
I onda ja recimo porastem. I recimo radim nešto. I onda recimo imam radionicu u kojoj radim to nešto. Ono, za pare, dolaze ljudi i tako dalje. i sad radionica - po mišljenju mnogih (sem onih koji me lično i dobro znaju) je „nered”. i jedna drugarica me svojevremeno poseti i kao jbt, kako ti je ovo sve razbacano po prostoru, kako uopste znaš gde ti je šta? - i ja rekoh - ajde evo ja ću da sedim ovde za ovim mojim radnim stolom (gleda ka zidu, prostorija je cela iza mene), a ti me pitaj za bilo koji predmet, taj razbacan gde je, bas da vidimo da li znam? :) :)
- pretpostavljate šta je bilo :) :) :)
isto mislim da je i jedan ortak bio, isti test- isti rezultat. precizno lociranje svakog predmeta (vise stotina :) ) u 10 x 10 cm.
Ili recimo juče napravim piHtije, ili sto bi sib rekao hladetinu :)
i ništa, skuvalo se, pobacam ja to u tepsiju, poodvajam one koskice koje su bile, rascepkam ono meso viljuskama i td, i skontam da neću juče stici da docekam da se stegnu, i zabodem prilično toplo u frizider. -danas odem do caleta - on (nula obrazovanja u elektrotehnici, prakticno gradjevinac niskogradnje - inzenjerija vojna, gradio aerodrome puteve itd po sfrjot), meni (obrazovanje „skoro pa inzenjer”, plus doobrazovanje mimo skole i faksa, plus praksa u vise segmenata od uske struke...) kaže - pa ti si juče stavio ovo vruce u frizider? - pa reko' da, stavio sam. -pa može frizider tako da crkne... -opusti se cale, ne može frizider tako da crkne, možeš i kljucalo da stavis u frizider i sve okej... (naprosto - princip rada uredjaja zvanog frizider je takav da mu taj detalj - temperatura toga sto stavis u njega ništa ne znaci..). i sad cale, posto zna da sam bandoglaviji od njega kaže - pa mi nikad ništa vruce nismo stavljali u frizider. - pa reko' cale, to je zato što nemate pojma iz date oblasti, srećom - imamo mene :)
- e sad, pre 45 godina da sam to uradio - naj.. bi mi se milosne majke, verbalno doduse, -ni krivom ni duznom. I onda ako bi im ja i objasnio na naucnoj bazi i tad, tipa e imao sam bre lekciju iz fizike, kaže nuka idealnu jednacinu gasnog stanja, bojl mariotov zakon, p x v = const. itd - oni bi i dalje bili na svom, debilnom stavu, zasnovanom na tome da su fizicki jači od mene.
doduse, to ni malom sestricu ne bi prošlo bez da prokomentarisu :) to jest sada samo cale, posto keve nema vise.
No, da skratim - poenta mog izlaganja je da „nisam imao vremena” „ moralo se ovo i ono...” - su u principu samo izgovori, a osnovni razlog za gazenje umesto razumevanja i saradnje sa decom je sto ljude bole bas usi za decom. ono naprave ih „jer tako treba”, pa ih onda i vaspitavaju „kako treba” - i posle se cude kad naprave debile koji pod starost jedva cekaju da ovi stari krepaju - jer su smorili ceo zivot (i pri tom ne vide, to jest ne žele da uvide, kao ni njihovi roditelji pre njih sto nisu - da su slika i prilika svojih roditelja. -da tako kažem - jedan debil napravi drugog debila, a jedan čestit covek napravi druge čestite ljude).
no bilo kako bilo, sto'no se kaže - da su deca zdrava i ziva, i da su na radost i roditeljima i babama/dedama, i na sreću, i na duga leta je l'.
*bas sutra vodim nešto drugarevo dete do doktora, oni ne mogu, a eto ti, i još par drugara moj odnos prema njima - isti k'o i prema mojoj rođenoj sestri - a njihova deca - k'o da su i moja je l'.