Uprkos svim tz problemima problemi se ipak uspesno resavaju.
Prosecni ljudski vek uprkos svemu je ozbiljno povecan a ne skracen kako bi trebalo proizaci iz problema o kojima svaki dan trabunjamo.
Populacija planete je udvostrucena samo za period moje generacije.
Nasi dedovi su samo tren u vremenu isto kao i mi koji nismo znali za druge do crljive jabuke, Kad godinu u tvom kraju zadesi jači mraz ostajalo se često bez sezonske hrane i za mnogo stosta smo uvek bili uskraceni i svačega stalno zeljni.
Danasnja industrija proizvodi drugacije ukuse od onih sto smo zvali bakin kolac, međutim ljudi dozivljavaju dubboku starost i pored hamburgera, cipsa i coka cole. Nasi organizmi su uglavnom prilagodljivi ponudi i siguran sam kad bi nekog urođenika iz Amazonske sume doveli u
New York i podvrgli ga fast food ishrani i gradskom vazduhu da bi pao u ogroman problem isto kao sto ni nas stomak nebi lako podne da se vratimo na organsku kranu naših dedova i nepasterizovanog mleka. Brzo bi tražili savet i lek protiv stomacnih tegoba.
Da nema leba bez motike je tačno, samo mnogima motika kojom kopaju nije ni nalik na motiku. .

srbin i hrvat su nacionalne odrednice - dakle postoje i srbi (zapravo ih je jako mnogo) i hrvati koji su muslimani.
musliman je verska odrednica - neko ke je u religioznom smislu pripadnik islamske veroispovesti. npr ceo arapski svet manje/vise, turska, iran, pakistan, indonezija, nigerija itd su između ostalog muslimanske zemlje. samokazem.
nema šta ko koga da krivi - svako je sebi najviše i kriv za loše, i zasluzan za dobro.

Ne razumem Sale.
Prosetaj malo kod onih koji proizvode mnogo hrane i zapitaj ih kako ide. Pošto otkup.
Ako bi se Srbija ogradila kineskim zidom ona bi imala dovoljno kapaciteta i mogla proizvesti dovoljno hrane za svoje stanovnistvo i
tehnologijom od pre 100 godina naravno uz „obavezu” vidjenu u OZNA vreme.
7 milijardi ljudi treba nahraniti. U Torontu je 7 miliona razmazenih koji svako jutro hoće sveze banane i to da bude jeftino.
Najnoviji slučaj sa Breskvama i Eu Granicom verovatno nije politika već izvesna nedisciplina oko propisa o herbicidima.
Kada sam dosao u Kanadu ispred mnogih kuca je bila osisana golf zelena trava sto me odusevljavalo. Pre desetak godina odredeni kancerogeni herbicidi su ultimativno zabranjeni i nemoguće ih je kupiti.
Nema vise lepe zelene trave, pojela maca.
Jednom je Seeb ovde pisao koliko srpskih farmera je nediscipinovano kad su u pitanju herbicidi ili dosipanje vode u mleko.
Kada stavis vocku u gajbu najmanji problem je analizom utvrditi sa čim o kpliko otrova je naneseno. Posle pricamo kako nam je ipak osiromaseni uran glavni razlog visokog kancera. Nije problem da pljujemo Nato zasluzili su ali ne smemo uveravati sopstveni narod da je to bas tako.

pa pricas o razlicitim stvarima.
-na jednoj strani imaš beskorisne jedinke drustva, koje, zbog same kocepcije drustva rade neke beskorisne poslove, i za to, sto je najbolje, dobijaju i platu (silna birokratija i ostali neradnici zakaceni najcesce na državni budzet, mada, ne manjka ih generalno u velikim kompanijama bez obzira na vlasnicku strukturu).
na drugoj strani imaš realnu privredu - čiji bitan deo je poljoprivreda. znaci raja koja radi nešto, proizvodi, i stvara novu vrednost svojim radom.
industrijalizacija poljoprivrede u meri u kojoj je danas prisutna, uopste nije iz razloga koje ti navodis, nego iz razloga maksimizacije profita - ljudi koji polazu pravo na koriscenje opstih resursa (obradive zemlje).
znaci imaš i - te - kako dovoljno man power da ulozis rad (recimo ovih lezilebovica), i da smanjis eventualno stetnu hemiju itd. -ali to se ne radi, jer je vertikala eksploatacije prilično jasna - gazde svih realnih resursa su u principu i gazde država, i najvaznijeg resora koji to sve drzzi as-is - a to je aparat državne sile, dakle murija i vojska. prosto receno - sustinsko pitanje je „kod koga su puske”.
price sa hemijom i eu (ili usa, ali naročito sa eu) - uglavnom nemaju veze sa mozgom, nego ti oni zabrane jedan pesticid/herbicid, stave ga na crnu listu, naplase na televiziji (bez ijedne realne ozbiljne studije) da je to sad odjednom postalo kancerogeno (zanimljivo - kako je u startu doslo u upotrebu? , zašto niko ne ide u zatvor zbog toga?), i kažu ti „može samo ovaj pesticid” - i onda skontas da se taj dozvoljeni pravi u basf-u, agfi, monsanto-u i tako dalje - i da je onaj aktivni sastojak zapravo identican kao i u onom „starom” -sada zabranjenom za eu. -ukratko, oni ljudi samo navlace vodu na svoju vodenicu - ono - da oni vise opljackaju, i da sto manje plate tamo gde ne mogu bas da dodju sa puskama i da odnesu to što pljackaju.
epidemija kancera nije zbog osiromasenog uranijuma, ali (o tome se ne prica, je l’) - imao si recimo zatrovane gomile vodozahvata, posto je recimo nato avijacija spucala bukvalno sve i jedno skladiste nafte i derivata - i to ti onda pada na zemlju i prolazi kroz istu do vodozahvata. kojima ti posle pojis ljude, stoku, zalivas polja. -a ono - nismo imali gde da stavimo tu naftu naprosto, bili smo napadnuti sa svih strana, bez izuzetka.
što se tiče sipanja vode u mleko, onaj ko otkupljuje meri masnocu u mleku i zabole ga bas - tako da to kako je seeb rekao - naravno - je samo deo zapadne propagande protiv nas cigana prljavih, koji uvek nešto muljamo lažemo i krademo, za razliku od njih, finih, cistih, sjajnih, namirisanih, prepostenih, sa blagim postenim okicama.
mislim, samo pogledaj rat kompanije monsanto i basf recimo protiv malih farmera. - šta mislis zašto su tako revnosni i zašto tolike pare trose protiv farmera koji realno i ne mogu nešto spektakularno da ih ugroze?

Secam se kad smo prestali okopavati kukuruz i vinograde.
Nekako u isto vreme smo opustili domaći kukuruz i sadili hibridni.
Sve je bilo lakse, prinosi veci.
Slično krompir.
Ali, izgleda da se mora platiti puna cena.
Mnogi ljudi obolese od raka, skoro svaka druga žena. U ono vreme, 70-tih godina je ta bolest bila vrlo retka.
Kažu, da je prosecni zivotni vek coveka poceo padati...
Nema druge nego povratak prirodi, cuvanje okolisa i edukacija ljudi u tom smeru...

„ne treba zaboraviti da je doba sfrj”
-

Pa bile su nakon 45. neke promjene u strukturi stanovnistva.
Bile su velike migracije i preseljenja. Svaki peti je promjenio mjesto stanovanja. Radi toga danas u Beogradu živi samo oko 25% pravih Beogradjana, a u Zagrebu 30% pravih Zagrebcana.

-

mudrijas
„ beograd je mislim imao najduže parce mira pod madjarima”
-

Ovi danasnji Madjari nikako mi se ne uklapaju u neku njihovu istoriju. Ovi danasnji nekako sa svakim bas miroljubivi. Obični Madjari ne racunam madjarske carinike, glupi i tupavi, bezobrazni..

Jednom sam razgovarao sa jednim starcem ovdje u Njemckoj nas covjek.
Bio je ranije u legiji stranaca. Reko bio si sa mnogo nacija pa koja je po tebi najbolja u borbama. Rekao mi da su Madjari najbolji ratnici.
Upoznao sam neke Madjare od JNA pa neke u Austriji i nikad nisam sreo Madjara da je los covjek.

Nego prije par godina bila jedna anketa, 1200 uzoraka.. da kad su gradjani Srbije najbolje zivjeli?
preko 80 % u vrijeme Jugoslavije
oko 4,5 % za vrijeme Milosevica
8 % gradjana Srbije smatra da se u Srbiji nikad nije dobro zivjelo

-

I ja sam mislio da su Madjari agresivni, pomalo divlji, kad ono obrnuto. Mislim da smo mi gori po ponasanju,mada su se meni svojevremeno puno vise dopadale Madjarice...:))))))))

„a šta su odneli iz bosne”
-

Pa za to služe kolonije.
I Kosovo je u vrijeme Jugoslavije bila kolonija.
Ona parola „Trepca radi, Beograd se gradi”, je djelomicno tocna.
Čitava Jugoslavija se gradila od prihoda Trepce. Trepca je kako neki tvrde najbogatiji rudnik u Evropi.

Imam austrijski strug za metal. Kupio sam ga polovnog i kod mene je već oko 25 godina, nikad se ništa pokvarilo nije.
Imam njihov isto aparat za zavarivanje, marke „Fronius”. Zaista fantastican aparat, tehnicki jedan od boljih u svijetu.

Po njemackim putevima vozim često i po 200 na sat, ali u Austriji ne pada mi ni na pamet. Dobro sto je mala pa je brzo prođem i kad sporo vozim :))

-

u kosovo se naravno nije ulagalo, da bi to moglo biti predstavljeno kao problem bivše juge. al' da su drugovi-drugovi krali, u to nemam sumnje. i sve se postavljalo za danasnje stanje - a to je da je kosovo okupirana kolonija u politickoj polu-koloniji.
samo pobrojte sve albance sa kosova (a i srbe, a i ostale) koje ste upoznali za zivota, i malo se prisetite kakvo im je opste obrazovanje, ono o koliko tema mozete da pricate sa njima? - i sve bude jasno.
*pomenutoj trepci je jedan batica svojevremeno ponudio patent za baterije. za pare, najverovatnije. drugovi su ga naravno o'ladili, i on se covek iselio u kanadu. tamo je osnovao kompaniju. posle nekog vremena komunisticke vlasti ovdasnje (koje se vise nisu tako zvale) su spominjale firmu maglite kao potencijalnog strateskog partnera/firmu koja bi prakticno za neke koncesije privatizovala koncern trepca. -kontate, taj batica je osnovao firmu maglite, odnosno ona je krenula bas na tom njegovom patentu (i možda još ponekom).

Da,ima fabriku u Usa, bio na Tv.

O Trepci se i ne zna bas puno, iako je Trepca sa preko 22.000 zaposlenih bilo najvece jugoslovensko preduzuzece i najveci rudnik cinka i olova u Evropi.
Svoje najbolje vrijeme Trepca je imala pod Englezima tamo neke 1920-te kad je Pasic rudnik prodao Englezima.
U Jugoslaviji je imala od 60-tih do 80-tih.
Pravu katastrofu Trepca je dozivjela pod Milosevicem tamo 1995-1999.
Recimo u vrijeme Milosevica kako bi se obnovili nivoi proizvodnje, radnici u rudniku su angažovani iz drugih zemalja istočne Evrope. Došli su rudari iz Poljske, Češke i Bugarske. U Trepču je 'reciklirano' i oko 1.000 izbjeglica iz bivše Krajine u Hrvatskoj. Radni odnosi su bili loši, iako su prosečne plate u Trepči bile oko 148 DM, što je 17 odsto iznad srpskog proseka. Rukovodstvo Trepče izdalo je naredbe kojima je radnike obaveštavalo da se može tražiti neograničen prekovremeni rad, dok je plata neredovna i kasni. Uprava je na štrajkove odgovarala otpuštanjem ili premještanjem štrajkača. Radnici su počeli prakticirati tkz. 'italijanske štrajkove' tako što su se pojavljivali na svojim radnim mjestima a da zapravo nisu radili.

Zapošljavanje Trepče odrazilo je tekuću borbu protiv nacionalnosti na Kosovu. Kosovski Srbi su 1953. godine imali 68 procenata administrativnih i rukovodećih položaja, iako su činili samo 28 procenata stanovništva. Albanci su 1989. činili 67,9 odsto radne snage u rudnicima Trepče i lokacijama Zvečan-Mitrovica. Albanci su u velikoj meri bili nedovoljno zastupljeni na rukovodecim mjestima. Nakon inauguracije Albanskog univerziteta u Prištini i ustavnih reformi ranih 70-ih, sve veća albanska kontrola nad sistemom lokalnih vlasti takođe je obezbedila poluge za imenovanja na visokom nivou u industriji. Povećao se procenat Albanaca koji rade u kombinatu Trepča. Do 1989. godine u rudnicima je bilo zaposleno 5.121 Albanca, 2.544 Srba i 252 druga, vjerovatno Muslimana ili Roma.

Posao Trepče je propao u periodu 1988-1994, što se poklopilo sa oduzimanjem autonomnog statusa Kosova i raspadom Jugoslavije. Uspon Miloševića i političke borbe koje su usledile direktno su uticale na rudnike. Veliki štrajk izbio je u ključnom rudniku Stari trg u maju 1988. godine, nakon čega su uslijedili masovni protesti tokom novembra. U februaru 1989. godine, stvari su došle do vrhunca osmosatnim štrajkom oko 1.300 albanskih radnika nakon čega je usledio marš rudara na Prištinu. Posljedice za albanske rudare bile su katastrofalne, neki su otpušteni ili uhapšeni, drugi su otišli solidarno s njima. Od 1989. do 1991. zaposlenost u Trepči je naglo opala za 57 odsto sa 13.261 na 5.720. Do 1995. godine, od 7.000 zaposlenih u Trepči, 1.200 su bili Albanci.

Postojao je drastičan nedostatak radne snage u rudarstvu i ogroman višak kancelarijskog i pomoćnog osoblja od oko 1.500 zaposlenih. Nekadašnja prevlast Albanaca u direktnom fizičkom radu, kako u rudnicima, tako iu metalurškim kombinatima, značila je da je krajem 1990. godine rudarski kolektiv Stari trg, na primer, imao samo 700 radnika, od kojih je samo desetak zapravo rudara. Čim je novo rukovodstvo pokušalo da premesti kadrove unutar kombinata ili angažuje spoljne rudare, izbili su novi talasi štrajkova, sada među radnicima srpske nacionalnosti.

-